najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Velikoselski pesnik Rade Ćosić predstaviće u četvrtak 18. decembra u kikindskom Narodnom muzeju svoje stvaralaštvo.
O Ćosiću i njegovom književnom radu, (autor je šest pesničkih zbirki), govoriće profesorica srpskog Marija Vojnović, kao i publicista i novinar Nemanja Savić.
Program počnje u 18 časova.
U svečanoj sali Kurije večeras je promovisan 21. broj zbornika „Attendite“, godišnjeg izdanja Istorijskog arhiva Kikinda i jedinog arhivističko-istoriografskog časopisa na području Banata. Novi broj donosi deset radova – osam iz istoriografije i dva prikaza knjiga, a uredništvo ističe da se publikacijom nastavlja dvedecenijska tradicija negovanja lokalne istorije.
Članica Gradskog veća za kulturu i turizam Marijana Mirkov naglasila je da je svaki broj „Attendite“ „poklon gradu i važan dokument čuvanja naše prošlosti“, dok je glavni urednik Srđan Sivčev podsetio da je do sada u zborniku objavljeno 290 radova od 92 autora. Kao najznačajniji prilog u ovogodišnjem izdanju izdvojio je rad Dragana Beleslića o pesniku Dušanu Vasiljevu, koji donosi nova saznanja o njegovoj biografiji.
„Attendite“ ostaje mesto okupljanja istraživača i svih ljubitelja istorije, ali i važan putokaz budućim generacijama koje će u njegovim stranicama nalaziti sliku Kikinde kroz vreme.
Istorijski arhiv Kikinda predstaviće večeras u 18 časova novi, 21. broj svog godišnjeg zbornika „Attendite“. O sadržaju izdanja, istraživanjima i temama koje donosi najnoviji broj govoriće glavni urednik Srđan Sivčev.
Događaj će biti održan u svečanoj sali Kurije, a ulaz je slobodan za sve zainteresovane ljubitelje istorije, arhivistike i lokalne kulturne baštine.
„Sovembar“ već godinama okuplja hiljade posetilaca i ljubitelja prirode. Manifestacija ima edukativni, ekološki i turistički značaj, spajajući znanje, prirodu i zajedništvo u duhu ovog jedinstvenog simbola našeg grada. Ove godine, aktivnosti su počele 3. novembra, pod sloganom „Sove Kikindu svetu preporučuju“.
Centralni i najdinamičniji dan manifestacije biće petak, 28. novembar. Posetioci svih uzrasta moći će da uživaju u bogatom programu koji objedinjuje edukaciju, takmičenja, izložbe i zabavne sadržaje posvećene zaštiti i očuvanju naših čuvenih kikindskih sova utina.
Jutro otvara izložba „Moja vizura – sova utina“ u sali „Partizana“ gde će osnovci i srednjoškolci prikazati svoj doživljaj zaštitnog simbola grada. Ovaj izložbeni prostor biće otvoren za posetioce od 10 do 14 časova.
Tokom prepodneva, posetioci će na gradskom trgu moći da uživaju u novembarskom bazaru, a u periodu između 10.30 i 12 časova, održavaće se tradicionalna „Sova patrola – putem staništa sova ušara“. Brojanje sova će predvoditi Milan Ružić u saradnji sa članovima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Od 12 časova, u sali „Partizana“ biće održano finale popularnog školskog kviza znanja. Ekipe koje su ušle u završnicu nadmetaće se u poznavanju sveta sova, njihove zaštite, načina života i značaja koji imaju za Kikindu.
Novina u ovogodišnjem programu je aktivnost „Sovembal – maskota sove“, u okviru koje su učenici osnovnih i srednjih škola kreirali svoju školsku maskotu sove. U 13 časova u sali „Partizana“ biće organizovan izbor najlepše školske sove.
U 17 časova, biblioteka „Jovan Popović“ prirediće sovembarski čitanjac – interaktivnu radionicu za mališane predškolskog uzrasta. Kao i prethodnih dana, Narodni muzej će održati radionicu „Sovine supermoći“ i aktivnosti „Šta je sova pojela“ i „Sovin pogled“, čime će i zaokružiti ovogodišnju manifestaciju.
U okviru manifestacije Sovembar u Narodnom muzeju održavaju se radionice pod nazivom „Sovine supermoći: sluh i vid u akciji“ koje su već prvih dana privukle brojne školske grupe i pokazale se kao pun pogodak.
Deca uz pomoć muzejske savetnice i diplomirane biološkinje Ljubice Vojvodić na zabavan i edukativan način otkrivaju čudesni svet sova: kako vide, čuju i snalaze se u mraku. Kroz interaktivne zadatke, prezentaciju i pravljenje „dvogleda“, đaci dobijaju priliku da makar na kratko „pogledaju svet očima sove“.
-Deca veoma lepo reaguju na novu radionicu o sovinim supermoćima. Trudimo se da ih potpuno uključimo, da nakratko pokušaju da vide i čuju kao sove. U ovom trenutku, našu decu malo šta može da iznenadi, jer Kikinda već dugo radi na edukaciji o sovama utinama. Ali uvek se nađe nešto što ih oduševi: najčešće veličina sovinih očiju ili podatak da sove prvo „vide“ ušima – rekla je Vojvodić.
Da je radionica zaista inspirativna potvrđuju i sami učesnici.
-Mnogo volim sove jer izgledaju kao neki orlovi a imaju više supermoći od njih. Najzanimljivije mi je bilo kad smo pravili dvoglede, sovin vid je njena najbolja moć – pričao nam je Aleksa Borisov, učenik trećeg razreda OŠ „Jovan Popović“.
Njegov drug, Vuk Majdanac, takođe učenik trećeg razreda iste škole, dodaje da je danas naučio nešto novo.
– Znao sam da sove imaju dobar vid i sluh jer mi je baka pričala, ali danas sam saznao da mogu jako brzo da lete. Voleo bih ponovo da dođem na ovu radionicu – poručuje Vuk.
Deca su zaista uživala, što je primetila i učiteljica Nataša Jerković.
Ovo je veoma kreativna radionica koja podstiče decu da razmišljaju izvan školskog okvira. Čuli smo dosta novih informacija koje ne postoje u redovnom gradivu, a deca su sve vreme bila veoma aktivna i zainteresovana. Sigurna sam da će im ovo iskustvo značiti u daljem školovanju – istakla je Jerković.
Radionice „Sovine supermoći: sluh i vid u akciji“ održavaju se u prostorijama Narodnog muzeja svakog dana od ponedeljka do subote, a namenjene su deci školskog uzrasta od 6 do 12 godina. Za učešće je potrebna prethodna najava na broj telefona 422-500.
Podsetimo, u okviru „Sovembra”, od utorka do subote, od 16 do 20 sati, u Muzeju su organizovane i radionice za decu i roditelje, za koje nije potrebna prethodna prijava.
Manifestacija koja svake jeseni pretvara Kikindu u prestonicu malih ušara, održava se 3. do 28. novembra, pod sloganom „Sove Kikindu svetu preporučuju“.
Manifestacija ima edukativni, ekološki i turistički značaj, spajajući znanje, prirodu i zajedništvo u duhu ovog jedinstvenog simbola našeg grada.
– Četrnaesti „Sovembar“, kao i prethodnih godina, obuhvatiće niz edukativnih, kulturnih i umetničkih aktivnosti usmerenih na promociju zaštite prirode i podizanje svesti o značaju očuvanja prirodnog nasleđa. Novina u ovogodišnjem programu je aktivnost „Sovembal – maskota sove“, u okviru koje će učenici osnovnih i srednjih škola kreirati svoju školsku maskotu sove. Na kraju manifestacije biće organizovan izbor najlepše školske sove uz nagrađivanje najkreativnijeg rada – najavljuje Jasmina Orašanin, v. d. direktorka Turističke organizacije Kikinde.
U Kulturnom centru u toku je edukativna nastava za đake trećeg razreda, koja će biti nastavljena i narednih dana, u organizaciji Turističke organizacije i Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Tokom čitavog novembra, posetioci će moći da učestvuju u brojnim edukativnim, kreativnim i istraživačkim radionicama namenjenim deci i porodicama kao i da prisustvuju zanimljivim pričama o sovama u školama. Centralno mesto dešavanja biće Narodni muzej Kikinda, gde će se svakodnevno (od ponedeljka do subote) organizovati aktivnosti poput „Šta je sova pojela“ i „Sovin pogled“.
Od 24. do 28. novembra, biblioteka „Jovan Popović“ i njeni ogranci u Banatskoj Topoli, Nakovu, Bašaidu, Novim Kozarcima, Mokrinu, Ruskom Selu, i Banatskom Velikom Selu, prirediće sovembarski čitanjac – interaktivnu radionicu za mališane predškolskog uzrasta.
Koncert pod maskama učenika muzičke škole „Slobodan Malbaški“ biće održan u utorak 25. novembra u 18 časova u Velikoj sali Narodnog muzeja. U petak, 28. novembra, imaćemo priliku da prisustvujemo predstavljanju osnovnih i srednjih škola u Sali „Partizana“ na temu „Moja vizura – sova ušara“, kao i kvizu znanja „Svet sova ušara“ u Kulturnom centru. U to vreme, na gradskom trgu „Sova patrola“ započeće prvo brojanje jedinki uz pomoć članova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na čelu sa Milanom Ružićem.
Organizatori „Sovembra“ i ove godine su Turistička organizacija Grada Kikinde, Narodni muzej Kikinda, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj i Narodna biblioteka „Jovan Popović“.
T. D.
Predavanje „Slavnim Mokrinčanima u čast” u velikoj sali Narodnog muzeja u utorak 11. jula održaće Dragoljub P. Badrljica, profesor i osnivač Mokrinskog muzeja.
Miroslav Antić, Radivoj Raša Popov – Kršin, prof. dr Radovan Popov – Šijakov. prim dr Radovan Vrtipraški, prof. dr Svetozar Stepančev – ,,Pesnik Amerike“ i dr Dušan Popov – Kršin- samo su neki od slavnih Mokrinčana o kojima će biti reči.
Program će imati i svoj muzički deo u kom će učestvovati Ljiljana Sivčev (klavir) i Vladimir Kovačević (klavijature).
Predavanje će ppočeti u utorak u 18 sati i 30 minuta.
Mnoštvo emocija i sećanja probudilo je otvaranje izložbe „Budišini”, o jednoj od najpoznatijih kikindskih porodica- kod njihovih potomaka, ali i brojnih sugrađana koji su danas bili u Narodnom muzeju. Priča o ovoj familiji, nekada veoma imućnoj i uticajnoj, a nakon Drugog svetskog rata stavljenoj na stub srama, ispričana je kroz portrete, rodoslov, fotografije i druge porodične uspomene. Četiri portreta, potomci porodice Budišin prošle godine su darovali kikindskom Muzeju, a izložena su i dva grupna portreta, autora mokrinskog umetnika Jovana Dime, iz zbirke Galerije Matice srpske.
-Moja majka Olga rođena Budišin rešila je da slike poklonimo Muzeju kako bi rođaci i potomci mogli da dođu i da ih vide- započinje priču Emil Jović, elektroinženjer iz Novog Sada. Sveža su sećanja kada je kao dete po dva, tri meseca provodio u Kikindi, kod dede po kom je i dobio ime. U tom stanu na gradskom trgu su se i nalazili porodični portreti.
– Deda je stanovao na trgu u stanu koji su kupili od udovice Jovana Pačua. Kada sam prelazio iz Bačke u Banat kao da sam dolazio kući. Ovaj grupni portret pamtim još iz detinjstva, stajao je iznad kreveta. Sećam se da je jednom rođaka komentarisala da se plaši slike jer su „svi tako ozbiljni i strašni”, a ja sam odgovorio: „ne treba da se plašiš, to su naši dedovi, oni nas čuvaju”. Nije bilo lako da poklonimo ove slike, ali mislim da je to bila najracionalnija odluka, Muzej će ih najbolje čuvati- emotivan je Emil Jović.
Na grupnom portretu je Gavra Budišin (1827-1895), prvi značajniji predstavnik porodice, veleposednik, županijski i varoški predstavnik, član crkvenog odbora sa četiri sina: Šandorom (Aleksandrom), Lazom, Đurom i Mitom.
Kikinđani uglavnom nisu voleli Budišine, ali su prema njima imali dozu strahopoštovanja. Nekada su bili ljubomorni na njihovo bogatstvo, a između dva svetska rata prozivali su ih zbog njihovog političkog delovanja i korupcije. Neposredno posle Drugog svetskog rata, nekoliko članova familije, označeni su kao izdajnici i saradnici okupatora.
-Emocije su me savladale, vežu me za Kikindu i porodicu Budišin koju nažalost znam samo po nesreći- priča Radmila Nikolajević Bogosavljev čija je majka Sofija ćerka Miloša i Darinke Budišin. Posle završene gimnazije u Kikindi, završila je studije prava u Beogradu gde i danas živi. -Moj deda Miloš i njegov rođeni brat Steva Budišin su streljani kao veleposednici i nažalost, neprijatelji države. Mi imamo njihovu rehabilitaciju. Njihov greh je bio samo to što su bili veleposednici i što su živeli od te svoje zemlje. Žao mi je što ovo nije ranije upriličeno, bilo je mnogo potomaka živo. Moj brat od tetke, advokat Duško Budišin umro je pre pet godina. Moja porodica Budišin prošla je najgore moguće stvari- kaže Radmila Nikolajević Bogosavljev kojoj je Gavra Budišin čukundeda.
Po majčinoj lozi iz porodice Budišin je i Ivan Nožinić, inače urednik informativnog programa Radio Novog Sada.
-Miloš Budišin je moj predak, streljan je od strane komunističke vlasti. Dančika Budišin, moj deda ubijen je posle Sremskog fronta kod Podravske Slatine, po naređenju Koste Nađa, kao i nekoliko oficira kraljeve vojske. Posle rata nam je kompletna imovina oduzeta i moj deo familije, zbog neprijatnosti koje je doživljavao u Kikindi, preselio se u Sremske Karlovce i Novi Sad. Oduzete su hiljade i hiljade jutara zemlje, nekretnine među kojima su i kuće u ulici Generala Drapšina – kaže Nožinić.
-Budišini su iz mesta Budišin, na granici Nemačke i Češke. Došli su kao trgovci krupnom stokom u Banat. Tu su se doselili i zadržali pravoslavlje, a poreklom su Lužički Srbi- navodi Ivan Nožinić pokazujući grb pomenutog mesta.
Gavru Budišina i njegove sinove javno su prozivali da „nisu bili dobri Srbi” jer su na izborima nekoliko puta podržali „vladinog” kandidata za poslanika u ugarskom saboru. Međutim, Gavrini unuci su neposredno pred Prvi svetski rat postali aktivni članovi radikalne stranke. Posle Velikog rata, predstavljali su varošku ekonomsku i političku elitu.
-Pomenuću dvojicu koji su najznačajniji zbog svog političkog delovanja. Tokom dvadesetih godina dvadesetog veka, najznačajnijiji i najmoćniji čovek u Velikoj Kikindi bio je Joca Budišin (1879-1943), poslanik u parlamentu Kraljevine SHS iz redova Narodne radikalne stranke, pitao se maltene za sve u gradu. Drugi, Steva Budišin je od 1931 do 1935. bio poslanik u parlamentu Kraljevine Jugoslavije, pa senator Dunavske banovine. Steva Budišin je bio prvi koji je stradao, odmah nakon što su partizani oslobodili Kikindu. Tada počinje zla sudbina porodice Budišin. Pored Steve, streljani su i njegov brat Miloš i brat od strica Đura. Budišini su se povukli, veliki deo njihove imovine je nacionalizovan. Većina ih kasnije odlazi u Novi Sad i Beograd, tako da, koliko je nama poznato, mada postoje oprečna mišljenja, potomaka u Kikindi više nema-navodi istoričar Vladislav Vujin, kustos muzeja.
Kikindskom muzeju je poklonjen i rodoslov porodice Budišin koji je uradio Ivan Budišin,a dopunio kustos muzeja Vladislav Vujin na osnovu raspoloživih podataka sa nadgrobnih spomenika i umrlica.
Prvi Budišin iz Velike Kikinde bio je Jakov (1771-1845).
U Narodnom muzeju Kikinda u subotu u 12 sati biće otvorena izložba „Budišini- priča o porodici kroz nekoliko portreta”. Postavka će biti realizovana u saradnji sa potomcima porodice Budišin koji su kikindskom Muzeju poklonili četiri portreta, i sa Galerijom Matice srpske u čijem posedu se nalazi, između ostalog, grupni portret porodice iz 1898. godine, autora Jovana Dime.
Porodica Budišin je najpoznatija familija u lokalnoj istoriji. Budišini su prvenstveno bili veleposednici i poljoprivrednici. Kao bogati, viđeniji članovi lokalne zajednice i često, kao virilski odbornici opštine, imali su veliki uticaj na izbore u varoši i okolini. Kikinđani su prema njima imali različite stavove – od poštovanja, strahopoštovanja, pa čak i prezira i ljubomore zbog njihovog bogatstva.
Posle Drugog svetskog rata, nekoliko članova familije, označeni kao izdajnici i saradnici okupatora,streljani su, dok su ostali trpeli komunistički teror oduzimanjem imovine i stavljenjem na stub srama. Decenijama posle toga, nije bilo lako biti Budišin. Tokom perioda socijalizma Budišini su nastavili da žive mirno, skromno i povučeno u Kikindi, ali su se mnogi i odselili iz rodnog grada.
Povod za realizaciju izložbe „Budišini – priča o porodici kroz nekoliko portreta” je predstavljanje portreta koje je Narodni muzej Kikinda dobio na poklon od potomaka: Olge i Milane (ćerke Emila Budišina), njihove dece Emila, Vanje i Vojislava i unuka Katarine, Anastasije, Tijane i Natalije.
Posetioci će izložbu imati priliku da pogledaju u galeriji Muzeja do 15. aprila.
I ovaj Sovembar u Narodnom muzeju Kikinda bio je prilika za učenje, druženje i zabavu. Trajao je od 2. do 26. novembra. Kreativna, dramska, istraživačka, likovna i vajarska radionica bile su posvećene poznatim sugrađankama- sovama utinama kojima je Kikinda bila i ostala omiljeno zimovalište.
-U programima Sovembra učestvovalo je oko 400 dece različitih uzrasta, osnovaca, predškolaca…Za svakoga je bilo ponešto, Imali smo radne listove za mlađu decu i za onu malo stariju kojima je posebna zanimljivo bilo i istraživanje gvalica. To je interesantan način da saznaju čime se sova hrani- navodi Slavica Cvijetić, muzejski vodič.
Sovembar u muzeju organizovali su posećivali i vrtići i škole. Subotom se, na radionice, dolazilo porodično, sa decom za koju je ovo odličan način da saznaju više ne samo o sovama i prirodi, već i da se posetom muzeju zainteresuju za druge sadržaje ove ustanove kulture. Svi programi bili su besplatni.
