obeležavanje

mokrin-krst-3PG

Црквена и Варошка слава Свети Архангел Михаило биће обележена сутра, 21. новембра, у Мокрину.  У 9 сати у цркви је света Литургија, након које ће у Галерији Дома културе бити резање славског колача у присуству кума славе Марка Ракина, представника села, града и мештана.

Ове године, како истиче председник Савета МЗ Мокрин Горан Ристић, захвалнице ће добити представници ДВД-а и КУД-а „Мокрин“. Слава ће бити прилика и да се резимира шта је током године урађено у Мокрину, као и да се најаве планови за наредну.

Подсетимо и да је црква Светог Архангела Михаила је споменик културе у непокретно је културно добро од изузетног значаја. У њој  се налази висока барокна олтарска преграда, са дрворезбарским радом рокајних мотива, и то  је први  сликарски подухват Теодора Илића Чешљара по доласку са школовања на бечкој Академији. То је уједно и једини у потпуности сачуван Чешљаров иконостас.

Свети Архангел Михаило сматра се чуварем православне вере и борцем против јереси.

biblioteka-jubilej-(9)

Народна библиотека „Јован Поповић” у уторак, 18. новембра, низом догађаја обележила је  180 година постојања и рада. Једна од најстаријих установа културе као Српска читаоница отворена је 1. маја 1845. године и од тада до данас није мењала своју намену. Током готово два века постојања, библиотека је чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.

 

Свечану академију поводом значајног јубилеја уприличеној у Библиотеци увеличали су гости и представници културног и друштвеног живота града. Све присутне поздравила је Наташа Баштовановић, помоћница покрајинске секретарке за културу, јавно информисање и верске заједнице која је истакла важност ове установе културе. И градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима, рекао је да Народна библиотека као установа културе  дубоко уткана у идентитет нашег града.

-Народна библиотека „Јован Поповић“ је један од најсветлијих стубова културе Кикинде. Хвала свима који су 180 година чували књигу и дух знања у нашем граду. У годинама пред нама наш задатак је да очувамо и унапредимо рад најстарије установе културе на овим просторима. Уз тек 250 књига, руком писане новине „Кикиндско звоно“ и снажну жељу за просвећивањем, положени су темељи који су одолели ратовима, селидбама и времену. Из те читаонице настала је јавна библиотека, а од 1952. године носи име Јована Поповића, писца и нашег суграђанина. Од 2.500 књига 1945. до више од 195.000 данас, од једне просторије до девет огранака и статуса матичне библиотеке Севернобанатског округа , ово је прича трајања, раста и преданости – навео је градоначелник Богдан.

Осим неговања писане речи Библиотека је ту да знање чини доступним, прецизирала је в.д. директорица Дуња Бркин Трифуновић.

-За ових 180 година наша установа прошла је кроз ратове и разарања, али када постоји племенит циљ којем тежите, ништа није тешко. Сигурна сам да је то био мотив и наших оснивача који су се одрекли своје имовине у корист других људи. Трудимо се да чувамо пламен знања, да га учинимо доступним свима и да негујемо свест о целоживотном учењу. Сви ми који радимо у овој установи посвећени смо свом послу. Наша зграда је предивна, али она захтева константна улагања у чему имамо помоћ града, покрајине и републике – прецизирала је Дуња Бркин Трифуновић.

Академији је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Од оснивања до данас Народна библиотека мењала је свој назив и простор, али од првих дана до данас остала је мисија да се негује култура читања и образовања. Ово је јубилеј свих Кикинђана јер је ова установа храм знања подједнако важан за најмлађе и најстарије суграђане. Хвала свима  који су деценијама чували и сачували наше благо – додала је Маријана Мирков.

Први пут уручене су захвалнице библиотекарима без којих ниједна Библиотека не би постојала, тако да су награђене Марица Миљановић, Љиљана Марковљев и Марија Танацков. Нису заборављени ни највернији читаоци, као ни пријатељи установе.

На сајту Народне библиотеке објављена је дигитална збирка Јована Поповића, а у наредном периоду она ће бити обогаћена новим садржајима. У плану је и раздвајање дечијег и омладинског одељења јер је тинејџерима потребан сопствени кутак.

A.Ђ.

kozma-i-damjan-slava-(1)

Светом Литургијом коју је служило свештенство наше епархије, уз резање и освећење славског колача у  Храму Светих Козме и Дамјана обележена је слава Свети Врачи. По благослову епископа банатског кикиндски храм славу слави два пута годишње 14. јула и 14. новембра.

Овогодишњи кумови биле су породице Ступар и Завишин. Супружници Владимир и Силвија први пут су кумовали.

-Сваке недеље и црквеним празницима присуствујемо Светој Литургији и овај храм доживљавамо као своју кућу – казао је Владимир Ступар. – Кумство је главна одлика хришћанства и нама је част што смо и на овај начин помогли обележавању славе. Радујемо се свему што се дешава у храму, а посебно смо срећни што је започета изградња звоника.

Бранислав Завишин напоменуо је да је његова породица неколико пута била у улози кума славе.

-Сматрам да је важно да одржавамо веру, али и традицију и Храм Светих Козме и Дамјана нас учи томе. Кумство је привилегија и доноси здравље дома и укућана. Помажемо изградњу колико и када можемо – додао је Бранислав Завишин.

Светој Литургији присуствовали су верници, као и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Треба сви да се угледамо на Свете Враче, на њихову веру која им је дала моћ да исцељују болеснике, на њихов начин живота који је Бог обдаримо снагом благодати рекао је старешина Храма светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић. – Захваљујем се свима на прилозима за изградњу звоника. Већ 22 године градимо и радимо захваљујући, пре свега, добрим људима који су помагали на много начина. Благо вама и нама што можемо у нашој Кикинди да имамо овакву светињу јер најважније је имати здраву породицу и заједницу.

Овом приликом протојереј Петровић подсетио је да је у току изградња звоника на ком ће се налазити три звона тежине 800, 400 и 200 килограма, изливена у Ливници „Кременовић“ из Белосаваца код Тополе.

Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари) и чудотворци који су, захваљујући даром од Бога за исцељење разних болести, бесплатно лечили, због чега их је народ прозвао бесребреницима.

А.Ђ.

opasulji-se-(4)

Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ даанас, 4. новембра обележава Дан установе. Рођендан, 71. по реду, обележен је уз игру и песму у свим вртићима, ослушкујући дечије жеље и идеје. Директорица Кристина Дрљић истиче да је нова школска година почела успешно.

-Успели смо да упишемо стотину деце која су била на листи чекања отварањем предшколских група у основним школама. Читаво лето радили смо на томе да обезбедимо додатни простор. У „Плавом чуперку“ и у „Колибрију“ оформљене су по једна јаслена група, у складу са потребама. И током ове школске године наши васпитачи присуствоваће семинарима чији је циљ да се обогати и унапреди васпитно-образовни рад – наводи наша саговорница.

Сви вртићи су добро опремљени дидактичким и осталим средствима за рад. Током летњег распуста обављени су и молерско-фарбарски радови у објектима у којима је то било потребно.

-У предшколским групама у школама обезбедили смо све што је потребно како би биле идентичне као у вртићима. Од компаније НИС у оквиру програма „Заједници заједно“ добили смо средства за уградњу соларних панела у вртићу „Невен“ у Мокрину. Замењена је комплетна расвета у „Микију“ и „Плавом чуперку“. Обезбеђено је и 10 нових клима. Очекујем да ће у наредној години и у преосталих неколико вртића целодневног боравка бити обезбеђена климатизација.  Како деца проводе време и напољу у двориштима, се справе су проверене и уређене. Како је најављена јака зима планирамо да их зазимимо како би их сачували. Све приручне кухиње у нашим објектима су од прохрома, што смо завршили пред почетак ове школске године. Купљене су и две велике машине за прање посуђа  – сазнали смо од Кристине Дрљић.

Купљени су и нови креветићи и постељина, као и део намештаја и есцајга за поједине вртиће. У протекле две године уграђени су и дојавни системи противпожарне заштите у „Микију“ и „Плавом чуперку“, а наредни на реду је „Колибри“ где ће се санирати и електрична инсталација. Циљ је, наводи Дрљић, да деца имају што боље и квалитетније услове за боравак и рад у вртићима.

 

А.Ђ.

sove

Кикинда у новембру поново постаје град сова. Совембар је почео званично данас и трајаће до 28. новембра, под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“.

Музејски саветник и дипломирани биолог Љубица Војводић истиче да је ове године у Народном музеју Кикинда припремљена и једна нова радионица намењена деци од 6 до 12 година.

-У питању је едукативно-креативан програм који деци на занимљив начин приближава свет сова и открива како њихова изоштрена чула омогућавају лов у мраку. Радионица је намењена школским групама и носи назив „Совине супер моћи: слух и вид у акцији“, а учешће је могуће уз претходну најаву на број телефона 422-500 – наводи Војводић.

Током читавог новембра, посетиоци ће моћи да учествују у бројним едукативним, креативним и истраживачким радионицама намењеним деци и породицама као и да присуствују занимљивим причама о совама у школама. Централно место дешавања биће Народни музеј Кикинда, где ће се свакодневно (од понедељка до суботе) организовати активности попут „Шта је сова појела“ и „Совин поглед“. Пријава је једино неопходна за радионицу „Совине супер моћи“, док су остале активности отворене за сву децу и родитеље.

-Новина у овогодишњем програму је активност „Совембал – маскота сове“, у оквиру које ће ученици основних и средњих школа креирати своју школску маскоту сове. На крају манифестације биће организован избор најлепше школске сове – изјавила је Јасмина Орашанин, директорка Туристичке организације Кикинде.

Циљ овогодишњег „Совембра“, како истичу организатори, јесте да се код деце пробуди радозналост и љубав према природи, која све више уступа место дигиталним уређајима. Сви програми су бесплатни, а из Музеја позивају грађане да током новембра посете изложбе и радионице, науче нешто ново и уживају у дружењу са овом мистичном птицом.

T.Д.

 

 

 

 

 

idjos-dan-skole-2025-(1)

Основна школа „Миливој Оморац“ из Иђоша обележава Дан школе. Овом приликом посетили су их песници, корисници „Наше куће“, као и ученици из других школа. Занимљивим и едукативним радионицама ученици су, кроз игру, стекли нова знања.

-Дан школе је 6. октобар, али га ове године обележавамо нешто раније јер смо имали прилику да угостимо писце који учествују у „Змајевим дечијим играма“. Тема којом прослављамо важан дан су мостови јер нас они повезују и спајају различитости. Желимо да укажемо на то да су наши ђаци темељ сваког моста – навела Весна Шавија, директорица.

Дану школе присуствовао је и члан Градског већа Тихомир Фаркаш.

-Ученици и запослени осмислили су леп програм, а ово је прилика за дружење и размену искустава са другим школама. Желим им да наставе да раде као и до сада с обзиром на то да је ова образовна установама промер добре праксе на који начин треба да се повежу деца и одрасли – казао је Тихомир Фаркаш.

Поменуту образовну установа похађа 134 ђака, међу којима је 20 првака

-Приметна је тенденција већег броја ученика, што је посебно значајно за сеоску средину. Сваке године трудимо се да улажемо у учионице и зграду тако да је ове године у плану адаптација дела котларнице у коју ће се изместити школска архива која ће најпре бити сређена. Међу већим инвестицијама је и потпуно опремање учионица дигиталним технологијама попут пројектора и климатизација – додала је Вена Шавија.

Иђошку школу посетили су ученици Основне школе „Јован Поповић“ из Кикинде, али и удружења грађана из села.

А.Ђ.

dan-starih-ck-(2)

Поводом Међународног дана старијих особа, 1. октобра у Црвеном крсту за кориснике програма „Брига о старијима“ организоване су радионице и дружење.

Учеснице су истакле значај програма, али и оваквих дружења.

-Сама сам код куће и значи ми то што изађем из куће, радим нешто корисно и научим нешто – рекла је Љубица Поморишац, која је заједно са десетак суграђанки била у Црвеном крсту. – Разговарамо, делимо успомене и размењујемо искуства.

Програм „Брига о старијима“ намењен је особама старијом од 65 година и важан је ради пружања психосоцијалне подршке.

-У оквиру програма контролишемо здравље најстаријих суграђана који су претежно у самачким домаћинствима – појаснила је Љиљана Богосављев, сарадница Црвеног крста. – На нама је да им пружимо подршку. Овакве радионице значајне су за старије особе јер им омогаћавају да се друже, међусобно упознају, да се социјализују, али им се у функцији одржава и фина моторика.

Овогодишњи дан обележава се под слоганом „Старије особе покрећу локалне и глобалне акције: Наша права, жеље и благостање“, чиме се подсећа на значај активног учешћа старијих у друштву.

basaid-dan-skole-2025-(1)

Основна школа „1. октобар“ у Башаиду прославила је значајан јубилеј 80 година постојања. У обележавање су се укључили сви ученици и запослени, тако да су током читавог дана у школи организоване радионице и други садржаји.

-У школу је у претходном периоду доста улагано, тако да су учионице, кабинети и простор за рад у веома добром стању – казао је Мирко Влајков, директор ОШ „1. октобар“. – Оно што је у овом моменту најнеопходније је санација платоа у дворишту. Он је у лошем стању и неопходно је бетонирање и попуњавање рупа.

Дан школе честитао је и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа који је посету искористио да разговара са запосленима.

-Башаидска школа пример је добре праксе. Установа је добро опремљена свим неопходним училима, простор је уређен и прилагођен савременој настави. Ученицима пружа могућност да стичу знања и додатно се усавршавају, а на локалној самоуправи је да помогне да се рад још више унапреди – истакао је Тихомир Фаркаш.

У школи има 250 ученика и ове године уписана су два одељења првака са укупно 42 ђака.

djura-dan-skole

Ученици и запослени Основне школе „Ђура Јакшић“ прославили су 75. рођендан. У обележавање су се укључили сви ученици са својим учитељима и наставницима, а радионице је осмислио Ђачки парламент.

-Ученици су могли да се укључе у извођења огледа из природних наука, да учествују у занимљивој географији, у дебати – за и против мобилних телефона у школи и да ли треба смањити број часова, да играју шах – истакла је директорица Биљана Шимон. – Занимљив је био и квиза о Ђури Јакшићу јер нам је важно да се наши ученици више упознају са ликом и делом великог сликара и књижевника, по којем наша школа носи име. У протеклом периоду урађено је пуно тога. Постављена је комплетна спољна расвета и сада је двориште одлично осветљено. Уређене су и учионице за прваке и сви ученици ниже смене имају своје ормариће за одлагање уџбеника и школског прибора, адаптиран је и кабинет за биологију. У наредном периоду планирамо да конкуришемо за средства за осавремењавање школске Библиотеке и за уређење Дневног боравка.

Дану школе присуствовали су и градоначелник Младен Богдан и чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Дан школе осмишљен је да сви подједнако буду заступљени, у складу са интересовањима, а да се то свидело ђацима потврдили су ми у разговору – прецизирао је градоначелник Младен Бодан. – И предшколска група која се налази у просторијама школе одлично функционише и они су такође учествовали у радионицама. Ова школа пример је на који начин може да се реши проблем недостатка места у вртићима. У објекат и у осавремењавање наставе доста је уложено, на задовољство ђака, наставника и родитеља.

За ученике  од првог до четвртог разреда организоване су „Кефалица“ и ђачка пијаца. У оквиру спортских активности одигране су утакмице фудбала, одбојке и кошарке.

ОШ „Ђура Јакшић“ има 380 ученика.

А.Ђ.

kolonizacija-bvs-(2)

Поводом Дана колонизације, у организацији Месне заједнице Банатско Велико Село уприличена је изложба и презентација на тему „Колонизација Војводине 1945-1948“.  О теми су говорили др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова „Матице српске“, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар „Матице српске“ и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине.

-Пре 80 година нова социјалистичка власт  после Другог светског рата колонизовала је партизанске породице ради насељавања Војводине – истакао је овом приликом др Милан Мицић. – Током 10 месеци у Војводину је стигло 250.000 људи у 114 места и то је највећи колонизациони подухват у историји Војводине, а истовремено и најорганизованији и најхуманији по условима. Колонизоване су партизанске породице из целе ондашње Југославије и тачно су добијене квоте колико која Република где насељава. Становници Босне и Херцеговине населили су део око Бачке Паланке и 29 троугла између Кикинде, Зрењанина и Јаше Томића. Банатско Велико Село састављено је од три Солтура, Светог Хуберта и Шарловила. Поменута насеља формирана су 1770. и 1771. године и у њима су живели Французи из околине Меца. На овај простор стигли су колонисти из Босанске Крајине, из околине Дрвара, Босанског Петровца и највише из Бихаћа.

Пре доласка породице су писале молбе за насељавање и дошле су организовано. Тада су им додељене куће и земљиште с тим  да један део породица није могао да издржи у новој средини, није им одговарао начин живота, пејзаж, клима тако да су се те породице враћале у Босанску Крајину.

-Они који су остали прошли су кроз прилагођавање, учили су да живе новим начином живота у рада. Комунистичке власти извршиле су колективизацију земље и имовине и формиране су сељачке радне задруге. Оне су биле начин да се колонисти брже прилагоде животу у равници, али и да се на идеолошки политички обликују у складу са интересима комунистичких власти – закључио је Мицић.

На трагу жеље да следи мисију коју „Матица српска“ већ два века спроводи на овим просторима, а која се огледа у очувању богатог српског историјског наслеђа,  град Кикинда је пре неколико година потписао споразум са овом важном установом, подсетила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је присуствовала догађају.

-Овакви сусрети и догађаји су доказ плодоносне сарадње. Задатак „Матице српске“ је био да нам, из угла стручњака, приближи све значајне историјске догађаје и процесе у који спадају и миграције које су карактеристичне за ове крајеве. Ове године обележава се осам деценија од како су Срби из Босне и Херцеговине, Крајине, Лике, дошли и населили ове просторе. Са собом су донели културу, обичаје, менталитет и особености свог краја. У новој средини суочили су се са свим изазовима који су их сачекали. Било је потребно да се адаптирају на околину и на староседеоце. Вечерас је била прилика да чујемо колико је значајна била колонизација те 1945. године и на који начин су утицали на очувању српског народа и националног идентитета и бића – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Овом приликом отворена је и изложба посвећена крајишком писцу Бранку Ћопићу у организацији Културног центра Нови Сад. Поставка је колаж фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених поменутом књижевнику.

Догађају су присуствовали мештани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

А.Ђ.

error: Content is protected !!