Radovan Subin, kulinar i kuvarski sudija predstavio je svoju knjigu „Zlatnom varjačom po svetu“. Naš sugrađanin rado je viđen gost na gastronomskim manifestacijama kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu bilo da je u ulozi onoga ko priprema ili onoga ko ocenjuje hranu. Knjiga sadrži 20 recepata, 10 anegdota i čak 60 fotografija.
-Knjigom obeležavam dve decenije rada u kulinarstvu. Oni koji je budu čitali moći će više da saznaju o mojim počecima. Nužda me je naterala da se bavim gastronomijom jer mi je nakon problema sa srcem doktor savetovao da promenim način života, da bude mirniji i evo me dokle sam dogurao – kaže Subin.
Recepti koji se nalaze u knjizi su iz domaće, vojvođanske, kuhinje.
-Opisao sam i deo mađarskih jela koju veoma volim jer ima dosta začina. To je jedina kuhinja gde se svi ukusi: slatko, slano, ljuto, kiselo osećaju odjednom. Tako da ima recepata za paprikaše, gulaše, riblje čorbe sa kojima sam i započeo svoju kuvarsku karijeru. Tu su i pečenja, ali i štrudle sa makom – otkrio je Subin.
Otkrio nam je i koje je njemu omiljeno jelo.
-Volim jagnjetinu, tako da su moji favoriti ovčiji paprikaš, perkelt. Uživam da ih spremam i ocenjujem – saznajemo od Radovana Subina.
Knjiga je izašla u izdanju „Banatskog kulturnog centra“, a direktor Radovan Vlahović govorio je na promociji.
-Prvi put „Banatski kulturni centar“ će se na Sajmu knjiga u Beogradu predstaviti i jednim izdanjem vezanim za kulinarstvo. Bilo je krajnje vreme da se Banaćani, osim kulturom, predstave i nečim što dobro znaju, dobrim jelom i zanimljivim receptima. Radovan nas je u proteklih 20 godina oduševljavao svojim kulinarskim umećem i drago mi je što je odlučio da sve to ovekoveči u knjizi – dodao je Vlahović.
Na promociji su govorili dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam iz Vrnjačke Banje Drago Cvijanović, najbolji kuvar na svetu Miljan Stojanić, profesorica na PMF-u Lukrecija Đeri, dr Saša Stepanov, profesor na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije MEF iz Beograda, Dragan Cvetković, predsednik Komore organskih proizvođača iz Severne Makedonije. Prisustvovali su i Vitezovi kulinarstva, učenici na smeru kuvar i konobar Ekonomsko-trgovinske škole, ali i mnogobrojni sugrađani.
A.Đ.
Dr Jovica Trkulja, naš Beograđanin, u penziji je od pre tri godine pa često boravi u svom zavičaju, Kikindi i Nakovu, a nizu knjiga o zaboravljenim Kikinđanima: prof. Mirku Kosiću (2014.), slikaru Radivoju Berbakovu (2015.), prof. Spasoju Grahovcu (2021.), uz feljtone u „Novim kikindskim novinama” o Milivoju Juginu (2019.) i slikaru Đuri Radloviću (2022.), od danas u pomenutom nedeljniku, pridodaje i feljton o Bošku Bursaću o kojem je i knjiga u pripremi.
– U povesti srpskog fudbala nezaobilazno je ime Boška Bursaća. On je bio i ostao najpoznatiji Nakovčanin u bogatoj fudbalskoj istoriji ovog sela na severu Banata. Nema stanovnika Nakova koji ne poznaje Boška ili koji nije čuo za njegove uspehe u fudbalu. Nama starijima bio je i idol, sportista kome smo se divili, čovek stava i principa u koga smo verovali i poštovali ga – priča Trkulja – Posle kolonizacije 1945. godine i dolaska Krajišnika u Banat, Nakovčani su se teško privikavali pritisnuti brojnim frustracijama. U takvoj situaciji težili su da se dokažu i približe bogatim banatskim selima u kojima su po najvišim evropskim standardima obrađivali zemlju, gajili stoku, obavljali brojne zanate, bavili se sportom, kulturno-umetničkim radom i sl. Nama Nakovčanima to je omogućio fudbal, ponosni na talentovane momke, koji su doživljavani kao „novi vitezovi bez straha i mane”, a jedan od njih, među prvima i najvećima bio je Boško Bursać. 
Kao igrač Bursać je krenuo s banatskih terena, iz nakovačkog Poleta, preko kikindskog Odreda i zrenjaninskog Proletera, stigavši do prestonica evropskog fudbala: Nemačke, Italije, Francuske… NK Rijeka pod stenama legendarne Kantride, bila mu je drugi dom, od 1964. do 1972. godine. Značajan trag ostavio je zatim i u NK Zagrebu (1972-1974.), a završio je ovenčan slavom u Viteseu u Holandiji od 1974. do 1980.
– Uz to, Boško je bio i talentovani slikar. Naslikao je galeriju slika na kojima dominiraju motivi iz njegovog zavičaja. Ponosili smo se njegovim izuzetnim fudbalskim talentom, vrhunskom tehnikom, borbenošću, ali izuzetnim kavalitetima sportiste i čoveka. Kao ubojiti i nepredvidivi centarfor bio je nerešiva enigma za odbrane protivničkih timova. Njihovi treneri i kapiteni stvarali su specijalne taktike da sačuvaju mrežu od Boška. O Boškovoj vernosti Nakovu i njegovom FK Polet najbolje govore podaci da je do kraja života ostao vezan za njih. U Nakovu je preuredio staru švapsku kuću i u njoj provodio sa porodicom nekoliko meseci godišnje, a mlade fudbalere Poleta pomagao je stručnim iskustvom i finansijski. Zato je knjiga o Bošku Bursaću izraz poštovanja i zahvalnosti za sve lepe trenutke, pobede i nezaboravne golove koje nam je priuštio. 
Zapisi o Bošku Bursaću nastali su neplanirano, sticajem nekoliko okolnosti, napominje autor.
Pre 15 godina na Trkuljin predlog ustanovljena je Godišnja nagrada Nakova, a tako se naš sagovornik podrobnije upoznao s biografijama, ličnostima i delom laureata.
Čitajući i gledajući te napise povodom smrti Boška Bursaća, shvatio sam da je neophodno da se o jednom od najvećih nakovačkih sportista svih vremena napiše knjiga dostojna njegovog imena i značaja za razvoj fudbala u Nakovu i Kikindi.