медаље

nemanja-milic-4

Са само 26 година, вишеструки државни првак у џудоу, тренер и студент мастер студија Факултета спорта и физичког васпитања, Немања Милић добитник је награде Града Кикинде у области спорта. Иза медаља и титула стоји младић изузетне скромности, стабилности и јасне животне филозофије – човек који зна да прави успеси почињу од карактера.

Иако добитник градске награде, Немања није говорио о себи, већ о труду, процесу и људима око себе.

-Драго ми је што је неко препознао рад и труд који улажем у спорт. Ова награда је круна једне напорне године и снажна мотивација да наставим даље, и као такмичар и као тренер – рекао је Немања.

Година за њега је била изузетно захтевна: повратак сениорске титуле у клуб, интензиван рад са младима, али и повреда која га је приморала да направи паузу у такмичарском делу. Управо зато ову награду доживљава као личну потврду уложеног рада, али и као подстрек за нове изазове.

Немањин пут у џудоу почео је веома рано – са само пет година.

-То је базичан спорт који развија цело тело. Али најважнији је тренер. У том узрасту он мора да буде и педагог и аниматор, да деца заволе салу и простор. Тако сам и ја заволео џудо – поделио је са нама саговорник.

Прве кораке направио је уз тренера Јелену Крвопић, кроз игру и дружење, у условима који су били далеко скромнији него данас.

-Кључну улогу у мом професионалном развоју имао је брат Роберт Биро. Са само петнаест година морао сам да донесем одлуку – рекреативно или професионално бављење џудоом. Уз његову подршку одлучио сам да идем до краја. Дупли тренинзи, јутарњи рад са кондиционим тренером и вечерњи тренинг у клубу, брзо су дали резултате. Са само 16 година постао сам сениорски првак државе – изузетан подвиг у тако младом узрасту – присетио се Немања.

Данас има пет сениорских титула и готово двеста медаља, спакованих у кутије јер више не могу да стану на једно постоље. Али бројеви му нису најважнији. Најдража му је управо прва сениорска титула, за коју је месецима анализирао стил противника, прилагођавао тренинге и симулирао борбе.

-Четири месеца сам се спремао само за тај меч. Та борба се памти целог живота – рекао је наш саговорник.

Једнако му је у сећању остао и пораз који је донео аплауз целе хале – као млади такмичар, против старијег и физички доминантнијег противника, изгубио је меч, али добио поштовање публике и прву новчану награду у каријери.

-Није сваки успех победа. Понекад је успех борити се до самог краја и изгубити достојанствено – истакао је Немања.

Иако је имао могућност да остане у већим срединама, Немања се вратио у родну Кикинду.

-Овде сам направио прве кораке. Потичем из скромне породице која ме је научила поштовању. Желео сам да вратим кикиндску школу џудоа на ниво који је некада имала – открио је саговорник.

Данас ради са више од стотину деце. Улаже у њихову технику, снагу, кондицију, али још више у карактер.

-Мој циљ није да сви буду шампиони, већ да буду добри људи када оду у веће градове на факултет.

Његов дан почиње и завршава се у сали. Ради са децом у школици, са такмичарским групама, али и као персонални тренер у „Sova Gym“ теретани.

Због повреде скочног зглоба, предстоји му период опоравка. А када зглоб поново ојача, вратиће се такмичењу у новој категорији – до 66 килограма.

-У међувремену, тренерски рад ми је фокус: кампови, сарадња са клубовима из већих градова и систематски развој младих талената – казао је он.

Као и сваки спортиста, сања о великим међународним постољима и Олимпијским играма. Али његове амбиције нису само личне. Он гради систем, људе и вредности. За Кикинду, Немања није само шампион на татамију, већ и шампион карактера. А највећи успеси, чини се, тек су пред њим.

Т. Д.

cipcici-raketni-modelari-(5)

Миодраг (29) и Кристина Чипчић (22) из Кикинде европски су прваци у ракетном моделарству. Као чланови сениорске репрезентације Србије освојили су прва места на Европском првенству одржаном у Зрењанину. Миодраг је био најбољи у дисциплини С6 ракете са траком, а његова сестра Кристина у С9 односно ракете за  спуштање  ауторотацијом тачније жирокоптерима. Поред њих европски прваци су и сениор Михаило Петровић из Земуна  у дисциплинама С1 која се односи на ракете за постизање висине и С3 ракете са падобраном и јуниорка Бојана Јевтић из Сремске Митровице такође у дисциплини С1.

Тимове Србије предводили су директор репрезентације Драган Јевтић и тим менаџери Зоран Катанић и Владимир Чипчић.

-Поред четири европска првака наш тимови освојили су укупно 29 медаљa и током прва дана такмичења шест пута заредом се чула наша химна. Ракетно моделарство је захтеван спорт и све ракете, стабилизаторе, главе, системе за безбедно спуштање на земљу ручно се праве у аеро клубовима. Моделари односно такмичари израђују моделе који морају да одговарају законима аеродинамике и астрофизике да би безбедно одлетели и спустили се на земљу – каже Владимир Чипчић.

Такмичење је организовано у осам дисциплина  тако да је у првој за постизање висине било потребно да ракета има два мотора и да код јуниора достигне висину 400, а код сениора 700 метара. Код ракета са падобраном она треба да остане у ваздуху минимално пет минута, дисциплина слободно летећи клизачи подразумева мале авионе који треба да остану у ваздуху најмање три минута.Код израде макета ракета за постизање висина реч је правим метеоролошким ракетама које постоје и користе се за испитивање свемира.

-Такмичари морају да направе идентичну ракету као праву са свим детаљима и признаје се само 10 одсто грешака. Код ракета са траком она мора да лети три минута и на њој је трака која такође мора да буде у ваздуху три минута.  Макете ракета су такође минијатуре постојећих попут Сатурна 1, Аријане, Спејс шатла. Њихова израда траје и до годину дана. Морају бити идентичне правим укључујући сваки шраф, заставицу и најмању ситницу, а мора и да опонаша прави лет. Радио управљани модели клизача су већи авиони са распоном крила од једног метра, имају задато време лета од шест минута и приликом слетања морају да слете на циљ на земљи који је раније постављен. Ракете за  спуштање  ауторотацијом имају на себи краке као хеликоптер – појаснио је наш саговорник.

Такмичење се одвија на ливади, стрњишту, у близини канала, усева.

-Једна ракета се пушта три пута и такмичар када је пусти трчи за њом како би је ухватио и поново се вратио на место пуштања. Захтевно је и интересантно такмичење за које припреме трају читаве године, а понекад и дуже – наводи Владимир Чипчић.

Репрезентација Србије проглашена је и за екипно  најбољу у Европи и освојила је пехар.

-За нешто више од десет дана очекује нас државно такмичење. Кристина и Миодраг надају се добрим пласманима које су и до сада имали – открио нам је отац Владимир Чипчић.

Међу Миодраговим највећим успесима су прва места у Европи и свету, као и два златна орла која су најпрестижнија награда у ваздухопловном спорту и једном годишње додељује га Ваздухопловни савез Србије. Кристина је успела да освоји треће место на светском такмичењу.

А.Ђ.

400546963_367270285779574_7739965938709969540_n

Другог дана КУП-а Србије одржана су надметања у борбама, а кикиндски „Феникс“ представљало је пет такмичара. Бронзу је освојила Милана Терзин и тако овом клубу донела шесту медаљу на поменутом такмичењу.

На КУП-у Србије у Чачку учествовало је хиљаду такмичара из преко стотину клубова.

370252681_1427458701170359_3783940891755581925_n

Првог дана КУП-а Србије каратисти „Феникса“ окитили су се са пет медаља у катама. У категорији наде злато је освојио Стефан Сили, а сребро је освојила Миа Вашалић. У категорији пионира бронзу је клубу донела Дуња Нађалин, али и ката тим у саставу Миа Вашалић, Стефан Сили и Адријана Ћурчин.

КУП Србије организује се у Чачку и учествује око педесетак клубова са више од хиљаду такмичара. Сутра (недеља) наставља се ово надметање наступом борбаша. Кикиндски „Феникс“ представљаће пет такмичара.

Громовници

Џудисти ,,Партизана” протеклог викенда боје свог клуба бранили су на три фронта и освојили пет медаља.

У Београду је у суботу одржано Првенство Србије за млађе кадете на ком су Милош Ракин и Никола Исаков успели да освоје трећа места у истој категорији до 55кг и тако свој труд крунишу медаљом. Надомак медаље био је и Симон Петковић који је у категорији до +81 килограм морао да се задовољи петим местом,  док је његов брат Миљан у категорији до 81кг заузео седмо место.

У Никшићу је одржан међународни турнир са ког су се Ања Мортвански и Катарина Исаков вратиле са сребрним медаљама.

На IX Трофеју Партизана Светислав Ивановић Ес у Београду, на ком се окупило око 500 учесника, Миа Мортвански успела је да освоји бронзано одличје.

Нема много одмора за најстарије кадете, јуниоре и сениоре јер их већ наредног викенда очекује такмичење у Новом Саду које ће бити лепа припрема за Супер џудо лигу Србије која следи у новембру.