Априлски репертоар у Народном позоришту доноси премијеру представе о Душану Васиљеву. Текст је наменски написала Нина Плавањац, режија је поверена Стевану Бодрожи, а лик кикиндског књижевника тумачи млади Владимир Максимовић
„Облаци“ ће имати чак три извођења: претпремијеру, у четвртак, 20. априла и, наредна два дана, премијерно извођење и прву репризу.
Први репертоарски термин у априлу резервисан је за представу „Прах“ београдског Народног позоришта. Играју Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић. За ово гостовање 4. априла, остало је места само за термин од 18 сати. Улазнице се продају на www.tickets.rs и на OMV пумпи.
У петак, 7. априла, на репертоару је представа на малој сцени „Па се видимо у сну“.
“Лажа и паралажа” играће се 11. априла.
И овога пута, последњи термин у месецу, 28, добила је носталгична комедија “Љубавно писмо”.
На малој сцени кикиндског театра, сутра увече, Драган Остојић, Бранислав Кнежевић и Славољуб Матић, 150. пут одиграће „Настојника”, комад рађен по тексту Харолда Пинтера, премијерно изведен 19. марта 1988. године. Најдуговеченија представа Народног позоришта Кикинда игра се у истом саставу од првог дана.
– То је, убеђен сам, једина представа у овој земљи, и оној бившој, која се толико дуго игра и на репертоару је у истој поставци, без измена, што је чини још посебнијом. Кад је настала, нисмо очекивали да ће оволико трајати. Били смо тада тројица младих глумаца који су добили прилику нешто да покажу. „Настојник” је за мене представа кроз коју смо одрастали, учили се овом занату и надам се, постајали бољи глумци и бољи људи-каже глумац Бранислав Кнежевић.
Комад нобеловца Харолда Пинтера, захвално штиво које кореспондира са временом и уз горак осмех шаље универзалне поруке, без обзира на проток времена, режирао је Драган Остојић. Сва тројица глумаца су, пре више од 20 година на првом „Јоаким фесту” у Крагујевцу равноправно поделили прву награду за најбоље мушке улоге.
-Не могу да опишем колико се радујемо игрању ове представе. Кад видимо да имамо младу публику, то наводи на закључак да је и дан данас актуелна-указује Славољуб Матић. -Требало је доста времена да проникнемо у суштину оног проблема којим се бавио аутор, који је био познат као лабуриста, залагао се за синдикална и социјална права. Тема је и данас врло препознатљива. „Настојника” смо радили ни из чега, осим велике жеље да се докажемо као млади људи којима би позориште могло да укаже поверење, надам се да смо га и оправдали. Предложили смо млађим колегама, кад једног дана престанемо да играмо, да они наставе, наравно, из свог угла- додаје Матић. „Настојник” је био његова прва премијера на сцени кикиндског позоришта.
Улаз на јубиларну представу биће бесплатан за публику, најавила је директорица Народног позоришта Милена Живков.
-Пошто се комад игра на малој сцени, и ограничен је број места, замолила бих све заинтересоване да резервишу своја места на време.
Традиција да на јубиларној изведби буде изненађења за публику, неће изостати ни овога пута.
Захваљујући кикиндском театру, тачније позоришним ствараоцима, уметност ће дати допринос исправљању неправде у данашњем статусу Кикинђанина Душана Васиљева, књижевника, једног од најзначајнијих српских експресиониста.
У Народном позоришту почеле су пробе на комаду „Облаци – Душан Васиљев”. По тексту Нине Плавањац, представу потписује Стеван Бодрожа, редитељ из Београда. Са његовим редитељским изразом кикиндска публика имала је прилику да се упозна у представи „Лажа и паралажа“, коју је радио у нашем граду пре две године.
Представа “Лажа и паралажа”
Са Стеваном Бодрожом разговарали смо о новом комаду и порукама које ћемо пронаћи у позоришној симболици приче о Душану Васиљеву.
Кикиндски портал: Режирали сте, са великим успехом, и класике и савремене писце. Какав је изазов за Вас да на сцену поставите наменски написан комад о једној личности?
Стеван Бодрожа: Када у позоришту стварате комад о било којој конкретној особи, заправо покушавате да дочарате универзалну причу која се не тиче само те особе, него је референтна за шири круг људи. Ми покушавамо да, у судбини Душана Васиљева, пронађемо одређене тачке, подударности, које могу да проговоре о судбини читавих генерација. Конкретно, а то је јасно на примеру Васиљева, осећам да се наша, српска култура, врло маћехински односи према даровитим младим људима. Ми нисмо култура која верује младости, која ће младе подржати, дати им ветар у леђа. Душан Васиљев није доживео дубоке године у којима би га друштво признало, умро је врло млад. Веома се намучио у животу, био је из сиромашне породице која није могла да га школује, борио се на разне начине, а све време је истрајно писао и оставио веома значајно дело које, до данас, нема адекватно признање. За њега се зна, неке његове песме се сматрају квалитетним, чак изванредним, али његова специфична, истакнута и поштовања и сећања вредна личност није довољно призната у нашој средини.
Кикиндски: Душан Васиљев је, са социјалне маргине, уз јаку вољу и веома млад, покушавао да уђе у средишње друштвене токове и донесе промену. Да ли мислите да је, у том смислу, данас друкчија ситуација у односу на време у којем је он живео?
Бодрожа: Бављење уметношћу јесте својеврсна привилегија. Толстој сигурно не би написао своје „буцмасте“ романе да није био ситуирани племић, да није могао да негује свој неоспорни гениј. Ми ни не знамо колико генијалаца у нашем друштву ради у пекарама, колико изванредних младих људи престаје да студира јер родитељи не могу да им финансирају школовање. Бивша Југославија је, у једном кратком периоду, била земља у којој је могао да се деси тај класни „квантни скок“. Моји родитељи су дошли из села у град, ја сам се родио у Београду, што је направило разлику у односу на то какав би био мој живот да сам остао тамо одакле су они дошли. Мислим да су проблеми са којима се суочавао Душан Васиљев поново актуелни. Његов живот је прича о невероватној издржљивости, посвећености уметности и немогућности да се било шта друго изабере. Мислим да то текст Нине Плавањац отеловљује на фантастичан начин – тај позив, јачи од било чега, од било каквог конформизма, било каквог приватног односа, чак и љубавног. Нина је написала псеудобиографију о томе како су могли да изгледају Душанови односи, његов животни пут. Драму сачињавају, у мери од чак деведесет одсто, саме Душанове реченице, било да су његови стихови, или реченице узете из његових прича, или пак из његове две драме. А опет, то није “прикладна” драма – за потребе наменске представе “колаж” састављен од већ постојећих дела. Нинина драма има све елементе самосвојног драмског дела и стоји независна у односу на опус самог Васиљева.
Кикиндски: Други пут режирате у кикиндском позоришту, познајете ансамбл. Пробе увелико трају, какви су сада утисци?
Бодрожа: Стварно уживам у раду у овом позоришту. Дивно је сарађивати са глумцима и са управником који имају слуха за то шта шта је све непходно урадити, измаштати и обезбедити да би једно уметничко дело имало свој интегритет. То, морам да признам, није увек случај. Ипак, некако успевам на свом путу да се сретнем са истомишљеницима.
У представи „Облаци – Душан Васиљев“ играју: Владимир Максимовић – у насловној улози, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, Миљана Кравић, Мина Стојковић, и Лука Јовановић и Филип Клицов, као гости.
Драматургију такође потписује Нина Плавањац, сценограф је Милица Бајић Ђуров, костимограф Милица Коларић, и сарадник за сценски говор је Дијана Маројевић. Премијера представе очекује се крајем априла.
У Народном позоришту следећег месеца најдуговечнија представа „Настојник“ биће одиграна 150. пут и обележиће 35 година од премијерног извођења.
У овом комаду Харолда Пинтера, од премијере, 1988. године, игра иста глумачка постава: Бранислав Кнежевић, Славољуб Матић и Драган Остојић, који је и режирао представу.
Представа је вишеструко награђивана. Између осталог, победник је Фестивала малих експерименталних сцена у Панчеву, а на Међународном фестивалу “Јоаким фест” у Крагујевцу, највише награде добила су сва три глумца.
Као и приликом претходних јубилеја, слављеничко извођење имаће гостујуће глумце. „Настојник“ је на репертоару у петак, 17. марта.
Комедија „Ординација“, у режији Ненада Гвозденовића, биће одиграна у првом термину наредног месеца, 3. марта.
Комад на малој сцени, „Сироти мали хрчки“ на репертоару је у уторак, 7. марта. У представи играју: Бранислав Кнежевић, Драган Остојић, Бранислав Чубрило Рус, Михаило Лаптошевић и Никола Јоксимовић.
У петак, 10. марта, играће се „Смрт човека на Балкану“. Ова драма награђена је на Данима комедије у Јагодини као најбољи савремени домаћи комедиографски текст.
Представа „Ковачи“ заказана је за уторак, 21. март. Играју: Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић и Сања Микитишин. На првом Међународном театар-фесту “Живи фест” у Живиницама „Ковачи“ су добили Награду публике.
Следећи термин за вечерње извођење биће 28. март, када ће се играти најновија представа кикиндског Позоришта, носталгична комедија „Љубавно писмо“.
За 31. март заказан је водвиљ „Пиџама за шесторо“.
Позориште на гостовањима
Представа „Ковачи“ гостоваће 24. и 25. марта у Краљеву и у Крагујевцу.
До краја фебруара
У уторак, 21, на репертоару је „Пиџама за шесторо“. „Љубавно писмо“ играће се у петак, 24. фебруара.
Све представе у Народном позоришту почињу у 20 сати.
У кикиндском Народном позоришту фебруарски репертоар доноси шест представа са домаћим ансамблом и једно гостовање.
У петак, 3. фебруара, на великој сцени Позоришта, играће се „Ковачи“, антиратна драма у којој улоге тумаче Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић и Сања Микитишин.
Комедија „Ординација“, прича из лекарске собе неуропсихијатра, на репертоару је у уторак, 7. фебруара. У петак, 10, играће се Стеријина „Лажа и паралажа“, а наредни позоришни термин, такође је петак, 17, за када је заказана представа на малој сцени, „Па се видимо у сну“.
Водвиљ „Пиџама за шесторо“ на репертоару је 21. фебруара, у уторак. Најновији комад, носталгична комедија „Љубавно писмо“, биће одиграна у петак, 24. фебруара.
Последњи термин у месецу заказан је за гостовање. Са представом „Женски разговори“ долазе Весна Чипчић, Светлана Бојковић и Милан Цаци Михајловић. Ова представа биће одиграна у уторак, 28. фебруара.
До краја јануара остао је један термин за репертоарско извођење; у уторак, 31, играће се представа “Па се видимо у сну”.
Други део овогодишње сезоне репертоарског извођења у кикиндском Народном позоришту почиње у уторак, 17. јануара, када ће бити одиграна представа „Смрт човека на Балкану“, а затим је, 20. јануара, на репертоару представа на малој сцени, „Сироти мали хрчки“.
Најновија представа, носталгична комедија „Љубавно писмо“, која је већ освојила срца публике, заказана је за уторак, 24. јануар.
До краја месеца биће још одиграни „Ковачи“, 27. и „Па се видимо у сну“, 31. јануара.
Кроз традиционалну музику, архаичне инструменте, циркуске вештине, фолклорни плес, невербални театар, луткарску анимацију и кловновску анимацију публике, Лала, главни лик , представља легенду о постанку познатог пара Лале и Сосе. Аутори представе су глумац Стефан Остојић и редитељка Ли Делонг.
Ли Делонг је уважена америчка/француска глумица, редитељка, кловновска учитељица и списатељица која ствара више од 30 година. Формалну едукацију остварила је на Академији у Западној Вирџинији, а затим у париском позоришту Питера Брука и школи Жака Лекока. Њена монодрама победник је Единбуршког фестивала, а представе које је режирала, награђиване су на многим фестивалима, широм Европе.
Глумац, главни продуцент и иницијатор пројекта је Кикинђанин Стефан Остојић. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Играо у позориштима у Кикинди, Краљеву, Новом Саду и Суботици. Освојио је награде за најбољег глумца на фестивалима: професионалних позоришта Војводине, Враголасте позориштарије у Смедеревској Паланци, Звездариште у Београду, и годишњу награду града Кикинде за рад у Хуманитарном театру „Гусани у магли“, чији је оснивач.
Ово је прича о настанку представе „Лала“ – од Новог Сада, преко Париза, до Кикинде и премијерног извођења у току Дана лудаје. Стефан Остојић је, после премијере, на хуманитарној турнеји бициклом, донео свог „Лалу“ на сцене домова културе у свим кикиндским селима. Затим га је представљао публици на Азорским острвима, у Будимпешти, Прагу и Новом Саду.
„Лала“ се сада враћа кући и чека вас у Народном позоришту у Кикинди у петак, 23. децембра, од 20 сати.
И наставља даље, проносећи причу о поносним и добрим људима Северног Баната који воле, радују се и у другима препознају само добро и само људе.
Нова представа вечерас ће се предати суду гледалаца, на премијери у Народном позоришту. И док глумце препуштамо претпремијерној неизвесности ишчекивања реакције публике, ми смо представу гледали синоћ на генералној проби и знамо шта вас чека.
„Љубавно писмо“ није мелодрама, није комедија, није баш ни чист водвиљ, оно је од свега помало. Највише је глумачка представа, ако ћемо строго, јер су глумци своје ликове изградили дајући најбоље од себе, а неки су им, засигурно, додали филигранску завршницу. Да им не бисте одолели, у чему и јесте смисао.
Оно чему, такође, нећете одолети, јесте датост самог текста, смештеног у осамдесете године прошлог века, у Титову Југославију. Коју, осим по костимима и музици, препознајете и по неподношљивој лакоћи с којом одрасли ликови руководе својим и туђим животима у општедруштвеном тренду препуштања строгим, али већ формираним и прилично удобним вредностима. С друге стране, млади нараштаји, раде нешто сасвим супротно – они не знају шта хоће, јер су млади нараштаји, разуме се, али срљају, одлучују, греше, једном речју, отимају живот. Дакле, док омладина решава своје проблеме идентитета, одрасли у својој лагодности, побркавши директиве с нагонима, праве проблеме без којих ово не би био ни водвиљ, ни мелодрама, а сигурно ни оваква урнебесна комедија. Када сте последњи пут чули за тај израз, а када сте је последњи пут гледали?
Без „спојловања“ (нећу вам рећи шта ће се догодити), заплет је следећи: две кумовске породице изградиле су куће под истим кровом, имају свако по једну жену, дете, а неки и подстанарку. Између два Прва маја или синдикалног зимовања или шта год, деца су порасла до заљубљивања и почела да пишу љубавна писма. Захваљујући којима одрасли помисле да имају нешто с тим, с љубављу, разуме се, и почињу „да се понашају“, што би рекла та иста деца, несебично рефлектујући последице на све око себе.
У добром духу праве комедије текст су написали Златан Фазлагић и Зоран Бачић, на другој години драматургије. Затим га је драматизовао Миодраг Динуловић, а на сцену га је, у Народном
позоришту, поставио Драган Остојић, кикиндски глумац и редитељ. Играју: Бранислав Кнежевић, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Ружица Недин, Анђела Киковић, Владимир Максимовић, Јована Берић и Бранислав Чубрило Рус.
Представа је богата, питка и завешће вас истом том неподношљивом лакоћом: глуме, режије и текстом препуном духовитих опаски. Можда ћете и ви, тек на крају схватити да су се, у међувремену, догодиле велике промене. И да свега тога више нема, а недостаје вам. И онда ће вам, можда, бити мало и тужно, али шта ћете, позориште је то, а ми морамо назад у стварни живот. Још једном – много, много друкчији – и тежи.
(Фотографије: “Фото Сретеновић” и Кикиндски портал)
Представа кикиндског позоришта „Па се видимо у сну“, по концепту и идеји Николе Завишића и Уне Ђелошевић, гостује вечерас од 20 сати у Битеф театру у Београду. Овај комад који се игра на малој сцени премијерно је изведен 10. јуна.
Никола Завишић је и сценограф, драматург и редитељ, а Уна Ђелошевић, драматург и кореографкиња.
Костимографкиња је Суна Кажић, а у глумачкој подели су: Анђела Киковић, Тања Марков Крижан/ Уна Ђелошевић, Михаило Лаптошевић, Владимир Максимовић, Никола Јоксимовић, Алекса Марковић. Користе се текстови Јунга Песое и свих учесника представе.