med Arhive | Kikindski portal

Borba protiv falsifikovanog meda: Pčelari traže strože kazne

Redakcija Kikindski March 12, 2026

Savez pčelarskih organizacija Srbije pokrenuo je inicijativu da se falsifikovanje meda u našoj zemlji proglasi krivičnim delom. Cilj je strože kažnjavanje proizvođača i trgovaca koji na tržište plasiraju proizvode koji se predstavljaju kao med, a po sastavu to nisu. Pčelari ističu da bi takva promena zakona mogla značajno da zaštiti i potrošače i poštene proizvođače.

Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, problem falsifikovanog meda prisutan je već godinama i predstavlja jedan od najvećih izazova za domaće pčelarstvo. Lokalni pčelar Saša Čolak, koji se pčelarstvom bavi četiri decenije i dugogodišnji je bivši predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, smatra da je svaka inicijativa u pravcu strožeg kažnjavanja falsifikata dobrodošla.

-Svaka inicijativa u tom pravcu je dobra jer smo mi pčelari već opterećeni brojnim problemima – od klimatskih uslova, trovanja pčela do napada štetočina. A onda se suočavamo i sa falsifikovanim medom. Nešto što je falsifikat ima nižu cenu u odnosu na originalan proizvod i mi dobijamo nelegalnu konkurenciju – kaže Čolak.

On objašnjava da je važno jasno definisati šta se smatra falsifikatom.

-Moramo da razgraničimo šta je falsifikat. Ako se u med doda određena količina šećernog sirupa ili druge supstance, po mom mišljenju to je već falsifikat, jer taj proizvod više ne odgovara standardu kvaliteta. Postoje i proizvodi koji izgledaju kao med i nude se kao med, a po sastavu su nešto sasvim drugo – ističe on.

Poseban problem je, kako naglašava, to što potrošači danas gotovo da nemaju način da sami prepoznaju falsifikat.

-Izuzev laobratorijske analize, ne postoji ništa što potrošači mogu pouzdano da urade da razlikuju pravi med od falsifikovanog. Toliko su hemijski usavršili falsifikate da sve one „cake“ sa interneta – sa čačkalicom, paljenjem ili pravljenjem kuglice – više ne važe. Čak i ja, posle 40 godina bavljenja pčelarstvom, ne mogu sa stoprocentnom sigurnošću da kažem da li je nešto falsifikat ili pravi med – objašnjava on.

Zbog toga pčelari rešenje vide pre svega u sistemskim kontrolama.

-Ako se ova inicijativa izgura, onda bi trebalo da krenu ozbiljne kontrole nadležnih institucija i primene sankcija, a ne samo pretnje onima koji su uhvaćeni u krivotvorenju meda. To je jedini način da se zaštite i pčelari i potrošači – smatra Čolak.

On dodaje da su upravo potrošači ti koji najčešće stradaju od falsifikata.

-Ljudi kupuju med za svoje bolesno dete ili roditelje, a dobiju nešto što po zakonu ne bi smelo ni da se nazove med – zaključuje Čolak.

Pčelari zato očekuju da će inicijativa o proglašavanju falsifikovanja meda krivičnim delom dovesti do strožih kontrola i kazni, što bi moglo da doprinese uređenju tržišta i većem poverenju potrošača u ovaj prirodni proizvod.

T. D.

„Matica” iz Banatskog Velikog Sela: Ponos vrednih pčelara

Jelena Trifunović October 31, 2025

U Banatskom Velikom Selu, već skoro dve decenije deluje Udruženje pčelara „Matica“, koje okuplja vredne meštane posvećene pčelarstvu, prirodi i zdravom životu. Ovo udruženje je postalo mesto gde se iskustva i znanje nesebično dele, a ljubav prema pčelama spaja različite generacije.

Pod vođstvom Mirka Kneževića, pčelari „Matice“ ne samo da brinu o svojim košnicama, već aktivno rade i na unapređenju uslova za razvoj zajednice. Nekadašnji stari mlin u selu pretvorili su u prijatan pčelarski kutak – mesto susreta, druženja i učenja. Tamo se danas održavaju predavanja, radionice i razgovori o najboljim načinima da se očuvaju pčele, ali i tradicija pčelarenja u ovom kraju.

Sa srodnim organizacijama neguju plodotvornu saradnju, a sa Udruženjem pčelara iz Surdulice pobratimili su se pre desetak godina.

– Udruženje je osnovano 2006. godine, sasvim jednostavno – meštani koji su imali po koju košnicu rešili su da se udruže. Pre korone nas je bilo oko šezdeset, danas je aktivnih tridesetak članova. Svake nedelje se okupljamo, razmenjujemo iskustva, učimo jedni od drugih. Organizujemo „Dane meda“, druženja, dolaze nam pčelari i iz Kikinde i iz okolnih mesta. To je više od hobija, to je zajedništvo – kaže za „Komunu“ Mirko Knežević, predsednik Udruženja.

Kakva je bila ova godina za pčelare, pitamo ga.

– Iskreno, teška. Mnogi su izgubili cele pčelinjake. Neko je ostao na desetak košnica, čisto da ne odustane. Glavni problem bio je nedostatak polena tokom zime. Pčele nisu imale snage da izdrže i već u martu smo gledali kako društva stradaju. Ali, suncokret je ove godine dobro medio, pa je prinos ipak bio solidan – ne kao nekada, ali dovoljan da ostanemo u igri.

Pčelarstvo je neizvesno jer svaka sezona donosi svoje izazove i nova iskustva. Ipak, ovim vrednim pčelarima, ne manjka posvećenosti. Svaki kilogram proizvedenog meda svedoči o njihovom trudu i strpljenju, a spona koja ih povezuje je i ljubav prema svom selu.

– Našli smo jedan stari mlin u raspadanju, potpuno ga obnovili i sada tu održavamo sastanke. Prostoriju koriste i druga udruženja, fudbalski klub, slikari… Sačuvali smo jedan objekat od propadanja, i to nam je važno. Uključujemo se i u akcije uređenja sela, sredili smo tribine na fudbalskom terenu, učestvovali u prolećnom čišćenju parka – kaže Knežević.

„Matica“ nije samo grupa pčelara – to je mala zajednica koja pokazuje da se trud i upornost isplate, ali i koliko je važno čuvati prirodu i negovati zajedništvo. Njihov rad je podsetnik da vrednoća, znanje i ljubav prema prirodi daju najslađe plodove — baš kao i njihov med.

PRIRODNI MED NASUPROT ŠEĆERNOM SIRUPU

Sa našim sagovornikom razgovarali smo i o razlici između prirodnog i veštačkog meda.

– Najbolji savet je jednostavan: kupujte med direktno od pčelara. To je med koji jedu naša deca, i ne bismo nikada pustili u prodaju nešto što nije zdravo. Zbog manjeg broja pčela cena će svakako rasti, ali bar znaš šta dobijaš. Bolje je dati koju stotinu dinara više, nego jesti šećerni sirup- ukazuje Knežević.

J. C.

„Pčelarski dani suncokreta“ treći put u Kikindi

Aleksandra Djuran July 6, 2025

Savez pčelarskih organizacija Vojvodine i udruženje pčelara Kikinde, uz podršku lokalne samouprave, organizovali su treće „Pčelarske dani suncokreta 2025.“ Manifestacija je organizovana na pčelinjaku Roberta Gorča iz Kikinde koji se pčelarstvom bavi 13 godina i ima 110 košnica.

-Suncokret cveta jula i za nas, pčelare u Banatu, to je najveća paša, posle uljane repice. U zavisnosti od vremenskih prilika suncokretov med vrcamo krajem jula, početkom avgusta. Od nas je potekla i inicijativa da se brendira suncokretov med s obzirom na to da je specifičan. Ima žutu boju, jak miris i jak, karamelast ukus. Spada u med koji se brzo kristališe, što je znak da je med pravi. Cena suncokretovog meda je pristupačnija od bagremovog, te ga mnogi kupuju jer znaju njegova blagotvorna svojstva. Savetujem sve da med kupuju direktno od pčelara, jer samo tako će biti sigurni da su kupili pravi med – istakao je Gorča.

Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine naveo je da su manifestaciju posetili pčelari iz svih delova Vojvodine.

-Svake godine „Pčelarski dani suncokreta“ organizuju se u drugom delu Banata, a podsetiću i da su prvi organizovani u našem gradu. Cilj je da se razmene iskustva između pčelara i stručnjaka, da zajednički dođemo do najboljih rešenja, kao i da

Ovom događaju prisustvovali su Mladen Bogdan, gradonačelnik i Đorđe Tešin, član Gradskog veća.

-Pčelari iz Kikinde i do sada su pokazali da su agilni kada je potrebno da se bori za poboljšanje pčelarstva u našoj zemlji. Ovo je značajna grana poljoprivrede i u našem gradu je razvijena. Pčele su važne za opstanak prirode i čovečanstva, a grad je tu da podrži pčelare u njihovim nastojanjima da unaprede proizvodnju, kao i da dođu do nadležnih na višim instancama. Krajem prošle i početkom ove godine ponovo su se suočili sa pomorom pčela, a mi se potrudili da im pomognemo da probleme iznesu nadležnima u Pokrajini, a uskoro će se sastati i sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Lokalna samouprava ove godine izdvojila je više sredstava za mere podrške pčelarima na teritoriji grada. Ideja je da se podstaknu mladi da se bave pčelarstvom, ali i da se lakše prebrode nevolje koje su ih snašle.

A.Đ.

Pčelari pozdravili zaključak Vlade Srbije kojima se nalaže strožija kontrola meda, mleka, mlečnih proizvoda, vina i alkoholnih pića

Aleksandra Djuran March 4, 2025

Vlada Srbije donela je zaključak kojim se ministarstvima nadležnim za stavljanje na tržište i kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane nalaže da pojačaju kontrolu meda, mleka i mlečnih proizvoda, vina i jakih alkoholnih pića. Vlada je navela da se zaključak donosi u okviru najavljene borbe protiv korupcije i kako bi se podržala domaća proizvodnja i unapredila bezbednost potrošača.

Pčelari godinama unazad ukazuju na pojavu falsifikovanog meda koji stvara ogromne probleme, podsetio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Saša Čolak.

-Takav proizvod je nelojalna konkurencija i sada smo došli do toga da je postalo neizdrživo. Sa našim proizvodnim cenama ne možemo da pariramo cenama onih koji lažiraju med. Reč je o običnim sirupima sa raznim dodacima koji su daleko ispod realne cene meda. Pčelari ne mogu ništa da urade, osim da traže strogu kontrolu. Svi koji proizvode lažni med treba da budu sankcionisani. Pčelarstvo je, do pre nekoliko godina, bilo dodatni izvor prihoda za porodice, a sada smo došli u nezavidnu situaciju. U Kikindi smo imali oko 11.800 košnica, a sada imamo oko 8.000. Proizvodnja je opala i to je najveći problem. Već za desetak dana pčelari će sumirati zimske gubitke i počeće novu proizvodnu godinu – naveo je Čolak.

Kada nadležne institucije procene da je od određenih proizvoda rizik po zdravlje potrošača ili životnu sredinu takav i da se ne može ni na koji drugi način ukloniti osim postavljanjem i određivanjem hitnih mera onda se to sprovodi tako što se ta roba, u ovom slučaju hrana, ne stavlja u promet ili se povlači sa tržišta, ili se obustavlja uvoz. Onda ostaje obaveštavanje potrošačima o tome koja je to hrana i zbog čega se povlači, a upravo to obaveštenje je izostalo jer se ne poštuje Pravilnik o sistemu obaveštavanja potrošača koji je donet još 2013. godine.

Božićni vašar doneo duh starih vremena

Aleksandra Djuran December 16, 2023

Božićni vašar organizovan je ispred Rimokatoličke crkve Svetog Franje Asiškog u centru Grada. Na tezgama su se mogli naći novogodišnji ukrasi, ikebane, ručni radovi, korpice, kape, šalovi i sve u znaku Božića i Nove godine. Već po tradiciji za sve sladokusce tu je bio i tradicionalni kurtoš kolač, kao i langoš koji su pripremale članice KUD-a „Eđšeg“.

-Želeli smo da ponudimo sugrađanima naše tradicionalno jelo. Langoš podjednako vole i stari i mladi i među mađarskim življem ovo je jedna od omiljenih poslastica. Recept je jednostavan potrebni su voda, so, brašno, kvasac i malo ulja, a ono što je važno je da se testo dobro izradi kako bi naraslo i bilo ukusno – saznajemo od Irene Kiš, članice „Eđšega“.

Marija Demeši na vašaru je prodavala med porodice Dražić koji proizvodi njena sestra Klara. U ponudi je bio bagremov med iz Požarevca gde su pčele bile na ispaši, lipov med sa Fruške Gore i suncokretov med iz Aradca.

-Med je kvalitetan jer dolazi iz ekološki čistih sredina, a o njegovim blagodetima ne treba puno pričati. Za Božić se kod nas prave medenjaci i kada su od pravog meda nema lepših kolača. Poslednju adventsku sveću upalićemo na Badnji dan, 24. decembra, a nakon toga slavimo Božić. U našoj crkvi imali smo i interesantno predavanje jer je najvažnija duhovna priprema za najradosniji praznik – otkrila nam je Marija Demeši.

U ponudi su bili žito i orasi koje je pripremila sugrađanka Vesna Markovljev.

-I za katolički i za pravoslavni Božić tradicija je da se zasadi žito koje, pošto nikne, povežemo sa crvenom mašnom. Ja sam napravila korpice u kojima je zasađeno žito za sve one domaćice koje nisu stigle to da urade. Žito sam posejala za Mikulaš i da bi uspelo potrebno ga je zalivati i negovati – saznajemo od Vesne Markovljev.

Sa paljenjem treće adventske sveće počinju i pripreme za Badnji dan i Božić otkrile su nam naše sagovornice.

-Na Badnji dan se posti, a na trpezi su jabuke, orasi, suve šljive, postan pasulj i nasuvo sa makom. Dočekujemo i korinđaše koji nam požele srećne praznike i koje darujemo. Za Božić se okupi porodica i ja pripremam supu, patku ili gusku i lepe kolače uz obavezne štrudlice sa makom i orasima – otkrila nam je Irena Kiš.

Pripreme za Božić Marija Demeši je već započela.

-Praviću štrudle sa makom i orasima i medenjake. Svi ovi kolači imaju svoje značenje. Mak ima puno zrna i to je želja da nam naredna godina bude berićetna, orah treba da nam donese zdravlje, a med je tu da nam naredna godina bude slatka. Sa radošću dočekujem i korinđaše koji nagoveštavaju Isusovo rođenje i nekada davno išli su od kuće do kuće u kojima su izveli predstavu o rođenju Hrista. Badnji dan obeležavamo u porodičnom krugu, a na sam Božić odlazi se da se čestita praznik i to sa medenom rakijom – rekla je Marija Demeši.

Poseban ugođaj Božićnom vašaru dala je jelka koja je izazvala pažnju sugrađana.

Zlatne medalje i šampionska titula za zlatne kapi meda Slavice Dangubić

Igor Crnogorac November 2, 2023

Posvećeno i s ljubavlju Slavica Dangubić iz Kikinde, već osam godina bavi se pčelarstvom. Ove godine prvi put je odlučila da svoj, “Cajin domaći med” pošalje na takmičenje. Na sedmo Međunarodno organoleptičko ocenjivanje meda u Brčkom stiglo je oko 300 uzoraka iz zemalja regiona i nekoliko evropskih država. Vesti koje je ova pčelarka upravo dobila nisu samo potvrdile kvalitet, već su i pokazale da je njen med šampionski. Za oba meda, i cvetni i suncokretov, osvojila je zlatne medalje, a suncokretov je, sa maksimumom osvojenih bodova međunarodnog žirija, zaslužio i šampionski pehar.

– Htela sam da med bude ocenjen na neutralnom terenu, želela sam potvrdu kvaliteta. Ima tu mnogo rada, a nema toliko materijalne satisfakcije. U tom smislu pčelarstvo mi je više hobi – kaže Slavica. – Veoma sam zadovoljna jer sam dobila potvrdu da je moj med vrhunskog kvaliteta.

Slavica je počela da pčelari zbog zdravstvenih problem, na predlog prijatelja.

– Imala sam astmu i prijatelji pčelari su mi pravili preparat od kojeg mi je bivalo bolje, pa su mi predložili da počnem da pčelarim zbog apiterapije jer su pčelinji ubodi lekoviti. Počela sam 2015. godine sa pet društava. Međutim, kad se „zaraziš“ pčelarenjeem, nema povratka – smeje se Slavica. – Danas imam 41 zajednicu i svo slobodno vreme provodim sa njima. To je velika ljubav.

Slavica ima već odraslu decu, tri studenta. Sa njima će 12. novembra otputovati u Brčko po svoje nagrade, kaže. I pored poslovnih obaveza, na svoju terapiju pčelama stiže da svakodnevno.

– Obilazim ih svakog dana. Posla ima dosta u sezoni, od marta do kraja oktobra, ponekad i celodnevnog rada. Uglavnom sve radim sama, i to mi je sasvim dovoljno da „očistim“ mozak od svih negativnih misli. Sa pčelama čovek mora da bude koncentrisan, ako je nervozan one to osete, bodu, tako da je to prava terapija – objašnjava.

Od prvog dana Slavica je i član Udruženja pčelara. Član je Izvršnog odbora, a osam godina je bila na funkciji blagajnika.

– Tadašnji predsednik, Saša Čolak i ja imali smo ideju da brendiramo suncokretov med koji je izuzetno kvalitetan. To je, pored meda od uljane repice i cvetnog, jedini autentični med sa ovih terena. Zato mi je drago što sam baš za njega dobila šampionsku titulu. Cvetnog meda sam dobila manje, vrcala sam ga u septembru. Veoma je aromatičan, zato sam ga i poslala na takmičenje – kaže Slavica i dodaje da je ove godine imala oko 17 kilograma meda po društvu.

Prinosi se, objašnjava, menjaju iz nekoliko razloga.

– Nekada su „glave“ suncokreta bile velike kao točak „fiće“. Sada su manje, i prinosi su, samim tim, smanjeni.

Navodi da veliki problem pčelari imaju sa trovanjima jer se poljoprivrednici često ne pridržavaju zakonskih odredbi po kojima ne smeju da prskaju u vreme cvetanja jer to dovodi do pomora pčelinjih zajednica.

Podseća da i med i propolis kapi imaju izuzetno korisna svojstva za ljude. Med je i hrana i lek, a kapi su i antibiotik i antivirotik, i imaju antigljivično dejstvo.

Za ovu pčelarku koja svoje zlatne kapi prikuplja sa puno pažnje i ljubavi, druženje sa pčelama ima najvažnije svojstvo – to što ona daruje ljudima oko sebe svojom toplom prirodom, njoj donosi terapija pčelarenjem – spokojstvo i mir koji su neprocenjivi.

Tržište preplavljeno falsifikatima – med kupujte od komšije pčelara

Igor Crnogorac September 26, 2023

Iako je odavno jasno da ni med nije kao što je nekada bio, odnosno da je tržište preplavljeno falsifikatima, najnovija analiza ovog proizvoda na našem tržištu pokazala je da, od 25 uzoraka, 22 nisu prošla testove autentičnosti. U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.

Različite metode testiranja meda u kuhinjskim uslovima ne mogu da daju pouzdane rezultate, kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

– Kad vidite kristalno proziran med, ne kupujte ga – napominje Čolak. – Moja preporuka je da med kupujete od svojih komšija pčelara kojih u Kikindi ima mnogo. U krugu od najviše 500 metara ovde možete naći pčelara, jer se svi poznajemo. Kod nas je takav mentalitet da teško da bi neko od pčelara bio sklon takvoj prevari. Kada med kupujete u prodavnici, dobro pročitajte šta piše sitnim slovima na etiketi, da li piše „sa dodatkom glukozno-fruktoznog sirupa“, na primer, i u kom procentu. Ovaj dodatak nije štetan, ali je u pitanju prevara.

Čolak dodaje da je problem u pravilniku u kojem piše da se u med mogu staviti dodaci.

– Neki su to shvatili kao rupu u propisima, pa su dodaci različiti šećerni i fruktozni sirupi. A kada to i napišu na deklaraciji, onda nije kažnjivo – izričit je Čolak.

U Kikindi ima oko 250 do 300 pčelara. Cena za kilogram meda je 700 dinara sa tendencijom pada, dok su imputi za pčelare poskupeli. Cene na veliko su pale, organizovanog otkupa kakvog je nekada bilo u Srbiji sada nema. Ljudi su očajni, nemaju kome da prodaju, a mnogi žive od toga, objašnjava Saša Čolak.

U Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića.

U Savezu pčelarskih organizacija (SPOS) koji je i objavio rezultate, kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster “Ujedinjeni za kvalitet” radi suzbijanja nelojalne konkurencije, odnosno potpunog uklanjanja sa tržišta svih falsifikovanih medova, vina i rakija, i ne samo njih, već i sokova, mleka i drugih proizvoda.

– Skandalozno je do kakvih rezultata smo stigli. U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza – PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep – rekao je Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, a prenosi „Politika“.