кикинда Архиве | Паге 37 оф 320 | Кикиндски портал

Шарене чарапе на тргу: Корисници „Наше куће“ учили суграђане о прихватању различитости и подршци особама са Дауновим синдромом

Tijana Despotovski Марцх 20, 2026

У сусрет Дану особа са Дауновим синдромом, на платоу испред Културног центра одржана је јутрос креативна радионица која је окупила децу, просветне раднике и представнике Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, са јасном поруком – различитост је богатство, а не препрека.

Радионица је организована дан уочи званичног обележавања, са намером да се грађани подсете на значај овог датума и позову да га обележе симболичним ношењем шарених чарапа.

-Дан особа са Дауновим синдромом нам је јако важан и обележавамо га сваке године. Прошле године смо први пут организовали радионицу на тргу и имала је леп одзив, па смо одлучили да наставимо са том праксом – истакла је Николета Павлов, вршилац дужности директора Центра за пружање услуга социјалне заштите.

Она је подсетила да шарене чарапе нису случајан симбол.

-Хромозоми подсећају на чарапе, а код особа са Дауновим синдромом постоји тризомија 21. хромозома. Зато носимо различите чарапе као повод да разговарамо о томе и подигнемо свест. Важно је да се прича, јер ове особе имају иста права као и сви други и треба да буду укључене у живот заједнице.

Учесници радионице, међу којима су били ученици Основних школа „6. октобар“ и „Вук Караџић“, кроз креативан рад украшавали су папирне чарапе различитим техникама, учећи истовремено о солидарности и прихватању.

Седмогодишњи Јулијан Попадић направио је чак две шарене чарапе.

-Сутра је дан прослављања различитости, а то моје чарапе и представљају – рекао је Јулијан.

Његов друг Лука Агостини додаје да је најважније дружење.

-Лепо смо се играли и дружили. Данас сви могу да направе шарене чарапе и да се сете да свакоме треба друштво.

И мали Митар Ваштаг јасно је послао поруку:

-Ми смо овде да дамо подршку, јер је нормално да сви будемо различити.

Из Центра подсећају да тренутно имају 25 корисника, од којих је шест особа са Дауновим синдромом, и истичу да је један од главних изазова комуникација.

-Када проводите време са њима, схватите да је лако разумети шта желе да кажу и шта им је потребно – наглашава Павлов, додајући да ће у наредном периоду наставити да шире сарадњу са различитим институцијама како би корисници били што више укључени у све сегменте друштвеног живота.

Т. Д.

Део Кикинде у понедељак без струје

Aleksandra Djuran Марцх 20, 2026

Услед радова на електричној мрежи у понедељак, 23. марта, од 12 до 14 сати струје неће бити у улицама Банатска, Водице, Викенд зона према Пристаништу и Банатској ка ГП и ка Ауто кући, пут за Пристаниште.

„Илузије” на сцени – Гостовање позоришта из Црвенке

Tijana Despotovski Марцх 20, 2026

Позориште „Стеван Сремац“ Дома културе из Црвенке гостоваће са представом „Илузије“, која је на репертоару у суботу са почетком у 20 часова.

Реч је о комаду насталом по тексту америчког драмског писца Тонија Кушнера, у режији Милене Павловић, који ће пред публику донети занимљиву и слојевиту причу о љубави, кајању и односу између стварности и фантазије. Ова представа уједно представља и праизведбу овог дела у Србији.

Кроз форму „драме у драми“, „Илузије“ на посебан начин истражују питање границе између стварног и замишљеног, подсећајући да у савременом друштву свако од нас ствара сопствену слику стварности. Позориште, као живи чин, остаје место непосредног сусрета глумаца и публике, где се емоције размењују у реалном времену.

У представи играју: Зоран Радуловић, Цвијета Јовановић Мучалица, Гордана Јелић Мештер, Милорад Бјелан, Мирослав Малацко и Ребека Планчак.

Љубитеље позоришта очекује вече испуњено уметношћу, хумором и снажним порукама, уз причу која подсећа на јединствену магију сцене.

Министарство привреде додељује бесповратна средства за развој старих и уметничких заната и послове домаће радиности

Aleksandra Djuran Марцх 20, 2026

Министарство привреде расписало је јавни позив за доделу бесповратних средстава у оквиру Програма подршке развоју старих и уметничких заната и послова домаће радиности у 2026. за микро и мала предузећа, предузетнике и задруге, а за који је опредељено укупно 25 милиона динара. Циљ програма је очување традиционалних занатских вештина, унапређење производних капацитета и подстицање развоја предузетништва у области занатства, као и јачање конкурентности занатских делатности и допринос очувању културног наслеђа и традиционалних техника производње. Отворен је до 9. априла.

Кроз програм се подржавају привредни субјекти који својим радом доприносе очувању културног наслеђа, развоју локалних заједница и туристичке понуде Србије. Право да се пријаве за бесповратних средстава имају правна лица регистрована у Агенцији за привредне регистре (АПР). као привредна друштва или задруге, која су разврстана на микро и мала правна лица у складу са Законом о рачуноводству, као и предузетници регистровани у АПР-у.

Учесник на јавном позиву може поднети само једну пријаву. Опрема која је предмет финансирања мора бити намењена за професионалну употребу приликом израде производа и пружања услуга у складу са делатношћу привредног субјекта, као и у складу са издатим сертификатом Министарства привреде.

Средства су намењена и за финансирање куповине репроматеријала, односно сировине и полупроизвода које треба прерадити или дорадити до коначног производа, а који мора да буде у складу са делатношћу привредног субјекта, као и за финансирање трошкова куповине опреме или репроматеријала на основу предрачуна, не старијег од дана објављивања јавног позива.У позиву се прецизира да се неће финансирати набавка рачунарске или друге опреме која није намењена за професионалну употребу приликом израде конкретних производа у складу са сертификатом и делатношћу привредног субјекта.

Бесповратна средства се одобравају у висини од 100 одсто набавне вредности са предрачуна, укључујући ПДВ, и то од најмање 80.000 динара до највише 300.000 динара, а у случају када је укупна вредност опреме која се набавља виша од 300.000 динара, корисник преузима обавезу да финансира разлику сопственим учешћем.

Поводом обележавања Рамазанског бајрама, из МУП-а апелују на додатну одговорност, стрпљење и опрезност

Aleksandra Djuran Марцх 20, 2026

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодила се 91 саобраћајна незгода у којима је погинуло једна и повређене 32 особе. Током претходног дана на путевима које покрива Полицијска управа Кикинда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су два лица повређена.

Поводом обележавања Рамазанског бајрама, Министарство унутрашњих послова апелује на све учеснике у саобраћају да покажу додатну одговорност, стрпљење и опрезност. Током празничних дана очекује се појачан интензитет саобраћаја, нарочито на прилазима верским објектима и местима окупљања, због чега је од изузетне важности да возачи поштују ограничења брзине, држе безбедно одстојање и избегавају ризична претицања.

-Поштовањем саобраћајних прописа и међусобним уважавањем доприносимо безбедности свих учесника у саобраћају и спречавању нежељених последица. Министарство унутрашњих послова свим припадницима исламске вероисповести упућује искрене честитке поводом Рамазанског бајрама, уз жељу да празник проведу у миру, здрављу и радости, у кругу својих најближих – стоји у саопштењу МУП-а.

Данас почиње пролеће, по многима најлепше годишње доба

Aleksandra Djuran Марцх 20, 2026

Према подацима Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, пролеће почиње данас у 15 часова и 46 минута, када на северној полулопти наступа пролећна равнодневица, док у исто време на јужној почиње јесен.

Сунце у Београду је јутрос, на дан почетка пролећа, изашло у 5 сати и 41 минут, а залази у 17сати и 50 минута, што значи да ће обданица трајати 12 сати и девет минута, а ноћ 11 часова и 51 минут.

На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.

Камен темељац за нови центар у Инђији: Србија и Јапан јачају партнерство

Tijana Despotovski Марцх 19, 2026

Полагањем камена темељца за изградњу Центра за иновације јапанске компаније „Тојо Тајер“ у Инђији, обележен је почетак нове фазе сарадње Србије и Јапана, али и даљег технолошког развоја у нашој земљи.

Председник Србије Александар Вучић поручио је да ова инвестиција има шири значај, јер представља основу за заједничку будућност две државе, истичући да Србија постаје важно место са којег је могуће наступати на различитим светским тржиштима.

Он је нагласио да је реч о посебном дану, упркос глобалним изазовима, и подсетио на јапанску пословицу која говори о стрпљењу и упорности као путу ка резултатима, повезујући је са развојем овог пројекта.

Компанија „Тојо Тајер“ започела је производњу у Србији 2022. године, а данас у Инђији запошљава око 630 радника и годишње произведе око пет милиона гума.

Нови центар биће значајан за даљи развој технологија, јер ће се у њему радити на истраживању и развоју, укључујући нове материјале, рецептуре и процесе, чиме ће се унапредити производња и конкурентност компаније.

Према речима Саторуа Морије, извршног директора задуженог за технолошки сектор у компанији, овај пројекат представља дугорочно опредељење и потврду поверења у Србију као партнера. Он је истакао да ће центар имати значај не само за компанију, већ и за развој домаћих стручњака и отварање нових прилика за младе.

Планирано је да овај центар буде део шире глобалне мреже истраживања и развоја, уз сарадњу са тимовима у Јапану и Сједињеним Америчким Државама. Такође, најављено је да би функције развојног центра из Немачке могле бити премештене у Србију, чиме би наша земља постала кључна тачка за европске активности компаније.

Представник амбасаде Јапана у Србији оценио је да Србија има значајну предност када је реч о доступности квалитетних стручњака из области науке и инжењерства, што додатно доприноси привлачности земље за инвеститоре.

Изградња овог центра, како је поручено, представља важан корак ка јачању технолошког развоја, али и продубљивању економских и партнерских односа Србије и Јапана.

Фото: Принт Скрин Инстаграм будуцностсрбијеав

Влада продужила забрану извоза нафте и деривата: Нова мера у циљу заштите домаћег тржишта и грађана

Tijana Despotovski Марцх 19, 2026

Влада Републике Србије донела је одлуку да продужи забрану извоза нафте и нафтних деривата до 2. априла ове године, као једну од мера усмерених на очување стабилности домаћег тржишта.

Ова одлука односи се на извоз дизела, бензина и сирове нафте, и важи за све видове транспорта. Циљ је да се ублаже последице раста цена енергената на глобалном нивоу и спрече евентуалне несташице на домаћем тржишту.

Поред продужења забране, држава је најавила и додатну интервенцију – из робних резерви биће пласирано око 40.000 тона дизела. Ова мера има за циљ да додатно стабилизује снабдевање и ублажи притисак на цене горива.

Како је саопштено, одлуке које се доносе део су ширег пакета мера заштите привреде и грађана у условима нестабилности на светском тржишту нафте. У претходном периоду већ је донета и одлука о смањењу акциза на гориво за око 20 одсто, што је такође имало за циљ ублажавање ценовних удара.

До ових мера долази у тренутку када глобална енергетска ситуација остаје неизвесна, а цене нафте бележе значајан раст услед геополитичких тензија и поремећаја у снабдевању.

Торта од скакаваца и 17.000 оброка дневно: Зоран Иванковић о десет година рада на крузерима

Tijana Despotovski Марцх 19, 2026

Када је 2014. године први пут стао на палубу огромног крузера у Копенхагену, Кикинђанин Зоран Иванковић није ни слутио да ће наредну деценију провести радећи у кухињама бродова који плове широм света. Данас своје искуство преноси ученицима Економско-трговинске школе, где предаје куварску групу предмета.

Иванковић је рођен 1987. године у Кикинди, где је завршио Основну школу „Свети Сава“ и Економско-трговинску школу. Након тога је у Новом Саду положио за кулинарског техничара и завршио специјализацију за хладна предјела, а потом и факултет туризма и хотелијерства.

До посла на броду, каже, није дошао из авантуризма, већ из потребе.

-Завршио сам школу, али није било сталног посла. Радио сам по Кикинди углавном замене људи који су на годишњем одмору. Неколико мојих пријатеља већ је радило на бродовима као конобари, па сам преко њих дошао у контакт са агенцијама. После интервјуа, прегледа и папира, брзо сам добио прилику да одем – прича он.

Током десет година рада остао је у истој компанији, која има двадесет бродова, па је често премештан са једног на други. У кухињи је напредовао постепено – од најниже позиције.

-Почео сам као кувар у тренингу, па асистент, трећи, други и на крају први кувар. То је била моја највиша позиција – каже Иванковић.

Први дани били су хаотични.

-Добијате огромну количину информација и све се дешава врло брзо. Чак ни после три месеца нисам се навикао на систем рада.

350 запослених у кухињи и 30.000 кафа

А тај систем је, како каже, изузетно сложен. На једном броду ради око 350 људи у кухињама – од перача судова и магационера до кувара и шефова кухиња.

Сваког дана припрема се огромна количина хране.

-Дневно се направи око 17.000 оброка за путнике и посаду. Само једна кафе-станица на броду изда и до 30.000 кафа дневно.

Намирнице се на брод допремају у огромним количинама.

-На сваких седам дана стиже између 15 и 30 шлепера са храном. Складишта су огромна – само фрижидери су на три спрата.

Кухиња на крузеру функционише као добро организована пирамида. Сваки сегмент има свој тим: за супе, сосове, рибу, салате, десерте или воће, а изнад свих је главни шеф кухиње са својим замеником.

Јеловници се планирају дуго унапред и зависе од региона у којем брод плови.

-Један јеловник је за Балтик, други за Медитеран, трећи за Азију, четврти за Америку. Мењају се на сваке две године.

Један од највећих изазова у раду су велике припреме за празнике. Иванковић памти једну ситуацију из одсека хладне кухиње, када су за амерички празнични мени морали да припреме на хиљаде порција специјалитета.

-Правили смо црвени кромпир са павлаком и кавијаром. На сваком тањиру су морале да буду три половине кромпира у облику звезде. То значи да се кромпир прво љушти, обликује у звезду, кува, хлади и припрема – и тако за четири хиљаде порција. Са припремом се крене две недеље раније.

Радио са 47 нација

На бродовима је радио са људима из 47 различитих нација, што је, каже, посебно искуство.

-То значи 47 различитих менталитета. Оно што је једнима смешно, друге лако у вреди. Радите са истим људима шест месеци без паузе, па није увек лако одржати лепе односе.

С друге стране, управо та разноликост доноси и највеће богатство.

-На броду имате прилику да упознате кухиње из целог света. Пробате воће и јела која код нас не постоје и научите технике које код нас стигну тек годинама касније.

Највише му је, каже, остала у сећању азијска кухиња.

-Кинеска кухиња користи много поврћа, а мање меса. Индијска је врло љута, али ако се љутина смањи, њихова јела много подсећају на наша.

Занимљиво је и да су страни чланови посаде радо пробали српска јела.

-Филипинци и Индијци су били одушевљени сармом и телећом чорбом. Једном смо колега и ја направили бурек за доручак и све је нестало за трен.

Наравно, било је и необичних захтева гостију. Једном приликом су, каже, путници тражили торту од пржених скакаваца.

-То су специјални инсекти који се узгајају за јело. Ја сам их пробао и наредна три дана нисам могао ништа сем јогурта да поднесем.

Ипак, најважније што је понео са бродова није само кулинарско знање.

-Научио сам стрпљење и организацију. И научио сам да су људи различити, али када је храна у питању – сви смо исти.

Данас то искуство преноси ученицима.

-Покушавам да их припремим да могу да раде било где у свету. Брод је добар почетак за младе – виде свет и стекну искуство које им касније много значи.

Т. Д.

За чистију животну средину: Успешна едукација о селекцији отпада

Jelena Trifunović Марцх 19, 2026

Едукативне активности у оквиру пројекта унапређења примарне селекције отпада на територији града Кикинде одвијају се према плану и приводе крају, а пропраћене су великим интересовањем ученика. Посебно су запажени позитивни утисци деце, која са ентузијазмом учествују у радионицама, предавањима и еко-квизовима, брзо усвајајући основна знања о правилном разврставању отпада и заштити животне средине.

Пројекат је обухватио еко-едукацију деце у вртићима и школама, као и едукацију грађана у сеоским срединама, удружењима пензионера и стамбеним заједницама. Фокус је на примарној селекцији отпада на месту настанка, као и на правилном управљању кабастим и грађевинским отпадом.

Кроз укључивање локалне заједнице и мотивацију грађана за уређење свог окружења, пројекат доприноси развоју еколошке свести и стварању здравијег животног простора.

Компанија ФЦЦ Кикинда подсећа кориснике да је омогућена достава месечних рачуна путем електронске поште.

Сви суграђани који желе да рачуне примају на е-маил адресу могу се пријавити и на тај начин допринети бржој и једноставнијој достави, као и смањењу употребе папира.
Потребно је да захтев за достављање рачуна путем е-маила заједно са шифром корисника доставите на е-маил: reklamacije@fcc-group.rs.
Избором електронске доставе рачуна мислимо зелено – штедимо папир, чувамо природне ресурсе и заједно доприносимо заштити животне средине.

Детаљне информације о начину пријаве налазе се на полеђини Вашег рачуна за комуналне услуге.

Такође, из компаније ФЦЦ Кикинда подсећају кориснике да су у обавези да канте за отпад износе у складу са распоредом који су добили приликом поделе канти, као и да у посуде не одлажу запрљан и неадекватан отпад.

Захваљујемо на сарадњи и одговорном односу према заједници- наводе у компанији ФЦЦ.