народни музеј кикинда Архиве | Page 2 of 3

Народни музеј Кикинда је Музеј године

Igor Crnogorac May 21, 2024

Кикиндски музеј добитник је престижне награде Музеј године који додељује Национални комитет ICOM Србије. У конкуренцији осам музеја из Новог Сада, Београда, Крушевца и Чачка, музеј из нашег града Комисија за доделу награде Националног комитета прогласила је за најбољи.

„Разноврсна, али и савремено конципирана делатност Народног музеја Кикинда огледа се у мноштву остварених сарадњи на локалном, регионалном и међународном плану, које су успеле да веома еманциповано третирају чак и изразито локалне теме. Путем ових сарадњи, музеј је иновирао и додатно професионализовао своје праксе, а посебно се издвајају остварене сарадње са Универзитетима у Висконсину и Мичигену, у оквиру међународног пројекта археолошког истраживања. Музеј је у 2023 години ојачао излагачку делатност, отварањем новог изложбеног простора – Галерија Нова, остваривши драгоцене сарадње са САНУ и Музејом науке и технике из Београда, те Музејом Републике Српске. Од посебног значаја су реализовани едукативни и радионичарски програми за различите циљне групе, као и заједнички пројекти са локалним заједницама: Геронтолошки центар, Центар за стручно усавршавање, Музичка школа и многобројне установе и организације цивилног друштва“, наводи се у образложењу комисије за доделу награда.

Свечаност доделе награда уприличена је данас у седишту НК ICOM Србије у Београду.

Музеј домаћин две конференције међународног удружења ових установа

Igor Crnogorac May 10, 2024

Ове седмице, кикиндски Музеј био је суорганизатор годишње конференције Регионалне алијансе ICOM SEE – Међународног удружења музеја, која је за тему имала музеје, едукацију и истраживање. Учесници конференције у нашем граду били су стручњаци из Србије, Словеније, Хрватске, Бугарске и Румуније.

– Кустоси Народног музеја Кикинда веома су ангажовани у Националном комитету и његовим секцијама, као и у Регионалној алијанси. Активност наших кустоса у овом значајном стручном музејском друштву изузетно је важна ради успостављања контаката и сарадње са колегама из других музеја из земље и држава региона, што доприноси размени искустава и знања, а самим тим и константном унапређењу рада кикиндског музеја – изјавила је директорица, Лидија Милашиновић.

Претходно су, у кикиндском Музеју, одржане и редовна годишња скупштина и конференција Националног комитета ICOM Србија, на којој су учествовали представници музеја из више градова.

Ускршња радионица у Музеју

Igor Crnogorac March 30, 2024

Народни музеј данас (субота, 30. март), у Дечијем клубу на спрату, организује Креативну ускршњу радионицу.

Радионица је намењена деци и породицама са децом и трајаће од 13 до 16 сати.

(ВИДЕО) ЛЕПА ВАРОШ: Зашто су Банаћани Лале?

Jelena Trifunović December 8, 2023

Постоји много прича, митова и легенди о томе зашто су Банаћане Лале? У каквој су вези цвет лала и становници Баната?

Или је, ипак, у питању нешто друго пошто је лала и реч турског порекла и значи домаћин, газда?

Занимљиву причу открива нам Славица Гајић, кустос- етнолог Народног музеја Кикинда.

Погледајте.

Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

На „Дану Суваче“ домаћице из Падеја представиле храну, занате и обичаје свог места

Igor Crnogorac July 15, 2023

Мекике-лангоши, штрудле и погачице, песма, ручни радови, стари занати и приче испод ораха обележили су јубиларни „Дан Суваче“, одржан данас у овом јединственом млину на коњски погон у Кикинди.

Домаћице програма ове године биле су чланице Удружења жена „Сунце“ из Падеја. У уводном програму наступила је Женска певачка група „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева.

Није случајно што је управо удружење из Падеја дочекивало госте – у овом месту направљена је комплетна дрвена грађа за млин, а затим и донесена и монтирана у Кикинди 1899. године. Од тада, млин је непрестано био у функцији, све до 1945. године.

Жене из Падеја су, поред кулинарских специјалитета, припремиле и изложбу ручних радова, организовале радионицу украшавања предмета техником декупаж и предавање о лековитом биљу, односно представљање производа „Маквала“ из Падеја, некадашње „Менте“.

– Удружење „Сунце“ нам је једно од најактивнијих у општини. Баве се ткањем, декупажом, кулинарством, представљају нас на такмичењима. У општини Чока много улажемо у рад свих удружења, желимо да сачувамо традицију. Демографски смо доста стари, али радимо на инфраструктури и култури, трудимо се да задржимо младе – нагласила је Стана Ђембер, председница општине Чока и оснивачица Удружења жена из Падеја.

Гошће-домаћице из Падеја поздравио је градоначелник Никола Лукач.

– Сувача нам веома много значи и идеја манифестације да представимо културу, традицију и обичаје народа са ових простора – истакао је Лукач. – Наша је обавеза да чувамо културу Баната и то се управо ради и у оваквим програмима.

Организатор „Дана Суваче“, Народни музеј Кикинда, установио је програм како би се популаризовао овај споменик културе од изузетног значаја, рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог у Музеју.

– Сувача је једини објекат те врсте у Србији. Имамо бројне програме – кампове, радионице, долазе нам посетиоци из читаве Србије, Мађарске и Румуније, и многобројне екскурзије. Сада, после десет година, Сувача је много познатија и о њој се зна и ван граница наше земље. На „Дан Суваче“ седнемо испод ораха у дворишту, послужимо се старинским специјалитетима и причамо старе приче. Негујемо традицију и зато верујем да ће ова манифестација трајати – сигурна је Гајићева.

Од када постоји манифестација, као домаћице су се смењивале чланице удружења из свих села које припадају Кикинди. Сада се, каже Гајићева, круг затворио, и поново ће, наредне године, са својим рукотворинама, старим занатима и песмом, госте дочекивати домаћице из једног од кикиндских села.

– Све је већа популарност Суваче међу посетиоцима из других крајева, зато ми је жао што су у Кикинди људи мало инертни, и не долазе често – додаје Славица Гајић. – Наша идеја је да потпуно оспособимо млин и пуштамо га у погон, као што то раде у Сарвашу у Мађарској, у којем то чине једном годишње и својеврсна je атракција.

Овај споменик културе је, иначе, отворен и доступан посетиоцима сваког дана, осим понедељком, од 10 до 16 сати и у њега се увек може свратити, поседети у хладовини или под орахом у дворишту и сетити се неких давних времена чији дух живи управо на овој адреси.

Отказана Ноћ музеја

Igor Crnogorac May 10, 2023

Одлуком организатора – координационог тима манифестације „Музеји за 10 – Музеји Србије“, отказана је овогодишња „Ноћ музеја”, која је требало да се одржи у суботу, 13. маја.

Изложба „100 невидљивих“, биће отворена у галерији Музеја у уторак, 16. маја, у 19 сати. Поставком су обухваћени предмети из збирки који су ретко или никада до сада били излагани. Идеја за креирање ове изложбе је да се публици покаже разноврсност музејских збирки.

Улазак у Музеј биће бесплатан од 13. до 19. маја.

Концерт „Изнад Истока и Запада“ у Народном музеју

Igor Crnogorac April 19, 2023

Туристичка организација Града организује концерт српске сабране музике под називом “Изнад Истока и Запада”. Изводе га врхунски музичари и припремљен је продукцији Града Новог Сада у години када је овај град био европска престоница културе.

Дела која се изводе тематски и временски су одређена од периода средњег века, немањићке Србије, преко најзначајнијих етно записа и инструменталних бравура од Косова до Војводине, до двадесетог века и дела нашег чувеног мелода појца и композитора песама “Востани Сербије”, “Ој Косово, Косово”, “Ој Призрене граде” и многих других композиција, Љубомира Љубе Манасијевића.

Поред Манасијевића, наступају: мр Зорица Белић, сопран, оперска солисткиња из Новог Сада, и чланови београдског ансамбла „Ренесанс“: др Дарко Карајић, професор гитаре на ФМУ у Београду – лаута, ћура, шагије, Саша Боровић, виолиниста оркестра РТС-а – виолина, вијела, др Борис Буњац, соло тимпаниста и перкусиониста Оркестра Београдске Филхармоније – перкусије, и проф. Љубомир Димитријевић, професор флауте из Београда – блок-флаута, траверзо флаута, фрула.

Концерт „Изнад Истока и Запада“ биће одржан у четвртак, 20. априла, у концертној сали Народног музеја, од 20 сати. Улазак је бесплатан.

Нов и занимљив програм за одрасле у музеју: „Један предмет – много прича“

Igor Crnogorac February 3, 2023

Ако имате много сећања, помало сте носталгични и желите да то поделите са другима, Народни музеј има сјајан нови програм за вас.

Поред мноштва веома успешних садржаја којима анимирају млађе посетиоце, у Музеју и одраслој публици нуде активно учешће у програмима.

Радионицу „Један предмет – много прича“ осмислио је Драган Киурски, виши музејски педагог, који је и водитељ програма. Синоћ је за тему имала причу о полифону и то на уметничкој изложби сталне поставке, код овог инструмента.

– Овај механички музички инструмент један је од посетиоцима омиљених музејских експоната. Настао је у Будимпешти крајем 19. века, а пре него што је доспео у Музеј, био је коришћен у једној гостиони у Накову. Сходно томе, подтеме вечерашње приче биле су о музици, забави и слободном времену у прошлости и данас, музичким жанровима, Накову, кафанама и кафићима – каже Киурски.

Он додаје да се ради о партиципативном програму, насталом прошле године, како би се анимирала одрасла публика и освежиле теме из локалног наслеђа, кроз сећање и причу.

– Одрасла музејска публика, за разлику од деце и омладине, има нагомилано знање и искуство и драгоцени су саговорници за реконструкцију прошлости. Идеја програма је да, за сваку радионицу, буде одабран један експонат, који ће послужити као иницијална тема, од које се даље развијају приче.

У претходној години теме радионица „Један предмет – много прича“ биле су пегла на жар и школска таблица за писање. Киурски каже да су учесници причали о моди, одевању некад и сад, о породици, мајци. Други предмет – школска таблица, вратио је сећање на школске дане, учитеље и наставнике, другарство, екскурзије, дружења, детињство уопште.

Како је планирано у Музеју, овај занимљив програм одржаваће се једном месечно. Добродошли су сви који желе да поделе знање и сећања и приуште себи лепо вече у веома пријатном и мирном амбијенту Музеја.

Најмлађи Кикинђани у музеју су као код куће

Igor Crnogorac January 14, 2023

Ђаци основних школа имали су изузетну прилику да уче, стварају и уживају у програму „Зима у музеју“ који се већ годинама, поред летњег издања, одржава у Народном музеју у Кикинди. Више десетина њих је, у петодневним активностима, правило календаре, посетило Сувачу, помоћу старих разгледница научило ко живи у ком фртаљу и које су најважније зграде у граду, сврставали предмете у одговарајуће музејске збирке и упознали се са сталном музејском поставком. Последњег дана, у суботу, на програму је била уметничка радионица.

– У овој креативној радионици прво су добили информације о томе како могу да посматрају уметничка дела, да их доживе, чак и окусе. Проналазе слике на основу детаља и описа, као и оне на којима могу да „чују“ музику, замишљају о чему разговарају особе на слици и цртају инспирисани уметничким делима у Музеју – каже Катарина Драгин, музејски едукатор која је, уз музејског педагога, Драгана Киурског, осмислила, припремила и спровела радионице.

Иако су двосатни програми били намењени ђацима основних школа, и овога пута дошли су и предшколци, који се укључују у све активности, каже Катарина и додаје да су деца веома заинтересована и расположена за све музејске програме.

Део распуста у Музеју је провео и осмогодишњи Милош Симичић из Новог Сада.

– Дошао сам на распуст код бабе и деде. Деда ми је рекао да овде има радионица, и ја сам био заинтересован да дођем. Волим уметност и волим да цртам. Можда људи не знају какве информације могу да добију у Музеју – каже Милош.

Ова установа има сталне програме намењене деци која, све чешће, музејске поставке приближавају и својим старијим члановима породице. За њих је, од почетка године, био бесплатан улазак у Музеј и ту прилику искористило је више од 60 породица.

Кикиндски историчари представили књигу о немачком становништву у нашем граду

Igor Crnogorac December 26, 2022

Књига „Историја Немаца у Великој Кикинди“ представљена је вечерас у Народном музеју. Аутори су виши кустос историчар Владислав Вујин, кустос историчар Милош Пушара и архивар историчар Владимир Дудић.

Прва колонизација немачког становништва по Војводини спроведена је двадесетих година 18. века. У већем броју Немци се појављују тек средином 18. века. Књига је покушај да се прикаже синтеза, односно историја великокикиндских Немаца, од доласка у ове крајеве, до нестанка Немачке заједнице, каже Милош Пушара који је на књизи радио четири године, од када је запослен у кикиндском музеју.

– Поред тога, велику пажњу посветио сам страдању Немаца. Мислим да је ово први покушај у новијој историји да се пише о немачкој заједници, имајући у виду тешко ратно наслеђе. Није било популарно писати о Немцима, али сада су се околности промениле и мислим да је право време да се напише нешто о немачкој заједници – каже Пушара.

За архивску грађу у књизи био је задужен Владимир Дудић, док је Владислав Вујин свој део изучавао десет година.

– Бавио сам се занимљивостима, попут новинарских прича, на пример о потпуно заборављеној глумици Иди Бауер која је била рођена Кикинђанка и одавде је отишла као петнаестогодишња девојчица. Крајем 19. века играла је на сценама у Бечу, Хановеру, Хамбургу и Берлину. Њен рад оставио је трага у немачком позоришту, умрла је почетком педесетих година 20. века. Никада се није вратила у Кикинду – прича Вујин.

У историји Немаца који су оставили траг у својим професијама, додаје Вујин, издваја се и Артур Хорн који је у Кикинди живео само три и по године и заслужан је за стварање немачког националног идентитета поч 19. века. Као уредник новина „Gross Kikindaer Zeitung“ („Великокикиндске новине“) борио се против мађаризације немачког становништва. Пошто је побегао из Кикинде, у Минхену је написао књиггу о томе. Хорн је, током окупације, добио своју улицу када су преименовани називи свих улица у граду.

До краја Другог светског рата у Великој Кикинди 29 одсто становника чинили су Немци и оставили су траг у многим областима, а често су били и у извршној власти. Од ослобођења 1944. године њихов број се драстично смањује.

Вечерас представљена књига други је део трилогије, кажу аутори. На првом делу, књизи „Историја Јевреја у Великој Кикинди“, издатој 2016. године, такође је радио Вујин, тада са колегама историчарима Тијаном Рупчић, Марком Милошевим и Срђаном Сивчевим. О историји немаца у овим крајевима књига је требало да изађе наредне, 2017. године. Аутори се сада надају да последњи део трилогије, о историји мађарског становништва, неће дуго чекати да изађе на светлост дана.

Уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама, књигу „Историја Немаца у Великој Кикинди“ издао је Народни музеј Кикинда.