Marko Markovljev

krcko-1

У Народном позоришту Кикинда данас је одржан празнични концерт „Крцко Орашчић – свита“, у извођењу Зрењанинске филхармоније, која је најмлађој публици донела праву музичку бајку. Уз нарацију која је водила децу кроз причу и композиције Чајковског између целина, концерт је протекао уз много радости и интеракције.

Малишани су на почетку упознали инструменте оркестра – од виолине и флауте до мање познатих, што је изазвало посебно одушевљење у сали.

Диригент Микица Јевтић истакао је да је програм посебно осмишљен за децу:

—Ово је кратка предновогодишња бајка за децу, прилагођена да им приближимо и музику и причу. Музика Чајковског никада није једноставна, али је увек вредна труда.

О сарадњи са Кикиндом додао је:

—Сала је дивна за свирање, акустика изузетна. Класична музика мора да стигне и у мање градове.

 

Деца су уживала у сваком делу програма, што потврђује Дуња Караћ, ученица четвртог разреда, ОШ „Жарко Зрењанин“.

—Ово ми је други пут да слушам класичну музику и желела бих још оваквих наступа – поделила је са нама Дуња.

Зоја Родић, такође ученица четвртог разреда, ОШ „Жарко Зрењанин“, додала је да јој је најлепши део био када је Крцко Орашчић оживео.

—Први пут слушам класичну музику уживо и много ми се допада – изјавила је Зоја.

Марко Марковљев из Културног центра Кикинде нагласио је значај оваквих програма.

— Овај концерт је поклон Зрењанинске филхармоније Кикинди. Деца одлично реагују, а то је доказ да квалитет увек проналази свој пут — без обзира на узраст – нагласио је Марковљев.

Директор филхармоније Роман Бугар подсетио је да пројекат већ неколико година окупља хиљаде деце.

—Најважније је да их усмеримо да разумеју и заволе оно што слушају. Зато радимо програме посвећене најмлађима – истакао је Бугар.

Kolunzija-3

Свечана сала Народног музеја била је вечерас испуњена до последњег места, а кикиндска публика уживала је у изузетном концерту виолинисте Јована Колунџије, једног од најзначајнијих музичара данашње класичне сцене. Маестро, који је током каријере наступио у више од 4.000 концертних простора, није скривао одушевљење атмосфером у граду.

—Кикинда је један од мојих омиљених градова. Сала је дивна, а ових 150 људи вечерас били су мала чаролија за мене – рекао је Колунџија, додајући да му је завршна Сен-Сансовa композиција једна од најдражих у репертоару.

На клавиру га је пратила сестра, пијанисткиња Нада Колунџија, која је истакла да је посебно везана за наш град:

— Могу да кажем да ми је срце овде остало. Кикинда је место које је задржало културу, људи воде рачуна о себи и свом времену – изјавила је она.

У име организатора, Марко Марковљев из Културног центра истакаo је значај вечерашњег догађаја:

—Имали смо срећу да маестро пожели да наступи у Кикинди. Сваки овакав концерт доприноси културном животу града – истакао је Марковљев.

Подршку концерту пружио је и Град Кикинда.

— Овакви догађаји су важни и лепо их прихвата наша публика. Град ће их увек подржати – поручила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Концерт је завршен дуготрајним аплаузом, а публика је још једном показала да у Кикинди постоји снажна и верна љубав према врхунској класичној музици.

 

raznica-bibli-1

У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.

Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.

-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.

Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.

-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.

За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.

-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.

Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.

-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.

В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.

-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.

Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.

Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.

ljubica-vranes-i-dragoljub-bajic

Громогласним аплаузима публика је вечерас испратила наступ оперских великана Љубице Вранеш и Драгољуба Бајића. Маестралне изведбе и разноврстан, брижљиво одабран репертоар  „Концерта под звездама“ учинили су ово музичко путовање незаборавним.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

– Изузетно се радујем што сам премијерно код вас у Кикинди. Колегиница Љубица Вранеш је више пута наступала овде и према њеним речима, одзив публике био је фантастичан. За вечерашњи повод, Светски дан музике, припремили смо шаролик репертоар, то су све све хитови, како популарне музике, џез стандарди, тако и оперске арије, али и наша традиционална музика коју Љубица и ја увек настојимо да промовишемо у нашим наступима, као део наше културе, традиције и баштине. Са нама су вечерас и наши дугогодишњи пријатељи и сарадници, фантастични музичари- рекао је  првак београдске опере,  по оцени критике један од најлепших мушких гласова на сцени српске уметничке музике.

Аутентична на сцени и задивљујућих вокалних способности, мецосопран Љубица Вранеш, није крила задовољство што је поново пред кикиндском публиком.

– Уживам у мом Банату, ја сам из Вршца и много волим да наступам међу својима. Кикинда је прелепа, опет смо обишли Мамутицу Кику и унапред се радујем 40. Данима лудаје, једва чекам поново да будем са вама. На овај начин публику настојимо и да дозовемо на оперске представе јер кроз наше концерте, осим што певамо класичну музику, ту су и други музички жанрови, покушавамо да зађемо у све сфере како бисмо показали да оперски певачи не знају да певају само оперу већ и друге жанрове.  То смо доказали и кроз нашу емисију која се емитује на РТВ-у суботом увече „Пријатељи заувек“. Увек имамо дивне госте који певају најлепше песме. Долазе нам и наше колеге, оперски певачи, и представљају се кроз друге жанрове.

Марко Марковљев, в.д. директора Културног центра напомиње да ова установа први пут обележава Светски дан музике.

-Музика је значајан део делокруга наше установе и оно што нас обележава током протеклих година. Мислим да је овај вечерашњи празник музике заиста врхунски културни догађај. Такође, ово је први пут да организујемо концерт у башти Градске куће, али већ имамо планове да у овом простору организујемо догађаје и ставимо га више у функцију јер је заиста леп, пун зеленила, а помало запостављен у односу на остале просторе у граду- најавио је Марковљев.

ПРИЈАТЕЉИ ЗАУВЕК

Љубиша Вранеш и Драгољуб Бајић на Радиотелевизији Војводине домаћини су популарног музичког серијала „Пријатељи заувек“ који је за кратко време освојио срца публике.

– Стижу нам бројни коментари и речи подршке да наставимо у том смеру. То је репертоар који сви воле, а то су управо песме које су помало и заборављене, шлагери и неке наше традиционалне песме. Није лако помирити све жанрове, али смо нас двоје дуго у водама које нису уско везане за само класичну музику- каже првак београдске опере.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

 

 

 

 

 

Marko Markovljev

Настојим да врхунске културне садржаје доведемо у Кикинду. Ове године морамо да подигнемо лествицу. Могу само да откријем да ће један догађај на овогодишњем Опен ер фестивалу бити сличан Рок опери, рекао је Марковљев у интервјуу за Комуну

Кратко и јасно: испуњава га када окупи много људи на једном месту и приреди неки садржај који ће их учинити срећним. То је мисија којој је посвећен још од првих догађаја које је организовао па све до летошњег Опен ер фестивала, круне досадашњих напора. Добро памти да је у Културни центар, на чијем је данас челу, тадашњи Дом омладине, први пут ушао пре 31 годину, са својим другаром Владом, долазећи на ликовну радионицу Маријане Мирков. Марко Марковљев је крајем прошле године награђен за изузетан допринос развоју културе градским признањем „Јован Ћирилов”.

– Веома сам почаствован што сам добио награду за културу која носи име великог ствараоца Јована Ћирилова. Суштински све што сам радио, посвећено је граду и организовано за моје суграђане. Ћирилов је бард наше културне сцене, заједно са Миром Траиловић. По мени суштина је да кренете да се бавити нечим што мало ко верује да ћете успети, и да истрајете. Иако понекад заиста много прође од идеје до реализације- каже у интервјуу за Комуну Марковљев.

Дводневни фестивал Опен ер одушевио је Кикинђане. Ти си све „закувао”, наравно уз подршку градоначелника и сарадника?

– Сво своје знање и искуство сам уложио у тај фестивал. Никакав сличан догађај на Старом језеру није одржан, чак ни када је био концерт Здравка Чолића 2008. Желели смо да оживимо тај простор и организујемо велики културни догађај. Велики проблем је био недостатак инфраструктуре. Није било струје која може такав концерт да издржи. Оно што посетиоци нису видели то је да смо иза бине, која је била до сада највећа икада постављена у нашем граду, подигли цео мали град у ком су биле свлачионице, места за ручавање, тоалети, шминкернице.

Откуда идеја да Рок оперу доведеш у Кикинду?

– Наизглед сасвим случајно, иако ја верујем да ништа није случајно. Јако верујем у судбинске моменте. Наш хор Атендите изводи Велики староградски валцер за који је, за Хор РТС-а, аранжман радио Федор Вртачник. Ноте нисмо могли да нађемо, па је наша диригенткиња професорка Биљана Јеремић контактирала Федора. Он нам је послао аранжман. Годину дана касније, у Кикинди је био концерт Здравка Чолића, за којег аранжмане, такође ради Федор Вртачник. Кад је прошао концерт, Чолин менаџер је причао са Федором о томе како су сјајан концерт имали у Кикинди, падала је киша, али то није нимало умањило феноменалну атмосферу. Федор је помислио како Рок оперу нису никада извели у овом делу земље, сетио се Биљане и позвао је, а она га је повезала са мном. Тако смо се упознали  и родила се идеја о великом фестивалу на Старом језеру. Позвали смо и гудаче Стефана Миленковића. Желео сам да споменик послужи као сценографија за достојанствен уметнички догађај. По угледу на бројне друге градове, дошао сам на идеју да фестивал понесе назив Опен ер. Разговарао сам са градоначелником и отишли смо да погледамо Рок оперу у Новом Саду. Био је помало скептичан јер је датум био 27. август, баш када се одржавају „Великогоспојински дани” у Новом Бечеју.

Ове године, крајем августа, очекује нас други Опен ер фестивал. Да ли ће бити тешко остати на нивоу прошлогодишњег?

– Моја идеја је била да врхунске културне садржаје доведемо у Кикинду. Ове године морамо да подигнемо лествицу. Могу само да откријем да ће један догађај бити сличан као Рок опера. Крајњи циљ је да цео фестивал буде на Старом језеру. Опен ер морају бити велики културни догађаји као на прошлом где се осетила та фестивалска атмосфера. Имали смо и базар као пратећи садржај. Наши, локални произвођачи су доносили још производа и све су распродали. Догађај није имао ни један једини негативни коментар, а мене и данас суграђани заустављају да пренесу дивне утиске.

Хајде сад да се вратимо уназад. Како је све почело? Својевремено си основао удружење „Креативиа”.  

– Одрастао сам редовно посећујући Дом омладине, Позориште, Музеј, Библиотеку. Мама је радила у Библиотеци и играла у луткарском позоришту. Удружење  „Креативиа” је 2008. године почело да организује Матурантску параду, догађај који је мене одушевио. Волим догађаје са много учесника где су сви срећни. А матурски плес је чиста радост. Ове године биће 17. Матурантска парада.

Учествујеш и у организацији Дана лудаје, а организовао си и бројне друге догађаје и манифестације у граду?

– Први велики музички догађај који сам организовао био је концерт  Симфонијског оркестра РТС-а, 2010. године, на градском тргу. Десетак година учествујем у организацији Дана лудаје, и скоро свих градских догађаја. Летос смо приредили, испред Градске куће, предиван концерт Полицијског оркестра МУП-а Републике Српске.

Иницијатор си и оснивања Хора Атендите?

– Моје чедо је хор Атендите и сада дечији хор. Првобитно је била идеја да оснујемо мушки хор, али схватили смо да је то тешко, због недостатка мушких певача, па смо направили мешовити хор који данас употпуни сваки значајан градски догађај.

Фестивал хорова Мелодианум, Тамбурашке свечаности, Ноћ младости, љубави, културе, Недеља жена, Градски дувачки оркестар који је настао од ДВД-а… Подугачак је списак.

– Додао бих да смо после 20 година вратили Градску смотру фолклора.

Видим овде на плакату да је мото Културног центра – Кућа великих идеја. Претпостављам да си га ти осмислио?

–  Чини добро, добрим ти се враћа. Заиста верујем у то. Кад је нешто добро, све некако легне на место. Уз досадашње искуство,  увек настојим да организујући догађаје и манифестације, предупредимо евентуални проблем.

Рекла бих да си локал патриота?

– Кикинда је, по мени, савршен град за живот, на одличном је месту, близу Београда, Новог сада, Темишвара, Будимпеште…Ово је лепо место са срдачним људима.  Имамо леп трг,  одлично је место за одрастање и породицу. Прилично је чист, поготово у односу на остале градове у којима сам био. На тргу видиш жене које чупкају коров између коцки, па где то још можеш да видиш? Не треба нам суштински још много тога да бисмо били идеално место за живот.

НОВО РУХО КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

У току је реновирање зграде Културног центра. Кренуло се од крова, шта је следеће?

– Кад сам дошао овде да радим 2017. као организатор програма, задао сам себи циљ да морамо реновирати ову зграду. КЦ је био мало по страни у односу на остале установе културе, али смо и тад као и сад имали највећи број програма и посетилаца. Радимо седам дана недељно. Имамо балетску школу, ликовну, креативну, стрип радионицу, школу шаха, имаћемо драмску радионицу, имамо хор и дечији хор, степ аеробик, јогу… Свако ко жели да употпуни слободно време, а да се осећа добро, ту смо. Да, кренули смо од крова, радове финансира Министарство културе.

Планирате и реконструкцију фасаде. Да ли су обезбеђена средства за ту намену?

– Ове године смо конкурисали за фасаду, чекамо резултате, надамо се подршци Министарства културе . Скуп је пројекат, фасада мора да се обије скроз до цигле и врати у оригиналу назад. Надам се да ћемо успети. Никада нисмо имали такву политичку личност на челу Министарства културе као што је Маја Гојковић. Улагања су већа, Министарство видљивије. Рекао бих да читава држава данас гледа на културу боље него раније. Ипак, мора да се лобира, и у томе нам је много помогао народни посланик Миленко Јованов.

Помињано је и проширење простора Културног центра, мултифункционална сала, биоскоп. Да ли су то само идеје, или је у плану реализација?

– Граду недостаје концертни простор, односно мултифункционална сала. Моја и жеља колектива је да направимо још једну салу која би задовољила те потребе. Уколико би се створили услови да Спортском центру „Језеро” више не би био потребан простор Партизана, ми бисмо се проширили у тај део зграде. Наравно, отворени смо и да размишљамо о другим решењима. Уколико бисмо се проширили, један од простора би био и мали биоскоп, попут оног какав има Сомбор, са седамдесетак места.

 

 

 

 

1706276951701

Нова активност Културног центра биће драмска секција. Водиће је Стефан Остојић, глумац, а циљ је да се младима у граду понуди још један садржај за креативно изражавање.

-Драмска секција почиње 11. фебруара, а сви заинтересовани детаље могу пронаћи на фејсбук страници Културног центра. Аудиције неће бити и ко год се појави је добродошао. Одвојено ће се радити са средњошколцима, као и са основцима од петог до осмог разреда. Планиране су и две представе, са сваком групом по једна, чије премијере се очекују крајем априла, почетком маја. Сада већ могу да кажем да ће млађа група извести представу о Краљевићу Марку. Старија ће радити на сличном тексту јер нам је жеља да обе представе спојимо у једну која може да гостује у друга места – истакао је Стефан Остојић.

Идеја Стефана Остојића је да полазници истражују тему, текст, ликове, јер је, како каже, уверен да има доста младих који желе да  се опробају на даскама које живот значе. У мноштву садржаја које нуди ова установа културе наћи ће се места и за глуму, додао је Марко Марковљев, в.д. директор КЦК.

-Увидели смо потребу да младима у нашој установи понудимо још један културни садржај. Драмска радионица односно театар окупљаће све оне који имају афинитета ка глуми и сценском изразу. Нови културни садржај који се произведе биће намењен свим суграђанима. Окупљања ће бити недељом у преподневним сатима  – казао је Марковљев.

Стефан Остојић је млад и перспективан глумац и није му страно да своје искуство и знање преноси на нешто млађе од њега. Марковљев напомиње и да ће заједно са њим будући чланови секције научити пуно тога, а пре свега стећи самопоуздање у креативном изражавању.

403641487_694259189480387_3066786793191691600_n

Поводом Дан града додељена су градска признања најзаслужнијим  појединцима и колективима. На свечаности у Градској кући присуствовао су представници јавног, политичког, привредног, друштвеног, културног спортског живота града. Награде град и похвалнице уручио је градоначелник Никола Лукач који је, обраћајући се присутнима, истакао да на крају сваке године сумирају резултати и праве планови за наредне године.

-Година на измаку била је пуна изазова, али захваљујући јединству, заједништву и вери коју су суграђана имали у нас, помогло нам је да се изборимо са свим недаћама. Реализовали смо значајне пројекте уз подршку републичке и покрајинске владе, што ће наставити у годинама пред нама. Свим добитницима градских признања честитам, али још десетине Кикинђана и организација заслужује ове награде, јер се труде да наш на најбољи начин представе наш град. Жеља ми је да нам 2024. донесе добро здравље, породичну срећу, личне успехе и мноштво нових пројеката који ће нам помоћи да живимо у лепшој и бољој Кикинди. Наредна година биће још изазовнија, али и квалитетнија, боља и успешнија – навео је градоначелник Лукач.

У име награђених захвалила је др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље. Она и др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице, награду „др Ранко Петровић“  су добили за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана.

-За мене је ово признање дошло потпуно неочекивано. Више од 30 година радим у здравству и трудим се да допринесем добробити свих нас. Драго ми је што је то препознато и награђено. Уједно то је и обавеза да будем још боља у свом послу – напоменула је др Сања Брусин Белош.

Признање у области привреде и предузетништва „Михаел Бон“ добили су Зора Лагунџин, власница расадника „Доријат“ из Иђоша  и Владимир Радовановић, власник „Зеленог драгстора“ за посебан допринос развоју приватног предузетништва. Награде „др Павле Кенђелац“  припала су професору географије Мирославу Гујићу  за допринос развоју образовања  и Андреју Поповићу, ученику Гимназије „Душан Васиљев“ за постигнуте резултате у области природних наука.

-Већ две деценије радим као професор и трудим се да најбоље што могу пренесем  деци знање. Драго ми је што је препознат мој рад, али и што је квиз „Моја Кикинда“, који сам осмислио и који наредне године слави десетогодишњицу, сваке године све бољи. Признање је подстрек да будем још бољи у ономе што радим. Образовање младих је одговоран посао и треба му бити максимално посвећен – казао је Грујић.

У области културе награду „Јован Ћирилов“ за допринос развоју културе добили су глумци Народног позоришта Владимир Максимовић и Никола Јоксимовић.

 

 

-Од своје 15 године сам у кикиндском Народном позоришту, више од пола свог живота, и признање је потврда  да сам добро изабрао што никада нисам отишао из родног града. Најдраже је када сам пред публиком, а признање посвећујем мајци и покојном оцу – истакао је Јоксимовић.

И директор Културног центра  Марко Марковљев добио је исто признање .

-Запослен сам у култури петнаестак година и част  ми је што сам добио ово признање. Награда ће бити подстицај за нове културне програме, фестивале и пројекте. Циљ ми је да сви који посете наше културне догађаје оду са њих срећнији него што су дошли и убеђен сам да уживају у њима – казао је Марковљев.

Награде у области спорта „Ника Мирков“ припале су постхумно др Радивоју Брдарићу оснивачу антидопинг контроле у Србији и некадашњој СФРЈ,  пиониру научног – биохемијског приступа у тренажном процесу код врхунских спортиста и џудо клубу „Партизан“ за постигнуте  резултате. У области хуманости и добротворног рада додељује се награда „Меланија Николић Гаичић“ и њу је добио Горан Гаврић за исказану хуманост и доброчинство.

Похваљени су: индустријска ватрогасна јединица НИС-а у Кикинди, Олга Голушин из Актива жена „Угљеша Терзин“ и Верица Карачоњи за исказану хуманост, вајар Милан Рамаји, сликар из Банатског Великог Села Марко Цветићанин  и писац Веселин Мандарин за допринос култури, Немачко удружење Кикинда за допринос развоју мултикултуралности и 20 година постојања и победнице програма „Ритам Европе“ Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Ива Племић за промоцију града Кикинде.

 

IMG_1355 (Large)

Други дан Фестивала на отвореном на Старом језеру премашио је очекивања и потврдио да врхунски музички садржаји, иако већ одавно нису мејнстрим нити у центру медијске пажње, већ надвладани далеко присутнијим кичем и шундом, итекако привлаче огроман број посетилаца свих генерација.

Да чују и виде „Рок оперу”, ексклузиван музички догађај који је удружио снаге оркестра и хора Српског народног позоришта и новосадског Биг бенда уз изврсне солисте, публика је стигла не само из Кикинде и околине, већ и бројних других градова, па и суседне Румуније. Према проценама, на Старом језеру окупило се око 10.000 посетилаца који су уживали у ванвременским, антологијским рок хитовима у посебној симфонијској изведби. Било је то 55. извођење „Рок опере”.

– Драго ми је да и у Кикинди представимо све оно што смо радили у протеклих пет година. Честитам вам на новом фестивалу, то је храбар пројекат Културног центар и нашег, сада већ, пријатеља Марка Марковљева. Част нам је што је велики ансамбл дошао код вас, видимо да је концерт одлично примљен. Вечерас смо извели 22 велика, светска хита рок група у симфонијским обрадама. Наступило је четворо солиста: Бојана Стаменов, Данка Адамов, Зоран Шандоров и Матја Заната, као и фантастични инструментални солисти новосадског Биг бенда, уз оркестар и хор Опере СНП – рекао је Федор Вртачник, диригент и аранжер.

Публика је уживала у извођењу незаборавних нумера група Квин, Дип Парпл, Лед Цепелин, Јуроп, Дорс, Пинк Флојд… Бројност публике у којој је било свих генерација- од породица са малом децом преко тинејџера па до средње генерације, али и оних у трећој доби, показала је да се, супротно увреженом мишљењу, квалитет и данас вреднује и цени. Посебну драж другој фестивалској вечери допринео је амбијент Старог језера, простор који од концерта Здравка Чолића пре 15 година, није привукао оволико посетилаца.

Након изузетно посећених и од публике одушевљено дочеканих, јучерашњег концерта класичне музике на тргу, код Споменика жртвама фашизма, и вечерашњег музичког спектакла на Старом језеру, који је пратио и Ноћни базар, много разлога за задовољство има и „главни кривац” за врло амбициозну организацију првог фестивала „Кикинда опен ер” Марко Марковљев, директор Културног центра.

– Ово што сте вечерас могли да видите је потпуно ново за наш град, што ми је изузетно драго, да смо успели да покренемо нов фестивал, догађај о ком ће суграђани и сви који су вечерас дошли у Кикинду причати још дуго. Концерт је спектакл у сваком смислу, сви музичари на сцени су врхунски професионалци. Невероватна прича за наш град. Верујем да ћемо се још много пута окупити на Старом језеру и да ће овај простор постати познат по томе што се овде дешава „Кикинда опен ер” фестивал – казао је Марковљев и додао да је био на челу тима који је предано радио на организацији днодневног музичког хепенинга.

Честитке на успешно одржаном „Кикинда опен ер” фестивалу упутио је и градоначелник Никола Лукач.

– Морам да честитам сараднику и пријатељу Марку Марковљеву који има визију. Јуче предиван концерт Гудачке репрезентације Србије, данас „Рок опера” потврђују да је Кикинда град добрих, људи са идејама и визијом. Величанствен наступ дивних уметника подарио нам је вечери за памћење. Сигуран сам да ће Кикинда са овим фестивалом бити стављена на мапу културе не само Србије, већ целог региона, као и да ће „Кикинда опен ер” постати традиционалан и да ћемо свим Кикинђанима и гостима приређивати спектакл- напоменуо је Лукач.

Други фестивал очекује нас идуће године, крајем августа, а организатори имају тежак задатак- да буду на истом нивоу или чак превазиђу овај премијерни.

И „Ноћни базар” одржан је на Старом језеру

 

 

 

 

IMG_1158

Бројна публика свих генерација, на тргу испред Градске куће, синоћ је уживала у првом наступу Полицијског оркестра Министарства унутрашњих послова Републике Српске у нашем граду.

Под диригентском палицом Душана Покрајчића, извели су разноврстан репертоар- од маршева до музике из чувених домаћих и страних филмова Национална класа, Отписани, Балкан Експрес, Кум, Џејмс Бонд…

– Већина чланова оркестра је први пут у Кикинди, одушевљени смо вашим градом. Имали смо прилику данас да се одмарамо, а претходна два дана смо наступали у Новом Саду, на Међународном фестивалу дувачких оркестара. Домаћини су сјајни и ми смо дошли спремно да и у вашем граду приредимо леп концерт. Увек се потрудимо да прилагодимо репертоар публици и прилици, а свирамо класичну, филмску и забавну музику, као и староградску и евергрин- рекла је начелница оркестра Јелена Атлагић.

Полицијски оркестар чини двадесет професионалних музичара. Формиран је 2017. године, и поред наступа на свим значајнијим догађајима у Републици Српској, већи део њихових активности чине концерти. Целовечерњи концерт у нашем граду организовао је Културни центар.

– Идеја о сарадњи је настала тако што је шеф нашег оркестра Алберт Нађ истовремено и шеф оркестра „23 октобар” у Новом Саду, који је протеклих дана организовао Међународни фестивал дувачких оркестара. Самим тим, искористили смо прилику да позовемо оркестар МУП-а Републике Српске да буду наши гости и да вечерас уприличимо овако леп музички догађај. Оркестар је изузетан, сви су одлични музичари и добри људи, пријатни, за кратко време смо се спријатељили – истакао је Марко Марковљев, директор Културног центра.

Судећи по реакцијама публике, са нестрпљењем очекујемо наредни наступ драгих гостију из Бања Луке.

 

 

Lazarica KC 4

Јединствен обичај ових крајева, прескакање ватре, „лазарице“, вече пре Лазареве суботе, одржан је у дворишту Културног центра. Деца су се опробала у прескакању ватре и упознала са обичајима народа северног Баната.

У име локалне самоуправе, овом лепом догађају присуствовао је председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Ово већ постаје традиција, ту су тамбураши, ватра и крофне, можемо да уживамо јер смо град који уме да чува обичаје. Такође, да млађима покажемо да је важно чувати наслеђе предака и драго ми је што нас у томе подржава велики број суграђама. Не само да се трудимо да Кикинди пружимо напредак, раст и развој, ми и чувамо нашу баштину од заборава – рекао је Богдан.

Упркос хладном времену, двориште Културног центра вечерас је било пуно. Уз музику тамбурашког оркестра са бине, подељено је много кокица, крофни и сокова.

– Већ други пут организујемо овај древни обичај Срба у северном Банату. Драго ми је да је одзив велики, наши суграђани то воле. Ово је леп породични догађај у којем учествују сви из породице и надам се да ћемо подстаћи грађане да га одржавају испред својих кућа – каже в. д. Директор Културног центра, Марко Марковљев. – За све присутне наше другарице из Иђоша, Боса Татомир и Смиља Гецић, направиле су 800 крофни, а кокичара „Худини“ нам је поклонила кукуруз за кокице. У дворишту је и кутија за добровољне прилоге намењене Центру за пружање услуга социјалне заштите.

 

error: Content is protected !!