Културно-уметничко друштво „Еђшег“ вечерас је седиште позоришног стваралаштва аматера из читавог региона. Сусрети под називом „Тоћа смотра“, организују се сваке године у знак сећања на рано преминулог глумца и редитеља Друштва, Јаноша Тота.
– Овде смо га сви звали Тоћа, па смо по надимку и назвали фестивал посвећен њему. Јанош је код нас и радио, био је секретар и члан председништва, а главну улогу је имао у позоришној сали јер је почео као глумац, а затим је и режирао. Он је волео те кратке комедије, од пет до 20 минута, и иначе је јако волео да ради са децом. Њему сам захвална што сам, у трећем разреду основне школе, стала на сцену и драго ми је што сам после и наставила да рецитујем. „Еђшег“ много дугује Јаношу и идеја да организујемо фестивал посвећен њему постоји већ дуго, али нас је спречио ковид, па смо прву смотру организовали тек 2021. године – рекла је Рамона Тот, председница КУД „Еђшег“ и чланица Савета мађарске националне мањине.
Број учесника растао је из године у годину, да би, на овогодишњој, четвртој „Тоћа смотри“, за једно вече, у својеврсном позоришном маратону, било одиграло чак 13 представа позоришних трупа из девет места. Гости су стигли Мужље, Чонопље, Србобрана, Руског Села, Утрине, Тобе и Новог Орахова, као и пријатељи „Еђшега“, трупа из Галгахевиза у Мађарској.
– Више од 40 година негујемо пријатељством са Галгахевизом – каже Рамона Тот. – Прошле године њихово удружење пензионера основало је глумачку групу и вечерас, код нас, они су тек други пут на сцени. То и јесте идеја, да пружимо шансу и малим драмским групама да играју, и чекамо их сваке године.
На ревијалној смотри кратке сценске форме у трајању од две до 35 минута играле су драмске групе различитих узраста – од млађих основаца до пензионера. Вече су отворили домаћини, глумачка група „Еђшега“ „Јожеф Атила“, са представом „Бежика ће рећи“, у режији Јаноша Кираља.
Фестивалу су присуствовали и Золтан Тот, заменик покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство и председник Савета Месне заједнице Сајан, и Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
Чланови Клуба за неговање традиције и обичаја свих народа и народности из Србобрана наступили су са представом „Мали ђаволи у великим невољама“.
– Са овим комадом смо, на сусретима ученичких представа на мађарском језику у Фекетићу освојили злато и пласирали се за учешће на фестивалу у Дебрецину – каже Ангела Роботка из србобранског клуба. – Први пут смо овде и јако нам се допада. Надам се да ћемо доћи и следеће године.
Управо сјајно уиграни, талентовани и брзи „Мали ђаволи“ у маштовитом комаду изазвали су овације публике, а са ништа мање одушевљења примљене су и остале представе.
Кратка сценска форма под називом „Поштени лопов“ из Тобе карактеристична је по томе што у њему играју, углавном, малишани нижег основношколског узраста, њих 14, који су имали и своје „клупске“ зелене мајице са називом свог места. Други куриозитет је у томе што ово друштво младих глумаца воде две предузимљиве маме, Тимеа Хертлих и Хелена Арањош.
– Радиле смо саме са децом, а КУД „Петефи Шандор“из Тобе уступио нам је простор за рад. Почело је тако што смо припремиле журку за Ноћ вештица и, пошто у Тоби има веома мало активности за децу, ми смо решиле да направимо представу, што се њима јако свидело. Играмо је други пут. Наступили смо у Мужљи и сада овде, у Кикинди – каже Хелена Арањош.
Препуна сала публике, Кикинђана и самих учесника који су пратили наступе колега, сигуран је знак да су овакви позоришни сусрети неопходни и да ће сећање на омиљеног глумца и редитеља, Јаноша Тота, захваљујући његовим колегама, још дуго живети.
С. В. О.
– Ове године наступио је чак 21 такмичар, узраста од вртића до матураната, из Кикинде, Чоке, Сенте, Нове Црње, Торњоша, Торде и Тобе. Такмичење се одвија у три узрасне групе и у свакој жири бира троје најбољих који ће бити и награђени – рекла је Вивиен Фазекаш, председница Удружења.
После три блока песме, игре, и најлепших стихова по избору учесника, жири у саставу Гизела Кекењ, Рамона Тот и Аполонија Косо, имао је тежак задатак да изабере најбоље.
Елена Барна била је најбоља у средњој узрасној групи, на другом месту била је Емуке Кришан, а на трећем Леона Ђун. Међу најмлађим талентима истакли су се Петра Каналаш (треће место), Сташо Терзин (друго место), док је апсолутне симпатије и жирија и публике побрао Едвард Чанади, ученик трећег разреда из Чоке.
– Певао сам „Елвиса Прислија“, „Затворски рок“, и јако сам задовољан. Учествујем на такмичењима, али овде сам био први пут и доћи ћу опет – рекао је пресрећни Едвард који на репертоару има и Френка Синатру, али је, каже, сада желео да пева песму коју је изводио “Краљ”.
Јединствено такмичење које је донело много радости и извођачима и публици, помогли су Национални савет мађарске националне мањине и Град Кикинда коју је представљала Мелита Гомбар, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Из године у годину такмичење стиче све већу популарност међу децом и младима. За ову манифестацију карактеристично је да се одвија на мађарском, чиме се даје допринос неговању мађарског језика и пружа могућност деци и младима да наступе пред публиком и жиријем чији савети ће им помоћи и усмерити их на који начин да развијају своје потенцијале, као и да стекну самопоуздање у наступу. Уз то, имају могућност да се упознају и стичу нова пријатељства. Град Кикинда је препознао значај манифестације и пружио је подршку, као што ће и убудуће чинити – рекла је Мелита Гомбар.
– Вечерас имамо прилику да уживамо у хармонији и лепоти хорског наступа у нашем граду. Овај сусрет учесницима пружа прилику да, осим дружења, успостављања сарадње и размене искустава, прикажу и део богатства културне традиције предела из којих долазе. Наш град је препознатљив по богатом културном наслеђу, мултикултуралности и вишејезичју на које смо поносни, које негујемо и чувамо, а музика и песма у томе имају непроцењив значај – рекла је Мелита Гомбар.
Разнолики репертоар и изврсна извођења учинила су ово вече посебним и оправдали мотив организатора за одржавање манифестације – јачање заједничких веза и културног наслеђа.
