Ученица трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, Тиса Фелбаб, остварила је значајан књижевни успех освајањем петог места на регионалном конкурсу „Најбоља кратка прича Пирота 2026“. Њена прича „Језеро“ уврштена је у збирку најуспешнијих радова, у конкуренцији од више од 700 прича пристиглих из целог региона.
До вести о успеху Тиса је дошла на необичан начин.
-Сазнала сам случајно јер је стигао папир из поште као да је био покушај доставе пакета. Пошто ништа нисам поручила, мама и ја смо покушале да откријемо одакле пошиљка стиже. Када смо виделе да је из Пирота, биле смо још више збуњене јер немамо никакве везе са тим градом. Онда смо се сетиле конкурса – испричала је Тиса.
Званично обавештење није добила ни телефоном ни мејлом, па је информацију потражила на друштвеним мрежама.
-Погледала сам Инстаграм профил Дома културе Пирот и видела да су још 14. фебруара објавили листу награђених радова, међу којима је био и мој. Освојила сам пето место и прича је уврштена у збирку. Сам начин на који сам сазнала био је веома смешан, али ми је било изузетно драго.
Успех у снажној конкуренцији за њу представља важан подстрек.
-Много ми значи јер ми је то велика мотивација да наставим да пишем, али и да писању приступим на озбиљнији начин. Ово ми показује да у мом раду постоји нешто објективно квалитетно што стручњаци препознају – поделила је са нама млада Гимназијалка.
Иако је конкурс био отворен за све, исход није очекивала.
-Најискреније, нисам мислила да ћу освојити награду. Конкуренција је била јака тако да сам се баш пријатно изненадила – истакла је Тиса.
Награђена прича „Језеро“ ослања се на симболику воде.
-Прича користи мотив воде као метафору за различите врсте људи, али и начин гледања на постојање. Ми се од самог зачећа налазимо у води и она утиче на нас током целог живота. Велика инспирација била ми је и једна епизода серије „Боџак Хорсмен“ која такође има тематику језера – објаснила је саговорница.
Идеја се дуго развијала, али је сам текст настао брзо.
-Требало је времена да дођем до идеје, али када сам написала прву реченицу, требало ми је само два сата да завршим причу. Написала сам је за своју душу и нисам планирала да је шаљем на такмичења. Али када сам видела конкурс, одлучила сам да покушам јер ништа не губим – изјавила је Тиса.
Ова млада гимназијалка се писањем бави годинама.
-У петом разреду сам писала књижевне критике за дечје књиге у оквиру конкурса издавачке куће „Лагуна“. То сам радила до краја осмог разреда, а затим прешла на кратке приче. Прву причу коју сам озбиљно схватила послала сам на конкурс поводом Дана школе и стогодишњице смрти Душана Васиљева. Освојила сам прву награду и од тада редовно пишем и шаљем радове.
Приче са елементима из свог личног живота, како каже, ређе шаље на конкурсе.
-Некад убацим у причу лична искуства, али те приче углавном задржим за себе. Оно што је на неки начин одсечено од мене, шаљем на конкурсе — што је и случај са причом „Језеро“.
Инспирацију не везује за једног аутора, а најближа јој је форма кратке приче.
-Узимам делове стила који ми се допадају из сваке књиге коју прочитам и интегришем их у свој израз. Романи су ми за сада превелики залогај. Песме сам покушала да пишем неколико пута, али ми то делује као потпуно други свет. Роман бих волела да напишем у будућности, када будем сигурнија у себе и када будем имала праву идеју – казала је саговорница.
Тиса већ размишља о новим текстовима.
-Имам идеје за будуће приче и трудим се да пишем што више — да бих развијала дар, али и као начин да процесуирам осећања. Писање је нешто чиме ћу се сигурно бавити, иако, највероватније, уз неки редован посао – одлучна је ова талентована Кикинђанка.
Подршка породице и пријатеља, за њу, има највећу тежину.
-Значи ми много подршка породице и пријатеља. Увек могу да рачунам на конструктивну критику која ми помаже да напредујем. Похвале и сугестије моје мајке и професорке српског језика имају већу тежину од оних са конкурса – казала је ова млада списатељица.
Т. Д.
