obeležavanje Arhive | Page 2 of 6

U susret Danu pobede: Kikinđani će obeležiti 9. maj šetnjom „Besmrtnog puka“

Redakcija Kikindski May 4, 2026

Povodom obeležavanja 9. maja – Dana pobede, Gradska uprava i SUBNOR Grada Kikinde pozivaju građane, kao i potomke učesnika ratova, da se pridruže šetnji „Besmrtnog puka“ i programu koji će biti organizovan tim povodom.

Ovaj značajan datum biće obeležen svečanim programom koji počinje u 10.30 časova okupljanjem ispred prostorija SUBNOR-a, gde će biti formirana kolona „Besmrtnog puka“. U 11 časova predviđeno je polaganje venca na Spomen-ploču brigadiru Ristiću u holu Gradske uprave, nakon čega će kolona krenuti u šetnju ka spomeniku „Tuga“.

Polaganje venca kod spomenika „Tuga“ planirano je u 11.30 časova, a deset minuta kasnije kolona nastavlja kretanje ka spomeniku posvećenom žrtvama Drugog svetskog rata 1941–1945.

Centralni program kod ovog spomenika počinje u 12 časova, kada je predviđeno polaganje venaca, izvođenje himne, obraćanja i prigodan umetnički program.

Organizatori pozivaju građane da ponesu fotografije svojih predaka – učesnika ratova, kako bi na simboličan način odali počast njihovoj žrtvi i doprinosu slobodi. Potomci koji žele da uvećaju fotografije svojih predaka, mogu to učiniti bez nadoknade u foto-radnji „Sretenović“.

Predsednik SUBNOR-a Kikinda, Savo Orelj, uputio je poziv svim sugrađanima da svojim prisustvom uveličaju obeležavanje Dana pobede.

T. D.

Jubilej OŠ „Petar Kočić“: Škola je mesto gde snovi dobijaju krila

Aleksandra Djuran March 24, 2026

Osnovna škola „Petar Kočić“ iz Nakova 23. marta obeležila je 80 godina postojanja i rada. Škola je izgrađena 1936, a od 1946. radi pod današnjim imenom. Obeležavanje je počelo zamenom uloga učenik – nastavnik, nakon čega je odigran Kahut kviz,a zatim su usledile sportske igre, kao i kviz znanja za učenike od 5. do 8. razreda. Organizovana je i svečana priredba za roditelje, meštane i prijatelje ove ustanove pod nazivom „Škola je mesto gde snovi dobijaju krila“.

-Učenici su, zajedno sa učiteljima i nastavnicima, osmislili kako ćemo proslaviti jubilarni rođendan – saznajemo od Ljiljane Janjilović, direktorice. – Priredba je bila prilika da učenici pokažu šta znaju i šta su naučili, a učestvovali su skoro svi naši đaci. Uz pesme, recitale, ples, sviranje obeležili smo 80 godina rada. Đaci su recitovali i na engleskom i nemačkom, a dvoje učenika, brat i sestra, koji su došli iz Rusije govorili su stihove na svom maternjem jeziku. Nagradili smo i one koji su bili najuspešniji na takmičenjima, konkursima, smotrama.

U prethodnoj godini u školu je uloženo 14 miliona dinara za zamenu krova koji je bio u lošem stanju.

-Ono što preostaje da se uradi je nastavak zamene prozora i vrata. Ovaj posao radimo sukcesivno nekoliko godina unazad i veći deo je urađen. Preostao je prednji deo zgrade odnosno zamena prozora u zbornici, delu hola i fiskulturne sale, kancelariji i očekujem da i to uradimo u narednom periodu – kaže naša sagovornica.

Nekoliko godina unazad ova ustanova dobija i sredstva Ministarstva prosvete za opremanje učeničkih zadruga osnovnih škola. Novcem je obogaćen rad kako zadruge, tako i svih ostalih sekcija koje rade. Nakovačka škola ima 71-og učenika i u narednoj školskoj godini očekuju desetak đaka prvaka.

A.Đ.

Šarene čarape na trgu: Korisnici „Naše kuće“ učili sugrađane o prihvatanju različitosti i podršci osobama sa Daunovim sindromom

Redakcija Kikindski March 20, 2026

U susret Danu osoba sa Daunovim sindromom, na platou ispred Kulturnog centra održana je jutros kreativna radionica koja je okupila decu, prosvetne radnike i predstavnike Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Kikinde, sa jasnom porukom – različitost je bogatstvo, a ne prepreka.

Radionica je organizovana dan uoči zvaničnog obeležavanja, sa namerom da se građani podsete na značaj ovog datuma i pozovu da ga obeleže simboličnim nošenjem šarenih čarapa.

-Dan osoba sa Daunovim sindromom nam je jako važan i obeležavamo ga svake godine. Prošle godine smo prvi put organizovali radionicu na trgu i imala je lep odziv, pa smo odlučili da nastavimo sa tom praksom – istakla je Nikoleta Pavlov, vršilac dužnosti direktora Centra za pružanje usluga socijalne zaštite.

Ona je podsetila da šarene čarape nisu slučajan simbol.

-Hromozomi podsećaju na čarape, a kod osoba sa Daunovim sindromom postoji trizomija 21. hromozoma. Zato nosimo različite čarape kao povod da razgovaramo o tome i podignemo svest. Važno je da se priča, jer ove osobe imaju ista prava kao i svi drugi i treba da budu uključene u život zajednice.

Učesnici radionice, među kojima su bili učenici Osnovnih škola „6. oktobar“ i „Vuk Karadžić“, kroz kreativan rad ukrašavali su papirne čarape različitim tehnikama, učeći istovremeno o solidarnosti i prihvatanju.

Sedmogodišnji Julijan Popadić napravio je čak dve šarene čarape.

-Sutra je dan proslavljanja različitosti, a to moje čarape i predstavljaju – rekao je Julijan.

Njegov drug Luka Agostini dodaje da je najvažnije druženje.

-Lepo smo se igrali i družili. Danas svi mogu da naprave šarene čarape i da se sete da svakome treba društvo.

I mali Mitar Vaštag jasno je poslao poruku:

-Mi smo ovde da damo podršku, jer je normalno da svi budemo različiti.

Iz Centra podsećaju da trenutno imaju 25 korisnika, od kojih je šest osoba sa Daunovim sindromom, i ističu da je jedan od glavnih izazova komunikacija.

-Kada provodite vreme sa njima, shvatite da je lako razumeti šta žele da kažu i šta im je potrebno – naglašava Pavlov, dodajući da će u narednom periodu nastaviti da šire saradnju sa različitim institucijama kako bi korisnici bili što više uključeni u sve segmente društvenog života.

T. D.

Sajanski učenici obeležili Poklade: Terali zimu i prizivali proleće

Aleksandra Djuran February 18, 2026

Đaci i zaposleni u Osnovnoj školi ,,Mora Karolj“ iz Sajana tradicionalno su obeležili Poklade – Faršang odnosno dan kada se ,,tera“ se zima i čeka proleće. Manifestacija je okupila učenike, nastavnike i mesnu zajednicu u duhu radosti, kreativnosti i zajedništva.

Prvi deo programa realizovan je u školskom dvorištu gde su učenici spaljivali ceduljice na kojima su napisane negativne i loše misli i na taj način su poslali poruku da kreću u nov početak i pozitivne misli. Drugi deo programa je organizovan u fiskulturnoj sali uz maskenbal i igre spretnosti. Najkreativniji kostim bio je nagrađen, kao i najspretniji učenici.

Svečanu atmosferu upotpunilo je zajedničko druženje uz 250 krofni koje je sa puno ljubavi i truda pripremilo Udruženje penzionera iz Sajana čime je još jednom potrvđen značaj saradnje škole i mesne zajednice.

-Ovakve aktivnosti imaju poseban vaspitno -obrazovani značaj, jer doprinose negovanju tradicije, jačanju međusobnih odnosa i razvijanju pozitivne školske klime, što u školi prepoznaju i podstiču kroz svoj rad – istaknuto je u sajanskoj školi.

Pravoslavni vernici obeležavaju Sveta tri jerarha

Aleksandra Djuran February 12, 2026

Danas je slava Sveta tri jerarha, praznik hrišćanskih učitelja, Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog, čija su teološka učenja obeležila vizantijsku crkvu 11. veka.

Tri vaseljenska učitelja, koji su svojim umom, obrazovanjem i načinom propovedanja hrišćanstva prevazišli svoje savremenike i koje je Crkva svrstala u red svetih. U pravoslavnim hramovima tada se služe liturgije u slavu svetitelja koji su zauzeli visoko mesto u istoriji hrišćanske crkve.

Po tome kakvi vetrovi danas duvaju, prognozira se kakvo nas vreme čeka tokom godine. Veruje se da će godina biti dobra i bogata ukoliko duva južni vetar, a da “severac” donosi lošu godinu s hladnim vremenom. Istočni vetar donosi nestašice, a zapadni izobilje ribe i mleka. Ako vetra nema, čeka nas bogata godina.

Slava najstarijih sugrađana: Savindanu prisustvovali gosti iz Vojvodine i Rumunije

Aleksandra Djuran January 27, 2026

Uz rezanje i osvećenje slavskog kolača, himnu Svetom Savi, mnogobrojni članovi Udruženja penzionera u Kikindi proslavili su slavu, Svetog Savu. Obeležavanju su prisustvovali najstariji sugrađani, zajedno sa gostima iz grada, okolnih mesta i susedne Rumunije iz Temišvara i Rešice, dok je kum slave ove godine bio gradonačelnik Mladen Bogdan koji se obratio okupljenima:

-Velika je čast biti odabran za kuma slave jednog od najbrojnijih udruženja u gradu. Kao kumu obaveza mi je i dužnost da brinem o svojim prijateljima koji su za mene kao porodica. Hvala vam puno na razumevanju koje ste pokazali svih ovih godina, ali i na podršci za sve što radimo. Vaše iskustvo koje imate i energija koju nam prenosite puno nam znače. Kako za sve vas, tako i za naš narod, Savindan je jedan od najvažnijih datuma u našoj istoriji – naveo je prvi čovek grada.

Bogdan je ovom prilikom istakao da od nedelje pregovara sa potencijalnim investitorima:

-Reč je o ozbiljnim ljudima koji žele da posluju u našem gradu. Nadam se da ćemo već sutra imati odlične vesti za sve sugrađane.

Milan Periz, predsednik Udruženja penzionera podsetio je da ove godine udruženje slavi 80 godina od kada je počelo sa radom.

– Prepoznati smo kao organizacija koja odlično radi i koja se bori za što bolji status penzionera. Naš cilj je da sve naše sugrađane, koji su u trećem dobu, animiramo da dolaze, da se druže, da se uključe u naše sekcije i da kvalitetno provode penzionerske dane. Naš najbolji partner je grad Kikinda uz čiju pomoć opstajemo i radimo – dodao je Periz.

Svi prisutni imali su priliku da uživaju nastupu članova KUD-a „Sunčana jesen” koji radi u okviru udruženja. Gradsko udruženje penzionera broji oko 7.000 članova.

A.Đ.

Obeležen Dan mađarske kulture: Omaž književniku Atili Jožefu

Aleksandra Djuran January 24, 2026

Dan mađarske kulture obeležen je u Kulturno umetničkom društvu „Eđšeg“. Praznik se obeležava od 1989. godine, a povod je pomen na dan kada je pesnik Ferenc Kelčei 1823. Završio rukopis kompozicije „Himna“, koja je kasnije postala nacionalna himna.

Ovim povodom glumačka sekcija društva izvela je predstavu, a sve prisutne pozdravila je predsednica „Eđšega“ i članica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Ramona Tot.

-Želja nam je bila da publici predstavimo stihove, ali i životni put Atile Jožefa, najvećeg mađarskog pisca. Publika je imala priliku da uživa u posebnoj scenskoj izvedbi koja je bila obogaćena elementima igre senki. Na dostojanstven način odali smo počast jednom od najznačajnijih predstavnika mađarske književnosti – navela je Ramona Tot.

Pesma „Himna“ govori o prošlosti i daje putokaze za sadašnjost i budućnost.

– Deo kulture smo nasledili i moramo je negovati, sačuvati i preneti mladima. Sa druge strane i mi moramo da stvaramo kulturu jer će tako biti bogatija. U našem društvu svake godine obeležavamo Dan mađarske kulture. Svi mi, koji živimo na ovo prostoru, imamo sreću jer smo deo multinacionalne i multikulturne sredine – dodala je naša sagovornica i napomenula je da obeležavanjem značajnog datuma počinju aktivnosti društva u ovoj godini.

U okviru manifestacije otvorena je i izložba ručnih radova grupe „Viola“, koja prikazuje vrednosti zanatske tradicije, lepotu stvaralačkog rada i njegovu raznovrsnost.

KUD „Eđšeg“ zvanično postoji 81 godinu, a duže od jednog veka na istom mestu neguje se i čuva mađarska kultura.

Značajan datum se obeležava kako u Mađarskoj, tako i u mađarskim zajednicama van matične zemlje. Zasluga Ferenca Kelčeija jeste u tome što je napisao stihove koji su pomirili rimokatolike i protestante u Mađarskoj, koji su pre 1823. godine imali zasebne himne.

A.Đ.

Od kolona do korena: osam decenija od seoba koje su oblikovale Banat

Redakcija Kikindski January 23, 2026

U Narodnom muzeju večeras je održan program posvećen obeležavanju 80 godina od kolonizacije Vojvodine, jednog od najvećih organizovanih preseljenja stanovništva posle Drugog svetskog rata. Učesnici skupa, između ostalih, bili su dr Jelena Veselinov, istoričar prava, dr Milan Micić, istoričar, mr Pavle Orbović, istoričar, i Bogdan Šekarić, etnolog. Govorilo se o istorijskim, pravnim i društvenim posledicama kolonizacije, u okviru koje je na prostor Vojvodine u kratkom roku naseljeno oko 250.000 ljudi.

Dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, podsetio je da su kolonisti uglavnom dolazili iz ratom razorenih područja i da je čitav proces imao izrazito humani karakter.

-Na teritoriju Vojvodine je za godinu dana došlo oko 250.000 ljudi u 114 naselja. To je najorganizovanija kolonizacija u istoriji Vojvodine i donela je novu energiju i nov život u banatska naselja – istakao je Micić.

O organizaciji procesa govorio je mr Pavle Orbović, naglasivši da je preseljenje bilo precizno planirano i logistički zahtevno.

-Određeno je da se u Vojvodinu naseli oko 45.000 porodica, sa prosečno šest članova, što je približno 250.000 ljudi. Prevoz je bio organizovan vozovima, put je često trajao od sedam do deset dana, a uslovi su bili veoma teški – naveo je Orbović.

Dr Jelena Veselinov ukazala je da je kolonizacija bila tesno povezana sa agrarnom reformom i pravnim uređenjem novonastalih odnosa.

-Kolonizacija je bila zamašan posao obavljen u rekordnom roku od 1945. do 1948. godine. Cilj je bio da se reši boračko pitanje, ublaži glad i uredi raspodela zemlje i imovine – rekla je Veselinov.

O lokalnom kontekstu govorio je hroničar Dušan Dejanac, koji je podsetio da je poslednja grupa kolonista u Kikindu stigla na Badnje veče iz Bihaća i Bosanske Krupe.

-Stigli su nenajavljeni, ali su za dva do tri dana za njih bile pripremljene kuće – naveo je Dejanac.

Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je da je na teritoriju grada nakon rata došlo više od 14.000 kolonista i da su oni, zajedno sa starosedeocima, oblikovali identitet grada.

-Kikinda je uvek bila grad otvorenog srca, a potomci kolonista danas čine važan deo naše zajednice – poručio je Bogdan.

Kako je istakla članica Gradskog veća za kulturu i turizam Marijana Mirkov, obeležavanje ovog jubileja je „prilika da se oda priznanje svima koji su napustili svoja ognjišta i doprineli razvoju zajednice u kojoj danas živimo“.

Program su upotpunili nastupi KUD-a „Petar Kočić“, kao i tradicionalna gastronomska ponuda Udruženja žena iz Novih Kozaraca.

Mokrinčani obeležavaju Aranđelovdan: Ambiciozni planovi u narednoj godini

Aleksandra Djuran November 21, 2025

Crkvena i varoška slava Sveti Arhangel Mihailo u Mokrinu proslavljena je svečano. U crkvi je održana sveta Liturgija kojoj su prisustvovali meštani, predstavnici Saveta Mesne zajednice, gradonačelnik Mladen Bogdan i članovi Gradskog veća Željko Radu i Miroslav Dučić koji je ove godine bio i kum slave.

-Zahvalio bih se na ukazanoj časti da budem kum ove godine i svim Mokrinčanima čestitam slavu. Predstavnici sela i svi mi iz lokalne samouprave imamo zajedničku misiju, da doprinesemo da se Mokrin razvija i zajednički ćemo raditi na tome– rekao je Dučić.

I gradonačelnik Mladen Bogdan čestitao je svim meštanima slavu sela.

-Pohvalio bih angažovanje Saveta Mesne zajednice na tome što su agilni i rade za svoje selo. Ova godina bila je puna izazova, više nego bilo koja. Iako su pojedini pokušali, nisu uspeli da nas zaustave da radimo i gradimo, nisu u tome uspeli. Još jače i bolje potrudićemo se da razvijamo naš grad i sela, da Mokrin ima lepši Varoški trg i Omladinski dom, mesto okupljanja budućnosti sela. Svi kojima je razvoj sela na prvom mestu su tu, a na lokalnoj vlasti je da pažljivo osluškuje zahteve meštana i da se zajedno sa njima potrudimo da radom i odgovornim ponašanjem te zahteve i realizujemo – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Ovo je bila prilika i da se rezimira šta je tokom godine urađeno u Mokrinu. Sve se radi u cilju unapređenja života meštana, a poseban fokus bio je na udruženjima koja okupljaju veliki broj dece, rekao je predsednik Goran Ristić.

-Ove godine asfaltiran je deo ulice Branka Radičevića. Radove je sa četiri miliona dinara finansirala kompanija NIS Naftagas. U toku je ugradnja prečistača pijaće vode kao i deo zamene azbestnih cevi kroz selo i u narednih par godina očekujemo da će se završiti zamena na kompletnom vodovodu. Ovih dana biće završena kompletna dokumentacija sa dozvolama i projektom za rekonstrukciju novog čeličnog krova na sali Omladinskog doma. Lokalna samouprava finansira ih sa 2,7 miliona dinara, nakon čega će započeti uređenje enterijera koju finansira Mesna zajednica sa 1,6 miliona dinara. Za sledeću godinu u ovom prostoru u planu je zamena pločica u sali, uređenje fasade i parking mesta ispred same zgrade – naveo je Ristić.

Ovom prilikom istaknuto je i da je godinama unazad najveći problem divlja deponija koja je svake godine sve veća. Mesna zajednica je opredelila 200.000 dinara za uređenje, a do kraja godine sredstvima Pokrajinskog sekretarijate za zaštitu životne sredine i grada uložiće se 12 miliona dinara za rekultivaciju dela deponije. Sledeće nedelje počinje i nasipanje nekategorizovanih puteva. Oko 350 kubika čvrstog materijala biće nasuto na nekoliko lokacija u selu kao i na prilazu vrtiću, za šta će se utrošiti 990.000 dinara.

-U narednoj godini planiramo da saniramo i deo pešačkih staza i da izgradimo nove. Naša želja je i da izradimo projekte za zamenu krova na Domu kulture, za teren za mali fudbal i rukomet i za novu pijacu. Cilj je i da naše selo dobije amfiteatar i fontanu na Varoškom trgu i da proširimo vrtić. Trudićemo se i da Vašarište postane lepše- zaključio je Ristić.

Predsednik Saveta MZ Mokrin posebno se zahvalio DVD -u i KUD-u „Mokrin“. Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva ove godine učestvovali su na državnom prvenstvu sa tri ekipe i osvojili dva treća i jedno drugo mesto. Dobrovoljno vatrogasno društvo okuplja 80 dece i 40 odraslih i jedno je od najmasovnijih u Mokrinu.

Kulturno umetničko društvo i tokom ove godine imalo je značajan broj nastupa. Na zahtev gradonačelnika Mladena Bogdana, u najboljem svetlu predstavili su svoju državu, grad i selo gostovanjem u bratskom gradu Silistra u Bugarskoj.

A.Đ.

Dan oslobođenja u Prvom svetskom ratu: Kikinda ima srce junaka

Aleksandra Djuran November 20, 2025

Povodom Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu, 20. novembra, položeni su venci na spomen kosturnicu na Železničkom groblju, na spomen ploču brigadiru Ristiću i na spomenik kralju Petru I Karađorđeviću. Dužnu poštu precima odali su predstavnici Grada Kikinde, Vojske Srbije, i boračkih organizacija.

Već tokom večeri 18. novembra prethodnice srpske vojske počele su da ulaze u naš grad. Na čelu konjičke izvidnice ušao je kapetan Milan Gudović, a konačno 20. novembra 1918. u 11 sati u Kikindu, kao oslobodioci, ušli su pripadnici čuvenog srpskog pešadijskog Gvozdenog puka na čelu sa brigadirom Dragutinom Ristićem i potpukovnikom Mihajlom Kovačevićem. Na spomen ploču čuvenom brigadiru venac su položili gradonačelnik Mladen Bogdan i predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov. Gradonačelnik je rekao da je ovaj datum važan i zbog činjenice da je prvi put srpska vojska kročila u Kikindu.

-Pre 107 godina su ispunjeni snovi srpskog naroda sa ovog prostora da dočekaju srpsku vojsku i srpsku zastavu, da dožive oslobodioce. Od samog osnivanja Kikinde postojala je težnja Srba da se pripoje matici, a vodeći računa o sunarodnicima drugih nacionalnosti. Oslobođenjem je i ostvarena je težnja srpskog naroda u Banatu i čitavoj Vojvodini da se ujedini sa Srbijom, što je i izglasano 25. novembra na prisajedinjenju na kojem su bili i naši preci – istakao je gradonačelnik Bogdan.

Važno je čuvati kulturu sećanja na sve one koji su se borili, ali i dali živote za slobodu, rekao je prvi čovek grada i dodao:

-Svi treba da budemo zajedno kada se obeležavaju važni datumi, bez obzira na političke razlike i mišljenja. Neophodno je da mlađe generacije saznaju više o učešću Kikinđana i dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu

U spomen kosturnici sahranjeno je 184 vojnika iz Srbije, Rusije i Rumunije. Od tog broja 64 je iz ondašnje Kraljevine Srbije, 61 je ruski, a 21 rumunski vojnik. Među palim borcima je i 24 Kikinđana.

A.Đ.