посета

kikindjanka-narvik-(5)
norvezani-srednjoskloci-(4)-(1)

Средњошколци из Нарвика, њих 10, са двоје професора, током три дана бораве у нашем граду. Након што су кикиндски гимназијалци летос били у Норвешкој, њихови вршњаци су им узвратили посету . Поновна размена ученика договорена је приликом посете делегације Норланда Војводини у септембру, а под покровитељством Покрајинске Скупштине, града Кикинде и КЦК и Покрајине Норланд и града Нарвика.

Нора Остенсен је први пут у Кикинди и са нама је поделила своје утиске:

 

-Јако је леп град и узбуђена сам што сам у прилици да се упознам са свим знаменитостима и особеностима вашег града. Волим да путујем и за мене је ово велико искуство. Кикинда и Нарвик су пријатељски градови већ дуго  и драго ми је што је моја генерација добила прилику да обнови и учврсти братске везе између две земље.

И Мартин Рантанен је истакао колико му се свиђа наша средина.

-Град је прелеп. Има пуно старих зграда које сведоче о прошлости. Пријатељство два народа настало је током Другог светског рата када су наше деде помогле Кикинђанима, који су били заточени у немачким логорима, да преживе. На нама је да одржимо дугогодишње пријатељство оваквим посетама и разменама – казао је Мартин.

Гимназијалци су, са својим професорима, крајем августа боравили у Нарвику и једва су чекали прилику да узврате гостопримство, напоменули су Ана Момчилов и Огњен Ђомпарин.

-Норвешка је прелепа земља и потпуно другачија од Србије. Током боравка тамо пуно тога смо научили о култури, обичајима, али и начину живота. Ипак, најважније је што смо упознали вршњаке и, надам се, стекли пријатеље за цео живот – испричала је Ана.

Пријем за ученике и професоре уприличио је градоначелник Младен Богдан, заједно са члановима Градског већа Маријаном Мирков и Тихомиром Фаркашем. Први човек града пожелео им је добродошлицу и изразио наду да ће гости из Норвешке опет доћи код нас.

-Хвала вам што сте се одлучили да превалите дуг пут и први пут дођете у Србију и Кикинду. Дугогодишње пријатељство братских градова траје више деценија и красе га чврсте везе и добри односи. Прва Повеља о братимљењу потписана је 1966. и то је био први овакав документ који је наш град потписао. Обновили смо Декларацију о пријатељству 2017. године и тиме још једном потврдили колико нам је она важна. Жеља нам је да наше пријатељство остане трајно, а подсетићу да је „рођено“ у страхотама и страдањима током Другог светског рата када је пружена максимална подршка интернирцима из Србије да преживе и доживе крај рата. Вечно смо захвални братском норвешком народу што је показао храброст. Важно је да сачувамо сећање, али и да унапредимо наше односе у годинама које долазе и управо разменом ученика у томе ћемо и успети  – прецизирао је градоначелник Богдан који је на поклон добио и књигу о природним лепотама Норвешке.

Поред културних и историјских знаменитости на територији града Норвежани су посетили и Нови Сад и Меленце.

Већ наредног месеца делегација локалне самоуправе посетиће Нарвик. Овом приликом биће однета и монументална скулптура „Кикинђанка“ која ће бити још један подсетник на братство два града.

А.Ђ.

1sepetembar-2025-(4)

 

Први дан нове школске године са нестрпљењем и ишчекивањем чекали су ђаци прваци. На територији града ове године их је 450, а међу њима је и Милош Бауков који је у нову етапу живота закорачио и Основној школи „Васа Стајић“ у Мокрину.

-Једва сам чекао да кренем у школу. Купио сам свеске и бирао сам школску торбу, коју данас нисам понео, али сутра ћу је сигурнo понети– открио нам је Милош.

У исту школу кренула и је и Мирослава Завишић.

-Првог дана школе понела сам најлепшу свеску и перницу. Све то спаковала сам у нову школску торбу. У школи ћу научити да пишем, читам и сабирам – рекла је Калина.

Сунчица Пилиповић, кренула је у први разред у школу „Ђура Јакшић“.

-Заједно са својим другарима научићу пуно тога. Првог дана школе упознали смо учитељицу, цртали смо и дружили се – казала нам је Сунчица.

Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Тихомир Фаркаш посетили су поменуте школе и ученицима уручили поклоне.

-Ово је посебан дан, како за ђаке прваке, тако и за њихове родитеље и учитеље, те смо им пожелели срећан почетак школовања. За све првачиће обезбеђени су бесплатни уџбеници, а подељени су им и школски прибор и опрема за физичко васпитање. За ову намену из градског буџета издвојено је седам милиона динара. Уједно смо посетили и припремно предшколске групе које су оформљене у ове две и у школи „Жарко Зрењанин“. Уверили смо се да су услови за рад одлични и да ће предшколци уживати у новом простору. Предан рад током лета се исплатио јер улажући у образовање улажемо у нашу децу – прецизирао је градоначелник Богдан.

Тихомир Фаркаш подсетио је да се сваке године знатна средства издвајају за образовање и образовне установе.

-Локална самоуправа потрудила се да унапреди услове за рад и не постоји школа на територији града у којој нису уложена средства за уређење и опремање. Захваљујући доброј сарадњи са Републиком и Покрајином у фасаду Основне школе „Вук Караџић“ уложиће се 18 милиона динара, у замену дела крова Средње стручне школе „Милош Црњански“ седам, а радови на звучној изолацији очекују Основну музичку школу „Слободан Малбашки“ као и набавка нових учила за рад за шта је намењено шест милиона динара – напоменуо је Фаркаш.

Највећа сеоска школа у Мокрину ове године има два одељења првака са 47 ученика, сазнали смо од директорице Мариане Ракин.

-Школа је ваша друга кућа, а учитељице су ваше друге мајке – навела је Мариана Ракин. – Сигурна сам да ћете бити добри ђаци, а првенствено да ћете постати добри људи. Захваљујући поклонима локане самоуправе умногоме је олакшан полазак у школу.

Школа „Ђура Јакшић“, такође има два одељења у којима је 35 ђака, напоменула је директорица Биљана Шимон.

 

-Потрудили смо се, као и сваке године, да наше прваке дочекамо у сређеном простору. Учионице у којима су адаптиране и обезбеђени су ормарићи за уџбенике, тако да их сада имају сва одељења нижих разреда – закључила је Биљана Шимон.

А.Ђ.

jp-kikinda-i-nemci

Постројење за прераду воде јуче је посетила висока делегација немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ), која је од 13. јула у посети Републици Србији, како би се састала са кључним националним и локалним партнерима Немачке развојне сарадње и обавила посете одабраним пројектима у земљи.

Немачку делегацију предводи нова менаџерка БМЗ-а за Србију Мицонг Климес. Делегацију из БМЗ-а прате и представници немачке амбасаде и Немачке развојне банке КфW. Обзиром да је ово уводна посета Србији за делегацију из БМЗ-а, представници Немачке развојне банке желели су да истакну добре резултате постигнуте заједно са својим партнерима. Постројење за прераду воде у Кикинди је један такав пример и одлична локација за посету пројекту везаном за водоводни сектор.

 

toza-bogdan-(9)

Фабрика „Тоза Марковић“ испунила је унапред припремљен план реорганизације тачније обавезе према повериоцима које су и усвојене у Привредном суду у Зрењанину, пошто је проглашен стечај, истакнуто је у оквиру радне посете градоначелника Младена Богдана и члана Градског већа Ђорђа Тешина кикиндској црепари. Почетком децембра 2024. године за генералног директора фабрике именован је Мирослав Гајић који је рекао да, заједно са сарадницима, чини све да компанији која је поново постала ДОО, врати некадашњу славу.

– У фабрици је 350 запослених, са минималном флуктуацијом с обзиром на то да је су у највећој мери то радници који су близу пензији. То је и оптималан број за садашњу производњу. Од децембра прошле године производња плочица привремено је обустављена. То је био мој први потез као руководиоца и то је урађено због економских разлога. Са нашом технологијом, ценом превоза, глине, количином, квалитетом производа, димензијама не можемо да будемо конкурентни увозној керамици из Турске и Индије.  Погон керамике је конзервиран и уз одређена улагање могуће га је поново покренути. Са локалном самоуправом имамо добру сарадњу која није само декларативна што нам пуно значи – рекао је Гајић.

Посета најстаријој фабрици на територији града и шире искориштена за разговор о будућим плановима, истакао је градоначелник Богдан.

-Ова компанија је важна за нашу средину и желимо да помогнемо да пословање буде боље. Наредне године „Тоза Марковић“ обележава велики јубилеј 160 година постојања и рада што је понос за наш град, али и обавеза. Ова година је, како смо већ раније констатовали, тешка свим привредним друштвима у земљи. Да би фабрика добро радила потребна је радна снага тако да је у плану да се организују посете како би се млади и средњошколци упознали са њеним функционисањем и одлучили да се запосле у „Този Марковићу“. Како би олакшали пословање град је у два наврата конвертовао дуг компаније у капитал – прецизирао је Младен Богдан.

„Тоза Марковић“ производи седам модела црепа.

-На лагеру имамо 8,2 милиона црепа прве класе. Производња пристојно функционише и наша срећа је што имамо највеће наткривено складиште глине у Европи и на лагеру имамо око 50.000 тона сировине. Да би цреп био добар глина мора да одлежи минимално три недеље и сада су идеални временски услови за тај посао – навео је Гајић.

Плате су редовне и исплаћују се из два дела. Просек је осамдесетак хиљада.

А.Ђ.

 

poljoprivredni-sajam-2025-(1)

У организацији Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и ове године за пољопривреднике организована је бесплатна посета  Међународном пољопривредном сајму.

Највећу аграрну манифестацију у региону, која се одржава 92. пут, имало је прилику да посети  50 пољопривредника. Циљ посете је упознавање пољопривредника са најновијим техницко технолошким достигнућима у аграру, примени науке у пољопривреди, изложбама пољопривредне механизације, органске хране и новинама у овој области.

Ове године због актуелних животињских болести у региону изостала је Национална изложба стоке. Посебан акценат ове године био је на представљању производа са додатом вредношћу, органских производа, производа са ознакама географског порекла, са ознаком „Српски квалитет” и занатског пива.

Сајам је почео 17. и траје до 22. маја и окупио је више од 1.000 излагача из око 40 земаља, а стратешки партнер сајма је Италија.

А.Ђ.

nasa-kuca-drz-sekretar-(3)

Побољшање социјалне заштите у државним установама, проблеми са којима се сусрећу запослени, као и увођење нових начина помоћи биле су теме о којима је, током радне посете Кикинди државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров, разговарао са представницима Центра за социјални рад и Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“. Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Жељко Раду, приликом посете, упознали су државног секретара о свим мерама социјалне заштите које спроводи локална самоуправа, са посебним освртом на „Нашу кућу“ која збрињава доста корисника.

-Драго ми је што у Кикинди постоји оваква установа социјалне заштите и да се препознаје њена важност и вредност. Неопходно је да читаво друштво схвати колики је значај запослених у установама социјалне заштите који су свакодневно у контакту са корисницима и њиховим породицама. На министарству је да пружи институционалну помоћ, нарочито када су кадрови у питању, на шта су нам пажњу скренули запослени у Центру за социјални рад. Кадровски потенцијал је ограничен у свим локалним самоуправама у нашој земљи. Потрудићемо се да ово питање решимо системски -рекао је Тодоров.

Тодоров, Богдан и Раду посетили су и градилиште на којем ниче будућа зграда Центра за социјални рад.

 

-Изградња тече добром динамиком. Очекујем да ћемо до јуна 2025. године имати готов објекат. Нова зграда Центра за социјални рад важна је за наш град јер ћемо добити функционалну зграду, уместо садашње која је неусловна. То ће нам омогућити да уведемо нове мере и програме из домена социјалне заштите, а корисници ће имати боље услове. Указали смо на недостатак квалификованог кадра, иако се локална самоуправа труди да помогне и у овом домену рада – навео је градоначелник Богдан.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

В.д. директорица Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ Николета Павлов има идеје које ће унапредити боравак корисника.

-У току је израда новог Правилника о ближим условима и стандардима који утиче на наш рад, и шта би га могло побољшати. Изнели смо и дугорочне планове, али и услуге које би нам биле од помоћи у раду са корисницима. Добар део наших суграђана нема никакву услугу, а неопходна им је. Ми имамо идеју како бисмо им помогли – напоменула је Николета Павлов.

А.Ђ.

nakovo-gradski-oci-3

Посета селима настављена је обиласком Накова. Заменик градоначелника задужен и за месне заједнице Дејан Пудар заједно са чланом Градског већа за спорт и омладину Александром Аћимовим и Вањом Радојковим, шефом кабинета градоначелника у поменутом месту разговарао је са Браниславом Чубрилом, чланом Савета Месне заједнице.

Делегација је посетила Дом омладине, Дом пензионера, језеро и просторије Месна заједнице Наково. Овом приликом разматрани су проблеми који постоје у селу, планови за наредну годину, као и о досадашњим активностима.

Истакнута је санација неколико објеката у Накову, места на којима се окупљају млади некадашњем Дому културе, али и старији становници у Дому пензионера. Посебан акценат стављен је на уређење језера у Накову, оазе мира која полако постаје значајно место и понос Накова, на почетак радова на чишћењу канала дуж села и изградњу постројења за прераду пијаће воде.

Ове године са 14 милиона динара локална самоурава финансирала је замену кровне конструкције на уличној страни зграде ОШ „Петар Кочић“. Школа је саграђенa 1936. године и од тада датира и кров који је био покривен старим бибер црепом. Кров је прокишњавао, те  је било проблема у одвијању наставе, а представљао је и безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане.

А.Ђ.

vrtic-pomocnikm-ministra-(1)

Поводом јубиларних 70 година постојања и рада Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Милан Пашић, помоћник министарке просвете посетио је вртић „Плави чуперак“. Како је обилазак уприличен на Дан просветних радника, 8. новембар, Пашић је најпре свим радницима који образују децу и младе честитао њихов дан.

-Крајем августа, почетком септембра организован је регионални састанак са свим предшколским установама у Србији на ком је разговарано о актуелностима који прате текућу школску годину, али је и истакнуто да је стратешки циљ да се предшколско и школско образовање наше деце свакога дана унапређује и прилагођава датим условима. Да је кикиндска предшколска установа у томе успела, не само ове, него и претходних година, говори и добијена највиша оцена којом је вреднован њихов рад. Стога је задовољство што сам се уверио да се све оно што је написано у извештајима примењује у пракси. И локална самоуправа препознаје значај предшколског васпитања и образовања и најважнији је партнер запосленима у вртићима. Драго ми је што је Кикинда међу ретким локалним самоуправама која је достигла циљ наше земље да 96 одсто од укупног броја деце, буде уписано у вртиће – рекао је Пашић.

Помоћника министра са начин рада у кикиндским вртићима упознали су директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић, са својим тимом, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, Александар Аћимов, члан Градског већа и Вања Радојков, из кабинета градоначелника. Дијана Јакшић Киурски честитала је свим запосленима значајан јубилеј.

-Седам деценија постојања говоре о годинама преданог труда и квалитетног рада у нашој предшколској установи о чему сведоче и изузетни резултати које установа постиже у свим областима предшколског образовања. Када постоје посвећени васпитача, добри услови за здраво одрастање и образовање деце, тада ни резултати не изостају. Са нашим гостом разговарали смо и мерама популационе политике нашег града, као и потреби да обезбедимо још простора како би сви малишани боравили у вртићима. Уз подршку покрајинских и републичких институција, која ни до сада није изостајала, сигурна сам да ћемо да ли кроз проширење капацитета или изградњу новог вртића, доћи до крајњег циља – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Кристина Дрљић подсетила је да се ове године обележава и 130 година предшколства у нашој средини, тако да је ова година у знаку не једног, него два значајна јубилеја.

-У кикиндској предшколској установи дуже од једног века вредно се ради и сви васпитачи када почну да раде прво прихватају савете старијих колега, након чега надограђују свој рад сопственим искуством. Сваке године све више растемо и остварујемо завидне резултате. Наша установа је одувек центар предшколства наше земље, тако је и сада када већ четири године спроводимо нови програм „Године узлета“, а били смо прва установа у Банату која је га је започела. Уз огромну подршку родитеља и локалне заједнице постигли смо најбољи резултат и наша установа оцењена је најбољим оценама у Банату. Ми смо велика породица који ради на унапређењу наше професије – казала је Кристина Дрљић.

Истакнуто је и да је успеху допринела и Висока струковна школа за образовање васпитача која, такође, већ 70 година образује младе за најлепши позив. У кикиндској предшколској установи има 1.600 деце, запослено је 260 радника у 20 објеката од којих је 18 вртића.
А.Ђ.

norvezanin-prijem-2

У посети Кикинди боравио је Кнут Фловик Торесен, норвешки писац и историчар из Арендала, места поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага. У наш град  довело га је  снимање документарног филма о „Крвавом путу“ и српско-норвешким односима у продукцији портала „Војводина уживо“.  За њега и сараднике који раде на поменутом филму пријем је уприличио градоначелник Младен Богдан.

-Посета Кикинди за мене је веома важна. Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са Балкана послати у логоре у Норвешку. Сматрам да је време да се фокусирамо на оне који су били жртве из другог угла. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима што је другачије у односу на раније јер су увек заробљеници били Југословени или партизани. Чињеница је да су у логоре у највећем проценту одлазили Срби и наш фокус је на причи зашто су ухапшени и послати у Норвешку у логоре где је њих 80 одсто умирало у страшним условима што је више него у Аушвицу. Све су то били етнички Срби и логори у Норвешкој били су последња инстанца геноцида над српским народом -истакао је Кнут Фловик Торесен који је најзначајнији норвешки историчар који се бави „Крвавим путем“ изграђеним радом интернираних Срба.

Александар Гајић, историчар и истраживач, уједно је и сарадник на овом пројекту.

-Са овим филмом нагласиће се национална припадност заробљеника послатих у логоре, што до сада није урађено. Срби са читаве територије некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доживели су немилу судбину и о том делу историје нико није говорио – напоменуо је Гајић.

Градоначелник Богдан захвалио је госту из Норвешке који жели више да сазна о Кикинђанима послатим у логоре у Норвешкој, као и за све што је у претходном периоду урадио за српски народ.

-Све више постоји тежња да се уради ревизија историје, да се од жртава праве злочинци и обрнуто, стога је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма биће посвећен суграђанима страдалим на северу Норвешке, а уједно ће помоћи да се о Кикинди више сазна. На нама је да ниједна жртва не буде заборављена – навео је Младен Богдан.

Документарни филм је пројекат портала „Војводина уживо”, финансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Вања Ђукић са портала „Војводина уживо“ додао да је на самом почетку снимања филма упознао Кнута који им је понудио сарадњу.

-Филм „Крвави пут“ је подсетник на оно то се десило, али и да испричамо приче које нису добро испричане – рекао је Ђукић.

Пријему су присуствовали и Душан Попесков, председник Скупштине града, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

Гост из Норвешке обишао је знаменитости Кикинде, као и Парк пријатељства „Нарвик“ који је подигнут у знак пријатељства два братска града.

-Ускоро ћу се вратити и тада ћу ступити у контакт са рођацима заробљеника који су послати у логор Бејсфорд. Жеља ми је да сазнам породичну историју тих људи, како бих наставио свој рад – додао је Кнут Фловик Торесен.

 

Човек који је спасао Грачаницу

Кнут Фловик Торесен познат је и као „човек који је спасао Грачаницу“ пошто је током погрома на Косову 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да сачува манастир Грачаницу од уништења од стране албанских нападача. За своју храброст и одважност награђен је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић.

А.Ђ.

 

 

 

error: Content is protected !!