Културно уметничко друштво „Еђшег“ организовало је покладе. Обичај терања зиме организује се у периоду од Света три краља, 6. јануара па све до Пепелне среде односно до почетка великог, четрдесетодневног, поста уочи Ускрса.
-Ово је догађај којем се највише радују деца и првенствено њима је намењен – истакла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“. – У оквиру поклада обичај је да се деца маскирају и у томе им пуно помажу маме и баке, васпитачице и учитељице. Велику помоћ имали смо и од чланова удружења „Кекенд“ који су са малишанима играли народне игре, као и дечије игре које су биле популарне у време када су наше мајке и баке биле мале.
Традиција поклада датира још из паганског периода. Према веровањима, у последњим данима зиме, када су дани све краћи, веровало се да Сунце слаби и да тада оживљавају зли духови који су терани желели игром, поворкама и маскирањем.
-Традиција је и да се пали лутка „Кисе“ и тада деца певају стару народну песму. Симболично, на овај начин терамо зиму и све лоше, а са радошћу дочекујемо пролеће. На дан поклада једу се покладске крофне које су припремиле најстарије чланице „Еђшега“ – појаснила је Рамона Тот.
У покладама су учествовали ученици школе „Фејеш Клара“ , малишани из вртића „Наша радост“, као и ђаци из кикиндских школа којима је мађарски изборни предмет.
-Учествовало 35 деце и овакви догађаји који су, за њих, забавни, најбољи је начин да деци приближимо традицију и да их научимо како су некада живели наши преци. Сви учесници били су маштовити и креативни – додала Вивиен Фазекаш из удружења „Кекенд“.
Покладе су први пут организоване у Мађарској у 15. веку. Према традицији, време поклада је био период избора партнера и венчања, јер је било забрањено одржавати венчања и свадбе током великог поста који је долазио након поклада. Покладе су се завршавале уторком пре Пепелне среде када се одржавала покладна сахрана уз звуке контрабаса. Контрабас се пре поноћи постављао на највећи сто у крчми, покривен белом плахтом, а затим су се око њега запалиле свеће. У присуству свештеника и ожалошћених званица су певали опроштајне ноте до поноћи.
А.Ђ.
– Ово је први догађај у нашој новој згради и јако ми је драго што смо отворили капију суграђанима да виде шта смо до сада урадили. Салашарско позориште долази са својом сценом и зато је ово гостовање, на неки начин, генерална проба за оно што нас чека – изградња наше летње бине – рекла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“.
У представи је играо и Кикинђанин Данијел Тот, који је прве глумачке кораке направио управо на сцени „Еђшега“, а затим дипломирао на новосадској Академији. Са Салашарским позориштем сарађује још од студентских дана и већ пети пут је на летњој турнеји.
– Ово много значи људима у местима у којима немају лак приступ класичном позоришту. У војвођанској мађарској култури Салашарско позориште је веома познато и сваке године се ишчекује листа места у која долазимо. „Сељачки Хамлет“ је комплексна представа која прави паралелу између некадашње социјалистичке атмосфере и савременог доба – истакао је Тот.
Салашарско позориште већ деценијама негује мађарску позоришну традицију, доносећи је и у најмања места широм Војводине. Њихове представе, често инспирисане локалном културом и историјом, представљају важан мост између уметности и публике, чувајући и преносећи мађарско културно наслеђе новим генерацијама.
– Ова монографија ће бити друкчија – неће садржати само податке, већ и репортаже, као и QR кодове који ће читаоце водити ка дигиталним платформама где ће моћи да виде више слика и информација – истакла је Рамона Тот, председница „Еђшега“ и чланица Савета мађарске националне мањине.
„Еђшег“ ове године обележава и 120 година од рођења Јожефа Атиле, једног од најзначајнијих мађарских песника 20. века. У част овог јубилеја, глумачка секција друштва, која носи његово име, припрема представу сенки под називом „Атила Јожеф – човек иза линија“, која ће осветлити песников животни пут, унутрашње борбе и дубину његовог стваралаштва. Режију потписује Шандор Кираљ.
– Захваљујући средствима које је Удружење грађана „Кекенд” добило по конкурсу Министарства културе, већ смо одржали неколико програма песнику у част: радионице, рецитовања и наступ музичког састава „Мечвираг“ из Сенте који је извео композиције на основу његових текстова. Последњи у низу је позоришна представа, чија се премијера очекује до краја јула – додала је Рамона Тот.
Поред културних активности, у току је и адаптација новог објекта намењеног раду Друштва. Зграда, која се налази преко пута „Еђшега“ недавно је купљена уз подршку Савеза војвођанских Мађара, Националног савета мађарске националне мањине и Владе Мађарске.
– Наши чланови, аматери, уређују нови простор. Током лета планирамо да завршимо летњу сцену у дворишту, док су просторије унутар зграде намењене раду секција. Тамо већ ради секција веза, а у зграду су унесене и ношње фолклорног ансамбла.