Srpska pravoslavna crkvena opština organizovala je predavanje posvećeno jednoj od najznačajnijih istorijskih ličnosti Kikinde Pavlu Kenđelcu. Ovom prilikom predstavljen je i naučno – istraživački rad imnazijalca Bogdana Zavišina posvećen životu i radu Pavla Kenđelca, a koji je osvojio prvo mesto na Republičkom takmičenju cenatara za talenate.
-Veoma je važno da se sugrađani upoznaju sa ličnošću i značajem Pavla Kenđelca. Bio je jedan od najobrazovanijih i najistaknutijih ličnosti krajem 18. i u prvoj polovini 19. veka. Dao je svoj doprinos i u prirodnim naukama pre Čarlsa Darvina i zbog toga je došao u sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom – rekao je Zavišin.
Sveštenik Miroslav Bubalo napomenuo je da mu je drago što je crkvena opština suorganizator događaja koji slavi znamenite Kikinđane.
-Pavle Kenđelac je neko o kome treba svi da znaju i naša deca . Sin je Hristofora Kenđelca, osnivača Kikinde i jednog od najobrazovanijih Kikinđana i tog i ovog vremena. Upravo ovakvi ljudi treba da su uzor našoj deci – napomenuo je protojerej Bubalo.
Događaju je prisustvovao i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.
-Važno nam je da podržimo inicijativu mladih koji se interesuju za istoriju našeg grada. Ko su ljudi koji su ga gradili, osnovali i uradili puno i za svetovni, ali i za društveni život grada – istakao je Bogdan.
Prva klapa, jutros je u manastiru Svete Trojice, zadužbini Melanije Mele Gaičić, označila snimanje dugometražnog filma u Kikindi. U filmu „Grešnik“ glavna rola, mati Darije, poverena je sugrađanki, glumici Marti Keler koja nije krila oduševljena što prvi put snima u rodnom gradu.
-Emotivno doživljavam ovaj film. Neizmerno sam srećna što sam dobila priliku da radim u Kikindi i oduševljena sam što sam odabrana za glavnu ulogu. Film je potresna priča i izazov mi je da glumim u njemu. Ozbiljno sam se pripremala za ovu ulogu, bila sam u ženskom manastir da vidim kako monahinje žive, jer gradnja lika nije jednostavna. Kada sam sigla u manastir osetila sam pozitivnu i jaku energiju i sigurna sam da će kritike biti dobre. Ovo je, posle Virdžine, jedna od najozbiljnijih uloga koje sam imala – istakla je Marta Keler.
Vukašin Stanić, takođe ima glavnu rolu. On glumi mladića koji doživljava korenitu transformaciju, posle nesreće.
-Po zanimanju sa trener i iz hobija se godinama bavim glumom u teatru „Levo“. Ovo mi je prva filmska uloga i čim sam dobio scenario, znao sam da će ona biti izazovna i zahtevna. U filmu sam Strahinja i priča je zasnovana po istinitim motivima. Glavna vodilja filma je pokajanje – dodao je Stanić.
Producent filmske kuće „Feniks film“ Miroslav Buđac otkriva da je on jednim delom „krivac“ zašto je Kikinda odabrana za lokaciju snimanja.
-Trebao nam je vojvođanski grad filmičan i zelen. Prva pomisao je bila Kikinda i nakon razgovora sa predstavnicima grada brzo smo se dogovorili oko ovog projekta. Kompletan film se snima na tridesetak lokacija u gradu tako da će se promovisati potencijali i lepota vašeg grada. Film je edukativan i prati život mladog čoveka koji je jednim delom krenuo stranputicom. Nakon što je doživeo nesreću, jedan u deset miliona da je preživeo, igrom slučaja, uz pomoć hrišćanska i manastira vraća se među žive – saznajemo od Miroslava Buđevca.
Kikinda će na početku i na kraju filma biti potpisana kao domaćin projekta. Filmadžije i glumce posetio je gradonačelnik Nikola Lukač.
-„Feniks film“ i „Nemezis“ produkcija prvi put će kompletan film snimati u našem gradu. Za nas je to značajno jer ćemo moći da promovišemo sve naše potencijale, pre svega turističke i kulturne, izuzetnu prirodu, ali i sve nas. Siguran sam da će nam i ovaj film pomoći da još bolje pozicioniramo našu Kikindu. Ujedno to je još jedan sadržaj koji će nam puno pomoći u kandidaturi za prestonicu kulture 2027. godine – naveo je Lukač.
Osim u kafićima i restoranim film će se snimati na bazenu, u Velikom parku, Starom jezeru i mnogim drugim lokacijama. Pred publikom će se naći sledeće godine.
U saobraćajnoj nezgodi u Kikindi povređeno je sedam osoba koje su po prijemu u Opštu bolnicu i pregledu poslate kući. Jutros oko sedam sati na izlazu iz Kikinde prema Bašaidu, kod Rotarove pumpe, na parkirano vozilo „fijat doblo“ Crvenog krsta Kikinde, naleteo je „dačija daster“ u vlasništvu „Matijević agrara“.
Zaposleni i volonteri Crvenog krsta pošli su na obuku sa mini busom i „fijatom“. Stali su da sipaju gorivo na pumpi i dok je mini bus sipao gorivo na „fijat doblo“ u kom je bilo četiri osobe, naletela je „Matijevićeva“ „dačija“ u kojoj su bile tri osobe.
Predstavnici Turističke organizacije grada bili su deo manifestacije „Doživi Srbiju“ koja je organizovana u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu. Organizator je Turistička organizacija Srbije, a cilj je promocija turističkih destinacija širom zemlje.
-Beograđani, ali i svi gosti glavnog grada imali su priliku da vide kakve manifestacije i gastronomska ponuda postoji u gradovima u našoj zemlji. Kikinda se predstavila proizvodima od ludaje i iskoristili smo priliku da pozovemo goste na „Dane ludaje“ koji nam se približavaju. Pravo je vreme da našu najveću manifestaciju, svi oni koji unapred planiraju vikende, uvrste u svoj kalendar – saznajemo od v.d. direktorice TO Jasmine Milankov.
Turistička organizacija Srbije pripremila je kampanju „Srbija. Doživi!“ u sklopu koje će promovisati turističku ponudu, dok će posebni fokus promocije turizma biti na regionalnim turističkim tržištima.
Stonoteniski klub „Čarnojević“ iz Ruskog Sela organizuje drugi Memorijalni turnir„Rusko Selo-Memorijal Kabok Imre“. Turnir će biti održan u nedelju od 9 sati u fiskulturnoj sali OŠ „Gligorije Popov“ u Ruskom Selu.
-Turnir otvaraju mlađe kategorje, a u 14 sati počinje takmičenje starijih kategorija. Učestvuje više od stotinu stonotenisera. Između ostalih ugostićemo stonoteniske klubove iz Ade, Ečke, Zrenjanina, Barajeva, Horgoša, Nove Pazove i drugih mesta. Turnir se organizuje u znak sećanja na dugogodišnjeg predsednika Mesne zajednice Imrea Kaboka – istakao je Igor Radić, trener STK „Čarnojević“.
Danas (subota) je i slava sela, buč. Obeležava se spomen na katoličke Svetog Petra i Pavle. Tim povodom do 19 sati u selu će biti postavljene tezge.
Srpska pravoslavna crkvena opština u subotu, 29. juna u svečanoj sali Narodnog muzeja u 18 sati, organizuje predavanje posvećeno jednoj od najznačajnijih istorijskih ličnosti Kikinde Pavlu Kenđelcu.
Uz prigodan muzički program, biće predstavljen i naučno – istraživački rad gimnazijalca Bogdana Zavišina posvećen životu i radu Pavla Kenđelca, a koji je osvojio prvo mesto na Republičkom takmičenju talenata.
Kulturno umetničko društvo „Mokrin” organizuje drugi festival folklora za decu pod nazivom „Kolo vodi momče a za njim devojče“. U nedelju, u sali Doma kulture počinje u 18 časova dok je defile učesnika predviđen za 17.30 sati, na Varoškom trgu.
-Jedinstveni događaj okupiće najmlađe čuvare naše kulturne baštine i predstaviće bogatstvo tradicionalnog plesa i pesme. Glavni cilj festivala je očuvanje naše tradicije kroz učešće i druženje dece, koji su nosioci budućnosti našeg kulturnog nasleđa. Naše društvo, kao inicijator ovog događaja, želi da podstakne mlade generacije da vole, neguju i prenose tradicionalne vrednosti naše zajednice – istakao je Živko Ugrenović, predsednik KUD-a „Mokrin“.
Na festivalu, pored domaćina, učestvuju kulturno-umetnička društva „Banat“ iz Ostojićeva, „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, „Vuk Karadžić“ iz Sanada, „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva, „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca. Pokrovitelji su MZ Mokrin i Grad Kikinda.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dodelio je sredstava po konkursu za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji su značajni za zaštitu i spasavanje od požara u 2024. godini, a koje realizuju udruženja. Dobrovoljna vatrogasna društva iz Mokrina, Sajana, Banatske Topole i Iđoša dobila su novac za kupovinu kompletnih odela za gašenje šumskih požara. Mokrinu je pripalo 555,5 hiljada dinara.
-Sredstva su dovoljna za kupovnu četiri odela koja se sastoje iz lične zaštitne opreme, a koja su drugačija u odnosu na ona koja već koristimo. Ona su nam neophodna jer će deo dobrovoljnih vatrogasaca ići na obuku za gašenje šumskog požara. U Mokrinu ima osamdesetak dobrovoljnih vatrogasaca među kojima je dosta dece. Radimo na promociji našeg društva i ovog humanog poziva – istakao je Radovan Petković, predsednik DVD Mokrin i dodao da je prošle godine bilo 20, a od početka godine dva požara u kojima su učestvovali vatrogasci iz ovog mesta.
Dobrovoljnim vatrogascima iz Banatske Topole, Iđoša i Sajana odobreno je 416,5 hiljada dinara za kupovinu po tri odela za gašenje šumskog požara.
-Sajansko vatrogasno društvo ima oko stotinak članova među kojima je sedamdesetak dece. Ukoliko je potrebno, pomažemo u gašenju požara i u okolnim mestima, kada nas pozovu. Od početka godine intervenisali smo u šest požara. Istakao bih i da smo se odazvali da pomognemo stanovnicima Bačke Palanke nakon nevremena koje je zahvatilo ovaj deo Vojvodine početkom juna – saznajemo od Aleksa Nađa, predsednika sajanskog DVD-a.
U dobrovoljnim vatrogasnim društvima napominju da je svaka pomoć koja se odnosi na nabavku opreme dobrodošla jer je važno da ljudi budu dobro opremljeni kada se uhvate u koštac sa vatrenom stihijom. Navode i da bi im dobrodošla nova vozila jer su postojeća stara nekoliko decenija.
Letnji maskenbal u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ okupio je mališane koji su redovni posetioci klubića koji se u ovoj ustanovi organizuje svakog petka. Balerine, princeze, gusari, supermeni, kapetani, okupili su se kako bi proslavili kraj druženja, koje će se nastaviti u septembru.
-Klubić Narodne biblioteke okuplja predškolce i osnovnoškolce nižih razreda. Naš cilj je je da zavole da čitaju i da ih uvedemo u svet knjiga. Pored toga želimo da podignemo nivo njihove svesnosti o jeziku. One koji, još nisu formalno ušli u obrazovni sistem, hoćemo da pripremimo za ono što ih očekuje, a đacima povećavamo nivo razumevanja pročitanog. Znamo da se naša deca lako opismene, ali problematično je razumevanje pročitanog. Sve aktivnosti realizujemo kroz igru – istakla je Dunja Brkin Trifunović iz Narodne biblioteke.
Digitalna, ali i funkcionalna pismenost, takođe je deo kojem klubić poklanja pažnju.
-Deca su okružena knjigama i Biblioteku shvataju kao svoje mesto. Ponosni smo da više ne oglašavamo da klubić radi petkom od 17 i 18 časova, nego nam deca dolaze po preporuci, braće, sestara, komšinice, drugara. Grupe su mešovite i posebno radimo sa mlađima i sa starijima. Sva ta deca, kada odrastu ostaju naši članovi – dodala je naša sagovornica.
Posebno zanimljivo je takozvano čitanje u vozu koje spaja dve ljubavi prema knjizi i vozovima. Mališani putuju vozom do Novog Miloševa i nazad i tokom vožnje ponesu knjige i čitaju, što je poseban doživljaj.
Vrsnom i višestruko nagrađivanom enigmati, našem sugrađaninu i stalnom saradniku Komune Slavku Bovanu ni jedan dan ne prođe bez sastavljanja skandinavki, rebusa, anagrama i drugih popularnih glavolomki. Ratni vihor doveo ga je u naš grad iz rodne Hercegovine gde je još kao dečak zavoleo enigmatiku, a zahvaljujući talentu, posvećenosti i radu, dospeo u sam vrh ove svojevrsne gimnastike uma kojom se bavi pune 43 godine.
– Moja žena voli u šali da kaže, enigmatika je tebi prva i jedina ljubav. Nije baš tako, ali mi je mnogo važna u životu. To sam znao čim sam počeo. Potrebno je mnogo truda, ali to treba voleti. I prvo bračno putovanja bio nam je odlazak na susret enigmata u Puli – ispričao je Slavko, inače po struci diplomirani pravnik, gostujući u podkastu Kikindskog portala.
Odlično pamti i prvi objavljeni rebus.
– Bio je vreo dan, Vjesnikov kviz listam i vidim rebus koji je potpisan mojim imenom. Imao sam tada 18 godina i od prvog honorara kupio sam knjigu Alber Kami „Stranac”- kaže ovaj rođeni Mostarac, koji je nakon završenog Pravnog fakulteta radio u sudu, potom u Sokolu, a onda, sve do izbijanja rata, u enigmatskom listu u Sarajevu.
Od 1984. učesnik je svih susreta enigmata Jugoslavije odnosno Srbije. Već 1985. je pobedio na prestižnom Čvorovom prvenstvu.
– Ogromna motivacija za mene bio je jedan susret kada sam dobio neku treću nagradu za enigmatiku. Prišao mi je Stanislav Železnik, a to je bilo kao da je nekom teniseru početniku prišao Novak Đoković. On je bio bog enigmatike. Niko mi nije mogao dati veću nagradu od toga- priseća se Slavko.
O nadmetanjima u popularnoj Slagalici, otkriva šta se dešavalo iza kamere.
-Bilo je to 1992, 1993 godine, drugi ciklus kviza. Zovu da dođem ujutru, a kako su bile slabe saobraćajne veze, krenem u pet, čekam do uveče jer se snima po šest emisija i ne stignem na red. Vratim se za Kikindu, stignem u 23 sata, maltene ne spavam, i opet ujutru na snimanje. Tek trećeg puta sam stigao na red za snimanje. Dve emisije sam pobedio i jednu izgubio. Posle sam učestvovao u 40 i nekom ciklusu Slagalice. Svi se sećaju Milke Canić. Snimanje sam prekidao sedam puta jer su postavili pogrešna, neprecizna pitanja. I sedam puta sam bio u pravu. Milka Canić se izvinjavala, ali nije to bio problem, već da takmičar zna bolje od onih koji sastavljaju pitanja. Nisam ja najpametniji, ali neke sitnice znam. Takmičari su fer. Po meni, sada u rubrici Ko zna zna, preteruju jer su pitanja ili jako jednostavna ili previše specifična, nešto što niko normalan ne može znati. Nije pitanje ko je prvak Južne Koreje u streličarstvu, to ne bi znao ni gledalac iz Južne Koreje- iskren je Slavko ocenjujući da je, uprkos iznetim kritikama, Slagalica najbolji kviz na našim prostorima.
Prisetio se i velikih Enigmatskih susreta koje je EK Kikinda organizovao 2012. godine okupivši tada 160 učesnika iz osam zemalja. Među gostima su bili i Borivoj Dovniković iz Zagreba, autor crtanih filmova i u tom momentu najstariji strip crtač na svetu, koji se upravo bio vratio iz Kine, i poznati teatrolog, rođeni Kikinđanin, Jovan Ćirilov.
-Ćirilov se u mladosti bavio enigmatikom. Razmišljao sam šta da mu kažem kada ga budem pozvao. Međutim, čim sam se predstavio, Ćirilov je rekao: Aaa, Slavko, vi ste. Iznenadio sam se da zna za mene. Odmah je pristao da dođe. Nakon završenih susreta enigmata, sutradan, Ćirilov je gostovao na TV Pink, povodom neke predstave. Međutim, od pola sata, većinu vremena je govorio o susretu enigmata u Kikindi. Gde ćete bolju reklamu Kikinde od toga?
ZAMALO U KVISKOTECI
Bovanu je malo nedostajalo i da se okuša i u čuvenoj Kviskoteci, gde se prolazilo više krugova selekcije.
– Ispitivala nas je i komisija, njih 7, profesori. Međutim, desio se rat i napisali su mi da ćemo nastaviti snimanje kad se smiri situacija. Nažalost, nije se smirila.
Zanimljivo je i to da se i Slavkova supruga iz hobija pomalo bavi enigmatikom, a interesovanje za razne mozgalice pokazuje i četvorogodišnji unuk.
– Već se koriste kompjuterski programi koji sastavljaju enigmatiku, ali rešavači će to primetiti. Nažalost, malo je novih, mladih enigmata- kaže Bovan koji za svoj uspešan enigmatski rad dobio niz priznanja, među kojima je i nagrada za životno delo Enigmatskog saveza Srbije.
KIKINĐANI IZVRSNI U ENIGMATICI
U bivšoj Jugoslaviji, samo jedan grad je „enigmatskiji” od Kikinde, a to je Široki Brijeg u Hercegovini. Oni imaju četiri ili pet značajnih enigmata.
– Kikinda ima nas trojicu. Ilija Stančul je dobio nagradu za životno delo 2012. godine, a Zlatan Pupezin 2017. godine. Ali mi u Kikindi imamo i izvanredne kvizaše, Vanja Tomašev je jedan od najboljih u Srbiji, on je sad predsednik našeg kluba- ukazuje Bovan.
