obeležavanje Архиве | Page 2 of 6 | Кикиндски портал

У сусрет Дану победе: Кикинђани ће обележити 9. мај шетњом „Бесмртног пука“

Redakcija Kikindski May 4, 2026

Поводом обележавања 9. маја – Дана победе, Градска управа и СУБНОР Града Кикинде позивају грађане, као и потомке учесника ратова, да се придруже шетњи „Бесмртног пука“ и програму који ће бити организован тим поводом.

Овај значајан датум биће обележен свечаним програмом који почиње у 10.30 часова окупљањем испред просторија СУБНОР-а, где ће бити формирана колона „Бесмртног пука“. У 11 часова предвиђено је полагање венца на Спомен-плочу бригадиру Ристићу у холу Градске управе, након чега ће колона кренути у шетњу ка споменику „Туга“.

Полагање венца код споменика „Туга“ планирано је у 11.30 часова, а десет минута касније колона наставља кретање ка споменику посвећеном жртвама Другог светског рата 1941–1945.

Централни програм код овог споменика почиње у 12 часова, када је предвиђено полагање венаца, извођење химне, обраћања и пригодан уметнички програм.

Организатори позивају грађане да понесу фотографије својих предака – учесника ратова, како би на симболичан начин одали почаст њиховој жртви и доприносу слободи. Потомци који желе да увећају фотографије својих предака, могу то учинити без надокнаде у фото-радњи „Сретеновић“.

Председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ, упутио је позив свим суграђанима да својим присуством увеличају обележавање Дана победе.

Т. Д.

Јубилеј ОШ „Петар Кочић“: Школа је место где снови добијају крила

Aleksandra Djuran March 24, 2026

Основна школа „Петар Кочић“ из Накова 23. марта обележила је 80 година постојања и рада. Школа је изграђена 1936, а од 1946. ради под данашњим именом. Обележавање је почело заменом улога ученик – наставник, након чега је одигран Кахут квиз,а затим су уследиле спортске игре, као и квиз знања за ученике од 5. до 8. разреда. Организована је и свечана приредба за родитеље, мештане и пријатеље ове установе под називом „Школа је место где снови добијају крила“.

-Ученици су, заједно са учитељима и наставницима, осмислили како ћемо прославити јубиларни рођендан – сазнајемо од Љиљане Јањиловић, директорице. – Приредба је била прилика да ученици покажу шта знају и шта су научили, а учествовали су скоро сви наши ђаци. Уз песме, рецитале, плес, свирање обележили смо 80 година рада. Ђаци су рецитовали и на енглеском и немачком, а двоје ученика, брат и сестра, који су дошли из Русије говорили су стихове на свом матерњем језику. Наградили смо и оне који су били најуспешнији на такмичењима, конкурсима, смотрама.

У претходној години у школу је уложено 14 милиона динара за замену крова који је био у лошем стању.

-Оно што преостаје да се уради је наставак замене прозора и врата. Овај посао радимо сукцесивно неколико година уназад и већи део је урађен. Преостао је предњи део зграде односно замена прозора у зборници, делу хола и фискултурне сале, канцеларији и очекујем да и то урадимо у наредном периоду – каже наша саговорница.

Неколико година уназад ова установа добија и средства Министарства просвете за опремање ученичких задруга основних школа. Новцем је обогаћен рад како задруге, тако и свих осталих секција које раде. Наковачка школа има 71-ог ученика и у наредној школској години очекују десетак ђака првака.

А.Ђ.

Шарене чарапе на тргу: Корисници „Наше куће“ учили суграђане о прихватању различитости и подршци особама са Дауновим синдромом

Redakcija Kikindski March 20, 2026

У сусрет Дану особа са Дауновим синдромом, на платоу испред Културног центра одржана је јутрос креативна радионица која је окупила децу, просветне раднике и представнике Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, са јасном поруком – различитост је богатство, а не препрека.

Радионица је организована дан уочи званичног обележавања, са намером да се грађани подсете на значај овог датума и позову да га обележе симболичним ношењем шарених чарапа.

-Дан особа са Дауновим синдромом нам је јако важан и обележавамо га сваке године. Прошле године смо први пут организовали радионицу на тргу и имала је леп одзив, па смо одлучили да наставимо са том праксом – истакла је Николета Павлов, вршилац дужности директора Центра за пружање услуга социјалне заштите.

Она је подсетила да шарене чарапе нису случајан симбол.

-Хромозоми подсећају на чарапе, а код особа са Дауновим синдромом постоји тризомија 21. хромозома. Зато носимо различите чарапе као повод да разговарамо о томе и подигнемо свест. Важно је да се прича, јер ове особе имају иста права као и сви други и треба да буду укључене у живот заједнице.

Учесници радионице, међу којима су били ученици Основних школа „6. октобар“ и „Вук Караџић“, кроз креативан рад украшавали су папирне чарапе различитим техникама, учећи истовремено о солидарности и прихватању.

Седмогодишњи Јулијан Попадић направио је чак две шарене чарапе.

-Сутра је дан прослављања различитости, а то моје чарапе и представљају – рекао је Jулијан.

Његов друг Лука Агостини додаје да је најважније дружење.

-Лепо смо се играли и дружили. Данас сви могу да направе шарене чарапе и да се сете да свакоме треба друштво.

И мали Митар Ваштаг јасно је послао поруку:

-Ми смо овде да дамо подршку, јер је нормално да сви будемо различити.

Из Центра подсећају да тренутно имају 25 корисника, од којих је шест особа са Дауновим синдромом, и истичу да је један од главних изазова комуникација.

-Када проводите време са њима, схватите да је лако разумети шта желе да кажу и шта им је потребно – наглашава Павлов, додајући да ће у наредном периоду наставити да шире сарадњу са различитим институцијама како би корисници били што више укључени у све сегменте друштвеног живота.

Т. Д.

Сајански ученици обележили Покладе: Терали зиму и призивали пролеће

Aleksandra Djuran February 18, 2026

Ђаци и запослени у Oсновној школи ,,Мора Карољ“ из Сајана традиционално су обележили Покладе – Фаршанг односно дан када се ,,тера“ се зима и чека пролеће. Манифестација је окупила ученике, наставнике и месну заједницу у духу радости, креативности и заједништва.

Први део програма реализован је у школском дворишту где су ученици спаљивали цедуљице на којима су написане негативне и лоше мисли и на тај начин су послали поруку да крећу у нов почетак и позитивне мисли. Други део програма је организован у фискултурној сали уз маскенбал и игре спретности. Најкреативнији костим био је награђен, као и најспретнији ученици.

Свечану атмосферу употпунило је заједничко дружење уз 250 крофни које је са пуно љубави и труда припремило Удружење пензионера из Сајана чиме је још једном потрвђен значај сарадње школе и месне заједнице.

-Овакве активности имају посебан васпитно -образовани значај, јер доприносе неговању традиције, јачању међусобних односа и развијању позитивне школске климе, што у школи препознају и подстичу кроз свој рад – истакнуто је у сајанској школи.

Православни верници обележавају Света три јерарха

Aleksandra Djuran February 12, 2026

Данас је слава Света три јерарха, празник хришћанских учитеља, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, чија су теолошка учења обележила византијску цркву 11. века.

Три васељенска учитеља, који су својим умом, образовањем и начином проповедања хришћанства превазишли своје савременике и које је Црква сврстала у ред светих. У православним храмовима тада се служе литургије у славу светитеља који су заузели високо место у историји хришћанске цркве.

По томе какви ветрови данас дувају, прогнозира се какво нас време чека током године. Верује се да ће година бити добра и богата уколико дува јужни ветар, а да “северац” доноси лошу годину с хладним временом. Источни ветар доноси несташице, а западни изобиље рибе и млека. Ако ветра нема, чека нас богата година.

Слава најстаријих суграђана: Савиндану присуствовали гости из Војводине и Румуније

Aleksandra Djuran January 27, 2026

Уз резање и освећење славског колача, химну Светом Сави, многобројни чланови Удружења пензионера у Кикинди прославили су славу, Светог Саву. Обележавању су присуствовали најстарији суграђани, заједно са гостима из града, околних места и суседне Румуније из Темишвара и Решице, док је кум славе ове године био градоначелник Младен Богдан који се обратио окупљенима:

-Велика је част бити одабран за кума славе једног од најбројнијих удружења у граду. Као куму обавеза ми је и дужност да бринем о својим пријатељима који су за мене као породица. Хвала вам пуно на разумевању које сте показали свих ових година, али и на подршци за све што радимо. Ваше искуство које имате и енергија коју нам преносите пуно нам значе. Како за све вас, тако и за наш народ, Савиндан је један од најважнијих датума у нашој историји – навео је први човек града.

Богдан је овом приликом истакао да од недеље преговара са потенцијалним инвеститорима:

-Реч је о озбиљним људима који желе да послују у нашем граду. Надам се да ћемо већ сутра имати одличне вести за све суграђане.

Милан Периз, председник Удружења пензионера подсетио је да ове године удружење слави 80 година од када је почело са радом.

– Препознати смо као организација која одлично ради и која се бори за што бољи статус пензионера. Наш циљ је да све наше суграђане, који су у трећем добу, анимирамо да долазе, да се друже, да се укључе у наше секције и да квалитетно проводе пензионерске дане. Наш најбољи партнер је град Кикинда уз чију помоћ опстајемо и радимо – додао је Периз.

Сви присутни имали су прилику да уживају наступу чланова КУД-а „Сунчана јесен” који ради у оквиру удружења. Градско удружење пензионера броји око 7.000 чланова.

А.Ђ.

Обележен Дан мађарске културе: Омаж књижевнику Атили Јожефу

Aleksandra Djuran January 24, 2026

Дан мађарске културе обележен је у Културно уметничком друштву „Еђшег“. Празник се обележава од 1989. године, а повод је помен на дан када је песник Ференц Келчеи 1823. Завршио рукопис композиције „Химна“, која је касније постала национална химна.

Овим поводом глумачка секција друштва извела је представу, а све присутне поздравила је председница „Еђшега“ и чланица Националног савета мађарске националне мањине Рамона Тот.

-Жеља нам је била да публици представимо стихове, али и животни пут Атиле Јожефа, највећег мађарског писца. Публика је имала прилику да ужива у посебној сценској изведби која је била обогаћена елементима игре сенки. На достојанствен начин одали смо почаст једном од најзначајнијих представника мађарске књижевности – навела је Рамона Тот.

Песма „Химна“ говори о прошлости и даје путоказе за садашњост и будућност.

– Део културе смо наследили и морамо је неговати, сачувати и пренети младима. Са друге стране и ми морамо да стварамо културу јер ће тако бити богатија. У нашем друштву сваке године обележавамо Дан мађарске културе. Сви ми, који живимо на ово простору, имамо срећу јер смо део мултинационалне и мултикултурне средине – додала је наша саговорница и напоменула је да обележавањем значајног датума почињу активности друштва у овој години.

У оквиру манифестације отворена је и изложба ручних радова групе „Виола“, која приказује вредности занатске традиције, лепоту стваралачког рада и његову разноврсност.

КУД „Еђшег“ званично постоји 81 годину, а дуже од једног века на истом месту негује се и чува мађарска култура.

Значајан датум се обележава како у Мађарској, тако и у мађарским заједницама ван матичне земље. Заслуга Ференца Келчеија јесте у томе што је написао стихове који су помирили римокатолике и протестанте у Мађарској, који су пре 1823. године имали засебне химне.

А.Ђ.

Од колона до корена: осам деценија од сеоба које су обликовале Банат

Redakcija Kikindski January 23, 2026

У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.

-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.

О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.

-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.

Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.

-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.

О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.

-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.

-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.

Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.

Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.

Мокринчани обележавају Аранђеловдан: Амбициозни планови у наредној години

Aleksandra Djuran November 21, 2025

Црквена и варошка слава Свети Архангел Михаило у Мокрину прослављена је свечано. У цркви је одржана света Литургија којој су присуствовали мештани, представници Савета Месне заједнице, градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа Жељко Раду и Мирослав Дучић који је ове године био и кум славе.

-Захвалио бих се на указаној части да будем кум ове године и свим Мокринчанима честитам славу. Представници села и сви ми из локалне самоуправе имамо заједничку мисију, да допринесемо да се Мокрин развија и заједнички ћемо радити на томе– рекао је Дучић.

И градоначелник Младен Богдан честитао је свим мештанима славу села.

-Похвалио бих ангажовање Савета Месне заједнице на томе што су агилни и раде за своје село. Ова година била је пунa изазова, више него било која. Иако су поједини покушали, нису успели да нас зауставе да радимо и градимо, нису у томе успели. Још јаче и боље потрудићемо се да развијамо наш град и села, да Мокрин има лепши Варошки трг и Омладински дом, место окупљања будућности села. Сви којима је развој села на првом месту су ту, а на локалној власти је да пажљиво ослушкује захтеве мештана и да се заједно са њима потрудимо да радом и одговорним понашањем те захтеве и реализујемо – прецизирао је градоначелник Богдан.

Ово је била прилика и да се резимира шта је током године урађено у Мокрину. Све се ради у циљу унапређења живота мештана, а посебан фокус био је на удружењима која окупљају велики број деце, рекао је председник Горан Ристић.

-Ове године асфалтиран је део улице Бранка Радичевића. Радове је са четири милиона динара финансирала компанија НИС Нафтагас. У току је уградња пречистача пијаће воде као и део замене азбестних цеви кроз село и у наредних пар година очекујемо да ће се завршити замена на комплетном водоводу. Ових дана биће завршена комплетна документација са дозволама и пројектом за реконструкцију новог челичног крова на сали Омладинског дома. Локална самоуправа финансира их са 2,7 милиона динара, након чега ће започети уређење ентеријера коју финансира Месна заједница са 1,6 милиона динара. За следећу годину у овом простору у плану је замена плочица у сали, уређење фасаде и паркинг места испред саме зграде – навео је Ристић.

Овом приликом истакнуто је и да је годинама уназад највећи проблем дивља депонија која је сваке године све већа. Месна заједница је определила 200.000 динара за уређење, а до краја године средствима Покрајинског секретаријате за заштиту животне средине и града уложиће се 12 милиона динара за рекултивацију дела депоније. Следеће недеље почиње и насипање некатегоризованих путева. Око 350 кубика чврстог материјала биће насуто на неколико локација у селу као и на прилазу вртићу, за шта ће се утрошити 990.000 динара.

-У наредној години планирамо да санирамо и део пешачких стаза и да изградимо нове. Наша жеља је и да израдимо пројекте за замену крова на Дому културе, за терен за мали фудбал и рукомет и за нову пијацу. Циљ је и да наше село добије амфитеатар и фонтану на Варошком тргу и да проширимо вртић. Трудићемо се и да Вашариште постане лепше- закључио је Ристић.

Председник Савета МЗ Мокрин посебно се захвалио ДВД -у и КУД-у „Мокрин“. Чланови Добровољног ватрогасног друштва ове године учествовали су на државном првенству са три екипе и освојили два трећа и једно друго место. Добровољно ватрогасно друштво окупља 80 деце и 40 одраслих и једно је од најмасовнијих у Мокрину.

Културно уметничко друштво и током ове године имало је значајан број наступа. На захтев градоначелника Младена Богдана, у најбољем светлу представили су своју државу, град и село гостовањем у братском граду Силистра у Бугарској.

А.Ђ.

Дан ослобођења у Првом светском рату: Кикинда има срце јунака

Aleksandra Djuran November 20, 2025

Поводом Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, 20. новембра, положени су венци на спомен костурницу на Железничком гробљу, на спомен плочу бригадиру Ристићу и на споменик краљу Петру I Карађорђевићу. Дужну пошту прецима одали су представници Града Кикинде, Војске Србије, и борачких организација.

Већ током вечери 18. новембра претходнице српске војске почеле су да улазе у наш град. На челу коњичке извиднице ушао је капетан Милан Гудовић, а коначно 20. новембра 1918. у 11 сати у Кикинду, као ослободиоци, ушли су припадници чувеног српског пешадијског Гвозденог пука на челу са бригадиром Драгутином Ристићем и потпуковником Михајлом Ковачевићем. На спомен плочу чувеном бригадиру венац су положили градоначелник Младен Богдан и председник Скупштине града Душан Попесков. Градоначелник је рекао да је овај датум важан и због чињенице да је први пут српска војска крочила у Кикинду.

-Пре 107 година су испуњени снови српског народа са овог простора да дочекају српску војску и српску заставу, да доживе ослободиоце. Од самог оснивања Кикинде постојала је тежња Срба да се припоје матици, а водећи рачуна о сународницима других националности. Ослобођењем је и остварена је тежња српског народа у Банату и читавој Војводини да се уједини са Србијом, што је и изгласано 25. новембра на присаједињењу на којем су били и наши преци – истакао је градоначелник Богдан.

Важно је чувати културу сећања на све оне који су се борили, али и дали животе за слободу, рекао је први човек града и додао:

-Сви треба да будемо заједно када се обележавају важни датуми, без обзира на политичке разлике и мишљења. Неопходно је да млађе генерације сазнају више о учешћу Кикинђана и добровољаца у Првом светском рату

У спомен костурници сахрањено је 184 војника из Србије, Русије и Румуније. Од тог броја 64 је из ондашње Краљевине Србије, 61 је руски, а 21 румунски војник. Међу палим борцима је и 24 Кикинђана.

А.Ђ.