најчитанији портал Севернобанатског округа
Седамдесет пета годишњица Народног позоришта из Кикинде 2. децембра обележена је пригодним програмом. Гости су били истакнути позоришни ствараоци: Миодраг Табачки, Ненад Гвозденовић, Мирослав Бенка и други.
Гост подкаста Кикиндског портала био је Бране Маријановић, директор кикиндског Народног позоришта.
Шта значи бити херој нације у времену када се вредности сударају, а истина никада није једноставна? Одговор на ово питање публика ће потражити у суботу, 4. октобра, у 20 часова, када ће на сцени кикиндског позоришта премијерно бити изведена представа „Херој нације“, рађена по тексту Ивана Лалића.
В. д. директора Народног позоришта Бране Маријановић истакао је да је иза екипе 35 интензивних радних дана на новом пројекту који су подржали Покрајински секретаријат за културу, Градска управа и спонзори.
– Увек је велико задовољство када можемо да најавимо премијеру. То су тренуци који чине срж рада једне установе. Новина је да враћамо суботу као играјући дан. Више се представе неће изводити петком. Ми треба да будемо на услузи публици и мислим да ће више људи долазити у позориште првог дана викенда- поручио је Маријановић.
Редитељка представе Дајана Јосиповић нагласила је да је стваралачки процес динамичан, испуњен конструктивном разменом идеја, као и великом посвећеношћу и дивном сарадњом целе екипе.
– Када се ради представа која захтева лична улагања, сукоб ставова је неизбежан и управо из тога настаје највећа вредност. Сваки глумац је у овај комад унео свој идентитет и енергију. Мислим да смо направили причу која ће подстаћи публику да промисли, да се помери макар за један степен у свом доживљају света- истакла је она.
Сарадња је била инспиративна и захтевна, и донела је нова професионална искуства.
– Ово је био велики изазов за све нас, али и прилика да научимо једни од других. Сваки тренутак био је обележен искреним разговорима, било да је у питању била шала или озбиљна расправа. Управо тај дијалог је створио представу која носи тежину и дубину- навела је млада редитељка.
„Херој нације“ је снажна прича која се бави сукобом два система вредности. Публика ће, осим што ће пратити радњу, имати прилику да се осети као судија, да процени на којој страни је истина.
– Надам се да ће свако у сали пронаћи нешто за себе, без обзира на личне ставове и уверења- оценила је Дајана Јосиповић, којој је ово прва сарадња са кикиндским театром.
У представи играју: Михаило Лаптошевић, Владимир Максимовић, Гордана Раушки, Анђела Киковић и Мина Стојковић.
– Веома ми је драго што сам део ове представе и што сам упознала ову изузетну младу даму, Дајану Јосиповић, за коју ће се тек чути у позоришном свету- истакла је глумица Мина Стојковић.
Анђела Киковић се надовезала:
-Срећна сам што сам део овог пројекта. Радили смо интензивно. Било је и суза и смеха, ово је дивна сарадња и размена. То је нешто што публика свакако може да осети.
ЗАХВАЛНОСТ СВИМ САРАДНИЦИМА
Велика захвалност упућена је сарадницима на пројекту – сценографкињи Дуњи Костић, костимографкињи Ивани Ристић, композиторима Милошу Аћимовићу и Луки Лукићу, дизајнерки плаката Десанки Рељин, као и остатку посвећеног тима иза сцене.
-Без њиховог креативног доприноса овај пројекат не би био комплетан. Сви су дали свој максимум и створили атмосферу која је представу подигла на виши ниво- поручила је редитељка.
Након премијере, наредно играње новог комада кикиндског позоришта биће у уторак, 7. октобра, а потом и 18. октобра.
У Народном позоришту данас је најављена премијера која ће отворити сезону почетком октобра – представе „Херој нације“, Ивана М. Лалића, у режији Дајане Јосиповић. Као жанровско одређење редитељка наводи трагикомедију, а као сврху постављања овог комада – за њу интригантан сукоб, метафорички али и стварни, између система вредности двеју генерација у времену транзиције у којем живимо.
– Заинтересовало ме је да преиспитам да ли постоји опција дијалога између система капитализма који је све што је вредно претворио у робу и оног система који нас је васпитао и подизао у људе и који подразумева рад и живот у заједници као суштинској вредности. Представа неће бранити један став нити једну страну, него ће отворити то питање, што и јесте улога позоришта – каже редитељка Јосиповић. – Жеља ми је да публика после представе размисли о сопственом животу и одлукама које доноси, да постави питање да ли су то заиста њихове одлуке или су већ, у њихове интимне просторе, ушли механизми манипулативне моћи онога што нас тренутно надилази.
У представи се, како је објаснила редитељка, ствар „ломи“ на човеку који је веран систему и поретку, вертикали која га „уземљује“. Када се у такво осећање света уплете нешто што је њему неспојиво, отвара се питање која је цена комуникације и да ли уопште постоји опција дијалога. Ауторски тим представе је ту манипулативну моћ система других вредности отелотворио у продуценту емисије чија је идеја да направи ријалити шоу од дома главног јунака.
– Стално говоримо о друштвеним мрежама, о интернету, о бомбардовању информацијама, али важно је да ли примећујемо те механизме, у каквим облицима се појављују, ко је тај што држи конце на свим нивоима стварности. Да ли се види непријатељ система вредности у који верујеш и ко је то. Путем сина која је представник новог времена, генерације коју су успели да увере у материјално, која је интиму трампила за видљивост – за разлику од оца који верује у поредак у којем морају да постоје границе, да не може све да буде предмет шале и забаве – улази потпуно поремећени систем вредности који квари овај на коме се он ломи и зато отварамо питање интиме – да ли смо заиста толико далеко отишли да смо од породице направили излог – наводи редитељка Јосиповић.
Глумачка подела окупила је део сталног ансамбла Позоришта: оца породице игра Михајло Лаптошевић, мајку Гордана Раушки, Владимир Максимовић игра сина, а ликови новинарке и продуценткиње поверени су Анђели Киковић и Мини Стојковић.
– Мајка је симбол традиционалне породице, пожртвована у намери да све што има улаже у оно што је њој најсветије – у своју породицу – каже глумица Гордана Раушки. – Она се труди да тај дом очисти, уреди, напуни храном и да га, на тај начин, „намагнетише“ довољно да би стално привлачио укућане – то је њена животна мисија. Када се чланови породице разиђу у мери да постану неспособни да бораве заједно у кући, долази до лома и преиспитивања женског и људског у њој, и зато мислим да би женски део публике требало да дође да гледа представу и да провери своје мишљење о томе.
Младој талентованој београдској редитељки Дајани Јосиповић ово је прва сарадња са кикиндском театарском кућом. Рођена у Добоју, иза себе већ има значајан опус, а за кикиндску публику можда је интересаантан и податак да је, својевремено, асистирала и редитељу Кокану Младеновићу који је у Кикинди режирао култну представу „Каубоји“.
Бране Марјановић, в. д. директор Позоришта најавио је да ће ова премијера означити почетак нове сезоне у првим даним октобра и да се представа ради и захваљујући средствима добијеним од Покрајинског секретаријата за културу. Биће то 346. премијера кикиндског позоришта које ће 2. децембра обележити 75 година постојања.
С. В. О.
На децембарском позоришном репертоару наћи ће се шест представа ове куће.
За уторак, 3. децембар, заказани су „Облаци“ – Душан Васиљев: псеудобиографија и фантазмагорија. Текст је, по делима Васиљева, написала Нина Плавањац, а редитељ је Стеван Бодрожа. Костиме је осмислила награђивана Татјана Радишић. Представа се игра на малој сцени Позоришта.
Водвиљ за велику сцену, „Пиџама за шесторо“, по делу Марка Камолетија и у режији Оливере Ђорђевић на репертоару је у петак, 6. децембра. У овој комедији играју: Владимир Максимовић, Мина Стојковић, Никола Јоксимовић, Миљана Кравић, Марина Воденичар и Бранислав Чубрило Рус.
У уторак, 10. децембра, играће се „Сироти мали хрчки“, култна представа Гордана Михића, у режији Марка Ђурића.
Најновија представа Народног позоришта, „Савршен партнер“, заказана је за петак, 13. децембар. По делу хрватског писца Мира Гаврана, режирала ју је Тијана Васић. У овој комедији за малу сцену играју: Мина Стојковић, Марина Воденичар и Владимир Максимовић.
У уторак, 17. децембра, на репертоару је дуо-драма са Николом Јоксимовићем и Владимиром Максимовићем, „Џепови пуни камења“ коју је, по делу ирске списатељице Мери Џонс, режирао Растислав Ћосић. Представа се игра на великој сцени Позоришта.
Последње играње у Кикинди у овој години ансамбл ће имати у петак, 20. децембра. Тада ће публика имати прилику да гледа југоносталгичну комедију са певањем, „Љубавно писмо“ у режији Драгана Остојића, и по тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића. Са овом представом Народно позориште наступиће и у званичној конкуренцији Фестивала „Публикум“ у Кули, 27. децембра.
У овом месецу очекују нас још два извођења на домаћој сцени: „Лаже и паралаже“ у уторак, 26. новембра и у петак, 29. новембра, представе „Смрт човека на Балкану“.
У Народном позоришту представе почињу у 20 сати.
(Фото: Народно позориште Кикинда)
Представа „Ковачи“ Милоша Николића, у режији Тијане Васић, биће на репертоару Народног позоришта у уторак, 19. новембра. Играју: Бранислав Кнежевић, Марина Воденичар и Михаило Лаптошевић.
У петак, 22. новембра, играће се комедија „Љубавно писмо“ коју је, по тексту Зоран Бачића и Златана Фазлагића, режирао Драган Остојић. У представи играју: Ружица Недин, Гордана Раушки, Анђела Киковић, Јована Берић, Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић, Владимир Максимовић и Бранислав Чубрило Рус.
Обе представе играју се на великој сцени Позоришта, почетак је у 20 сати.
Ансамбл Народног позоришта од данас је на мини-турнеји са представом “Смрт човека на Балкану”. У Градском позоришту „Јазавац“ у Бања Луци сутра ће затворити 16. Међународни фестивал глумца „Заплет“, а затим ће гостовати у Приједору.
Са истом представом Позориште у новембру очекује и наступ у такмичарској конкуренцији на новом позоришном фестивалу у Прокупљу. Са „Љубавним писмом“ учествоваће на Фестивалу професионалних позоришта „Публикум“ у Кули.
С. В. О.
Народно позориште гостовало је, са представом „Ковачи“, на 29. Петровачким позоришним данима у Бачком Петровцу.
Са истим комадом, ансамбл нашег позоришта гостоваће у београдском Позоришту „Славија“ 14. септембра. Рађена по тексту Милоша Николића, представа је премијерно одиграна 2020. године.
С. В. О.
Из Народног позоришта обавештавају да је, због непредвиђених околности, отказана и представа “Ординација” која је на репертоару требало да буде у петак, 21. јуна. Овим је завршена сезона у кикиндском Позоришту.
У Позоришту су у току завршне пробе на представи „Савршен партнер“ чија се премијера очекује у петак, 17. маја и тим поводом данас је одржана конференција за новинаре. По тексту хрватског писца Мире Гаврана ову комедију за три лика и на малој сцени режира Тијана Васић, а играју: Марина Воденичар, Мина Стојковић и Владимир Максимовић.
– Желели смо да кикиндској публици дамо нешто што ће их разгалити и разонодити у овом тмурном времену. У комаду пратимо једну успешну младу пословну жену, растрзану између друштвених норми и потребе за напредовањем у каријери и, са друге стране, потребе за љубављу и припадањем и ту се намеће питање ко може да прати такву жену, ко је тај савршен партнер. Као идеално решење проналази се конструисање андроида који би био израђен по жељи клијенткиње. Да ли ми стварно знамо шта желимо и да ли смо спремни да се суочимо са својим жељама, да ли смо контрадикторни, да ли нам се наше жеље „обијају“ о главу, питање је које се намеће у низу комичних преокрета. Испитујемо и на шта сводимо љубавне односе, да ли ће традиционални рецепт љубави опстати или ће га нове друштвене околности и технолошки развој зауставити – рекла је редитељка којој је ово, после представе „Ковачи“, друга режија у нашем позоришту.
Ова 344. премијера у кикиндском театру и друга у текућој сезони је праизведба „Савршеног партнера“ у Србији, а порука представе је да апликације и алгоритми не могу заменити живо биће, истакао је уметнички директор Позоришта, Ђорђе Марковић, који је на овом пројекту сарађивао и као лектор.
– Представа је одабрана јер је актуелна и говори о судбини човека у савременом свету на комичан начин. То је прича о усамљености и изолованости и потреби јединке за савршенством, за савршеним партнером, савршеном половином и она би требало да нам освести да је човек прекопута нас живо биће, незаменљива ствар у сваком погледу – рекао је Марковић и додао да верује да ће публика уживати у игри сјајних глумаца и одличној режији.
Главну улогу, младу пословну жену Тину игра Марина Воденичар.
– Тина одбацује свог момка и љубав и онда, због усамљености, наручује робота и дешава се ситуација „Пази шта желиш, може да ти се оствари“. То не буде добро за њу јер оно што сама наручује као жељене особине које мисли да треба да поседује њен партнер, заправо њој не одговара и ту долази до раскорака јер се испоставља да она не познаје саму себе. Комад има дубљи смисао јер се бави усамљеношћу, а кроз мој лик је представљена женска контрадикторност и чињеница да ни саме понекад не знамо шта хоћемо.
Сарадници на представи су костимограф и сценограф Мина Миладиновић, композитор Ана Крстајић, и Анђелко Берош, сарадник за сценски покрет.
Представу су помогли спонзори и добротвори, „Промедија“ и Столарска радионица „Чипчић“. Премијера је распродата, а због ограниченог броја места на малој сцени, неопходно је да се резервишу места за репризе – 24. и 31. мај, поручују из Позоришта.
Да се може направити врхунска комедија у властитој продукцији доказало је кикиндско позориште, а у то су уверили и Зрењанинце, на недавном гостовању.
Кикинђани, добро знају овај драмски комад, а овог пута и посетиоци у препуној великој сали зрењанинског театра „Тоша Јовановић” уверили су се да кикиндско Народно позориште има с чиме и пред најпробирљивију публику. Са укусном сценографијом и бравурозном глумом, „Љубавно писмо” је разгалило егзалтирану публику из града на Бегеју, а сами глумци су на крају доживели овације.
Подсетимо, поменути комад говори о менталитету, породици, комшијама и уопште промашеним животима. Настао је по тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, а режију потписује маестрални Драган Остојић. У подели су Бранислав Кнежевић, Бранислав Чубрило, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Ружица Недин, Анђела Киковић, Владимир Максимовић и Јована Берић. С обзиром на то да је у овој драми с„ певањем, без пуцања” о менталитету и породици доста промашених ликова, сам редитељ укратко подвлачи да ова представа пружа неку врсту утехе да када изађете са представе кажете себи: „Није мој живот ни тако лош”.
Зрењанинци су те вечери могли да виде читаву лепезу ликова – од жовијалних до фрустрираних и да се добро и забаве и замисле. Владимир Максимовић, актер ове представе и чест гост Зрењанина игра лик Момчила.
– Момчило је, како је сам писац рекао, морон. Уз помоћ редитеља Драгана Остојића и свих колега, мислим да сам успео да направим добар лик, једног дечка који је изгубљен у тражењу самог себе. Он жели да одрасте и да буде озбиљан, али га његов IQ кочи у свему томе и било ми је задовољство да радим ову улогу зато што је ово један од оних текстова у којима, што се више „откачите” и што се више препустите тој игри и чаролији театра – то је улога боља – каже Максимовић.
Његовог оца Оливера тумачи Михаило Лаптошевић.
– Оливер је и Момчилов отац и Јагодин муж, а уз то и неуспели љубавник своје куме Франсоаз. Неуспели је и отац и муж. Волео би да је бар мало мушко. Његово „софистицирано” биће заробљено је у културној пустињи која га окружује. Да будемо искрени – он тој пустињи апсолутно и припада – каже Лаптошевић.
Анђела Киковић тумачи лепу и младу девојку Лепосаву која први пут доживљава чулну љубав, а потреба за њеном слободом се коси са њеним крутим васпитањем.
Дакле, много је неостварених ликова у овом комаду, а међу њима и старији водник у пензији Воја Солдатовић, кога тумачи Бранислав Кнежевић.
– Колико је Воја способан и успешан види се из тога што до пензије није догурао ни до чина заставника. Неуспешан у послу, неуспешан и у животу. Има млађу жену која се швалера с венчаним кумом и ћерку коју је одгајао као сина војника, неуспешно наравно. Међутим, он себе види сасвим другачије: као успешног и надмоћног на свим пољима, па и у покушају његове прељубе.
Јована Берић игра Ружицу, студенткињу и подстанарку код породице Солдатовић. Уједно је и Лепосавина најбоља пријатељица и потајно је заљубљена у Момчила. Међутим, када схвати да јој је љубав неузвраћена, покушава да споји своју симпатију са својом најбољом другарицом и ту прави заплет у који буду умешане обе породице.
Гордана Раушки и Ружица Ненин бриљанто су одиграле своје роле и бравурозним глумачким средствима употпуниле одличну поделу. У појединим деловима представе, нарочито сегментима с певањем, доживеле су овације.Свему треба додати и изванредно кадриране снимљене сегменте које повремено можемо видети у склопу комада. Речју, изванредно режирана представа, а томе сведоче и реакције зрењанинске публике, која се и аплаузима и смехом одазивала на велики део ове двочасовне представе-спектакла.
Објективно говорећи, у зрењанинском, као и у другим театрима, нису све представе подједнако ни успешне ни гледане. „Љубавно писмо” би засигурно било у самом врху гледаности да је којим случајем постављенo у продукцији зрењанинског театра. Тамошња публика је (као и кикиндска) позоришно едукована и не воли шмирање, него „глумачки проширено тело”, како би то назвао чувени критичар Ранко Мунитић.
Мајсторство кикиндских глумаца препознала је публика у Зрењанину. О својим искуствима с колегама из града на Бегеју Владимир Максимовић каже:
-Имао сам прилику да се упознам са зрењанинском публиком када сам играо представу „Небески одред”. Зрењанински театар јако волим и увек се радујем доласку. Дођем и кад Зрењанинци спремају неку представу, да играм карте са својим пријатељима који су тамо запослени. Студирао сам са Дејаном Карлечиком и Стефаном Јуанином. Милан Колак ми је један од најбољих пријатеља – каже Влада, док се Михаило Лаптошевић надовезује:
-Моја искуства са зрењанинском публиком су из позиције исте те публике. Гледао сам, још од факултета, доста представа у Зрењанину. Сваку коју сам гледао публика је прихватила раширених руку. Радујем се што је и наше „Љубавно писмо” зрењанинска публика тако прихватила – сумира Михајло.
Јовани Берић је ово било друго гостовање у средњем Банату:
– Било ми је прелепо и одушевила ме је публика и њена отвореност и гостопримљивост. Веома задовољна како је протекло гостовање је и Анђела Киковић која истиче да је и сам рад на овој представи био јако узбудљив и забаван.
Додуше, општи утисак је мало покварио нечији упоран и суви тзв. „велики” (ранијим генерацијама познат и као магарећи) кашаљ из публике за време трајања представе, међутим то је опште место у театру који је још давних дана кроз виц описао легендарни драматург Југословенског драмског позоришта Драгослав Андрић: „Пацијент: Докторе, кашљем! Доктор: Па, што сте дошли код мене? Пацијент: А где је требало да идем? Доктор: Па, у позориште!”
КАД ИГРА МИНИСТАРКА
Од многобројних представа које су на репертоару зрењанинског театра, убедљиво најбољи одзив код публике имају комади који се раде по текстовима домаћих аутора. Врло гледана је представа „Шта ће бити са свима нама” Бориса Лијешевића, а најгледанија је „Госпођа министарка” по Нушићевом класику, за коју карте плану већ у првих сат времена продаје. Главну улогу, Живку министарку, игра бивша чланица кикиндског театра Јелена Шнеблић Живковић.
Немања Савић
