Радован Субин, кулинар и куварски судија представио је своју књигу „Златном варјачом по свету“. Наш суграђанин радо је виђен гост на гастрономским манифестацијама како у нашој земљи, тако и у иностранству било да је у улози онога ко припрема или онога ко оцењује храну. Књига садржи 20 рецепата, 10 анегдота и чак 60 фотографија.
-Књигом обележавам две деценије рада у кулинарству. Они који је буду читали моћи ће више да сазнају о мојим почецима. Нужда ме је натерала да се бавим гастрономијом јер ми је након проблема са срцем доктор саветовао да променим начин живота, да буде мирнији и ево ме докле сам догурао – каже Субин.
Рецепти који се налазе у књизи су из домаће, војвођанске, кухиње.
-Описао сам и део мађарских јела коју веома волим јер има доста зачина. То је једина кухиња где се сви укуси: слатко, слано, љуто, кисело осећају одједном. Тако да има рецепата за паприкаше, гулаше, рибље чорбе са којима сам и започео своју куварску каријеру. Ту су и печења, али и штрудле са маком – открио је Субин.
Открио нам је и које је њему омиљено јело.
-Волим јагњетину, тако да су моји фаворити овчији паприкаш, перкелт. Уживам да их спремам и оцењујем – сазнајемо од Радована Субина.
Књига је изашла у издању „Банатског културног центра“, а директор Радован Влаховић говорио је на промоцији.
-Први пут „Банатски културни центар“ ће се на Сајму књига у Београду представити и једним издањем везаним за кулинарство. Било је крајње време да се Банаћани, осим културом, представе и нечим што добро знају, добрим јелом и занимљивим рецептима. Радован нас је у протеклих 20 година одушевљавао својим кулинарским умећем и драго ми је што је одлучио да све то овековечи у књизи – додао је Влаховић.
На промоцији су говорили декан Факултета за хотелијерство и туризам из Врњачке Бање Драго Цвијановић, најбољи кувар на свету Миљан Стојанић, професорица на ПМФ-у Лукреција Ђери, др Саша Степанов, професор на Факултету за примењени менаџмент, економију и финансије МЕФ из Београда, Драган Цветковић, председник Коморе органских произвођача из Северне Македоније. Присуствовали су и Витезови кулинарства, ученици на смеру кувар и конобар Економско-трговинске школе, али и многобројни суграђани.
А.Ђ.
Др Јовица Тркуља, наш Београђанин, у пензији је од пре три године па често борави у свом завичају, Кикинди и Накову, а низу књига о заборављеним Кикинђанима: проф. Мирку Косићу (2014.), сликару Радивоју Бербакову (2015.), проф. Спасоју Граховцу (2021.), уз фељтоне у „Новим кикиндским новинама” о Миливоју Југину (2019.) и сликару Ђури Радловићу (2022.), од данас у поменутом недељнику, придодаје и фељтон о Бошку Бурсаћу о којем је и књига у припреми.
– У повести српског фудбала незаобилазно је име Бошка Бурсаћа. Он је био и остао најпознатији Наковчанин у богатој фудбалској историји овог села на северу Баната. Нема становника Накова који не познаје Бошка или који није чуо за његове успехе у фудбалу. Нама старијима био је и идол, спортиста коме смо се дивили, човек става и принципа у кога смо веровали и поштовали га – прича Тркуља – После колонизације 1945. године и доласка Крајишника у Банат, Наковчани су се тешко привикавали притиснути бројним фрустрацијама. У таквој ситуацији тежили су да се докажу и приближе богатим банатским селима у којима су по највишим европским стандардима обрађивали земљу, гајили стоку, обављали бројне занате, бавили се спортом, културно-уметничким радом и сл. Нама Наковчанима то је омогућио фудбал, поносни на талентоване момке, који су доживљавани као „нови витезови без страха и мане”, а један од њих, међу првима и највећима био је Бошко Бурсаћ. 
Као играч Бурсаћ је кренуо с банатских терена, из наковачког Полета, преко кикиндског Одреда и зрењанинског Пролетера, стигавши до престоница европског фудбала: Немачке, Италије, Француске… НК Ријека под стенама легендарне Кантриде, била му је други дом, од 1964. до 1972. године. Значајан траг оставио је затим и у НК Загребу (1972-1974.), а завршио је овенчан славом у Витесеу у Холандији од 1974. до 1980.
– Уз то, Бошко је био и талентовани сликар. Насликао је галерију слика на којима доминирају мотиви из његовог завичаја. Поносили смо се његовим изузетним фудбалским талентом, врхунском техником, борбеношћу, али изузетним кавалитетима спортисте и човека. Као убојити и непредвидиви центарфор био је нерешива енигма за одбране противничких тимова. Њихови тренери и капитени стварали су специјалне тактике да сачувају мрежу од Бошка. О Бошковој верности Накову и његовом ФК Полет најбоље говоре подаци да је до краја живота остао везан за њих. У Накову је преуредио стару швапску кућу и у њој проводио са породицом неколико месеци годишње, а младе фудбалере Полета помагао је стручним искуством и финансијски. Зато је књига о Бошку Бурсаћу израз поштовања и захвалности за све лепе тренутке, победе и незаборавне голове које нам је приуштио. 
Записи о Бошку Бурсаћу настали су непланирано, стицајем неколико околности, напомиње аутор.
Пре 15 година на Тркуљин предлог установљена је Годишња награда Накова, а тако се наш саговорник подробније упознао с биографијама, личностима и делом лауреата.
Читајући и гледајући те написе поводом смрти Бошка Бурсаћа, схватио сам да је неопходно да се о једном од највећих наковачких спортиста свих времена напише књига достојна његовог имена и значаја за развој фудбала у Накову и Кикинди.