narodni muzej kikinda Arhive | Page 2 of 3

Narodni muzej Kikinda je Muzej godine

Igor Crnogorac May 21, 2024

Kikindski muzej dobitnik je prestižne nagrade Muzej godine koji dodeljuje Nacionalni komitet ICOM Srbije. U konkurenciji osam muzeja iz Novog Sada, Beograda, Kruševca i Čačka, muzej iz našeg grada Komisija za dodelu nagrade Nacionalnog komiteta proglasila je za najbolji.

„Raznovrsna, ali i savremeno koncipirana delatnost Narodnog muzeja Kikinda ogleda se u mnoštvu ostvarenih saradnji na lokalnom, regionalnom i međunarodnom planu, koje su uspele da veoma emancipovano tretiraju čak i izrazito lokalne teme. Putem ovih saradnji, muzej je inovirao i dodatno profesionalizovao svoje prakse, a posebno se izdvajaju ostvarene saradnje sa Univerzitetima u Viskonsinu i Mičigenu, u okviru međunarodnog projekta arheološkog istraživanja. Muzej je u 2023 godini ojačao izlagačku delatnost, otvaranjem novog izložbenog prostora – Galerija Nova, ostvarivši dragocene saradnje sa SANU i Muzejom nauke i tehnike iz Beograda, te Muzejom Republike Srpske. Od posebnog značaja su realizovani edukativni i radioničarski programi za različite ciljne grupe, kao i zajednički projekti sa lokalnim zajednicama: Gerontološki centar, Centar za stručno usavršavanje, Muzička škola i mnogobrojne ustanove i organizacije civilnog društva“, navodi se u obrazloženju komisije za dodelu nagrada.

Svečanost dodele nagrada upriličena je danas u sedištu NK ICOM Srbije u Beogradu.

Muzej domaćin dve konferencije međunarodnog udruženja ovih ustanova

Igor Crnogorac May 10, 2024

Ove sedmice, kikindski Muzej bio je suorganizator godišnje konferencije Regionalne alijanse ICOM SEE – Međunarodnog udruženja muzeja, koja je za temu imala muzeje, edukaciju i istraživanje. Učesnici konferencije u našem gradu bili su stručnjaci iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bugarske i Rumunije.

– Kustosi Narodnog muzeja Kikinda veoma su angažovani u Nacionalnom komitetu i njegovim sekcijama, kao i u Regionalnoj alijansi. Aktivnost naših kustosa u ovom značajnom stručnom muzejskom društvu izuzetno je važna radi uspostavljanja kontakata i saradnje sa kolegama iz drugih muzeja iz zemlje i država regiona, što doprinosi razmeni iskustava i znanja, a samim tim i konstantnom unapređenju rada kikindskog muzeja – izjavila je direktorica, Lidija Milašinović.

Prethodno su, u kikindskom Muzeju, održane i redovna godišnja skupština i konferencija Nacionalnog komiteta ICOM Srbija, na kojoj su učestvovali predstavnici muzeja iz više gradova.

Uskršnja radionica u Muzeju

Igor Crnogorac March 30, 2024

Narodni muzej danas (subota, 30. mart), u Dečijem klubu na spratu, organizuje Kreativnu uskršnju radionicu.

Radionica je namenjena deci i porodicama sa decom i trajaće od 13 do 16 sati.

(VIDEO) LEPA VAROŠ: Zašto su Banaćani Lale?

Jelena Trifunović December 8, 2023

Postoji mnogo priča, mitova i legendi o tome zašto su Banaćane Lale? U kakvoj su vezi cvet lala i stanovnici Banata?

Ili je, ipak, u pitanju nešto drugo pošto je lala i reč turskog porekla i znači domaćin, gazda?

Zanimljivu priču otkriva nam Slavica Gajić, kustos- etnolog Narodnog muzeja Kikinda.

Pogledajte.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Na „Danu Suvače“ domaćice iz Padeja predstavile hranu, zanate i običaje svog mesta

Igor Crnogorac July 15, 2023

Mekike-langoši, štrudle i pogačice, pesma, ručni radovi, stari zanati i priče ispod oraha obeležili su jubilarni „Dan Suvače“, održan danas u ovom jedinstvenom mlinu na konjski pogon u Kikindi.

Domaćice programa ove godine bile su članice Udruženja žena „Sunce“ iz Padeja. U uvodnom programu nastupila je Ženska pevačka grupa „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva.

Nije slučajno što je upravo udruženje iz Padeja dočekivalo goste – u ovom mestu napravljena je kompletna drvena građa za mlin, a zatim i donesena i montirana u Kikindi 1899. godine. Od tada, mlin je neprestano bio u funkciji, sve do 1945. godine.

Žene iz Padeja su, pored kulinarskih specijaliteta, pripremile i izložbu ručnih radova, organizovale radionicu ukrašavanja predmeta tehnikom dekupaž i predavanje o lekovitom bilju, odnosno predstavljanje proizvoda „Makvala“ iz Padeja, nekadašnje „Mente“.

– Udruženje „Sunce“ nam je jedno od najaktivnijih u opštini. Bave se tkanjem, dekupažom, kulinarstvom, predstavljaju nas na takmičenjima. U opštini Čoka mnogo ulažemo u rad svih udruženja, želimo da sačuvamo tradiciju. Demografski smo dosta stari, ali radimo na infrastrukturi i kulturi, trudimo se da zadržimo mlade – naglasila je Stana Đember, predsednica opštine Čoka i osnivačica Udruženja žena iz Padeja.

Gošće-domaćice iz Padeja pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Suvača nam veoma mnogo znači i ideja manifestacije da predstavimo kulturu, tradiciju i običaje naroda sa ovih prostora – istakao je Lukač. – Naša je obaveza da čuvamo kulturu Banata i to se upravo radi i u ovakvim programima.

Organizator „Dana Suvače“, Narodni muzej Kikinda, ustanovio je program kako bi se popularizovao ovaj spomenik kulture od izuzetnog značaja, rekla je Slavica Gajić, viši kustos-etnolog u Muzeju.

– Suvača je jedini objekat te vrste u Srbiji. Imamo brojne programe – kampove, radionice, dolaze nam posetioci iz čitave Srbije, Mađarske i Rumunije, i mnogobrojne ekskurzije. Sada, posle deset godina, Suvača je mnogo poznatija i o njoj se zna i van granica naše zemlje. Na „Dan Suvače“ sednemo ispod oraha u dvorištu, poslužimo se starinskim specijalitetima i pričamo stare priče. Negujemo tradiciju i zato verujem da će ova manifestacija trajati – sigurna je Gajićeva.

Od kada postoji manifestacija, kao domaćice su se smenjivale članice udruženja iz svih sela koje pripadaju Kikindi. Sada se, kaže Gajićeva, krug zatvorio, i ponovo će, naredne godine, sa svojim rukotvorinama, starim zanatima i pesmom, goste dočekivati domaćice iz jednog od kikindskih sela.

– Sve je veća popularnost Suvače među posetiocima iz drugih krajeva, zato mi je žao što su u Kikindi ljudi malo inertni, i ne dolaze često – dodaje Slavica Gajić. – Naša ideja je da potpuno osposobimo mlin i puštamo ga u pogon, kao što to rade u Sarvašu u Mađarskoj, u kojem to čine jednom godišnje i svojevrsna je atrakcija.

Ovaj spomenik kulture je, inače, otvoren i dostupan posetiocima svakog dana, osim ponedeljkom, od 10 do 16 sati i u njega se uvek može svratiti, posedeti u hladovini ili pod orahom u dvorištu i setiti se nekih davnih vremena čiji duh živi upravo na ovoj adresi.

Otkazana Noć muzeja

Igor Crnogorac May 10, 2023

Odlukom organizatora – koordinacionog tima manifestacije „Muzeji za 10 – Muzeji Srbije“, otkazana je ovogodišnja „Noć muzeja”, koja je trebalo da se održi u subotu, 13. maja.

Izložba „100 nevidljivih“, biće otvorena u galeriji Muzeja u utorak, 16. maja, u 19 sati. Postavkom su obuhvaćeni predmeti iz zbirki koji su retko ili nikada do sada bili izlagani. Ideja za kreiranje ove izložbe je da se publici pokaže raznovrsnost muzejskih zbirki.

Ulazak u Muzej biće besplatan od 13. do 19. maja.

Koncert „Iznad Istoka i Zapada“ u Narodnom muzeju

Igor Crnogorac April 19, 2023

Turistička organizacija Grada organizuje koncert srpske sabrane muzike pod nazivom “Iznad Istoka i Zapada”. Izvode ga vrhunski muzičari i pripremljen je produkciji Grada Novog Sada u godini kada je ovaj grad bio evropska prestonica kulture.

Dela koja se izvode tematski i vremenski su određena od perioda srednjeg veka, nemanjićke Srbije, preko najznačajnijih etno zapisa i instrumentalnih bravura od Kosova do Vojvodine, do dvadesetog veka i dela našeg čuvenog meloda pojca i kompozitora pesama “Vostani Serbije”, “Oj Kosovo, Kosovo”, “Oj Prizrene grade” i mnogih drugih kompozicija, Ljubomira Ljube Manasijevića.

Pored Manasijevića, nastupaju: mr Zorica Belić, sopran, operska solistkinja iz Novog Sada, i članovi beogradskog ansambla „Renesans“: dr Darko Karajić, profesor gitare na FMU u Beogradu – lauta, ćura, šagije, Saša Borović, violinista orkestra RTS-a – violina, vijela, dr Boris Bunjac, solo timpanista i perkusionista Orkestra Beogradske Filharmonije – perkusije, i prof. Ljubomir Dimitrijević, profesor flaute iz Beograda – blok-flauta, traverzo flauta, frula.

Koncert „Iznad Istoka i Zapada“ biće održan u četvrtak, 20. aprila, u koncertnoj sali Narodnog muzeja, od 20 sati. Ulazak je besplatan.

Nov i zanimljiv program za odrasle u muzeju: „Jedan predmet – mnogo priča“

Igor Crnogorac February 3, 2023

Ako imate mnogo sećanja, pomalo ste nostalgični i želite da to podelite sa drugima, Narodni muzej ima sjajan novi program za vas.

Pored mnoštva veoma uspešnih sadržaja kojima animiraju mlađe posetioce, u Muzeju i odrasloj publici nude aktivno učešće u programima.

Radionicu „Jedan predmet – mnogo priča“ osmislio je Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog, koji je i voditelj programa. Sinoć je za temu imala priču o polifonu i to na umetničkoj izložbi stalne postavke, kod ovog instrumenta.

– Ovaj mehanički muzički instrument jedan je od posetiocima omiljenih muzejskih eksponata. Nastao je u Budimpešti krajem 19. veka, a pre nego što je dospeo u Muzej, bio je korišćen u jednoj gostioni u Nakovu. Shodno tome, podteme večerašnje priče bile su o muzici, zabavi i slobodnom vremenu u prošlosti i danas, muzičkim žanrovima, Nakovu, kafanama i kafićima – kaže Kiurski.

On dodaje da se radi o participativnom programu, nastalom prošle godine, kako bi se animirala odrasla publika i osvežile teme iz lokalnog nasleđa, kroz sećanje i priču.

– Odrasla muzejska publika, za razliku od dece i omladine, ima nagomilano znanje i iskustvo i dragoceni su sagovornici za rekonstrukciju prošlosti. Ideja programa je da, za svaku radionicu, bude odabran jedan eksponat, koji će poslužiti kao inicijalna tema, od koje se dalje razvijaju priče.

U prethodnoj godini teme radionica „Jedan predmet – mnogo priča“ bile su pegla na žar i školska tablica za pisanje. Kiurski kaže da su učesnici pričali o modi, odevanju nekad i sad, o porodici, majci. Drugi predmet – školska tablica, vratio je sećanje na školske dane, učitelje i nastavnike, drugarstvo, ekskurzije, druženja, detinjstvo uopšte.

Kako je planirano u Muzeju, ovaj zanimljiv program održavaće se jednom mesečno. Dobrodošli su svi koji žele da podele znanje i sećanja i priušte sebi lepo veče u veoma prijatnom i mirnom ambijentu Muzeja.

Najmlađi Kikinđani u muzeju su kao kod kuće

Igor Crnogorac January 14, 2023

Đaci osnovnih škola imali su izuzetnu priliku da uče, stvaraju i uživaju u programu „Zima u muzeju“ koji se već godinama, pored letnjeg izdanja, održava u Narodnom muzeju u Kikindi. Više desetina njih je, u petodnevnim aktivnostima, pravilo kalendare, posetilo Suvaču, pomoću starih razglednica naučilo ko živi u kom frtalju i koje su najvažnije zgrade u gradu, svrstavali predmete u odgovarajuće muzejske zbirke i upoznali se sa stalnom muzejskom postavkom. Poslednjeg dana, u subotu, na programu je bila umetnička radionica.

– U ovoj kreativnoj radionici prvo su dobili informacije o tome kako mogu da posmatraju umetnička dela, da ih dožive, čak i okuse. Pronalaze slike na osnovu detalja i opisa, kao i one na kojima mogu da „čuju“ muziku, zamišljaju o čemu razgovaraju osobe na slici i crtaju inspirisani umetničkim delima u Muzeju – kaže Katarina Dragin, muzejski edukator koja je, uz muzejskog pedagoga, Dragana Kiurskog, osmislila, pripremila i sprovela radionice.

Iako su dvosatni programi bili namenjeni đacima osnovnih škola, i ovoga puta došli su i predškolci, koji se uključuju u sve aktivnosti, kaže Katarina i dodaje da su deca veoma zainteresovana i raspoložena za sve muzejske programe.

Deo raspusta u Muzeju je proveo i osmogodišnji Miloš Simičić iz Novog Sada.

– Došao sam na raspust kod babe i dede. Deda mi je rekao da ovde ima radionica, i ja sam bio zainteresovan da dođem. Volim umetnost i volim da crtam. Možda ljudi ne znaju kakve informacije mogu da dobiju u Muzeju – kaže Miloš.

Ova ustanova ima stalne programe namenjene deci koja, sve češće, muzejske postavke približavaju i svojim starijim članovima porodice. Za njih je, od početka godine, bio besplatan ulazak u Muzej i tu priliku iskoristilo je više od 60 porodica.

Kikindski istoričari predstavili knjigu o nemačkom stanovništvu u našem gradu

Igor Crnogorac December 26, 2022

Knjiga „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ predstavljena je večeras u Narodnom muzeju. Autori su viši kustos istoričar Vladislav Vujin, kustos istoričar Miloš Pušara i arhivar istoričar Vladimir Dudić.

Prva kolonizacija nemačkog stanovništva po Vojvodini sprovedena je dvadesetih godina 18. veka. U većem broju Nemci se pojavljuju tek sredinom 18. veka. Knjiga je pokušaj da se prikaže sinteza, odnosno istorija velikokikindskih Nemaca, od dolaska u ove krajeve, do nestanka Nemačke zajednice, kaže Miloš Pušara koji je na knjizi radio četiri godine, od kada je zaposlen u kikindskom muzeju.

– Pored toga, veliku pažnju posvetio sam stradanju Nemaca. Mislim da je ovo prvi pokušaj u novijoj istoriji da se piše o nemačkoj zajednici, imajući u vidu teško ratno nasleđe. Nije bilo popularno pisati o Nemcima, ali sada su se okolnosti promenile i mislim da je pravo vreme da se napiše nešto o nemačkoj zajednici – kaže Pušara.

Za arhivsku građu u knjizi bio je zadužen Vladimir Dudić, dok je Vladislav Vujin svoj deo izučavao deset godina.

– Bavio sam se zanimljivostima, poput novinarskih priča, na primer o potpuno zaboravljenoj glumici Idi Bauer koja je bila rođena Kikinđanka i odavde je otišla kao petnaestogodišnja devojčica. Krajem 19. veka igrala je na scenama u Beču, Hanoveru, Hamburgu i Berlinu. Njen rad ostavio je traga u nemačkom pozorištu, umrla je početkom pedesetih godina 20. veka. Nikada se nije vratila u Kikindu – priča Vujin.

U istoriji Nemaca koji su ostavili trag u svojim profesijama, dodaje Vujin, izdvaja se i Artur Horn koji je u Kikindi živeo samo tri i po godine i zaslužan je za stvaranje nemačkog nacionalnog identiteta poč 19. veka. Kao urednik novina „Gross Kikindaer Zeitung“ („Velikokikindske novine“) borio se protiv mađarizacije nemačkog stanovništva. Pošto je pobegao iz Kikinde, u Minhenu je napisao knjiggu o tome. Horn je, tokom okupacije, dobio svoju ulicu kada su preimenovani nazivi svih ulica u gradu.

Do kraja Drugog svetskog rata u Velikoj Kikindi 29 odsto stanovnika činili su Nemci i ostavili su trag u mnogim oblastima, a često su bili i u izvršnoj vlasti. Od oslobođenja 1944. godine njihov broj se drastično smanjuje.

Večeras predstavljena knjiga drugi je deo trilogije, kažu autori. Na prvom delu, knjizi „Istorija Jevreja u Velikoj Kikindi“, izdatoj 2016. godine, takođe je radio Vujin, tada sa kolegama istoričarima Tijanom Rupčić, Markom Miloševim i Srđanom Sivčevim. O istoriji nemaca u ovim krajevima knjiga je trebalo da izađe naredne, 2017. godine. Autori se sada nadaju da poslednji deo trilogije, o istoriji mađarskog stanovništva, neće dugo čekati da izađe na svetlost dana.

Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i saradnju sa verskim zajednicama, knjigu „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ izdao je Narodni muzej Kikinda.

народни музеј кикинда