најчитанији портал Севернобанатског округа
Великоселски песник Раде Ћосић представиће у четвртак 18. децембра у кикиндском Народном музеју своје стваралаштво.
О Ћосићу и његовом књижевном раду, (аутор је шест песничких збирки), говориће професорица српског Марија Војновић, као и публициста и новинар Немања Савић.
Програм почње у 18 часова.
У свечаној сали Курије вечерас је промовисан 21. број зборника „Attendite“, годишњег издања Историјског архива Кикинда и јединог архивистичко-историографског часописа на подручју Баната. Нови број доноси десет радова – осам из историографије и два приказа књига, а уредништво истиче да се публикацијом наставља дведеценијска традиција неговања локалне историје.
Чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков нагласила је да је сваки број „Attendite“ „поклон граду и важан документ чувања наше прошлости“, док је главни уредник Срђан Сивчев подсетио да је до сада у зборнику објављено 290 радова од 92 аутора. Као најзначајнији прилог у овогодишњем издању издвојио је рад Драгана Белеслића о песнику Душану Васиљеву, који доноси нова сазнања о његовој биографији.
„Attendite“ остаје место окупљања истраживача и свих љубитеља историје, али и важан путоказ будућим генерацијама које ће у његовим страницама налазити слику Кикинде кроз време.
Историјски архив Кикинда представиће вечерас у 18 часова нови, 21. број свог годишњег зборника „Attendite“. О садржају издања, истраживањима и темама које доноси најновији број говориће главни уредник Срђан Сивчев.
Догађај ће бити одржан у свечаној сали Курије, а улаз је слободан за све заинтересоване љубитеље историје, архивистике и локалне културне баштине.
„Совембар“ већ годинама окупља хиљаде посетилаца и љубитеља природе. Манифестација има едукативни, еколошки и туристички значај, спајајући знање, природу и заједништво у духу овог јединственог симбола нашег града. Ове године, активности су почеле 3. новембра, под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“.
Централни и најдинамичнији дан манифестације биће петак, 28. новембар. Посетиоци свих узраста моћи ће да уживају у богатом програму који обједињује едукацију, такмичења, изложбе и забавне садржаје посвећене заштити и очувању наших чувених кикиндских сова утина.
Јутро отвара изложба „Моја визура – сова утина“ у сали „Партизана“ где ће основци и средњошколци приказати свој доживљај заштитног симбола града. Овај изложбени простор биће отворен за посетиоце од 10 до 14 часова.
Током преподнева, посетиоци ће на градском тргу моћи да уживају у новембарском базару, а у периоду између 10.30 и 12 часова, одржаваће се традиционална „Сова патрола – путем станишта сова ушара“. Бројање сова ће предводити Милан Ружић у сарадњи са члановима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Од 12 часова, у сали „Партизана“ биће одржано финале популарног школског квиза знања. Екипе које су ушле у завршницу надметаће се у познавању света сова, њихове заштите, начина живота и значаја који имају за Кикинду.
Новина у овогодишњем програму је активност „Совембал – маскота сове“, у оквиру које су ученици основних и средњих школа креирали своју школску маскоту сове. У 13 часова у сали „Партизана“ биће организован избор најлепше школске сове.
У 17 часова, библиотека „Јован Поповић“ приредиће совембарски читањац – интерактивну радионицу за малишане предшколског узраста. Као и претходних дана, Народни музеј ће одржати радионицу „Совине супермоћи“ и активности „Шта је сова појела“ и „Совин поглед“, чиме ће и заокружити овогодишњу манифестацију.
У оквиру манифестације Совембар у Народном музеју одржавају се радионице под називом „Совине супермоћи: слух и вид у акцији“ које су већ првих дана привукле бројне школске групе и показале се као пун погодак.
Деца уз помоћ музејске саветнице и дипломиране биолошкиње Љубице Војводић на забаван и едукативан начин откривају чудесни свет сова: како виде, чују и сналазе се у мраку. Кроз интерактивне задатке, презентацију и прављење „двогледа“, ђаци добијају прилику да макар на кратко „погледају свет очима сове“.
-Деца веома лепо реагују на нову радионицу о совиним супермоћима. Трудимо се да их потпуно укључимо, да накратко покушају да виде и чују као сове. У овом тренутку, нашу децу мало шта може да изненади, јер Кикинда већ дуго ради на едукацији о совама утинама. Али увек се нађе нешто што их одушеви: најчешће величина совиних очију или податак да сове прво „виде“ ушима – рекла је Војводић.
Да је радионица заиста инспиративна потврђују и сами учесници.
-Много волим сове јер изгледају као неки орлови а имају више супермоћи од њих. Најзанимљивије ми је било кад смо правили двогледе, совин вид је њена најбоља моћ – причао нам је Алекса Борисов, ученик трећег разреда ОШ „Јован Поповић“.
Његов друг, Вук Мајданац, такође ученик трећег разреда исте школе, додаје да је данас научио нешто ново.
– Знао сам да сове имају добар вид и слух јер ми је бака причала, али данас сам сазнао да могу јако брзо да лете. Волео бих поново да дођем на ову радионицу – поручује Вук.
Деца су заиста уживала, што је приметила и учитељица Наташа Јерковић.
Ово је веома креативна радионица која подстиче децу да размишљају изван школског оквира. Чули смо доста нових информација које не постоје у редовном градиву, a деца су све време била веома активна и заинтересована. Сигурна сам да ће им ово искуство значити у даљем школовању – истакла је Јерковић.
Радионице „Совине супермоћи: слух и вид у акцији“ одржавају се у просторијама Народног музеја сваког дана од понедељка до суботе, а намењене су деци школског узраста од 6 до 12 година. За учешће је потребна претходна најава на број телефона 422-500.
Подсетимо, у оквиру „Совембра”, од уторка до суботе, од 16 до 20 сати, у Музеју су организоване и радионице за децу и родитеље, за које није потребна претходна пријава.
Манифестација која сваке јесени претвара Кикинду у престоницу малих ушара, одржава се 3. до 28. новембра, под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“.
Манифестација има едукативни, еколошки и туристички значај, спајајући знање, природу и заједништво у духу овог јединственог симбола нашег града.
– Четрнаести „Совембар“, као и претходних година, обухватиће низ едукативних, културних и уметничких активности усмерених на промоцију заштите природе и подизање свести о значају очувања природног наслеђа. Новина у овогодишњем програму је активност „Совембал – маскота сове“, у оквиру које ће ученици основних и средњих школа креирати своју школску маскоту сове. На крају манифестације биће организован избор најлепше школске сове уз награђивање најкреативнијег рада – најављује Јасмина Орашанин, в. д. директорка Туристичке организације Кикинде.
У Културном центру у току је едукативна настава за ђаке трећег разреда, која ће бити настављена и наредних дана, у организацији Туристичке организације и Секретаријата за заштиту животне средине.
Током читавог новембра, посетиоци ће моћи да учествују у бројним едукативним, креативним и истраживачким радионицама намењеним деци и породицама као и да присуствују занимљивим причама о совама у школама. Централно место дешавања биће Народни музеј Кикинда, где ће се свакодневно (од понедељка до суботе) организовати активности попут „Шта је сова појела“ и „Совин поглед“.
Од 24. до 28. новембра, библиотека „Јован Поповић“ и њени огранци у Банатској Тополи, Накову, Башаиду, Новим Козарцима, Мокрину, Руском Селу, и Банатском Великом Селу, приредиће совембарски читањац – интерактивну радионицу за малишане предшколског узраста.
Концерт под маскама ученика музичке школе „Слободан Малбашки“ биће одржан у уторак 25. новембра у 18 часова у Великој сали Народног музеја. У петак, 28. новембра, имаћемо прилику да присуствујемо представљању основних и средњих школа у Сали „Партизана“ на тему „Моја визура – сова ушара“, као и квизу знања „Свет сова ушара“ у Културном центру. У то време, на градском тргу „Сова патрола“ започеће прво бројање јединки уз помоћ чланова Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, на челу са Миланом Ружићем.
Организатори „Совембра“ и ове године су Туристичка организација Града Кикинде, Народни музеј Кикинда, Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и Народна библиотека „Јован Поповић“.
Т. Д.
Предавање „Славним Мокринчанима у част” у великој сали Народног музеја у уторак 11. јула одржаће Драгољуб П. Бадрљица, професор и оснивач Мокринског музеја.
Мирослав Антић, Радивој Раша Попов – Кршин, проф. др Радован Попов – Шијаков. прим др Радован Вртипрашки, проф. др Светозар Степанчев – ,,Песник Америке“ и др Душан Попов – Кршин- само су неки од славних Мокринчана о којима ће бити речи.
Програм ће имати и свој музички део у ком ће учествовати Љиљана Сивчев (клавир) и Владимир Ковачевић (клавијатуре).
Предавање ће ппочети у уторак у 18 сати и 30 минута.
Мноштво емоција и сећања пробудилo је отварање изложбе „Будишини”, о једној од најпознатијих кикиндских породицa- код њихових потомака, али и бројних суграђана који су данас били у Народном музеју. Прича о овој фамилији, некада веома имућној и утицајној, а након Другог светског рата стављеној на стуб срама, испричана је кроз портрете, родослов, фотографије и друге породичне успомене. Четири портрета, потомци породице Будишин прошле године су даровали кикиндском Музеју, а изложена су и два групна портрета, аутора мокринског уметника Јована Диме, из збирке Галерије Матице српске.
-Моја мајка Олга рођена Будишин решила је да слике поклонимо Музеју како би рођаци и потомци могли да дођу и да их виде- започиње причу Емил Јовић, електроинжењер из Новог Сада. Свежа су сећања када је као дете по два, три месеца проводио у Кикинди, код деде по ком је и добио име. У том стану на градском тргу су се и налазили породични портрети.
– Деда је становао на тргу у стану који су купили од удовице Јована Пачуа. Када сам прелазио из Бачке у Банат као да сам долазио кући. Овај групни портрет памтим још из детињства, стајао је изнад кревета. Сећам се да је једном рођака коментарисала да се плаши слике јер су „сви тако озбиљни и страшни”, а ја сам одговорио: „не треба да се плашиш, то су наши дедови, они нас чувају”. Није било лако да поклонимо ове слике, али мислим да је то била најрационалнија одлука, Музеј ће их најбоље чувати- емотиван је Емил Јовић.
На групном портрету је Гавра Будишин (1827-1895), први значајнији представник породице, велепоседник, жупанијски и варошки представник, члан црквеног одбора са четири сина: Шандором (Александром), Лазом, Ђуром и Митом.
Кикинђани углавном нису волели Будишине, али су према њима имали дозу страхопоштовања. Некада су били љубоморни на њихово богатство, а између два светска рата прозивали су их због њиховог политичког деловања и корупције. Непосредно после Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени су као издајници и сарадници окупатора.
-Емоције су ме савладале, вежу ме за Кикинду и породицу Будишин коју нажалост знам само по несрећи- прича Радмила Николајевић Богосављев чија је мајка Софија ћерка Милоша и Даринке Будишин. После завршене гимназије у Кикинди, завршила је студије права у Београду где и данас живи. -Мој деда Милош и његов рођени брат Стева Будишин су стрељани као велепоседници и нажалост, непријатељи државе. Ми имамо њихову рехабилитацију. Њихов грех је био само то што су били велепоседници и што су живели од те своје земље. Жао ми је што ово није раније уприличено, било је много потомака живо. Мој брат од тетке, адвокат Душко Будишин умро је пре пет година. Моја породица Будишин прошла је најгоре могуће ствари- каже Радмила Николајевић Богосављев којој је Гавра Будишин чукундеда.
По мајчиној лози из породице Будишин је и Иван Ножинић, иначе уредник информативног програма Радио Новог Сада.
-Милош Будишин је мој предак, стрељан је од стране комунистичке власти. Данчика Будишин, мој деда убијен је после Сремског фронта код Подравске Слатине, по наређењу Косте Нађа, као и неколико официра краљеве војске. После рата нам је комплетна имовина одузета и мој део фамилије, због непријатности које је доживљавао у Кикинди, преселио се у Сремске Карловце и Нови Сад. Одузете су хиљаде и хиљаде јутара земље, некретнине међу којима су и куће у улици Генерала Драпшина – каже Ножинић.
-Будишини су из места Будишин, на граници Немачке и Чешке. Дошли су као трговци крупном стоком у Банат. Ту су се доселили и задржали православље, а пореклом су Лужички Срби- наводи Иван Ножинић показујући грб поменутог места.
Гавру Будишина и његове синове јавно су прозивали да „нису били добри Срби” јер су на изборима неколико пута подржали „владиног” кандидата за посланика у угарском сабору. Међутим, Гаврини унуци су непосредно пред Први светски рат постали активни чланови радикалне странке. После Великог рата, представљали су варошку економску и политичку елиту.
-Поменућу двојицу који су најзначајнији због свог политичког деловања. Током двадесетих година двадесетог века, најзначајнијији и најмоћнији човек у Великој Кикинди био је Јоца Будишин (1879-1943), посланик у парламенту Краљевине СХС из редова Народне радикалне странке, питао се малтене за све у граду. Други, Стева Будишин је од 1931 до 1935. био посланик у парламенту Краљевине Југославије, па сенатор Дунавске бановине. Стева Будишин је био први који је страдао, одмах након што су партизани ослободили Кикинду. Тада почиње зла судбина породице Будишин. Поред Стеве, стрељани су и његов брат Милош и брат од стрица Ђура. Будишини су се повукли, велики део њихове имовине је национализован. Већина их касније одлази у Нови Сад и Београд, тако да, колико је нама познато, мада постоје опречна мишљења, потомака у Кикинди више нема-наводи историчар Владислав Вујин, кустос музеја.
Кикиндском музеју је поклоњен и родослов породице Будишин који је урадио Иван Будишин,а допунио кустос музеја Владислав Вујин на основу расположивих података са надгробних споменика и умрлица.
Први Будишин из Велике Кикинде био је Јаков (1771-1845).
У Народном музеју Кикинда у суботу у 12 сати биће отворена изложба „Будишини- прича о породици кроз неколико портрета”. Поставка ће бити реализована у сарадњи са потомцима породице Будишин који су кикиндском Музеју поклонили четири портрета, и са Галеријом Матице српске у чијем поседу се налази, између осталог, групни портрет породице из 1898. године, аутора Јована Диме.
Породица Будишин је најпознатија фамилија у локалној историји. Будишини су првенствено били велепоседници и пољопривредници. Као богати, виђенији чланови локалне заједнице и често, као вирилски одборници општине, имали су велики утицај на изборе у вароши и околини. Кикинђани су према њима имали различите ставове – од поштовања, страхопоштовања, па чак и презира и љубоморе због њиховог богатства.
После Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени као издајници и сарадници окупатора,стрељани су, док су остали трпели комунистички терор одузимањем имовине и стављењем на стуб срама. Деценијама после тога, није било лако бити Будишин. Током периода социјализма Будишини су наставили да живе мирно, скромно и повучено у Кикинди, али су се многи и одселили из родног града.
Повод за реализацију изложбе „Будишини – прича о породици кроз неколико портрета” је представљање портрета које је Народни музеј Кикинда добио на поклон од потомака: Олге и Милане (ћерке Емила Будишина), њихове деце Емила, Вање и Војислава и унука Катарине, Анастасије, Тијане и Наталије.
Посетиоци ће изложбу имати прилику да погледају у галерији Музеја до 15. априла.
И овај Совембар у Народном музеју Кикинда био је прилика за учење, дружење и забаву. Трајао је од 2. до 26. новембра. Креативна, драмска, истраживачка, ликовна и вајарска радионица биле су посвећене познатим суграђанкама- совама утинама којима је Кикинда била и остала омиљено зимовалиште.
-У програмима Совембра учествовало је око 400 деце различитих узраста, основаца, предшколаца…За свакога је било понешто, Имали смо радне листове за млађу децу и за ону мало старију којима је посебна занимљиво било и истраживање гвалица. То је интересантан начин да сазнају чиме се сова храни- наводи Славица Цвијетић, музејски водич.
Совембар у музеју организовали су посећивали и вртићи и школе. Суботом се, на радионице, долазило породично, са децом за коју је ово одличан начин да сазнају више не само о совама и природи, већ и да се посетом музеју заинтересују за друге садржаје ове установе културе. Сви програми били су бесплатни.
