med Архиве | Кикиндски портал

Борба против фалсификованог меда: Пчелари траже строже казне

Redakcija Kikindski March 12, 2026

Савез пчеларских организација Србије покренуо је иницијативу да се фалсификовање меда у нашој земљи прогласи кривичним делом. Циљ је строже кажњавање произвођача и трговаца који на тржиште пласирају производе који се представљају као мед, а по саставу то нису. Пчелари истичу да би таква промена закона могла значајно да заштити и потрошаче и поштене произвођаче.

Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, проблем фалсификованог меда присутан је већ годинама и представља један од највећих изазова за домаће пчеларство. Локални пчелар Саша Чолак, који се пчеларством бави четири деценије и дугогодишњи је бивши председник Савеза пчеларских организација Војводине, сматра да је свака иницијатива у правцу строжег кажњавања фалсификата добродошла.

-Свака иницијатива у том правцу је добра јер смо ми пчелари већ оптерећени бројним проблемима – од климатских услова, тровања пчела до напада штеточина. А онда се суочавамо и са фалсификованим медом. Нешто што је фалсификат има нижу цену у односу на оригиналан производ и ми добијамо нелегалну конкуренцију – каже Чолак.

Он објашњава да је важно јасно дефинисати шта се сматра фалсификатом.

-Морамо да разграничимо шта је фалсификат. Ако се у мед дода одређена количина шећерног сирупа или друге супстанце, по мом мишљењу то је већ фалсификат, јер тај производ више не одговара стандарду квалитета. Постоје и производи који изгледају као мед и нуде се као мед, а по саставу су нешто сасвим друго – истиче он.

Посебан проблем је, како наглашава, то што потрошачи данас готово да немају начин да сами препознају фалсификат.

-Изузев лаобраторијске анализе, не постоји ништа што потрошачи могу поуздано да ураде да разликују прави мед од фалсификованог. Толико су хемијски усавршили фалсификате да све оне „цаке“ са интернета – са чачкалицом, паљењем или прављењем куглице – више не важе. Чак и ја, после 40 година бављења пчеларством, не могу са стопроцентном сигурношћу да кажем да ли је нешто фалсификат или прави мед – објашњава он.

Због тога пчелари решење виде пре свега у системским контролама.

-Ако се ова иницијатива изгура, онда би требало да крену озбиљне контроле надлежних институција и примене санкција, а не само претње онима који су ухваћени у кривотворењу меда. То је једини начин да се заштите и пчелари и потрошачи – сматра Чолак.

Он додаје да су управо потрошачи ти који најчешће страдају од фалсификата.

-Људи купују мед за своје болесно дете или родитеље, а добију нешто што по закону не би смело ни да се назове мед – закључује Чолак.

Пчелари зато очекују да ће иницијатива о проглашавању фалсификовања меда кривичним делом довести до строжих контрола и казни, што би могло да допринесе уређењу тржишта и већем поверењу потрошача у овај природни производ.

Т. Д.

„Матица” из Банатског Великог Села: Понос вредних пчелара

Jelena Trifunović October 31, 2025

У Банатском Великом Селу, већ скоро две деценије делује Удружење пчелара „Матица“, које окупља вредне мештане посвећене пчеларству, природи и здравом животу. Ово удружење је постало место где се искуства и знање несебично деле, а љубав према пчелама спаја различите генерације.

Под вођством Мирка Кнежевића, пчелари „Матице“ не само да брину о својим кошницама, већ активно раде и на унапређењу услова за развој заједнице. Некадашњи стари млин у селу претворили су у пријатан пчеларски кутак – место сусрета, дружења и учења. Тамо се данас одржавају предавања, радионице и разговори о најбољим начинима да се очувају пчеле, али и традиција пчеларења у овом крају.

Са сродним организацијама негују плодотворну сарадњу, а са Удружењем пчелара из Сурдулице побратимили су се пре десетак година.

– Удружење је основано 2006. године, сасвим једноставно – мештани који су имали по коју кошницу решили су да се удруже. Пре короне нас је било око шездесет, данас је активних тридесетак чланова. Сваке недеље се окупљамо, размењујемо искуства, учимо једни од других. Организујемо „Дане меда“, дружења, долазе нам пчелари и из Кикинде и из околних места. То је више од хобија, то је заједништво – каже за „Комуну“ Мирко Кнежевић, председник Удружења.

Каква је била ова година за пчеларе, питамо га.

– Искрено, тешка. Многи су изгубили целе пчелињаке. Неко је остао на десетак кошница, чисто да не одустане. Главни проблем био је недостатак полена током зиме. Пчеле нису имале снаге да издрже и већ у марту смо гледали како друштва страдају. Али, сунцокрет је ове године добро медио, па је принос ипак био солидан – не као некада, али довољан да останемо у игри.

Пчеларство је неизвесно јер свака сезона доноси своје изазове и нова искуства. Ипак, овим вредним пчеларима, не мањка посвећености. Сваки килограм произведеног меда сведочи о њиховом труду и стрпљењу, а спона која их повезује је и љубав према свом селу.

– Нашли смо један стари млин у распадању, потпуно га обновили и сада ту одржавамо састанке. Просторију користе и друга удружења, фудбалски клуб, сликари… Сачували смо један објекат од пропадања, и то нам је важно. Укључујемо се и у акције уређења села, средили смо трибине на фудбалском терену, учествовали у пролећном чишћењу парка – каже Кнежевић.

„Матица“ није само група пчелара – то је мала заједница која показује да се труд и упорност исплате, али и колико је важно чувати природу и неговати заједништво. Њихов рад је подсетник да вредноћа, знање и љубав према природи дају најслађе плодове — баш као и њихов мед.

ПРИРОДНИ МЕД НАСУПРОТ ШЕЋЕРНОМ СИРУПУ

Са нашим саговорником разговарали смо и о разлици између природног и вештачког меда.

– Најбољи савет је једноставан: купујте мед директно од пчелара. То је мед који једу наша деца, и не бисмо никада пустили у продају нешто што није здраво. Због мањег броја пчела цена ће свакако расти, али бар знаш шта добијаш. Боље је дати коју стотину динара више, него јести шећерни сируп- указује Кнежевић.

Ј. Ц.

„Пчеларски дани сунцокрета“ трећи пут у Кикинди

Aleksandra Djuran July 6, 2025

Савез пчеларских организација Војводине и удружење пчелара Кикинде, уз подршку локалне самоуправе, организовали су треће „Пчеларске дани сунцокрета 2025.“ Манифестација је организована на пчелињаку Роберта Горча из Кикинде који се пчеларством бави 13 година и има 110 кошница.

-Сунцокрет цвета јула и за нас, пчеларе у Банату, то је највећа паша, после уљане репице. У зависности од временских прилика сунцокретов мед врцамо крајем јула, почетком августа. Од нас је потекла и иницијатива да се брендира сунцокретов мед с обзиром на то да је специфичан. Има жуту боју, јак мирис и јак, карамеласт укус. Спада у мед који се брзо кристалише, што је знак да је мед прави. Цена сунцокретовог меда је приступачнија од багремовог, те га многи купују јер знају његова благотворна својства. Саветујем све да мед купују директно од пчелара, јер само тако ће бити сигурни да су купили прави мед – истакао је Горча.

Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине навео је да су манифестацију посетили пчелари из свих делова Војводине.

-Сваке године „Пчеларски дани сунцокрета“ организују се у другом делу Баната, а подсетићу и да су први организовани у нашем граду. Циљ је да се размене искуства између пчелара и стручњака, да заједнички дођемо до најбољих решења, као и да

Овом догађају присуствовали су Младен Богдан, градоначелник и Ђорђе Тешин, члан Градског већа.

-Пчелари из Кикинде и до сада су показали да су агилни када је потребно да се бори за побољшање пчеларства у нашој земљи. Ово је значајна грана пољопривреде и у нашем граду је развијена. Пчеле су важне за опстанак природе и човечанства, а град је ту да подржи пчеларе у њиховим настојањима да унапреде производњу, као и да дођу до надлежних на вишим инстанцама. Крајем прошле и почетком ове године поново су се суочили са помором пчела, а ми се потрудили да им помогнемо да проблеме изнесу надлежнима у Покрајини, а ускоро ће се састати и са представницима Министарства пољопривреде – прецизирао је градоначелник Богдан.

Локална самоуправа ове године издвојила је више средстава за мере подршке пчеларима на територији града. Идеја је да се подстакну млади да се баве пчеларством, али и да се лакше преброде невоље које су их снашле.

А.Ђ.

Пчелари поздравили закључак Владе Србије којима се налаже строжија контрола меда, млека, млечних производа, вина и алкохолних пића

Aleksandra Djuran March 4, 2025

Влада Србије донела је закључак којим се министарствима надлежним за стављање на тржиште и контролу квалитета и безбедности хране налаже да појачају контролу меда, млека и млечних производа, вина и јаких алкохолних пића. Влада је навела да се закључак доноси у оквиру најављене борбе против корупције и како би се подржала домаћа производња и унапредила безбедност потрошача.

Пчелари годинама уназад указују на појаву фалсификованог меда који ствара огромне проблеме, подсетио је председник Савеза пчеларских организација Војводине Саша Чолак.

-Такав производ је нелојална конкуренција и сада смо дошли до тога да је постало неиздрживо. Са нашим производним ценама не можемо да парирамо ценама оних који лажирају мед. Реч је о обичним сирупима са разним додацима који су далеко испод реалне цене меда. Пчелари не могу ништа да ураде, осим да траже строгу контролу. Сви који производе лажни мед треба да буду санкционисани. Пчеларство је, до пре неколико година, било додатни извор прихода за породице, а сада смо дошли у незавидну ситуацију. У Кикинди смо имали око 11.800 кошница, а сада имамо око 8.000. Производња је опала и то је највећи проблем. Већ за десетак дана пчелари ће сумирати зимске губитке и почеће нову производну годину – навео је Чолак.

Када надлежне институције процене да је од одређених производа ризик по здравље потрошача или животну средину такав и да се не може ни на који други начин уклонити осим постављањем и одређивањем хитних мера онда се то спроводи тако што се та роба, у овом случају храна, не ставља у промет или се повлачи са тржишта, или се обуставља увоз. Онда остаје обавештавање потрошачима о томе која је то храна и због чега се повлачи, а управо то обавештење је изостало јер се не поштује Правилник о систему обавештавања потрошача који је донет још 2013. године.

Божићни вашар донео дух старих времена

Aleksandra Djuran December 16, 2023

Божићни вашар организован је испред Римокатоличке цркве Светог Фрање Асишког у центру Града. На тезгама су се могли наћи новогодишњи украси, икебане, ручни радови, корпице, капе, шалови и све у знаку Божића и Нове године. Већ по традицији за све сладокусце ту је био и традиционални куртош колач, као и лангош који су припремале чланице КУД-а „Еђшег“.

-Желели смо да понудимо суграђанима наше традиционално јело. Лангош подједнако воле и стари и млади и међу мађарским живљем ово је једна од омиљених посластица. Рецепт је једноставан потребни су вода, со, брашно, квасац и мало уља, а оно што је важно је да се тесто добро изради како би нарасло и било укусно – сазнајемо од Ирене Киш, чланице „Еђшега“.

Марија Демеши на вашару је продавала мед породице Дражић који производи њена сестра Клара. У понуди је био багремов мед из Пожаревца где су пчеле биле на испаши, липов мед са Фрушке Горе и сунцокретов мед из Арадца.

-Мед је квалитетан јер долази из еколошки чистих средина, а о његовим благодетима не треба пуно причати. За Божић се код нас праве медењаци и када су од правог меда нема лепших колача. Последњу адвентску свећу упалићемо на Бадњи дан, 24. децембра, а након тога славимо Божић. У нашој цркви имали смо и интересантно предавање јер је најважнија духовна припрема за најрадоснији празник – открила нам је Марија Демеши.

У понуди су били жито и ораси које је припремила суграђанка Весна Марковљев.

-И за католички и за православни Божић традиција је да се засади жито које, пошто никне, повежемо са црвеном машном. Ја сам направила корпице у којима је засађено жито за све оне домаћице које нису стигле то да ураде. Жито сам посејала за Микулаш и да би успело потребно га је заливати и неговати – сазнајемо од Весне Марковљев.

Са паљењем треће адвентске свеће почињу и припреме за Бадњи дан и Божић откриле су нам наше саговорнице.

-На Бадњи дан се пости, а на трпези су јабуке, ораси, суве шљиве, постан пасуљ и насуво са маком. Дочекујемо и коринђаше који нам пожеле срећне празнике и које дарујемо. За Божић се окупи породица и ја припремам супу, патку или гуску и лепе колаче уз обавезне штрудлице са маком и орасима – открила нам је Ирена Киш.

Припреме за Божић Марија Демеши је већ започела.

-Правићу штрудле са маком и орасима и медењаке. Сви ови колачи имају своје значење. Мак има пуно зрна и то је жеља да нам наредна година буде берићетна, орах треба да нам донесе здравље, а мед је ту да нам наредна година буде слатка. Са радошћу дочекујем и коринђаше који наговештавају Исусово рођење и некада давно ишли су од куће до куће у којима су извели представу о рођењу Христа. Бадњи дан обележавамо у породичном кругу, а на сам Божић одлази се да се честита празник и то са меденом ракијом – рекла је Марија Демеши.

Посебан угођај Божићном вашару дала је јелка која је изазвала пажњу суграђана.

Златне медаље и шампионска титула за златне капи меда Славице Дангубић

Igor Crnogorac November 2, 2023

Посвећено и с љубављу Славица Дангубић из Кикинде, већ осам година бави се пчеларством. Ове године први пут је одлучила да свој, “Цајин домаћи мед” пошаље на такмичење. На седмо Међународно органолептичко оцењивање меда у Брчком стигло је око 300 узорака из земаља региона и неколико европских држава. Вести које је ова пчеларка управо добила нису само потврдиле квалитет, већ су и показале да је њен мед шампионски. За оба меда, и цветни и сунцокретов, освојила је златне медаље, а сунцокретов је, са максимумом освојених бодова међународног жирија, заслужио и шампионски пехар.

– Хтела сам да мед буде оцењен на неутралном терену, желела сам потврду квалитета. Има ту много рада, а нема толико материјалне сатисфакције. У том смислу пчеларство ми је више хоби – каже Славица. – Веома сам задовољна јер сам добила потврду да је мој мед врхунског квалитета.

Славица је почела да пчелари због здравствених проблем, на предлог пријатеља.

– Имала сам астму и пријатељи пчелари су ми правили препарат од којег ми је бивало боље, па су ми предложили да почнем да пчеларим због апитерапије јер су пчелињи убоди лековити. Почела сам 2015. године са пет друштава. Међутим, кад се „заразиш“ пчеларењеем, нема повратка – смеје се Славица. – Данас имам 41 заједницу и сво слободно време проводим са њима. То је велика љубав.

Славица има већ одраслу децу, три студента. Са њима ће 12. новембра отпутовати у Брчко по своје награде, каже. И поред пословних обавеза, на своју терапију пчелама стиже да свакодневно.

– Обилазим их сваког дана. Посла има доста у сезони, од марта до краја октобра, понекад и целодневног рада. Углавном све радим сама, и то ми је сасвим довољно да „очистим“ мозак од свих негативних мисли. Са пчелама човек мора да буде концентрисан, ако је нервозан оне то осете, боду, тако да је то права терапија – објашњава.

Од првог дана Славица је и члан Удружења пчелара. Члан је Извршног одбора, а осам година је била на функцији благајника.

– Тадашњи председник, Саша Чолак и ја имали смо идеју да брендирамо сунцокретов мед који је изузетно квалитетан. То је, поред меда од уљане репице и цветног, једини аутентични мед са ових терена. Зато ми је драго што сам баш за њега добила шампионску титулу. Цветног меда сам добила мање, врцала сам га у септембру. Веома је ароматичан, зато сам га и послала на такмичење – каже Славица и додаје да је ове године имала око 17 килограма меда по друштву.

Приноси се, објашњава, мењају из неколико разлога.

– Некада су „главе“ сунцокрета биле велике као точак „фиће“. Сада су мање, и приноси су, самим тим, смањени.

Наводи да велики проблем пчелари имају са тровањима јер се пољопривредници често не придржавају законских одредби по којима не смеју да прскају у време цветања јер то доводи до помора пчелињих заједница.

Подсећа да и мед и прополис капи имају изузетно корисна својства за људе. Мед је и храна и лек, а капи су и антибиотик и антивиротик, и имају антигљивично дејство.

За ову пчеларку која своје златне капи прикупља са пуно пажње и љубави, дружење са пчелама има најважније својство – то што она дарује људима око себе својом топлом природом, њој доноси терапија пчеларењем – спокојство и мир који су непроцењиви.

Тржиште преплављено фалсификатима – мед купујте од комшије пчелара

Igor Crnogorac September 26, 2023

Иако је одавно јасно да ни мед није као што је некада био, односно да је тржиште преплављено фалсификатима, најновија анализа овог производа на нашем тржишту показала је да, од 25 узорака, 22 нису прошла тестове аутентичности. У чак 88 одсто узорака утврђено је да је меду додавана нека врста шећера у различитим процентима.

Различите методе тестирања меда у кухињским условима не могу да дају поуздане резултате, каже Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.

– Кад видите кристално прозиран мед, не купујте га – напомиње Чолак. – Моја препорука је да мед купујете од својих комшија пчелара којих у Кикинди има много. У кругу од највише 500 метара овде можете наћи пчелара, јер се сви познајемо. Код нас је такав менталитет да тешко да би неко од пчелара био склон таквој превари. Када мед купујете у продавници, добро прочитајте шта пише ситним словима на етикети, да ли пише „са додатком глукозно-фруктозног сирупа“, на пример, и у ком проценту. Овај додатак није штетан, али је у питању превара.

Чолак додаје да је проблем у правилнику у којем пише да се у мед могу ставити додаци.

– Неки су то схватили као рупу у прописима, па су додаци различити шећерни и фруктозни сирупи. А када то и напишу на декларацији, онда није кажњиво – изричит је Чолак.

У Кикинди има око 250 до 300 пчелара. Цена за килограм меда је 700 динара са тенденцијом пада, док су импути за пчеларе поскупели. Цене на велико су пале, организованог откупа каквог је некада било у Србији сада нема. Људи су очајни, немају коме да продају, а многи живе од тога, објашњава Саша Чолак.

У Србији је почела контрола по такозваној ЕИМ-ИРМС методи за процењивање аутентичности прехрамбених производа која је резултат вишегодишњег научноистраживачког рада дипломираног инжењера технологије Ивана Смајловића.

У Савезу пчеларских организација (СПОС) који је и објавио резултате, кажу да су се поштени произвођачи меда, вина и ракије удружили у Кластер “Уједињени за квалитет” ради сузбијања нелојалне конкуренције, односно потпуног уклањања са тржишта свих фалсификованих медова, вина и ракија, и не само њих, већ и сокова, млека и других производа.

– Скандалозно је до каквих резултата смо стигли. У овој години, када су пчелари на просјачком штапу, неко се богати продајући шећер као мед. И не само да вара потрошаче и маркете, већ и државу утајом пореза – ПДВ на производе од шећера је 20 одсто, а на мед само 10 процената. Разлика иде директно фалсификаторима у џеп – рекао је Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а, а преноси „Политика“.