милан вашалић

куд-петар-коциц

На престижном сабору фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца остварио је запажен успех, освојивши Златну плакету „Крстивоје Суботић“ за неговање традиционалне песме, свирке, игре и обичаја, као и друго место у категорији мушких певачких група.

Ово значајно признање, које се ретко додељује, стигло је као резултат дугогодишњег и посвећеног рада на очувању аутентичног фолклорног наслеђа. Како истиче Милан Вашалић, учешће на „Златном опанку“ представља много више од наступа – то је, како каже, „магично искуство и највреднија успомена коју сваки учесник носи са собом“.

– „Златни опанак“ је фантастично саборовање и празновање српске традиције и нематеријалног културног наслеђа наших предака. Само бити део фестивала је посебна част, а сва друштва се за ову прилику припремају студиозно, посвећено и са жељом да дају свој максимум – наглашава Вашалић.

Посебну тежину успеху даје и чињеница да је наступ оцењивао стручни жири на челу са проф. др Димитријем Големовићем, једним од највећих ауторитета у области традиционалне музике и фолклора.

Наступ под називом „Козарачко зборовање“, који је представљен на сцени, резултат је, како истиче Вашалић, вишедеценијског рада – истраживања, архивирања и сценског обликовања игара, песама, ношње и музике колониста насељених у Новим Козарцима.

– Наш наступ није био случајан, већ плод дугог процеса. Резултат није изостао – освојили смо срца публике, учесника, али и стручног жирија који није штедео речи хвале – додаје он.

Златна плакета „Крстивоје Суботић“ носи посебан значај за све чланове ансамбла, али и за целу заједницу у Новим Козарцима, јер представља потврду да је њихов труд, знање и љубав према традицији препозната и вреднована на највишем нивоу.

– То је тренутак када схватите да је вредност онога што радите заиста препозната – објашњава Вашалић, уз захвалност организаторима фестивала што већ више од две деценије чувају и негују културно наслеђе.

Т. Д.

колонизација-свецана-академија-5

У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.

-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.

О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.

-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.

Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.

-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.

О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.

-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.

-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.

Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.

Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.

васалици-2

На „Данима Крајине” у Линцу српска заједница представила је свој културолошки идентитет широј јавности Аустрије, кроз призму традиционалне музике, песме, инструмената, ношње и здравица. Милану и Виду Вашалићу припала је част и задовољство да буду носиоци програма и, на позив организатора Данка Делића, представе сегмент фолклорног наслеђа Крајишких Срба.

-Чаробна земља и древна култура, упознали смо се на прави начин- поделио је своје утиске градоначелник Линца Дитмар Прамер.

„Дани Крајине” одржају се у више градова Аустрије, кроз разне садржаје. Манифестација доноси широк приказ културе, обичаја и музике.

-Поносни на своје претке, загледани у свет, почаствовани смо што смо били део манифестације која слави богатство српског народа. Ово је и подсећање колико је важно да се негује традиција, чува наслеђе и преноси прича Крајине новим генерацијама. Реакције на наш наступ најбоље илуструју да смо у томе и успели- оценио је Милан Вашалић.

Поред градоначелника Линца, међу присутним званицама били су и амбасадор Босне и Херцеговине Синиша Бенцун, конзул Републике Србије Вера Вукичевић, конзул Александар Ченић, представник Републике Српске, Младен Филиповић, председник заједнице Срба у Аустрији Славољуб Млађановић.

 

КУД-Козарци-2

Фестивал „Орфеј”  је под један кров Коларчеве задужбине с љубављу угостио перјанице наше фолклорне сцене, искрених вишегодишњих чувара народне традиције. Међу њима су били и чланови Културно уметничког друштва „Петар Кочић” из Нових Козараца.

– Не постоје речи којима бих описао овај величанствен тренутак за КУД „Петар Кочић” и мене лично- пун је сјајних утисака Милан Вашалић, руководилац КУД-а. – Бити равноправан учесник овог четворочасовног сценског спектакла је успомена за цео живот и много више од тога. Такође, и потврда правог пута, посвећеног рада и неизмерне љубави. У недељу увече Кочићи су били међу лауреатима чувара српске традиције- каже Вашалић и захваљује се домаћинима на срдачном гостопримству.

Васалиц-(3)

У Нове Козарце су, протеклог викенда, стигле две престижне награде које су понели посвећени и вредни чланови КУД „Петар Кочић“ и њихов уметнички руководилац, Милан Вашалић.

Нас 26. Смотри фолклорних ансамбала села Србије, одржаној у Кличевцу код Пожаревца, у конкуренцији 12 ансамбала, козарачки фолклорци освојили су прво место за верно представљање играчких елемената. Милан Вашалић је, својим сувереним наступом на гајдама, освојио титулу најбољег инструменталисте Смотре.

– Ово је историјски резултат нашег ансамбла и свакако није случајан, већ је производ упорног рада, посвећености, а пре свега љубави “Кочић” породице. Препознали су нас и наградили – каже Вашалић. – “Кочић” је кућа пријатеља, породица свих њених чланова и свих мештана Нових Козараца. Наш Дом културе је увек пун и жив и врата су увек отворена. Сви су добродошли и, што је и највредније, осећају да баш ту, са нама, и припадају.

Стручност, креативности и невероватна енергија Вашалића који, осим гајди, свира бубњеве и још десетак архаичних дувачких и жичаних инструмената, уз таленат, преданост и труд чланова ансамбла, очекивано су и неминовно резултирали двема победама на државном нивоу.

– Све се може кад се воли. Ми смо скромни, ненаметљиви и захвални на помоћи и подршци – закључује Милан Вашалић.

КУД „Петар Кочић“ постоји већ 46 година и има 70 чланова, у пет секција. За поштовање је и чињеница да се континуирано подмлађује и обогаћује новим полазницима.

С. В. О.

рој-2

Музика из хипи ере још има својих присталица. То доказују и посећене свирке ентузијаста из Банатског Великог Села, групе Роy. Према њиховим речима – позива за свирке им не мањка, а тако ће бити и током лета. Већ 6. априла Роy ће наступити у „Лион Пуб” у Зрењанину.

Као бенд они су настали у злокобној години короне. Тад су још „гулили“ основношколске скамије у родном Великом Селу. Од тад нису само сазрели као људи, већ и музички. Окупио их је мултуинструменталиста Милан Вашалић, мада би прецизније било рећи да их је окупила љубав према хипи музици и култури. Данас је Милан „само“ бубњар у бенду, а млађима је препустио главну реч. Они су и визуелно и музички разиграни, усвирани и аранжмански шарени, речју: „флоwер-поwер“ екипа. Састав поред поменутог Милана, чине његов син Вид на гитари, потом басиста Стефан Полић (сви из Банатског Великог Села) и певачица из Кикинде Андријана Зобеница, која је тек незнатно старија од поменутог гитарског двојца и таман с довољно животног искуства да се окуша и као текстописац кад су у питању ауторске ствари.

Многи се питају зашто су баш тај назив одабрали за име бенда. По једнима име потиче од асоцијације на пчелињи рој и вредноћу и посвећеност коју имају, по другима име је референца на Роја Орбисона. Они се на то само загонетно смешкају и додају да им је као претежно цовер, то јест репродуктивном бенду, репертоар заснован углавном на оном што се назива златна ера хипи културе, а то су Џенис Џоплин, Џими Пејџ, Џо Галагер, Џим Морисон и остали из те ескадриле. Кад се погледа колико су посећени наступи овог састава, а имали су их неколико десетина, стиче се утисак да је у питању права ренесанса хипи културе, не само кроз вибрације које емитују са „стејџа“, већ и по „трансу“ у који пада публика већ након првих тактова добро знаних хитова с краја шездесетих и почетка седамдесетих.

Део репертоара Роy-а је наравно и Хендрикс. Овај леворуки виртуоз је, знано је, свирао гитару и зубима, а и момци из Роy-а „гризу“ за своју идеју. Као део опште поп културе добро је позната и фотографија Хендрикса у облаку дима, међутим, он је после прешао на нешто јаче надражаје и убрзо, због вишка радозналости, као што је познато, с гитаре прешао да свира харфу у вечним ловиштима. А то је, нажалост и злехуда судбина доброг дела те хипи генерације. Али, кад се говори о музичким утицајима који су оставили аутори из те ере, њихов опус је – каже оснивач Роy-а Милан Вашалић – непресушан. То је, подвлачи, врело из кога ће се напајати још много генерација.

Дакле, централно упориште овог севернобанатског састава су битници, речју, учесници „Вудстока“ и њихова музичка заоставштина. Концерти овог севернобанатског састава, уз све поменуто, често су обојени хипи иконографијом, па није ретка појава да се за наступе и обредно исцртавају по лицу. Иако млади, већ су имали „гаже“ чак и у Немачкој у једном престижном берлинском клубу.

Већ је речено да они нису само цовер тј. репродуктивни бенд. Имају и неколико својих нумера, а за песму „Wхен yоу wалк“, чији су аутори Вид Вашалић и Андријана Зобеница, пре неколико година снимљем је и видео спот, а недавно и још један. Исти ауторски тандем потписује и нову ауторску нумеру „Схадоwс ин тхе нигхт“.

За ово лето имају већ уговорен велики број свирки, а паралелно раде и на властитом материјалу.

Н. Савић

куд петар коциц

Фолклораше из целе Србије, али и Црне Горе и Републике Српске , њих више од шест стотина, окупили су Трећи сусрети ветерана у Ивањици.

Међу културно-уметничким друштвима која су кроз песму и игру, на најлепши начин, приближила традицију и обичаје нашег народа било је и Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ из Нових Козараца.

Дуг аплауз и овације, као и позиви за сарадњу који су уследили, још једном су потврдили квалитетан рад ентузијаста из новокозарачког КУД-а. У категорији двадесет ансамбала из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе представили су се приказом свадбених обичаја из околине Врања, каже за Кикиндски портал Милан Вашалић, кореограф и уметнички руководилац КУД-а.

– Вредно је поменути да су чланови ансамбла „Петар Кочић“, иако најстарији, побрали велике симпатије како учесника, тако и бројне публике која је наступ поздравила овацијама и громким аплаузима. Непосредно након наступа, добили смо позив за сарадњу и учешће на сличним фестивалима у Ужицу и Требињу. Публика је можда први пут могла на сцени да види традиционално певање Врањанаца, да чује гајде, види обичај бријања младожење и кићења невесте и свекра. Хвала локалној самопурави која је подржала гостовање у Ивањици и омогућила КУД-у да представи своје село и уједно наш град- истиче Вашалић.

КУД „Моравица“ из Ивањице који је домаћин фолклорних сусрета, упутио је позив Културно-уметничком друштву „Петар Кочић“ да и наредне године учествује на овом фестивалу који је на овогодишњем концерту за памћење окупио културно-уметничка друштва из Краљева, Крагујевца, Београда, Новог Сада, Подгорице, Ужица, Севојна, Нове Пазове, Вишеграда, Чачка…

 

Милан Васалиц

Наш суграђанин, Милан Вашалић из Банатског Великог Села, већ деценијама је посвећен нашем музичком наслеђу, у свим његовим аспектима: инструменталном, играчком и вокалном. Сад се припрема да, у сарадњи са концептуалним уметником Олегом де Восом, балкански етнос представи широм Белгије.

– Са овим инструменталистом упознао сам се на Фестивалу гајдаша у Београду, на којем сам наступао. Олег је, такође, инструменталиста, свира велики број инструмената, као и ја, али је извођач класичне музике. Управо је био у потрази за музичарем са ових простора и у мени је препознао нуклеус балканског музичког стваралаштва. Одмах смо одмах започели сарадњу, чак смо исте вечери и свирали заједно – каже Вашалић.

Договори и заједничким наступи наставили су се онлајн, каже Вашалић, а онда их је пандемија спречила да остваре идеју о наступима уживо.

– Олег се бави и експерименталном музиком. Са њим и његовим колегама сада је у припреми концертна турнеја широм Белгије, односно пеформанси, у којима ћемо спојити модерно и традиционално, архаично, савремено и класично у музичком извођењу. Свираћемо индивидуално, али ћемо, на крају сарадње, направити и фузију, и наступити заједно.

Почетак турнеје планиран је за средину јануара. Одмах затим, Вашалић ће своје умеће представити у Сарајеву, на фестивалу традиционалног фолклорног стваралаштва средњег Балкана. Биће у улози модератора, предавача и демонстратора, и одржаће семинар о играма, песмама и свирању на традиционалним инструментима.

Награђиван и свестран уметник

Потврду за своје музичко умеће и залагање за очување традиције, Вашалић је добио освојивши низ признања и награда. У познатом серијалу „Шљивик“ на РТС-у освојио је титулу чувара народне традиције. Са поносом истиче да је самоуки свирач на чак 12 архаичних, жичаних и дувачких инструмената. Међу бројним награда истичу се прва места на фестивалу „Златни опанак“ где је понео и титулу најмлађег носиоца Мајсторског писма за уметничко свирање гајди.

Истиче се његов рад са младима, али и плодотворна сарадња са познатим именима из света музике  као што су Биља Крстић и група „Бистрик“, Горан Бреговић, Влатко Стефановски, Бојана Николић, Национални ансамбл „Коло“. На међународном фестивалу гајдаша у Сан Франциску 2014.године освојио је награду публике.

Син Вид наследио је очев музички таленат, па Милан, и као велики заљубљеник у рокенрол,  са много ентузијазма  помаже рад његовог тинејџ рок састава „Рој“.

Његово стваралаштво однедавно је добило и ново лице. Малишане са којима као васпитач ради у кикиндској предшколској установи, обрадовао је стиховима својих песама.

 

ФОТО: Невен Грујић, Зоран Јовановић Мачак

 

 

error: Content is protected !!