посета

milan-vikalo-2

Деведесетогодишњи Кикинђанин Милан Викало, преживели логораш Јасеновца, угостио је градоначелника Младена Богдана у свом дому, где је поделио део животне приче која и данас опомиње, али и сведочи о снази људског духа.

Посета је организована на Викалову иницијативу, а протекла је у разговору који је далеко превазишао уобичајене сусрете – у знаку сећања, поштовања и поруке да прошлост не сме бити заборављена.

– Мајка и ја смо се сакрили у грму. Држала ми је руку на устима да не заплачем. Усташе су нас пронашле и пуцале. Мајка је рањена, а мене су одвели. Имао сам шест година – присетио се Викало.

 

Као дечак, одведен је у Јасеновац, али каже да се самог боравка мало сећа, јер није ни умео да разуме шта се дешава. Истину о том периоду свог живота, додаје, сазнао је касније.

Спас је, истиче, стигао захваљујући оцу који је успео да пронађе њега и чланове породице и изведе их из ратног вихора.

После рата, живот је наставио у Новим Козарцима, школовао се, засновао породицу и радио у Босни, да би се у Кикинду вратио 2018. године.

Иако носи тешко животно искуство, Викало и данас остаје активан – велики је љубитељ шаха и пише поезију, инспирисан завичајем, животом и савременим темама.

– Хтео сам да упознам првог човека града. Пишем песме, па и о држави и људима који је воде – каже Викало.

Градоначелник Младен Богдан нагласио је да је овај сусрет од посебног значаја.

– Ваша прича треба далеко да се чује. Сви који су преживели такве судбине имају шта да пренесу нама и будућим генерацијама. Важно је да се овакве ствари никада не забораве – поручио је Богдан.

Он је додао да су приче попут ове део колективног памћења и опомена за будућност.

Сусрет у Сувачарској улици био је више од протоколарне посете – био је подсетник да историја није само у књигама, већ у живим сведоцима који својим животом носе најснажније поруке.

Т. Д.

kozarci-skola-svestenik

Ученике другог разреда Основне школе „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца недавно су посетили свештеник Александар Секулић, његова супруга Снежана Савичић Секулић, првакиња београдске опере и ћерка Јања, као и Драгана Д. Мирковић, композитор и текстописац. Пријатељство започето пре неколико месеци наставља да расте и продубљује се, а све је почело захваљујући пријатељству учитељице Неле Дамјанов и Драгане Д. Мирковић.

-У разговору са Драганом споменула сам да у разреду имам троје ученика са извесним здравственим проблемима јер знам да је и она током младости имала тегоба. Наш разговор препричала је свом пријатељу свештенику Александру Секулићу који служи у цркви Александра Невског у Београду. Изразио је жељу да помогне и то је и учинио за једно дете из мог разреда. Пожелео је да га упозна и да нас угости. Напоменула сам да је у мом одељењу седморо ђака и да су сви они ради да сазнају ко је свештеник Александар, на шта нас је он пред Нову годину позвао у Београд.

Учитељица Нела и њени ђаци отишли су у Београд где су обишли знаменитости, а примио их је и патријарх Порфирије, о чему је „Комуна“ и писала. Сада је дошао ред на доброг домаћина да буде угошћен, тако да је средином фебруара дошао у Нове Козарце.

-Деца су се јако зближила са свештеником Александром и дочекала су га  срдачно и са осмесима. Гануло ме је реченица Александрове супруге Снежане која је рекла да је дошла да види дечију лепоту. Најпре смо били у школи где су деца рецитовала, певала и глумила, али и упознала их са школском зградом. Сви смо уживали када је у нашој учионици запевала првакиња београдске опере Снежана Савичић Секулић. Као прави домаћини, родитељи ученика, припремили су послужење и традиционална јела – прича Дамјанов.

Београђани су читав дан провели са децом. Посетили су цркву Светог Илије у Новим Козарцима и Народни музеј у Кикинди где су се уз кустосе упознали са поставкама, а за децу су организоване радионице.

-Пријатељство ћемо градити и даље. У сталном смо контакту са породицом Лекић и оно што деца жељно ишчекују јесте посета београдском Зоо врту. Наиме, док смо били код патријарха он је их је питао да ли су посетили животиње у зоолошком врту, што тада није било могуће јер је био затворен. Тада им је рекао да ће их водити у Зоо врт и они су то запамтили и само о томе причају – открила нам је учитељица Нела.

Са друге стране Снежана Савичић Секулић потрудиће се да организује одлазак у позориште како би мали Козарчани одгледали представу за децу.

А.Ђ.

KLIZALISTE-REZIME-(2)

„Ледено језеро“ у организацији Туристичке организације и под покровитељством и подршком локалне самоуправе и ове године изазвало је огромно интересовање. Клизалиште je било отворено од 29. децембар до 27. јануара, а посетило га је око 5.000 клизача, сазнајемо од в.д. директорице Туристичке организације Јасмине Орашанин.

-Највећа посећеност била је током празника и за дане викенда. Уз предшколце, основце и младе који су били и најчешћи посетиоци, нису изостајали ни старији суграђани. Посебно интересовање изазвали су хокејаши који су се редовно окупљали у каснијим вечерњим сатима – истакла је наша саговорница.

Клизалиште је отворено како би се испунила жеља суграђана, поготово оних најмлађих. Позитивне реакције и коментари нису изостали ни ове године. „Ледено језеро“ умногоме је допринело и бољој туристичкој понуди у града током  зиме.

– Клизалиште је било постављено у дворишту Основне школе „Вук Караџић“, што се испоставило као одлична локација.  Исто тако и зима са снегом допринела је да угођај буде потпун – навела је Јасмина Орашанин.

Интересантно је и да је за основце нижих разреда школе „Вук Караџић“ организована и школа клизања коју је потпуно бесплатно водио Бела Шаму из Црвеног крста.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

 

 

 

taras-djaci-(4)

Гости нашег града били су основци из школе „Светозар Марковић Тоза“ из Тараша. Посету је организовао Ротари клуб Зрењанин са циљем да деца упознају Кикинду.

-Деца из села рода дошла су у град сова – истакла је Ивана Бошњак Бошњак из зрењанинског Ротари клуба. –  За све њих ово је дивно искуство и одлична прилика да сазнају више о совама ушарама, али и другим знаменитостима и занимљивим чињеницама. Запослени у Туристичкој организацији открили су нам пуно тога из локалне историје, што ће, сигурна сам, остати деци у памћењу.

Овом приликом успостављена је и сарадња са ђацима из Основне школе „Вук Караџић“ и учитељицом Десанком Ристић.

-Наша жеља је да се ово дружење настави и у годинама које долазе. Они ће код нас долазити да броје сове, а ми ћемо код њих бројати роде. У последње време замрла је сарадња међу школама из различитих места и на нама је да је поново успоставимо како би се деца упознавала и учила једни од других – додала је Десанка Ристић.

Осим знаменитости на Градском тргу ученици су посетили и Галерију „Тера“ и Културни центар. Ђаци из Тараша позвали су своје вршњаке из Кикинде да их посете и узврате им гостопримство.

А.Ђ.

kikindjanka-narvik-(5)
norvezani-srednjoskloci-(4)-(1)

Средњошколци из Нарвика, њих 10, са двоје професора, током три дана бораве у нашем граду. Након што су кикиндски гимназијалци летос били у Норвешкој, њихови вршњаци су им узвратили посету . Поновна размена ученика договорена је приликом посете делегације Норланда Војводини у септембру, а под покровитељством Покрајинске Скупштине, града Кикинде и КЦК и Покрајине Норланд и града Нарвика.

Нора Остенсен је први пут у Кикинди и са нама је поделила своје утиске:

 

-Јако је леп град и узбуђена сам што сам у прилици да се упознам са свим знаменитостима и особеностима вашег града. Волим да путујем и за мене је ово велико искуство. Кикинда и Нарвик су пријатељски градови већ дуго  и драго ми је што је моја генерација добила прилику да обнови и учврсти братске везе између две земље.

И Мартин Рантанен је истакао колико му се свиђа наша средина.

-Град је прелеп. Има пуно старих зграда које сведоче о прошлости. Пријатељство два народа настало је током Другог светског рата када су наше деде помогле Кикинђанима, који су били заточени у немачким логорима, да преживе. На нама је да одржимо дугогодишње пријатељство оваквим посетама и разменама – казао је Мартин.

Гимназијалци су, са својим професорима, крајем августа боравили у Нарвику и једва су чекали прилику да узврате гостопримство, напоменули су Ана Момчилов и Огњен Ђомпарин.

-Норвешка је прелепа земља и потпуно другачија од Србије. Током боравка тамо пуно тога смо научили о култури, обичајима, али и начину живота. Ипак, најважније је што смо упознали вршњаке и, надам се, стекли пријатеље за цео живот – испричала је Ана.

Пријем за ученике и професоре уприличио је градоначелник Младен Богдан, заједно са члановима Градског већа Маријаном Мирков и Тихомиром Фаркашем. Први човек града пожелео им је добродошлицу и изразио наду да ће гости из Норвешке опет доћи код нас.

-Хвала вам што сте се одлучили да превалите дуг пут и први пут дођете у Србију и Кикинду. Дугогодишње пријатељство братских градова траје више деценија и красе га чврсте везе и добри односи. Прва Повеља о братимљењу потписана је 1966. и то је био први овакав документ који је наш град потписао. Обновили смо Декларацију о пријатељству 2017. године и тиме још једном потврдили колико нам је она важна. Жеља нам је да наше пријатељство остане трајно, а подсетићу да је „рођено“ у страхотама и страдањима током Другог светског рата када је пружена максимална подршка интернирцима из Србије да преживе и доживе крај рата. Вечно смо захвални братском норвешком народу што је показао храброст. Важно је да сачувамо сећање, али и да унапредимо наше односе у годинама које долазе и управо разменом ученика у томе ћемо и успети  – прецизирао је градоначелник Богдан који је на поклон добио и књигу о природним лепотама Норвешке.

Поред културних и историјских знаменитости на територији града Норвежани су посетили и Нови Сад и Меленце.

Већ наредног месеца делегација локалне самоуправе посетиће Нарвик. Овом приликом биће однета и монументална скулптура „Кикинђанка“ која ће бити још један подсетник на братство два града.

А.Ђ.

1sepetembar-2025-(4)

 

Први дан нове школске године са нестрпљењем и ишчекивањем чекали су ђаци прваци. На територији града ове године их је 450, а међу њима је и Милош Бауков који је у нову етапу живота закорачио и Основној школи „Васа Стајић“ у Мокрину.

-Једва сам чекао да кренем у школу. Купио сам свеске и бирао сам школску торбу, коју данас нисам понео, али сутра ћу је сигурнo понети– открио нам је Милош.

У исту школу кренула и је и Мирослава Завишић.

-Првог дана школе понела сам најлепшу свеску и перницу. Све то спаковала сам у нову школску торбу. У школи ћу научити да пишем, читам и сабирам – рекла је Калина.

Сунчица Пилиповић, кренула је у први разред у школу „Ђура Јакшић“.

-Заједно са својим другарима научићу пуно тога. Првог дана школе упознали смо учитељицу, цртали смо и дружили се – казала нам је Сунчица.

Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Тихомир Фаркаш посетили су поменуте школе и ученицима уручили поклоне.

-Ово је посебан дан, како за ђаке прваке, тако и за њихове родитеље и учитеље, те смо им пожелели срећан почетак школовања. За све првачиће обезбеђени су бесплатни уџбеници, а подељени су им и школски прибор и опрема за физичко васпитање. За ову намену из градског буџета издвојено је седам милиона динара. Уједно смо посетили и припремно предшколске групе које су оформљене у ове две и у школи „Жарко Зрењанин“. Уверили смо се да су услови за рад одлични и да ће предшколци уживати у новом простору. Предан рад током лета се исплатио јер улажући у образовање улажемо у нашу децу – прецизирао је градоначелник Богдан.

Тихомир Фаркаш подсетио је да се сваке године знатна средства издвајају за образовање и образовне установе.

-Локална самоуправа потрудила се да унапреди услове за рад и не постоји школа на територији града у којој нису уложена средства за уређење и опремање. Захваљујући доброј сарадњи са Републиком и Покрајином у фасаду Основне школе „Вук Караџић“ уложиће се 18 милиона динара, у замену дела крова Средње стручне школе „Милош Црњански“ седам, а радови на звучној изолацији очекују Основну музичку школу „Слободан Малбашки“ као и набавка нових учила за рад за шта је намењено шест милиона динара – напоменуо је Фаркаш.

Највећа сеоска школа у Мокрину ове године има два одељења првака са 47 ученика, сазнали смо од директорице Мариане Ракин.

-Школа је ваша друга кућа, а учитељице су ваше друге мајке – навела је Мариана Ракин. – Сигурна сам да ћете бити добри ђаци, а првенствено да ћете постати добри људи. Захваљујући поклонима локане самоуправе умногоме је олакшан полазак у школу.

Школа „Ђура Јакшић“, такође има два одељења у којима је 35 ђака, напоменула је директорица Биљана Шимон.

 

-Потрудили смо се, као и сваке године, да наше прваке дочекамо у сређеном простору. Учионице у којима су адаптиране и обезбеђени су ормарићи за уџбенике, тако да их сада имају сва одељења нижих разреда – закључила је Биљана Шимон.

А.Ђ.

jp-kikinda-i-nemci

Постројење за прераду воде јуче је посетила висока делегација немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ), која је од 13. јула у посети Републици Србији, како би се састала са кључним националним и локалним партнерима Немачке развојне сарадње и обавила посете одабраним пројектима у земљи.

Немачку делегацију предводи нова менаџерка БМЗ-а за Србију Мицонг Климес. Делегацију из БМЗ-а прате и представници немачке амбасаде и Немачке развојне банке КфW. Обзиром да је ово уводна посета Србији за делегацију из БМЗ-а, представници Немачке развојне банке желели су да истакну добре резултате постигнуте заједно са својим партнерима. Постројење за прераду воде у Кикинди је један такав пример и одлична локација за посету пројекту везаном за водоводни сектор.

 

toza-bogdan-(9)

Фабрика „Тоза Марковић“ испунила је унапред припремљен план реорганизације тачније обавезе према повериоцима које су и усвојене у Привредном суду у Зрењанину, пошто је проглашен стечај, истакнуто је у оквиру радне посете градоначелника Младена Богдана и члана Градског већа Ђорђа Тешина кикиндској црепари. Почетком децембра 2024. године за генералног директора фабрике именован је Мирослав Гајић који је рекао да, заједно са сарадницима, чини све да компанији која је поново постала ДОО, врати некадашњу славу.

– У фабрици је 350 запослених, са минималном флуктуацијом с обзиром на то да је су у највећој мери то радници који су близу пензији. То је и оптималан број за садашњу производњу. Од децембра прошле године производња плочица привремено је обустављена. То је био мој први потез као руководиоца и то је урађено због економских разлога. Са нашом технологијом, ценом превоза, глине, количином, квалитетом производа, димензијама не можемо да будемо конкурентни увозној керамици из Турске и Индије.  Погон керамике је конзервиран и уз одређена улагање могуће га је поново покренути. Са локалном самоуправом имамо добру сарадњу која није само декларативна што нам пуно значи – рекао је Гајић.

Посета најстаријој фабрици на територији града и шире искориштена за разговор о будућим плановима, истакао је градоначелник Богдан.

-Ова компанија је важна за нашу средину и желимо да помогнемо да пословање буде боље. Наредне године „Тоза Марковић“ обележава велики јубилеј 160 година постојања и рада што је понос за наш град, али и обавеза. Ова година је, како смо већ раније констатовали, тешка свим привредним друштвима у земљи. Да би фабрика добро радила потребна је радна снага тако да је у плану да се организују посете како би се млади и средњошколци упознали са њеним функционисањем и одлучили да се запосле у „Този Марковићу“. Како би олакшали пословање град је у два наврата конвертовао дуг компаније у капитал – прецизирао је Младен Богдан.

„Тоза Марковић“ производи седам модела црепа.

-На лагеру имамо 8,2 милиона црепа прве класе. Производња пристојно функционише и наша срећа је што имамо највеће наткривено складиште глине у Европи и на лагеру имамо око 50.000 тона сировине. Да би цреп био добар глина мора да одлежи минимално три недеље и сада су идеални временски услови за тај посао – навео је Гајић.

Плате су редовне и исплаћују се из два дела. Просек је осамдесетак хиљада.

А.Ђ.