otvaranje Arhive | Kikindski portal

Počinje 45. Internacionalni simpozijum „Tera”: Okupiće petoro vajara iz Francuske, Austrije, Severne Makedonije i Srbije

Jelena Trifunović June 29, 2026

Centar za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ u petak 3. jula svečano će otvoriti jubilarni 45. Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti „Tera“, čime će zvanično početi novi saziv jedne od najznačajnijih umetničkih kolonija posvećenih monumentalnoj skulpturi.

U okviru svečanosti, koja će biti održana na Gradskom trgu ispred Galerije „Tera“, biće otvorena godišnja izložba na kojoj će biti predstavljena dela nastala tokom prošlogodišnjeg, 44. simpozijuma.

Svečanom otvaranju prisustvovaće i autori izloženih radova: Uroš Ušćebrka, Petar Barišić, Mihala Julinova, Ansi Taulu, Dezmond Bret i Milena Milosavljević.

Ovogodišnji saziv okupiće petoro umetnika iz četiri evropske zemlje koji će tokom jula stvarati u jedinstvenom ambijentu Ateljea „Tera“, smeštenom u prostoru nekadašnje ciglane. Učesnici su: Goce Nanevski (Severna Makedonija), Rafael Sabatije (Francuska), Beate Gačelhofer (Austrija), Milorad Mladenović (Srbija) i Branko Milanović (Srbija).

Kao i svakog jula, autentični prostor ateljea biće mesto susreta umetnika, razmene ideja i stvaranja novih monumentalnih skulptura u terakoti koje će obogatiti jedinstvenu kolekciju nastalu tokom više od četiri decenije postojanja simpozijuma.

Otvaranje izložbe i 45. saziva simpozijuma zakazano je za petak u 19 časova. Organizatori pozivaju ljubitelje umetnosti da prisustvuju svečanom događaju i zajedno obeleže jubilej umetničke kolonije koja je Kikindu trajno pozicionirala na evropskoj umetničkoj mapi.

Otvoren Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu: 1.200 izlagača iz 40 zemalja

Aleksandra Djuran May 16, 2026

Međunarodni poljoprivredni sajam, 93. po redu, otvoren je u petak u Novom Sadu i trajaće do 21. maja. Ove godine okupio je 1.200 izlagača iz 40 zemalja. Najveća sajamska priredba u regionu obuhvata oko 50.000 kvadratnih metara otvorenog i zatvorenog prostora.

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković otvarajući sajamsku manifestaciju precizirala je da Pokrajinska vlada nastavlja snažno da podržava razvoj poljoprivrede u Vojvodini kroz konkretne mere i ulaganja.

Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede istakao je da kroz agrar povezujemo investicije, nove tehnologije, sisteme za navodnjavanje, prerađivačku industriju i izvoz na nova tržišta.

Zemlja partner je Češka. Ulaznice na sajamsku priredbu koštaju 1.000 dinara. Za kolektivne posete po osobi ulaz je 750 dinara. Za organizovane posete škola i fakulteta, decu od 7 do 14 časova i penzionere ulaznice su 500 dinara. Kupljene ulaznice ujedno predstavljaju i kupone koji učestvuju u Poklon -igri. A to je traktor džon dir 5045d čija je vrednost oko 25.000 evra. Porodični dan je danas (subota). Ulaz je 1.000 dinara, odnosno jedna kupljena ulaznica. Radno vreme sajma je od 9 do 19 časova.

Prilikom otvaranja mosta na reci Tamiš najavljena modernizacija pruge Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda – državna granica

Aleksandra Djuran May 2, 2026

Prilikom otvaranja mosta na reci Tamiš kod Tomaševca istaknuto je da planirana modernizacija celokupne regionalne, jednokolosečne i neelektrifikovane pruge Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda – državna granica, uz predstojeću obnovu lokalnih železničkih stanica. Novi železnički mosta omogućio je i uspostavljanje redovnog železničkog saobraćaja, što je prvi i najvažniji korak ka sveobuhvatnoj modernizaciji Banata.

Upravo pomenuti most je ključna saobraćajna arterija na pravcu Pančevo – Zrenjanin – Kikinda. U izgradnju je investirano 12,5 miliona evra, radovi su počeli 31. maja 2024. godine, dok je građevinski deo posla okončan 10. septembra 2025. godine. Posebnu važnost ovom projektu daje činjenica da su celokupan i izuzetno zahtevan inženjerski posao samostalno izvele isključivo domaće kompanije. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić tokom svečanog otvaranja novog mosta izjavio je:

– Posle mnogo godina ovo je prvi put da su naše kompanije radile samostalno bilo gde ovako zahtevan objekat. Da se vratimo onome što smo nekad znali. Čestitam na dobro izvedenom poslu.

Ukupna dužina mosta je 120 metara. Oslanja se na četiri stubna mesta, od kojih su dva pozicionirana direktno u rečnom koritu. Raspon između stubova iznosi 40 metara. Glavni nosač predstavlja masivna čelična konstrukcija koja premošćava tri raspona, replicirajući vizuelni identitet starog mosta. U objekat je ugrađeno oko 500 tona konstruktivnog čelika i 2.600 kubika visokokvalitetnog betona. Izgrađeno je i oko 1.200 metara potpuno novog koloseka. Radovi su podrazumevali ugradnju između 24.000 i 25.000 kubika materijala u cementom stabilizovan nasip, polaganje oko 170 tona šina i instalaciju između 1.700 i 1.800 železničkih pragova.

Nakon perioda u kojem se saobraćaj odvijao preko starog i nebezbednog mosta, a potom i putem alternativnog autobuskog prevoza zbog izvođenja infrastrukturnih radova, preduzeće “Srbijavoz” potvrdilo je da su stvoreni uslovi za potpuno oslanjanje na železničke kapacitete.

Novoizgrađena infrastruktura omogućava bezbednije i pouzdanije putovanje, uz projektovanu brzinu vozova do 100 kilometara na čas na ovoj deonici. Putnicima su na raspolaganju po dva redovna dnevna polaska u oba smera.

R.K.

Vezom ispisana istorija: kraljevski portreti stižu u Kikindu

Redakcija Kikindski March 27, 2026

U Narodni muzej u utorak, 31. marta, sa početkom u 19 časova, biće otvorena izložba „Veženi portreti dinastije Karađorđević– nekad i sad“, posvećena očuvanju i savremenom tumačenju tradicionalnog trukerskog zanata. Izložba se realizuje u saradnji sa Muzej slatka – kuća Cvetića iz Kraljeva.

Reč je o projektu koji ima za cilj da oživi i predstavi javnosti gotovo zaboravljene vezene mustre sa motivima srpskih kraljevskih porodica, povezujući tradicionalne tehnike ručnog rada sa savremenim umetničkim izrazom.

Postavka obuhvata 32 unikatna rada nastala u tehnikama narodnog i umetničkog veza, koje su izradile 21 vezilja i jedan vezilac. Radovi predstavljaju rekonstrukcije i interpretacije starih mustri, koje su se nekada nalazile u etnološkim zbirkama muzeja širom Srbije i privatnim kolekcijama. Posebnu vrednost izložbi daju i originalni tekstilni predmeti, kao i novi radovi inspirisani istorijskim motivima.

Projekat je obuhvatio saradnju više muzeja iz različitih gradova, sa namerom da se istakne značaj tradicionalnog zanatstva, ali i da se podrži savremeno žensko preduzetništvo zasnovano na očuvanju kulturnog nasleđa.

Izložba takođe ukazuje na kontinuitet između prošlosti i sadašnjosti, predstavljajući vez kao živu umetnost koja i danas pronalazi svoje mesto u savremenom društvu.

Realizaciju projekta podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, dok je pokroviteljstvo pružila princeza Danica Karađorđević.

Prva samostalna izložba slika: Maštanja sugrađanke Irene Galešev

Aleksandra Djuran March 3, 2026

U Galeriji Kulturnog centra otvorena je prva samostalna izložba sugrađanke Irena Galešev pod nazivom „Maštanja“ u okviru manifestacije „Nedelja žena“. Penzionerka koji je radnik vek provela u fabrici „Prima“ kao hemijsko-tehnološki tehničar, slika, kako kaže, čitav život.

-Stvaram u enkaustici- slikanju voskom na glatkom papiru uz pomoć toplote, kao i u akrilu sa kojim kombinujem silikon. Upravo ovih slika ima i najviše na izložbi. Uz pomoć pištolja za silikon najpre iscrtam oblike koji se popunjavaju akrilnim bojama. Na taj način postižu se zanimljivi efekti i slojevitost – kaže amaterska slikarka.

Ozbiljnije je počela da stvara devedesetih godina prošlog veka.

-Najpre sam slikala ulja na platnu i iz tog perioda imam svega jednu sliku koja je i izložena. Ostale sam poklonila rođacima, prijateljima i dragim ljudima. U tom periodu nije bilo uljanih boja u našoj zemlji, pa su mi stizale iz Rumunije. Pre četiri godine zainteresovala sam se za enkaustiku. Slikam peglom tako što najpre istopim voštane boje. Pega ne treba da bude jako ugrejana tek toliko da se vosak istopi kao bi mogao da se nanese na glatku hartiju. Najviše koristim poleđinu od kalendara na kojoj razlivam različite boje. Tehnika je teška i zahtevna i trebalo mi je puno vremena da naučim da okrećem peglu u pravom smeru kako bi dobila određeni oblik – pojasnila je naša sagovornica.

Motive pronalazi svuda oko sebe:

-Najčešće slikam prirodu i cveće, razne oblike koji nas okružuju. Slike sam do sada poklanjala, nikada nisam prodala nijednu. Ovo je prvi put ne samo da imam svoju izložbu, nego i da se nalazim na ovakvom događaju – otkrila nam je Irena Galešev.

Kao penzionerka ima vremena da, kako zaključuje, sa posvećenošću i radošću istražuje i deli svoju ljubav prema slikarstvu.

A.Đ.

Kraljica Draga između slave i osude pred kikindskom publikom

Redakcija Kikindski February 24, 2026

Narodni muzej, u petak u 18 časova, u Galeriji „NOVA“ otvara gostujuću izložbu „Naša sugrađanka kraljica Draga: između slave i anateme“, realizovanu u saradnji sa Muzejom rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca. Postavka će biti dostupna posetiocima do 27. marta.

Izložba je posvećena Dragi Mašin (1864–1903), supruzi kralja Aleksandra Obrenovića, čiji je život obeležio kraj 19. i početak 20. veka. Njena priča, smeštena između dvorskog života, političkih intriga i tragičnog kraja u Majskom prevratu 1903. godine, predstavljena je u širem istorijskom i društvenom kontekstu.

Brak kralja Aleksandra i Drage Mašin 1900. godine izazvao je snažne reakcije u tadašnjoj Srbiji — zbog razlike u godinama, njenog neplemićkog porekla i složenih političkih okolnosti. Upravo te suprotstavljene predstave oblikovale su njen istorijski lik.

V.d. direktora Narodnog muzeja Kikinda Miloš Pušara ističe da izložba donosi vrednu arhivsku i muzejsku građu.

-Na ovoj izložbi u drugim gradovima posetioci su mogli da vide lične predmete kraljice Drage, fotografije i dokumenta iz perioda njihove vladavine, novinske članke, kao i rekonstrukciju događaja povezanih sa Majskim prevratom.

On dodaje da sam naziv postavke ukazuje na složenost njene istorijske uloge

-Naziv izložbe simbolično ukazuje na dve krajnosti u percepciji Drage — slavu kao kraljice Srbije i anatemu, jer ju je deo javnosti i političke elite smatrao odgovornom za krizu dinastije – istakao je Pušara.

Na svečanom otvaranju posetiocima će se obratiti jedan od autora izložbe, viši kustos istoričar Aleksandar Marušić iz Muzeja rudničko-takovskog kraja. Autori postavke su Aleksandar Marušić, viši kustos istoričar, i Ana Ranković, viši kustos istoričar umetnosti.

T. D.

Zbirka Rajka Mamuzića gostuje u Narodnom muzeju

Redakcija Kikindski December 15, 2025

U novoj galeriji Narodnog muzeja u utorak, 16. decembra, u 18 časova biće otvorena izložba „Umetnička kolonija na Starom sajmištu – umetnici iz zbirke Rajka Mamuzića“. Reč je o gostujućoj postavci koja predstavlja deo umetničke baštine iz jedne značajne kolekcije.

Izložba je realizovana u saradnji sa Galerijom likovne umetnosti poklon-zbirka Rajka Mamuzića iz Novog Sada. Postavka donosi izbor radova umetnika okupljenih oko umetničke kolonije na Starom sajmištu, sagledan kroz Mamuzićevu kolekcionarsku celinu.

Izložba će biti dostupna publici od decembra 2025. do februara 2026. godine.

Izložba „Koreni Dana ludaje – od ideje do tradicije“ svedočanstvo jednog vremena

Aleksandra Djuran September 17, 2025

U Istorijskom arhivu otvorena je izložba „Koreni Dana ludaje – od ideje do tradicije“ povodom četiri decenije od pokretanja manifestacije. Autori su Snežana Karačonji, arhivista i Nikola Radosavčev.

-Potrudili smo se da kroz 21 pano prikažemo ključne trenutke najstarije kikindske manifestacije. Poseban akcenat je na merenju najteže ludaje, kao i na dečiji karneval i „Igre i igrarije sa ludajom“ koje su od početka deo „Dana ludaja“. Fotografije nam je ustupila Turistička organizacija grada i one su učestvovale na takmičenju za najlepšu fotografiju sa manifestacije. U nekadašnjem Hotelu „Narvik“ 1989. godine održana je i izložba fotografija. I na samom početku, ali i sada, najveću pažnju privlači karneval maskirane dece – rekla je Karačonji.

Direktor Istorijskog arhiva Srđan Sivčev dodao je da je prvi put otvorena izložba koja objedinjuje „Dane ludaje“.

-Snežana Karačonji bila je zadužena za tekstove, a Nikola Radosavčev za dizajn plakata. Izložba će biti otvorena i narednim danima i pozivam sve da dođu i da pogledaju. U petak i subotu naša ustanova biće otvorena do 18 sati, a izložba će biti u našem holu do kraja godine – istakao je Sivčev.

Pored mnogobrojnih građana otvaranju izložbe prisustvovala je i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.

A.Đ.

Na radost sugrađana: Otvoreno klizalište

Aleksandra Djuran December 26, 2024

Klizalište, koje se ove godine nalazi u centru grada, otvoreno je. Prvog dana bilo je besplatno, tako da ne čudi velika gužva koju smo zatekli. Prva je na led izašla dvanaestogodišnja Vanja Đomparin.

-Obožavam da klizam. Imam svoje klizaljke i nisam mogla da dočekam da se „Ledeno jezero“ otvori. Klizam već sedam godina i prošle godine sam svakog dana bila na klizalištu koje je bilo postavljeno pored Sportskog centra „Jezero“. Ove godine još je bolje s obzirom na to da se nalazi u centru grada – istakla je Vanja.

Da klizanje ne poznaje godine potvrdio nam je i nastavnik harmonike Sava Markov.

-Naučimo sam da klizam sa 17 godina u Novom Sadu. Klizalište se nalazilo na Sajmištu i to mi je među najlepšim uspomenama na mladost. Prošle godine, na klizalištu u okviru „Jezera“, imali smo ekipu i igrali smo hokej. Unuke sam ostavio kod kuće da kite jelku, a ja sam došao da isprobam led. Mi, koji znamo da klizamo, pomagaćemo onima koji ne znaju, kako bi savladali tehniku i uživali – dodao je Markov.

Uživanje u zimskim čarolijama na klizalištu sa ledom omogućili su SC „Jezero“, u saradnji sa Turističkom organizacijom, a pod pokroviteljstvom i podrškom Gradske uprave. Ove godine veće je u odnosu na prošlogodišnje i dimenzije su mu 25 puta 13 metara. Sve okupljene pozdravili su Deda Mraz i Snežna kraljica koji su delili slatkiše. Otvaranju su prisustvovali i gradonačelnik Mladen Bogdan i zamenik gradonačelnika Dejan Pudar.

-Uslišili smo želju i molbu sugrađana i ove godine klizalište je postavljeno u centru grada. Slika govori za sebe, okupilo se puno dece i mladih, zadovoljnih što i ove godine imaju mogućnost da deo raspusta vremena provedu na klizalištu. Zbog njih se trudimo i radimo i osluškujemo njihove potrebe. I u narednom periodu trudićemo se da u ovo vreme radosti i darivanja, učinimo praznike što lepšim. Iako nema snega, siguran sam da će u narednih mesec dana naši sugrađani uživati u zimskim čarolijama na ledu – naveo je gradonačelnik Bogdan.

„Ledeno jezero“ biće dostupno mesec dana, a radno vreme klizališta će biti radnim danima od 17 do 21, a vikendom od 17 do 22 sata. Cena ulaznice biće 200 dinara, za termin u trajanju od sat vremena, a isto toliko novca će biti potrebno izdvojiti za iznajmljivanje klizaljki.

A.Đ.

Klizalište „Ledeno jezero“ počinje sa radom

Aleksandra Djuran December 25, 2024

Klizalište, koje je postavljeno u centru grada, počinje sa radom sutra (četvrtak) u 17 sati. Uživanje u zimskim čarolijama na ledu omogućili su SC „Jezero“, u saradnji sa Turističkom organizacijom, a pod pokroviteljstvom i uz podršku Gradske uprave. Prvog dana klizanje i iznajmljivanje klizaljki biće besplatno.

„Ledeno jezero“ biće dostupno mesec dana, a radno vreme klizališta će biti radnim danima od 17 do 21, a vikendom od 17 do 22 sata. Cena ulaznice biće 200 dinara, za termin u trajanju od sat vremena, a isto toliko novca će biti potrebno izdvojiti za iznajmljivanje klizaljki.