кикинда Архиве | Page 307 of 320 | Кикиндски портал

ЛЕПА ВАРОШ: Кад је банатском равницом зазвиждао први воз

Jelena Trifunović November 17, 2023

Кикинђани су први воз дочекали пре 166 година, чак 27 година пре Београђана. Пруга Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар била је прва на југоистоку Европе

Тог новембра 1857. године банатска варош са око 15.000 становника нашла се на европском колосеку. Звиждук парне локомотиве први пут се зачуо у недељу 15. новембра у 15 сати и то на новоиграђеном „гвозденом путу“ који је Велику Кикинду повезао са Сегедином и Темишваром. У окићеној и недовршеној станичној згради врвело је од јутарњих сати. Долазак првог воза пропраћен је свечано и са великим узбуђењем. Окупио је тадашње градске и диштриктске званичнике и гомилу радозналог света- господу, занатлије, сељаке, ђаке. Сви они дошли су да се својим очима увере у ново чудо технике.

Пруга Сегедин-Велика Кикинда-Темишвар била је део 700 километара дуге магистрале која је повезивала европске центре: Беч,Братиславу, Будимпешту, све до Базијаша, елитне бање и луке на Дунаву.

Вест о доласку првог воза, данима су прашњавим, кикиндским сокацима јављали добошари. Међутим, поред одушевљења, изградња пруге наишла је и на бројне примедбе и негодовања- дим из локомотиве је отрован, варнице могу запалити тршчане кровове и жито, звук локомотиве плаши стоку…

Мештани којима је земљиште одузето ради изградње пруге били су незадовољни обештећењем. Чињеница је, међутим, да је пруга овом делу Баната донела привредни бум. Пет година после њеног пуштања у саобраћај, у Кикинди је са радом почео први парни млин, убрзо потом и цигларска индустрија.

Железничка станица у Кикинди грађена је од 1854. до 1857. године, по пројекту Франца Долетска. Пругу су пројектовали Матијас Сето и Јозеф Колер. Главни пројекат урадило је француско предузеће „Ернест Ганини“. Грађена је по стандардима за пруге првог ранга.

Пругом ће касније саобраћати многи чувени возови: „Остенд експрес“, „Келети експрес“, „Балкан експрес“, као и „Оријент експрес”, синоним за луксузно путовање.

Исте године када је пуштена у саобраћај пруга Велика Кикинда-Сегедин-Темишвар- 1857. године, одбијен је захтев Великог Бечкерека да се гради пруга до Велике Кикинде. Да није прави тренутак за то, оценило је и тадашње кикиндско поглаварство. Како су образложили, нису решена својинска питања и обештећења грађанима за одузето земљиште за изградњу пруге Сегедин-Темишвар, стога, нису хтели да улазе у нове материјалне потешкоће.

Сплет околности, политичке прилике и пословни интереси утицали су на то да Кикинда добије железницу чак 26 година пре Зрењанина.

Тек 27 година након пуштања у саобраћај железничке трасе Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар, изграђена је пруга Београд-Ниш.

И ФРАНЦ ЈОЗЕФ И ТИТО

Историја бележи и то да је управо овом пругом 1869. године цар Франц Јозеф стигао у посету Кикинди. Путовао је на отварање Суецког канала. Истом пругом у наш град, плавим возом, допутовао је Јосип Броз Тито. Било је то 1956. године, приликом Титовог повратка из посета Совјетском Савезу и Румунији. На железничкој станици дочекало га је више десетина хиљада грађана.

Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

400848868_362557852801851_7402255188155443254_n

Лепота Баната у сликама Тање Ножице

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Суграђанка Тања Ножица свој 60. рођендан прославила је отварањем прве самосталне изложбе у четвртак, 16. новембра, у Галерији културног центра. Почела је да слика пре 2,5 године и од тада је четкицу и платно не испушта из руку.

-У Културном центру, где сам запослена, 2021. године организована је сликарска радионица коју је водила Смиљана Шалго. Заједно са децом која су је похађала и ја сам почела да сликам, а с обзиром на то да имам афинитета према сликарству, брзо сам савладала технике. Када сам насликала прву слику на платну била сам презадовољна, а били су одушевљени и сви око мене. Тада сам кренула и не стајем – прича наша саговорница.

До сада је насликала више од 50 слика и најдража јој је техника акрил на платну.

-Сликам војвођанске мотиве. Ту су банатске куће, салаши, пејзажи, житна поља, сунцокрети тако да је и назив изложбе „Лепота Баната“. Да се ова изложба оствари пуно су ми помогли моји унуци Вања Бербер и Михајло Пиљак. Обојица сликају у радионици и они су у ствари заслужни што сам открила свој таленат. Слике поклањам драгим особама – каже Тања Ножица.

На првој самосталној изложби Тање Ножице изложено је 30 слика.

368310182_225334417234450_4672370365897758126_n

Превентивни прегледи у недељу у Дому здравља

Aleksandra Djuran November 16, 2023

У недељу, 19. новембра од 8 до 16 часова у амбуланти Дома здравља у Светосавској 53 биће организовани превентивни прегледи. Према речима директорице Дома здравља др Биљане Марковић грађани ће моћи да измере телесну масу, а биће им доступно и израчунавање степена ухрањености, мерење крвног притиска, одређивање гликемије, гликолизираног хемоглобина (ХбА1Ц) и липидни статус.

-Ни овога пута нема заказивања, већ је довољно само да грађани оду до здравствене установе од 8 до 16 сати. Држава овим прегледима жели да укаже на значај превенције и да превентивне прегледе учини приступачнијим грађанима. Грађане ће прегледати специјалисти опште медицине, а пацијенте молимо да за лабораторију дођу до 12 сати зато што се одређују масноћа и шећер у крви – рекла је др Марковић.

У протеклом периоду рађени су ултразвук дојке, ПСА тест, прегледи штитасте жлезде, као и кардиолошки прегледи са контролом нивоа глукозе, триглицерида и холестерола у крви.

ХПВ вакцина штити од рака грлића материце

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Град Кикинда односно читав Севернобанатски округ је 2016. године био део пројекта током ког је омогућено добровољно вакцинисање против хуманог папилома вируса, који узрокује инфекције гениталног система, али и рак грлића материце. Тада су хпв вакцину примале само девојчице од 9 до 13 година и ова акција Министарства здравља и Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ одлично је прихваћена. Какво је стање пет година након пилот пројекта разговарали смо др Татјаном Пецарски епидемиологом и начелницом Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

-Ова вакцина, иако није уврштена у календар обавезних, успела је да у календар имунизације уђе као препоручена. Од почетка, када је Фонд за здравствену осигурање обезбедио да ова вакцина буде бесплатна за девојчице и дечаке од 9 до 19 година, у Кикинди је укупно дато 476 доза. Дато је 102 прве дозе у узрасту од 9 до 14 година од чега су 23 дечака. Вакцинисано је и 126 њих од 15 до 19 година међу којима је 21 дечак – истакла је др Пецарски.

Старији од 15 година хпв вакцину примају у три дозе тако да је у овом узрасту комплетно вакцинисано 76 дечака и девојчица, а 80 њих завршило је вакцинацију у узрасти од 9 до 14 година.

– На територији нашег округа 270 деце је комплетно вакцинисаних узраста од 9 до 14, док их је 164 старијих од 14 година, тако да на територији Севернобанатског округа имамо 441 дете комплетно вакцинисано. С обзиром на то да је вакцина препоручена и када сагледамо број вакцинисаних у другим окрузима можемо да будемо задовољни – напоменула је др Татјана Пецарски.

Са друге стране, напомиње наша саговорница, обухват вакцинисани треба да буде већи нарочито ако се узме у обзир важност ове вакцине. Она није превенција само за кондиломе односно не онкогене типове хуманог папилома вируса, него се у њој налазе и онкогени типови који изазивају рак грлића материце.

-У 100 одсто узорака рака грлића материце налази се хпв инфекција. То значи да је сваком раку грлића материце претходила ова инфекција, а овом вакцином смањује се ризик од поменуте инфекције, а самим тим и од рака грлића материце. Вакцинишемо и дечаке јер су управо они преносиоци хпв инфекције. Ова вакцина сматра се једном од најсигурнијих вакцина јер има најмањи број нежељених ефеката и још увек нисмо забележили тежи нежељени ефекат након што је неко примио – појаснила је др Тајана Пецарски.

Вакцине има и ко год жели да заштити своје дете на овај начин може да се јави педијатрима у Школском диспанзеру. Вакцина се даје петком и сви од 9 до 19 година могу је примити. До 14. године вакцина се даје у две, а од 15. до 19. године у три дозе.

Рак грлића материце погубан за жене

Рак грлића материце у Србији је међу три најчешћа и у оболевању и у морталитету код жена. Разлог томе је касно јављање лекару и жене најчешће долазе када болест узме маха и када не може пуно тога да се уради.

-Поражавајуће је да у 21. веку, када имате превентиву меру, имате и огроман број младих жена које оболевају и умиру од рака грлића материце. Ова вакцина штити и од карцинома на аногениталној регији, орофаринксу, језику – навела је наша саговорница.

Део домаћинстава у Кикинди данас без воде

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Према последњим информацијама са терена и најави извођача радова на водоводној мрежи данас, 16. новембра, без воде ће од 11 до 15 часова остати потрошачи у Кикинди и у улицама Марка Краљевића од Киш Михаља до Вељка Петровића и Милоша Црњанског од Кумановске до Саве Липованова.

Из ЈП “Кикинда” апелују на потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760 и 062/88-44-888.

399434945_1572326833571956_3848913023227671088_n

Лена Давидовић освојила друго место на конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање

Aleksandra Djuran November 15, 2023

Лена Давидовић, ученица седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“ заузела је друго место на литерарном конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине. Тема је била „Мултиетничка слика моје школе“, а како сазнајемо од наше талентоване суграђанке за конкурс је чула од своје наставнице српског језика Јоване Бандић.

-У саставу сам описала своју школу коју похађају ђаци различитих националности. Без обзира на то што је неко српске, мађарске, ромске, црногорске или бошњачке националности, ми се лепо дружимо и слажемо. Помажемо једни другима, заједно учимо и савладавамо градиво. То што смо различити учи нас да будемо толерантни, али и да сазнамо више о култури и традицији других, што ће нас обогатити – сазнајемо од Лене Давидовић.

Награђена је паметним сатом и признање је примила у Покрајинској влади. Како је на конкурс приспео велики број радова ученика из читаве Војводине, није очекивала да ће она бити једна од троје награђених.

-Ово ми није прва награда за литерарни рад, али је једна од најдражих. Више волим да пишем песме и ту сам имала више успеха у односу на прозне саставе. Највеће признање које сам до сада освојила је прво место на конкурсу под називом „Краљевство белих рада“ који је био расписан у Црној Гори у Бијелом Пољу. Волим да читам иако су ми омиљени предмети математика, физика и биологија. Најдраже књиге су му „Ноћна школа“ ауторке К.Џ.Доерти и „Лето кад сам постала лепа“ Џени Хан – открива нам наша суграђанка.

Поред успеха у школи, али и на такмичењима из природних и друштвених предмета, Лена се бави и спортом односно тренира одбојку. У плану јој је да упише Гимназију „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду или природни смер у кикиндској Гимназији.

Кикинда у врху локалних самоуправа по проценту пописаних газднистава

Aleksandra Djuran November 15, 2023

У Србији је 1. октобра почео попис пољопривредних газдинстава. У десет катастарских општина на територији Града има 5.369 пољопривредних газдинстава и сви су у обавези да учествују у попису. За попис су ангажована 24 пописивача међу којима је и Драган Илић из Кикинде.

-У првом наврату имао сам задатак да попишем 230 домаћинстава и како сам то добро урадио, поверено ми је још пољопривредника које обилазим. До сада сам пописао 306 и остало ми је још десетак махом оних где су носиоци газдинстава у иностранству или на неком раду. Са већином сам ступио у контакт и договорио да обавимо попис – каже Илић чији је задатак био да обиђе пољопривредна газдинства у центру и ужем центру Кикинде.

Искуства су, напомиње Илић, врло добра.

-У 99 одсто случајева носиоци газдинстава били су коректни. Објашњено им је да је попис и њихов и наш задатак и да је потребан због статистичких података. Највише су ме питали због чега се сада ради попис, када су већ све пријавили и то у квадратним метрима путем е аграра. Ово је ипак нешто друго, реч је о статистици и попис се организује на нивоу читаве земље, тако да су пописана и газдинства која нису регистрована у Министарству пољопривреде и сви су обухваћени без обзира на то колико земље имају и којом граном пољопривреде се баве – рекао нам је Драган Илић.

Tractor agricultural machine cultivating field.

Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој подсећа да се попис односи на регистрована пољопривредна газдинства, као и она која су ажурирана у бази података у односу на претходну годину.

-У граду и селима завршен је попис у 85 одсто газдинстава што нас је сврстало у врх локалних самоуправа у којима је попис при крају и ми очекујемо да ће се завршити до краја месеца. Од тог броја 53 процента је оних која се баве пољопривредом. У попис не улазе само породична пољопривредна газдинства, него и правна лица и предузетници који су могли да се само попишу од 1. јуна. Закон о попису пољопривреде налаже да се пописују сва пољопривредна домаћинства, без обзира на то да ли су правна лица, предузетници или физичка лица. Попис се обавља сваких десет година и то је једини инструмент који за свако насељено место може да пружи податак о броју газдинстава, земљишном и сточном фонду и категоријама коришћења земљишта, о површинама под усевима, воћњацима, виноградима, наводњавању, употреби органских и минералних ђубрива, броју кошница пчела, пољопривредних машина, објеката, чак и броју људи који обављају пољопривредне активности и према полу и према старости – појаснила је наша саговорница.

Попис ће омогућити да се добијени подаци искористе за развој пољопривредне производње, за доношење мера аграрне политике које ће помоћи произвођачима да унапреде и развију свој посао. –

-Наши пољопривредници су сарадљиви и добро информисани. Пописивачи не питају ништа од личних података и формулар обухвата опште податке, а све њих желим да похвалим да савесно и одговорно обављају посао на терену – додаје Мирослава Наранчић.

Крајњи рок за завршетак пописа је 15. децембар, а прелиминарни резултати биће у јануару 2024. године.

Више од три милиона Покрајинска Влада определила Геронтолошком центру

Aleksandra Djuran November 14, 2023

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре за унапређење социјалне заштите у Војводини, истакавши да је од 2016. године у ту област из покрајинског буџета уложено готово 2,5 милијарди динара. И Геронтолошки центар у Кикинди на овом конкурсу добио је 3,4 милиона динара за три пројекта. За набавку намештаја за клуб и трпезарију у Новом дому опредељено је милион и 190 хиљада динара, за рачунарску опрему у истом простору добијено је 1,2 милиона, док је милион динара додељено за набавку клима уређаја за трпезарије и клуб Геронтолошког центра. У Новом дому тренутно је 60 корисника и капацитет је испуњен, док је у Старом дому тренутно смештено 96 корисника и има још мало места.

-Издвојили смо немали новац од 2016. године, посебно у протекле две године, да бисмо унапредили систем социјалне заштите. Данас можемо рећи да имамо један додатни квалитет у тим установама. Све оно што је наша обавеза као оснивача ми ћемо реализовати у овој и у следећој години, а већ у јануару или фебруару издвојићемо додатних 450 милиона динара за ову намену – рекао је овом приликом Мировић.

На другом овогодишњем конкурсу Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, са укупно 469 милиона динара, подржана су 122 пројекта које ће реализовати 27 установа за смештај корисника чији је оснивач Покрајинска влада – домови за старе, установе за децу и омладину, домови за душевно оболела лица и Центар за социјални рад Нови Кнежевац са домским одељењем.

386866620_1093862388269441_3050445911359972365_n

Прослављена слава Храма светих Козме и Дамјана и 20 година од почетка изградње

Aleksandra Djuran November 14, 2023

Светом архијерејском Литургијом, коју су служили Владика банатски Никанор и свештенство Православне црквене општине, у присуству великог броја верника и представника Града, на челу са градоначелником Николом Лукачем, у Храму светих Козме и Дамјана обележена је слава Свети Врачи и 20 година од почетка изградње. Ово је била прилика да се дародавцима и градитељима уруче грамате и захвалнице, а Владики банатском Никанору додељена епископска панагија и напрсни крст.

-Две деценије није кратак период, али изградњом и украшавањем Храма испуњена је намера овог града, његових житеља, верника и свештеника. У Кикинди се гради још један свети Храм посвећен Петру и Павлу у Банатској Тополи, а свете куће граде се тамо где су потребне и где народ то тражи. Све богомоље, па и ова, изграђени су добровољним прилозима и молићемо се Богу да постоји дуго и да остане наследницима и верном народу. На нама је да цркве чувамо и обнављамо – рекао је Владика банатски Никанор обраћајући се присутнима.

Заслужнима су уручене грамате, чиме су уврштени у ред црквених добротвора, а међу добитницима је и градоначелник Никола Лукач.

-За све нас ово је значајан јубилеј, нарочито у овим изазовним временима, где су се на делу показали марљивост, упорност и жеља за опстанком наше вере. На нама је да ценимо и поштујемо српску традицији, културу и обичаје. Храм светих Козме и Дамјана краси део града и доказ је да сви ми, Кикинђани, када смо уједињени можемо много тога да урадимо и напредујемо. Много љубави и труда уграђено је у овај Храм и грамата коју сам примио је захвалност свим суграђанима, али и онима који су спровели у дело иницијативу за изградњу још једне цркве у граду. Она је на понос свих нас и показује да само заједно крупним корацима можемо да напредујемо – истакао је Лукач.

Појединцима су уручене су и захвалнице за показану верност, труд и несебичну љубав. Светој архијерејској Литургији присуствовали су и Младен Богдан, председник градске Скупштине, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Валентина Мицковски, чланица Градског већа. Кумови славе били су Игор Голијан и Иван Гаврилов.

-Част ми је што смо Игор и ја кумови славе, а уједно је то надахнуће за наше породице. И ово је начин да допринесемо обележавању великог јубилеја, 20 година од почетка изградње Храма – рекао је Гаврилов.

И Игор Голијан истог је мишљења.

-Ово је место окупљања и прикупљања духовне снаге. Сама чињеница да је две деценије од почетка изградње даје посебан тон овом дану – додао је Голијан.

Храм, посвећен чудотворцима, бесреберницима Козми и Дамјану, почео је да се гради пре две деценије на данашњи дан. Како је истакао старешина Храма отац Бобан Петровић идеја да Кикинда добије још једно православно здање потекла је деведесетих година прошлог века.

-Пошто је Црквена општина прикупила документацију и изнашла локацију, локална власт даривала је плац. Владика банатски Хризостом 1996. осветио је ово место, а до 2003. године текле су припреме за почетак изградње. Трудом и залагањем свештенства и Одбора за изградњу Храма успели смо у својој мисији. Од 2010. године овде су се служиле недељне и празничне свете Литургије, а од 2014. организован је активни живот Црквене општине и успостављена су свакодневна света служења – напоменуо је отац Бобан Петровић.

Осим храма у порти је изграђена црквена канцеларија са светосавском салом, чесма са филтрираном водом, при крају је изградња Парохијског дома са четири стана у који ће се уселити свештенци. Ових дана завршено је уређење порте и дворишта око Храма.

Почело подношење предлога за доделу награде Града

Aleksandra Djuran November 13, 2023

Локална самоуправа расписала је јавни позив за подношење предлога за доделу награде града Кикинде и градских признања за 2023. годину.

Награда града Кикинде, као највише признање, додељује се физичком лицу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју града Кикинде. Градским признањем награђују се физичка или правна лица са пребивалиштем односно седиштем на територији града Кикинде, за значајна остварења у области културе, образовања, здравства, привреде и предузетништва, спорта, хуманости и добротворног рада, постигнута у години у којој се додељују.

Предлоге за доделу награда и признања могу поднети предузећа, установе, друге организације, органи и асоцијације, групе грађана и појединци са територије града Кикинде.

Поред највишег градског признања „Заслужни грађанин Кикинде“ додељују се и признања за: развој спорта „Ника Мирков“ , у области образовања “др Павле Кенђелац” ,у области културе „Јован Ћирилов“, „др Ранко Петровић“ за област здравства, у области привреде и предузетништва „Стефан Бон“ у области хуманости и добротворног рада „Меланија Николић Гаичић“.

Предлог се доставља писано и податке о кандидату и исходима његовог рада, образложење, назнаку области за коју се кандидат предлаже и евентуалне доказе који потврђују наводе образложења.

Предлози се достављају до 15. децембра 2023. године, на адресу: Град Кикинда, Градска управа, Канцеларија број 80 Трг српских добровољаца 12, 23300 Кикинда, са назнаком: ЗА НАГРАДУ ГРАДА КИКИНДЕ.

Додела је 28. децембра када се прославља Дан града.