посета

пољопривредни-сајам-2025-(1)

У организацији Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и ове године за пољопривреднике организована је бесплатна посета  Међународном пољопривредном сајму.

Највећу аграрну манифестацију у региону, која се одржава 92. пут, имало је прилику да посети  50 пољопривредника. Циљ посете је упознавање пољопривредника са најновијим техницко технолошким достигнућима у аграру, примени науке у пољопривреди, изложбама пољопривредне механизације, органске хране и новинама у овој области.

Ове године због актуелних животињских болести у региону изостала је Национална изложба стоке. Посебан акценат ове године био је на представљању производа са додатом вредношћу, органских производа, производа са ознакама географског порекла, са ознаком „Српски квалитет” и занатског пива.

Сајам је почео 17. и траје до 22. маја и окупио је више од 1.000 излагача из око 40 земаља, а стратешки партнер сајма је Италија.

А.Ђ.

наса-куца-дрз-секретар-(3)

Побољшање социјалне заштите у државним установама, проблеми са којима се сусрећу запослени, као и увођење нових начина помоћи биле су теме о којима је, током радне посете Кикинди државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров, разговарао са представницима Центра за социјални рад и Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“. Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Жељко Раду, приликом посете, упознали су државног секретара о свим мерама социјалне заштите које спроводи локална самоуправа, са посебним освртом на „Нашу кућу“ која збрињава доста корисника.

-Драго ми је што у Кикинди постоји оваква установа социјалне заштите и да се препознаје њена важност и вредност. Неопходно је да читаво друштво схвати колики је значај запослених у установама социјалне заштите који су свакодневно у контакту са корисницима и њиховим породицама. На министарству је да пружи институционалну помоћ, нарочито када су кадрови у питању, на шта су нам пажњу скренули запослени у Центру за социјални рад. Кадровски потенцијал је ограничен у свим локалним самоуправама у нашој земљи. Потрудићемо се да ово питање решимо системски -рекао је Тодоров.

Тодоров, Богдан и Раду посетили су и градилиште на којем ниче будућа зграда Центра за социјални рад.

 

-Изградња тече добром динамиком. Очекујем да ћемо до јуна 2025. године имати готов објекат. Нова зграда Центра за социјални рад важна је за наш град јер ћемо добити функционалну зграду, уместо садашње која је неусловна. То ће нам омогућити да уведемо нове мере и програме из домена социјалне заштите, а корисници ће имати боље услове. Указали смо на недостатак квалификованог кадра, иако се локална самоуправа труди да помогне и у овом домену рада – навео је градоначелник Богдан.

В.д. директорица Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ Николета Павлов има идеје које ће унапредити боравак корисника.

-У току је израда новог Правилника о ближим условима и стандардима који утиче на наш рад, и шта би га могло побољшати. Изнели смо и дугорочне планове, али и услуге које би нам биле од помоћи у раду са корисницима. Добар део наших суграђана нема никакву услугу, а неопходна им је. Ми имамо идеју како бисмо им помогли – напоменула је Николета Павлов.

А.Ђ.

наково-градски-оци-3

Посета селима настављена је обиласком Накова. Заменик градоначелника задужен и за месне заједнице Дејан Пудар заједно са чланом Градског већа за спорт и омладину Александром Аћимовим и Вањом Радојковим, шефом кабинета градоначелника у поменутом месту разговарао је са Браниславом Чубрилом, чланом Савета Месне заједнице.

Делегација је посетила Дом омладине, Дом пензионера, језеро и просторије Месна заједнице Наково. Овом приликом разматрани су проблеми који постоје у селу, планови за наредну годину, као и о досадашњим активностима.

Истакнута је санација неколико објеката у Накову, места на којима се окупљају млади некадашњем Дому културе, али и старији становници у Дому пензионера. Посебан акценат стављен је на уређење језера у Накову, оазе мира која полако постаје значајно место и понос Накова, на почетак радова на чишћењу канала дуж села и изградњу постројења за прераду пијаће воде.

Ове године са 14 милиона динара локална самоурава финансирала је замену кровне конструкције на уличној страни зграде ОШ „Петар Кочић“. Школа је саграђена 1936. године и од тада датира и кров који је био покривен старим бибер црепом. Кров је прокишњавао, те  је било проблема у одвијању наставе, а представљао је и безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане.

А.Ђ.

вртиц-помоцникм-министра-(1)

Поводом јубиларних 70 година постојања и рада Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Милан Пашић, помоћник министарке просвете посетио је вртић „Плави чуперак“. Како је обилазак уприличен на Дан просветних радника, 8. новембар, Пашић је најпре свим радницима који образују децу и младе честитао њихов дан.

-Крајем августа, почетком септембра организован је регионални састанак са свим предшколским установама у Србији на ком је разговарано о актуелностима који прате текућу школску годину, али је и истакнуто да је стратешки циљ да се предшколско и школско образовање наше деце свакога дана унапређује и прилагођава датим условима. Да је кикиндска предшколска установа у томе успела, не само ове, него и претходних година, говори и добијена највиша оцена којом је вреднован њихов рад. Стога је задовољство што сам се уверио да се све оно што је написано у извештајима примењује у пракси. И локална самоуправа препознаје значај предшколског васпитања и образовања и најважнији је партнер запосленима у вртићима. Драго ми је што је Кикинда међу ретким локалним самоуправама која је достигла циљ наше земље да 96 одсто од укупног броја деце, буде уписано у вртиће – рекао је Пашић.

Помоћника министра са начин рада у кикиндским вртићима упознали су директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић, са својим тимом, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, Александар Аћимов, члан Градског већа и Вања Радојков, из кабинета градоначелника. Дијана Јакшић Киурски честитала је свим запосленима значајан јубилеј.

-Седам деценија постојања говоре о годинама преданог труда и квалитетног рада у нашој предшколској установи о чему сведоче и изузетни резултати које установа постиже у свим областима предшколског образовања. Када постоје посвећени васпитача, добри услови за здраво одрастање и образовање деце, тада ни резултати не изостају. Са нашим гостом разговарали смо и мерама популационе политике нашег града, као и потреби да обезбедимо још простора како би сви малишани боравили у вртићима. Уз подршку покрајинских и републичких институција, која ни до сада није изостајала, сигурна сам да ћемо да ли кроз проширење капацитета или изградњу новог вртића, доћи до крајњег циља – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Кристина Дрљић подсетила је да се ове године обележава и 130 година предшколства у нашој средини, тако да је ова година у знаку не једног, него два значајна јубилеја.

-У кикиндској предшколској установи дуже од једног века вредно се ради и сви васпитачи када почну да раде прво прихватају савете старијих колега, након чега надограђују свој рад сопственим искуством. Сваке године све више растемо и остварујемо завидне резултате. Наша установа је одувек центар предшколства наше земље, тако је и сада када већ четири године спроводимо нови програм „Године узлета“, а били смо прва установа у Банату која је га је започела. Уз огромну подршку родитеља и локалне заједнице постигли смо најбољи резултат и наша установа оцењена је најбољим оценама у Банату. Ми смо велика породица који ради на унапређењу наше професије – казала је Кристина Дрљић.

Истакнуто је и да је успеху допринела и Висока струковна школа за образовање васпитача која, такође, већ 70 година образује младе за најлепши позив. У кикиндској предшколској установи има 1.600 деце, запослено је 260 радника у 20 објеката од којих је 18 вртића.
А.Ђ.

норвезанин-пријем-2

У посети Кикинди боравио је Кнут Фловик Торесен, норвешки писац и историчар из Арендала, места поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага. У наш град  довело га је  снимање документарног филма о „Крвавом путу“ и српско-норвешким односима у продукцији портала „Војводина уживо“.  За њега и сараднике који раде на поменутом филму пријем је уприличио градоначелник Младен Богдан.

-Посета Кикинди за мене је веома важна. Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са Балкана послати у логоре у Норвешку. Сматрам да је време да се фокусирамо на оне који су били жртве из другог угла. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима што је другачије у односу на раније јер су увек заробљеници били Југословени или партизани. Чињеница је да су у логоре у највећем проценту одлазили Срби и наш фокус је на причи зашто су ухапшени и послати у Норвешку у логоре где је њих 80 одсто умирало у страшним условима што је више него у Аушвицу. Све су то били етнички Срби и логори у Норвешкој били су последња инстанца геноцида над српским народом -истакао је Кнут Фловик Торесен који је најзначајнији норвешки историчар који се бави „Крвавим путем“ изграђеним радом интернираних Срба.

Александар Гајић, историчар и истраживач, уједно је и сарадник на овом пројекту.

-Са овим филмом нагласиће се национална припадност заробљеника послатих у логоре, што до сада није урађено. Срби са читаве територије некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доживели су немилу судбину и о том делу историје нико није говорио – напоменуо је Гајић.

Градоначелник Богдан захвалио је госту из Норвешке који жели више да сазна о Кикинђанима послатим у логоре у Норвешкој, као и за све што је у претходном периоду урадио за српски народ.

-Све више постоји тежња да се уради ревизија историје, да се од жртава праве злочинци и обрнуто, стога је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма биће посвећен суграђанима страдалим на северу Норвешке, а уједно ће помоћи да се о Кикинди више сазна. На нама је да ниједна жртва не буде заборављена – навео је Младен Богдан.

Документарни филм је пројекат портала „Војводина уживо”, финансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Вања Ђукић са портала „Војводина уживо“ додао да је на самом почетку снимања филма упознао Кнута који им је понудио сарадњу.

-Филм „Крвави пут“ је подсетник на оно то се десило, али и да испричамо приче које нису добро испричане – рекао је Ђукић.

Пријему су присуствовали и Душан Попесков, председник Скупштине града, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

Гост из Норвешке обишао је знаменитости Кикинде, као и Парк пријатељства „Нарвик“ који је подигнут у знак пријатељства два братска града.

-Ускоро ћу се вратити и тада ћу ступити у контакт са рођацима заробљеника који су послати у логор Бејсфорд. Жеља ми је да сазнам породичну историју тих људи, како бих наставио свој рад – додао је Кнут Фловик Торесен.

 

Човек који је спасао Грачаницу

Кнут Фловик Торесен познат је и као „човек који је спасао Грачаницу“ пошто је током погрома на Косову 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да сачува манастир Грачаницу од уништења од стране албанских нападача. За своју храброст и одважност награђен је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић.

А.Ђ.

 

 

 

Министар-а

У посети граду данас је био министар за јавна улагања у Влади Републике Србије, Дарко Глишић који је присуствовао састанку у Градској кући, а затим и обишао радове у Општој болници.

– Отворили смо многе теме, неке од њих ћемо наставити да реализујемо, за друге ћемо пронаћи решење, посебно у области спортске инфраструктуре. Извесно је да ће, у наредних месец дана, бити завршена прва фаза реконструкције Опште болнице. Након тога почињемо припрему за другу од три фазе, наставићемо да улажемо у објекат који је значајан за читав Северни Банат – рекао је министар по обиласку градилишта и додао да је тема разговора била и зграда Гимназије за коју се припрема пројекат и која би требало да буде реконструисана у најкраћем року.

– Разговарали смо и о спортској инфраструктури. Кикинда је спортски град са пуно добрих клубова и спортиста, интензивираћемо разговоре и видећемо шта би могла Покрајина да уради, па да се и ми из Министарства надовежемо, да уложимо у Спортски центар, а разговараћемо и о томе шта бисмо могли да урадимо на стадиону – казао је министар Глишић.

Он је, такође, нагласио да је питање водоснабдевања приоритет.

– Договорили смо се да припремамо документацију за замену дотрајалих азбестних цеви због којих је велики губитак на мрежи, оне доводе до честих кварова, слабијег притиска и несташице воде, као и за улагања којима би и села имала квалитетно снабдевање водом. Направили смо јасан план и поделили посао – рекао је министар.

Људи у Кикинди вредни и радни, да дају све од себе да се ствари покрену, додао је.

– Зато смо и причали о животним стварима. Влада ради на томе да се град инфраструктурно боље повеже са другим местима и да људи лакше могу да дођу до Кикинде, као и до ваше прелепе манифестације „Дани лудаје“ – истакао је министар Глишић.

Делегацију из Министарства чинили су и Миљан Ранђеловић, државни секретар, саветница министра, Невена Милосављевић и шефица кабинета Маја Јовановић.

Градоначелник Никола Лукач изразио је задовољство посетом из Министарства и, такође, оценио да је састанак био продуктиван.

– Министар је дао гаранције за другу фазу реконструкције болнице, за обнову зграде Гимназије и договорили смо се да припремамо пројектну документацију за замену водоводне мреже у селима, што је значајно и због мини-постројења за прераду воде која ћемо имати уз помоћ Покрајине и Владе – објаснио је градоначелник. – Ми као град не бисмо могли сами и ова помоћ нам даје ветар у леђа да капиталне и стратешки важне пројекте реализујемо у наредном периоду и да креирамо још бољу будућност у граду и региону. Упознали смо министра и са туристичким и спортским потенцијалима. Уз велике инвестиције, брзу саобраћајницу Сомбор-Кикинда која ће довести транзит, и пругу Панчево- Зрењанин са краком до Кикинде, крупним корацима идемо напред и стварамо бољи живот у нашем предивном граду.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Градоначелник Лукач изразио је задовољство посетом министра Глишића и, такође оценио да је састанак у Градској кући био продуктиван.

– Министар је дао гаранције за другу фазу реконструкције болнице, за обнову зграде Гимназије и договорили смо се да припремамо пројектну документацију за замену водоводне мреже у селима, што је значајно и због мини-постројења за прераду воде која ћемо имати уз помоћ Покрајине и Владе – објаснио је градоначелник. – Ми као град не бисмо могли сами и ова помоћ нам даје ветар у леђа да капиталне и стратешки важне пројекте реализујемо у наредном периоду и да креирамо још бољу будућност у граду и региону. Упознали смо министра и са туристичким и спортским потенцијалима. Уз велике инвестиције, брзу саобраћајницу Сомбор-Кикинда која ће довести транзит, и пругу Панчево-Зрењанин са краком до Кикинде, крупним корацима идемо напред и стварамо бољи живот у нашем предивном граду.

Град су представљали и Срђан Кружевић, директор ЈП „Воде Војводине“, народни посланик Миленко Јованов, покрајинска посланица Станислава Хрњак, заменик градоначелника Дејан Пудар и помоћници, Дијана Јакшић Киурски и Светислав Вукмирица, затим члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације Мирослав Дучић и директор ЈП „Кикинда“, Чедо Гверо.

Приликом посете делегације Општој болници, в. д. директорица, др Весна Томин, захвалила се министру у име запослених и пацијената.

– Реконструкција зграде која је у току биће завршена 22. октобра и тада ћемо уселити Дечије одељење, Дерматологију, Палијативу, Онкологију и болничку апотеку – рекла је др Томин. – Јако сам срећна што ћемо најмлађим и најтежим пацијентима моћи да пружимо овакав комфор и удобност. Пацијенти су били веома стрпљиви, али је ово што добијамо вредно тога.

Прва фаза радова, вредних 486 милиона динара, обухвата зграде Физијатрије и Педијатрије, у другој фази планирана је изградња нове болнице, док су трећом фазом обухваћене управна зграда, централна кухиња, котларница и просторије за централни кисеоник, објаснила је в. д. директорица Опште болнице, др Весна Томин.

По обиласку радова у болници, делегација је присуствовала састанку Градског одбора Српске напредне странке, а затим и посетила стадион ОФК „Кикинда“.

С. В. О.

 

 

маја-гојковиц-(8)

Почела је изградња атмосферске канализације у оквиру пројекта „Слив Моравска” коју заједнички финансирају Покрајинска влада и Град Кикинда. Комунални проблем, који мештани овог дела града апострофирају више деценија уназад, коначно ће бити решен.

Радове, започете на углу улица Стерије Поповића и Војина Зиројевића, обишли су председница Покрајинске владе Маја Гојковић са сарадницима, покрајинска посланица Станислава Хрњак, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо и члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације Небојша Јованов.

-Обилне падавине су све чешће и одвођење атмосферске воде проблем је на који годинама указују мештани овог дела града. Вода, која се задржава на јавним и површинама физичких лица, угрожавала је све инсталације и безбедност саобраћаја. Осим у разговору, на оно што се дешава указано је и петицијом. Озбиљно смо приступили овом пројекту тако да је најпре израђена неопходна  документација, након чега је било најважније доћи до средстава. Несебичну и огромну подршку пружила нам је Покрајинска влада која је одобрила 180 милиона динара за радове и са 22 милиона динара из буџета града у инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара. Можемо бити задовољни што смо испунили оно што смо обећали – навео је Вукмирица.

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић истакла је да је лепо бити у Кикинди и чути шта ради локална самоуправа како би унапредила живот грађана.

 

-Из овог примера видимо да постоји добра сарадња и да се препознају проблеми локалног становништва. По завршетку радова становници овог дела града имаће квалитетније услове за живот, без страха да ће им бити уништена имовина услед обилних киша које су захваљујући климатским променама све чешће – навела је Маја Гојковић.

Скуп је био прилика и за радни састанак на ком је разговарано о улагањима која су у току и која се планирају.

-Влада Републике Србије и локална самоуправа заједнички су завршили изградњу и пробно пуштање у рад фабрике воде. Она значи живот за град. Како су ме информисали, поједине пробе су завршене, након чега ће се купити додатна опрема, што није неуобичајено, и ускоро ћемо моћи поново да се окупимо и да заједно са Кикинђанима попијем чашу здраве пијаће воде. Коначно, после десетине година, решиће се и овај проблем. Покрајинска влада, Управа за капитална улагања и Град заједнички ће уложити новац у изградњу мини постројења за прераду пијаће воде у свим селима.  Пројекат је завршен, средства имамо и можемо да кажемо да ће наредне године и сва села имати квалитетну воду за пиће. То је, сигурна сам најлепша вест коју можемо да поделимо са свим становницима на територији Кикинде – прецизирала је председница Владе Војводине.

Замена преосталих азбест цементних водоводних цеви такође ће се финансирати преко Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду и Управе за капитална улагања, најавила је покрајинска премијерка.

-То су пројекти важни за живот у локалној заједници и на нама је да их спроводимо у будућности – казала је Гојковићева.

Са решеним важним комуналним проблемима Кикинда нема препрека да се кандидује за престоницу културе Србије.

 

-Решењем инфраструктурних проблема, и уколико се 2027. године оствари велики национални пројекат „Скок у будућност“ у оквиру ког ћемо имати другачије путеве захваљујући брзој саобраћајници „Осмех Војводине“,  онда је круна свега титула престонице културе. Као премијерка Војводине даћу подршку да се то и деси и то не само на речима, него и уз значајну финансијску подршку и Покрајине и Републике – закључила је Маја Гојковић.

Маја Гојковић посетила је и штанд Српске напредне странке где су је аплаузима дочекали чланови и симпазитери.

АТМОСФЕРСКА КАНАЛИЗАЦИЈА У ТРИ УЛИЦЕ

Кишни канали изградиће се у улицама Јована Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравској у укупној дужини од 3.448 метара. Рок за завршетак радова је шест месеци. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.

ПРВИ РЕЈОН РЕШЕН

Кикинда је подељена на четири слива и уз помоћ Владе Војводине већ је урађен слив у првом рејону и то у деловима улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће  Лаковић и Семлачке. И овај посао реализован је захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине у износу од 150 милиона динара.

ПРЕДСЕДНИЦИ НА УСЛУЗИ ГРАЂАНИМА

Председници Републичке и Покрајинске владе Милош Вучевић и Маја Гојковић након избора заједно ће обилазити све локалне самоуправе у Војводини.

-Са руководствима у општинама и градовима разговараћемо о томе шта ће радити Република, шта Покрајина и који пројекти ће нам бити заједнички. Сви ће искључиво односити на побољшање живота Војвођана. Није нам циљ да правимо споменике који ће остати иза нас, него да данашњим радом дођемо до бољег живота сутра – додала је Маја Гојковић.

А. Ђ.

68б7д2е2-адц2-49е3-95ед-бца31ад570д1

Туристи из Русије који живе у Београду боравили су у посети Кикинди. Њих двадесетак посетило је Музеј „Тера“ и Народни музеј, а највише су се задржали на Градском тргу где су уживали у највећем урбаном зимовалишту сова ушара на свету.

Породично су у наш град дошли супружници Арцев и Јулија Никитини са тројицом синова Владиславом, Алексејем и Владимиром.

-Већ две године живимо у Београду и радо смо се одазвали позиву да проведемо дан у вашем граду и сазнамо више о совама које овде бораве током зиме. Заљубљеници смо у природу и природне феномене, а ово је свакако један од њих. Трг окружују и старе зграде и веома нам се свидело све што смо видели. Чули смо да имате и „Дане лудаје“ и да су тикве огромне тако да ћемо се потрудити да дођемо и на ову манифестацију – казао је Арцев Никитини.

Са гостима из Русије део дана провео је и градоначелник Никола Лукач, који је и сам живео и радио у Русији. Иницијативу за посету нашем граду, како смо сазнали, покренуо је Алексеј Калко.

-Са представницима Туристичке организације упознали смо се на сајму туризма у Новом Саду и имали смо жељу да се упознамо са свим културним и природним потенцијалима. Видели смо велике теракоте, сове које зимују на Градском тргу, а упознали смо се и са мамутицом Киком. Неки од нас су дуже и краће у Београду и желели смо да упознамо и остали део Србије. Кикинда је прелеп град, људи су љубазни и све што смо видели било нам је интересантно и занимљиво. Доћи ћемо сигурно и у летњим месецима када све олиста – напоменуо је Алексеј Калко.

412216962_7146555162068485_2137645890157518254_н

„Ледено језеро“ у организацији Спортског центра „Језеро“ у сарадњи са Туристичком организацијом и под покровитељством Града, превазишло је сва очекивања. Клизалиште, отворено суботу, 9. децембра на простору некадашњег „Скејт парка“ , за само седам дана посетило је скоро 4.000 посетилаца, сазнајемо од директора Дејана Пудара.

-Очекивали смо велико интересовање и посету, али смо и ми помало изненађени оволиким интересовањем. Подсетићу да смо зимску идилу приредили јер је то била жеља суграђана, поготово оних најмлађих. Драго ми је и због  позитивних реакција и коментара које добијамо свакодневно и надам се да ће „Ледено језеро“ постати традиција. То ће нам помоћи у намери да још више оплеменимо  туристичку понуду Града током  зиме –  рекао је Дејан Пудар.

Осим клизалишта може да се ужива у топлим напицима, ту је и мини забавни парк, Деда Мраз, новогодишња јелка.

-Већ сада могу да кажем да ће наредне године клизалиште бити веће јер смо уочили да је то неопходно. Исто тако планираћемо још нових садржаја који ће нашу зимску идилу учинити још лепшом и атрактивнијом – сазнајемо од Пудара.

Радно време клизалишта радним данима је од 16 до 21 сата, а викендом од 16 до 22 часа. Цена улазнице је 150 динара, за сат времена,  а исто толико новца је потребно за изнајмљивање клизаљки.

Ученици треће године Гимназије „Душан Васиљев“ данас су посетили Градску кућу. Разговарали су са градоначелником Николом Лукачем, разгледали су Скупштинску салу и упознали се са радом Услужног центра.