Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“ večeras je sedište pozorišnog stvaralaštva amatera iz čitavog regiona. Susreti pod nazivom „Toća smotra“, organizuju se svake godine u znak sećanja na rano preminulog glumca i reditelja Društva, Janoša Tota.
– Ovde smo ga svi zvali Toća, pa smo po nadimku i nazvali festival posvećen njemu. Janoš je kod nas i radio, bio je sekretar i član predsedništva, a glavnu ulogu je imao u pozorišnoj sali jer je počeo kao glumac, a zatim je i režirao. On je voleo te kratke komedije, od pet do 20 minuta, i inače je jako voleo da radi sa decom. Njemu sam zahvalna što sam, u trećem razredu osnovne škole, stala na scenu i drago mi je što sam posle i nastavila da recitujem. „Eđšeg“ mnogo duguje Janošu i ideja da organizujemo festival posvećen njemu postoji već dugo, ali nas je sprečio kovid, pa smo prvu smotru organizovali tek 2021. godine – rekla je Ramona Tot, predsednica KUD „Eđšeg“ i članica Saveta mađarske nacionalne manjine.
Broj učesnika rastao je iz godine u godinu, da bi, na ovogodišnjoj, četvrtoj „Toća smotri“, za jedno veče, u svojevrsnom pozorišnom maratonu, bilo odigralo čak 13 predstava pozorišnih trupa iz devet mesta. Gosti su stigli Mužlje, Čonoplje, Srbobrana, Ruskog Sela, Utrine, Tobe i Novog Orahova, kao i prijatelji „Eđšega“, trupa iz Galgaheviza u Mađarskoj.
– Više od 40 godina negujemo prijateljstvom sa Galgahevizom – kaže Ramona Tot. – Prošle godine njihovo udruženje penzionera osnovalo je glumačku grupu i večeras, kod nas, oni su tek drugi put na sceni. To i jeste ideja, da pružimo šansu i malim dramskim grupama da igraju, i čekamo ih svake godine.
Na revijalnoj smotri kratke scenske forme u trajanju od dve do 35 minuta igrale su dramske grupe različitih uzrasta – od mlađih osnovaca do penzionera. Veče su otvorili domaćini, glumačka grupa „Eđšega“ „Jožef Atila“, sa predstavom „Bežika će reći“, u režiji Janoša Kiralja.
Festivalu su prisustvovali i Zoltan Tot, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, i Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
Članovi Kluba za negovanje tradicije i običaja svih naroda i narodnosti iz Srbobrana nastupili su sa predstavom „Mali đavoli u velikim nevoljama“.
– Sa ovim komadom smo, na susretima učeničkih predstava na mađarskom jeziku u Feketiću osvojili zlato i plasirali se za učešće na festivalu u Debrecinu – kaže Angela Robotka iz srbobranskog kluba. – Prvi put smo ovde i jako nam se dopada. Nadam se da ćemo doći i sledeće godine.
Upravo sjajno uigrani, talentovani i brzi „Mali đavoli“ u maštovitom komadu izazvali su ovacije publike, a sa ništa manje oduševljenja primljene su i ostale predstave.
Kratka scenska forma pod nazivom „Pošteni lopov“ iz Tobe karakteristična je po tome što u njemu igraju, uglavnom, mališani nižeg osnovnoškolskog uzrasta, njih 14, koji su imali i svoje „klupske“ zelene majice sa nazivom svog mesta. Drugi kuriozitet je u tome što ovo društvo mladih glumaca vode dve preduzimljive mame, Timea Hertlih i Helena Aranjoš.
– Radile smo same sa decom, a KUD „Petefi Šandor“iz Tobe ustupio nam je prostor za rad. Počelo je tako što smo pripremile žurku za Noć veštica i, pošto u Tobi ima veoma malo aktivnosti za decu, mi smo rešile da napravimo predstavu, što se njima jako svidelo. Igramo je drugi put. Nastupili smo u Mužlji i sada ovde, u Kikindi – kaže Helena Aranjoš.
Prepuna sala publike, Kikinđana i samih učesnika koji su pratili nastupe kolega, siguran je znak da su ovakvi pozorišni susreti neophodni i da će sećanje na omiljenog glumca i reditelja, Janoša Tota, zahvaljujući njegovim kolegama, još dugo živeti.
S. V. O.
– Ove godine nastupio je čak 21 takmičar, uzrasta od vrtića do maturanata, iz Kikinde, Čoke, Sente, Nove Crnje, Tornjoša, Torde i Tobe. Takmičenje se odvija u tri uzrasne grupe i u svakoj žiri bira troje najboljih koji će biti i nagrađeni – rekla je Vivien Fazekaš, predsednica Udruženja.
Posle tri bloka pesme, igre, i najlepših stihova po izboru učesnika, žiri u sastavu Gizela Kekenj, Ramona Tot i Apolonija Koso, imao je težak zadatak da izabere najbolje.
Elena Barna bila je najbolja u srednjoj uzrasnoj grupi, na drugom mestu bila je Emuke Krišan, a na trećem Leona Đun. Među najmlađim talentima istakli su se Petra Kanalaš (treće mesto), Stašo Terzin (drugo mesto), dok je apsolutne simpatije i žirija i publike pobrao Edvard Čanadi, učenik trećeg razreda iz Čoke.
– Pevao sam „Elvisa Prislija“, „Zatvorski rok“, i jako sam zadovoljan. Učestvujem na takmičenjima, ali ovde sam bio prvi put i doći ću opet – rekao je presrećni Edvard koji na repertoaru ima i Frenka Sinatru, ali je, kaže, sada želeo da peva pesmu koju je izvodio “Kralj”.
Jedinstveno takmičenje koje je donelo mnogo radosti i izvođačima i publici, pomogli su Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine i Grad Kikinda koju je predstavljala Melita Gombar, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
– Iz godine u godinu takmičenje stiče sve veću popularnost među decom i mladima. Za ovu manifestaciju karakteristično je da se odvija na mađarskom, čime se daje doprinos negovanju mađarskog jezika i pruža mogućnost deci i mladima da nastupe pred publikom i žirijem čiji saveti će im pomoći i usmeriti ih na koji način da razvijaju svoje potencijale, kao i da steknu samopouzdanje u nastupu. Uz to, imaju mogućnost da se upoznaju i stiču nova prijateljstva. Grad Kikinda je prepoznao značaj manifestacije i pružio je podršku, kao što će i ubuduće činiti – rekla je Melita Gombar.
– Večeras imamo priliku da uživamo u harmoniji i lepoti horskog nastupa u našem gradu. Ovaj susret učesnicima pruža priliku da, osim druženja, uspostavljanja saradnje i razmene iskustava, prikažu i deo bogatstva kulturne tradicije predela iz kojih dolaze. Naš grad je prepoznatljiv po bogatom kulturnom nasleđu, multikulturalnosti i višejezičju na koje smo ponosni, koje negujemo i čuvamo, a muzika i pesma u tome imaju neprocenjiv značaj – rekla je Melita Gombar.
Raznoliki repertoar i izvrsna izvođenja učinila su ovo veče posebnim i opravdali motiv organizatora za održavanje manifestacije – jačanje zajedničkih veza i kulturnog nasleđa.
