Српска православна црквена општина организoвала је предавање посвећено једној од најзначајнијих историјских личности Кикинде Павлу Кенђелцу. Овом приликом представљен је и научно – истраживачки рад имназијалца Богдана Завишина посвећен животу и раду Павла Кенђелца, а који је освојио прво место на Републичком такмичењу ценатара за таленате.
-Веома је важно да се суграђани упознају са личношћу и значајем Павла Кенђелца. Био је један од најобразованијих и најистакнутијих личности крајем 18. и у првој половини 19. века. Дао је свој допринос и у природним наукама pre Чарлса Дарвина и због тога је дошао у сукоб са Српском православном црквом – рекао је Завишин.
Свештеник Мирослав Бубало напоменуо је да му је драго што је црквена општина суорганизатор догађаја који слави знамените Кикинђане.
-Павле Кенђелац је неко о коме треба сви да знају и наша деца . Син је Христофора Кенђелца, оснивача Кикинде и једног од најобразованијих Кикинђана и тог и овог времена. Управо овакви људи треба да су узор нашој деци – напоменуо је протојереј Бубало.
Догађају је присуствовао и председник Скупштине града Младен Богдан.
-Важно нам је да подржимо иницијативу младих који се интересују за историју нашег града. Ко су људи који су га градили, основали и урадили пуно и за световни, али и за друштвени живот града – истакао је Богдан.
Прва клапа, јутрос је у манастиру Свете Тројице, задужбини Меланије Меле Гаичић, означила снимање дугометражног филма у Кикинди. У филму „Грешник“ главна рола, мати Дарије, поверена је суграђанки, глумици Марти Келер која није крила одушевљена што први пут снима у родном граду.
-Емотивно доживљавам овај филм. Неизмерно сам срећна што сам добила прилику да радим у Кикинди и одушевљена сам што сам одабрана за главну улогу. Филм је потресна прича и изазов ми је да глумим у њему. Озбиљно сам се припремала за ову улогу, била сам у женском манастир да видим како монахиње живе, јер градња лика није једноставна. Када сам сигла у манастир осетила сам позитивну и јаку енергију и сигурна сам да ће критике бити добре. Ово је, после Вирџине, једна од најозбиљнијих улога које сам имала – истакла је Марта Келер.
Вукашин Станић, такође има главну ролу. Он глуми младића који доживљава корениту трансформацију, после несреће.
-По занимању са тренер и из хобија се годинама бавим глумом у театру „Лево“. Ово ми је прва филмска улога и чим сам добио сценарио, знао сам да ће она бити изазовна и захтевна. У филму сам Страхиња и прича је заснована по истинитим мотивима. Главна водиља филма је покајање – додао је Станић.
Продуцент филмске куће „Феникс филм“ Мирослав Буђац открива да је он једним делом „кривац“ зашто је Кикинда одабрана за локацију снимања.
-Требао нам је војвођански град филмичан и зелен. Прва помисао је била Кикинда и након разговора са представницима града брзо смо се договорили око овог пројекта. Комплетан филм се снима на тридесетак локација у граду тако да ће се промовисати потенцијали и лепота вашег града. Филм је едукативан и прати живот младог човека који је једним делом кренуо странпутицом. Након што је доживео несрећу, један у десет милиона да је преживео, игром случаја, уз помоћ хришћанска и манастира враћа се међу живе – сазнајемо од Мирослава Буђевца.
Кикинда ће на почетку и на крају филма бити потписана као домаћин пројекта. Филмаџије и глумце посетио је градоначелник Никола Лукач.
-„Феникс филм“ и „Немезис“ продукција први пут ће комплетан филм снимати у нашем граду. За нас је то значајно јер ћемо моћи да промовишемо све наше потенцијале, пре свега туристичке и културне, изузетну природу, али и све нас. Сигуран сам да ће нам и овај филм помоћи да још боље позиционирамо нашу Кикинду. Уједно то је још један садржај који ће нам пуно помоћи у кандидатури за престоницу културе 2027. године – навео је Лукач.
Осим у кафићима и рестораним филм ће се снимати на базену, у Великом парку, Старом језеру и многим другим локацијама. Пред публиком ће се наћи следеће године.
У саобраћајној незгоди у Кикинди повређено је седам особа које су по пријему у Општу болницу и прегледу послате кући. Јутрос око седам сати на излазу из Кикинде према Башаиду, код Ротарове пумпе, на паркирано возило „фијат добло“ Црвеног крста Кикинде, налетео је „дачија дастер“ у власништву „Матијевић аграра“.
Запослени и волонтери Црвеног крста пошли су на обуку са мини бусом и „фијатом“. Стали су да сипају гориво на пумпи и док је мини бус сипао гориво на „фијат добло“ у ком је било четири особе, налетела је „Матијевићева“ „дачија“ у којој су биле три особе.
Представници Туристичке организације града били су део манифестације „Доживи Србију“ која је организована у Кнез Михајловој улици у Београду. Организатор је Туристичка организација Србије, а циљ је промоција туристичких дестинација широм земље.
-Београђани, али и сви гости главног града имали су прилику да виде какве манифестације и гастрономска понуда постоји у градовима у нашој земљи. Кикинда се представила производима од лудаје и искористили смо прилику да позовемо госте на „Дане лудаје“ који нам се приближавају. Право је време да нашу највећу манифестацију, сви они који унапред планирају викенде, уврсте у свој календар – сазнајемо од в.д. директорице ТО Јасмине Миланков.
Туристичка организација Србије припремила је кампању „Србија. Доживи!“ у склопу које ће промовисати туристичку понуду, док ће посебни фокус промоције туризма бити на регионалним туристичким тржиштима.
Стонотениски клуб „Чарнојевић“ из Руског Села организује други Меморијални турнир„Руско Село-Меморијал Кабок Имре“. Турнир ће бити одржан у недељу од 9 сати у фискултурној сали ОШ „Глигорије Попов“ у Руском Селу.
-Турнир отварају млађе категорје, а у 14 сати почиње такмичење старијих категорија. Учествује више од стотину стонотенисера. Између осталих угостићемо стонотениске клубове из Аде, Ечке, Зрењанина, Барајева, Хоргоша, Нове Пазове и других места. Турнир се организује у знак сећања на дугогодишњег председника Месне заједнице Имреа Кабока – истакао је Игор Радић, тренер СТК „Чарнојевић“.
Данас (субота) је и слава села, буч. Обележава се спомен на католичке Светог Петра и Павле. Тим поводом до 19 сати у селу ће бити постављене тезге.
Српска православна црквена општина у суботу, 29. јуна у свечаној сали Народног музеја у 18 сати, организује предавање посвећено једној од најзначајнијих историјских личности Кикинде Павлу Кенђелцу.
Уз пригодан музички програм, биће представљен и научно – истраживачки рад гимназијалца Богдана Завишина посвећен животу и раду Павла Кенђелца, а који је освојио прво место на Републичком такмичењу талената.
Културно уметничко друштво „Мокрин” организује други фестивал фолклора за децу под називом „Коло води момче а за њим девојче“. У недељу, у сали Дома културе почиње у 18 часова док је дефиле учесника предвиђен за 17.30 сати, на Варошком тргу.
-Јединствени догађај окупиће најмлађе чуваре наше културне баштине и представиће богатство традиционалног плеса и песме. Главни циљ фестивала је очување наше традиције кроз учешће и дружење деце, који су носиоци будућности нашег културног наслеђа. Наше друштво, као иницијатор овог догађаја, жели да подстакне младе генерације да воле, негују и преносе традиционалне вредности наше заједнице – истакао је Живко Угреновић, председник КУД-а „Мокрин“.
На фестивалу, поред домаћина, учествују културно-уметничка друштва „Банат“ из Остојићева, „Ђура Јакшић“ из Српске Црње, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Вук Караџић“ из Санада, „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, „Петар Кочић“ из Нових Козараца. Покровитељи су МЗ Мокрин и Град Кикинда.
Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је средстава по конкурсу за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса који су значајни за заштиту и спасавање од пожара у 2024. години, а које реализују удружења. Добровољна ватрогасна друштва из Мокрина, Сајана, Банатске Тополе и Иђоша добила су новац за куповину комплетних одела за гашење шумских пожара. Мокрину је припало 555,5 хиљада динара.
-Средства су довољна за куповну четири одела која се састоје из личне заштитне опреме, а која су другачија у односу на она која већ користимо. Она су нам неопходна јер ће део добровољних ватрогасаца ићи на обуку за гашење шумског пожара. У Мокрину има осамдесетак добровољних ватрогасаца међу којима је доста деце. Радимо на промоцији нашег друштва и овог хуманог позива – истакао је Радован Петковић, председник ДВД Мокрин и додао да је прошле године било 20, а од почетка године два пожара у којима су учествовали ватрогасци из овог места.
Добровољним ватрогасцима из Банатске Тополе, Иђоша и Сајана одобрено је 416,5 хиљада динара за куповину по три одела за гашење шумског пожара.
-Сајанско ватрогасно друштво има око стотинак чланова међу којима је седамдесетак деце. Уколико је потребно, помажемо у гашењу пожара и у околним местима, када нас позову. Од почетка године интервенисали смо у шест пожара. Истакао бих и да смо се одазвали да помогнемо становницима Бачке Паланке након невремена које је захватило овај део Војводине почетком јуна – сазнајемо од Алекса Нађа, председника сајанског ДВД-а.
У добровољним ватрогасним друштвима напомињу да је свака помоћ која се односи на набавку опреме добродошла јер је важно да људи буду добро опремљени када се ухвате у коштац са ватреном стихијом. Наводе и да би им добродошла нова возила јер су постојећа стара неколико деценија.
Летњи маскенбал у Народној библиотеци „Јован Поповић“ окупио је малишане који су редовни посетиоци клубића који се у овој установи организује сваког петка. Балерине, принцезе, гусари, супермени, капетани, окупили су се како би прославили крај дружења, које ће се наставити у септембру.
-Клубић Народне библиотеке окупља предшколце и основношколце нижих разреда. Наш циљ је је да заволе да читају и да их уведемо у свет књига. Поред тога желимо да подигнемо ниво њихове свесности о језику. Оне који, још нису формално ушли у образовни систем, хоћемо да припремимо за оно што их очекује, а ђацима повећавамо ниво разумевања прочитаног. Знамо да се наша деца лако описмене, али проблематично је разумевање прочитаног. Све активности реализујемо кроз игру – истакла је Дуња Бркин Трифуновић из Народне библиотеке.
Дигитална, али и функционална писменост, такође је део којем клубић поклања пажњу.
-Деца су окружена књигама и Библиотеку схватају као своје место. Поносни смо да више не оглашавамо да клубић ради петком од 17 и 18 часова, него нам деца долазе по препоруци, браће, сестара, комшинице, другара. Групе су мешовите и посебно радимо са млађима и са старијима. Сва та деца, када одрасту остају наши чланови – додала је наша саговорница.
Посебно занимљиво је такозвано читање у возу које спаја две љубави према књизи и возовима. Малишани путују возом до Новог Милошева и назад и током вожње понесу књиге и читају, што је посебан доживљај.
Врсном и вишеструко награђиваном енигмати, нашем суграђанину и сталном сараднику Комуне Славку Бовану ни један дан не прође без састављања скандинавки, ребуса, анаграма и других популарних главоломки. Ратни вихор довео га је у наш град из родне Херцеговине где је још као дечак заволео енигматику, а захваљујући таленту, посвећености и раду, доспео у сам врх ове својеврсне гимнастике ума којом се бави пуне 43 године.
– Моја жена воли у шали да каже, енигматика је теби прва и једина љубав. Није баш тако, али ми је много важна у животу. То сам знао чим сам почео. Потребно је много труда, али то треба волети. И прво брачно путовања био нам је одлазак на сусрет енигмата у Пули – испричао је Славко, иначе по струци дипломирани правник, гостујући у подкасту Кикиндског портала.
Одлично памти и први објављени ребус.
– Био је врео дан, Вјесников квиз листам и видим ребус који је потписан мојим именом. Имао сам тада 18 година и од првог хонорара купио сам књигу Албер Ками „Странац”- каже овај рођени Мостарац, који је након завршеног Правног факултета радио у суду, потом у Соколу, а онда, све до избијања рата, у енигматском листу у Сарајеву.
Од 1984. учесник је свих сусрета енигмата Југославије односно Србије. Већ 1985. је победио на престижном Чворовом првенству.
– Огромна мотивација за мене био је један сусрет када сам добио неку трећу награду за енигматику. Пришао ми је Станислав Железник, а то је било као да је неком тенисеру почетнику пришао Новак Ђоковић. Он је био бог енигматике. Нико ми није могао дати већу награду од тога- присећа се Славко.
О надметањима у популарној Слагалици, открива шта се дешавало иза камере.
-Било је то 1992, 1993 године, други циклус квиза. Зову да дођем ујутру, а како су биле слабе саобраћајне везе, кренем у пет, чекам до увече јер се снима по шест емисија и не стигнем на ред. Вратим се за Кикинду, стигнем у 23 сата, малтене не спавам, и опет ујутру на снимање. Тек трећег пута сам стигао на ред за снимање. Две емисије сам победио и једну изгубио. После сам учествовао у 40 и неком циклусу Слагалице. Сви се сећају Милке Цанић. Снимање сам прекидао седам пута јер су поставили погрешна, непрецизна питања. И седам пута сам био у праву. Милка Цанић се извињавала, али није то био проблем, већ да такмичар зна боље од оних који састављају питања. Нисам ја најпаметнији, али неке ситнице знам. Такмичари су фер. По мени, сада у рубрици Ко зна зна, претерују јер су питања или јако једноставна или превише специфична, нешто што нико нормалан не може знати. Није питање ко је првак Јужне Кореје у стреличарству, то не би знао ни гледалац из Јужне Кореје- искрен је Славко оцењујући да је, упркос изнетим критикама, Слагалица најбољи квиз на нашим просторима.
Присетио се и великих Енигматских сусрета које је ЕК Кикинда организовао 2012. године окупивши тада 160 учесника из осам земаља. Међу гостима су били и Боривој Довниковић из Загреба, аутор цртаних филмова и у том моменту најстарији стрип цртач на свету, који се управо био вратио из Кине, и познати театролог, рођени Кикинђанин, Јован Ћирилов.
-Ћирилов се у младости бавио енигматиком. Размишљао сам шта да му кажем када га будем позвао. Међутим, чим сам се представио, Ћирилов је рекао: Ааа, Славко, ви сте. Изненадио сам се да зна за мене. Одмах је пристао да дође. Након завршених сусрета енигмата, сутрадан, Ћирилов је гостовао на ТВ Пинк, поводом неке представе. Међутим, од пола сата, већину времена је говорио о сусрету енигмата у Кикинди. Где ћете бољу рекламу Кикинде од тога?
ЗАМАЛО У КВИСКОТЕЦИ
Бовану је мало недостајало и да се окуша и у чувеној Квискотеци, где се пролазило више кругова селекције.
– Испитивала нас је и комисија, њих 7, професори. Међутим, десио се рат и написали су ми да ћемо наставити снимање кад се смири ситуација. Нажалост, није се смирила.
Занимљиво је и то да се и Славкова супруга из хобија помало бави енигматиком, а интересовање за разне мозгалице показује и четворогодишњи унук.
– Већ се користе компјутерски програми који састављају енигматику, али решавачи ће то приметити. Нажалост, мало је нових, младих енигмата- каже Бован који за свој успешан енигматски рад добио низ признања, међу којима је и награда за животно дело Енигматског савеза Србије.
КИКИНЂАНИ ИЗВРСНИ У ЕНИГМАТИЦИ
У бившој Југославији, само један град је „енигматскији” од Кикинде, а то је Широки Бријег у Херцеговини. Они имају четири или пет значајних енигмата.
– Кикинда има нас тројицу. Илија Станчул је добио награду за животно дело 2012. године, а Златан Пупезин 2017. године. Али ми у Кикинди имамо и изванредне квизаше, Вања Томашев је један од најбољих у Србији, он је сад председник нашег клуба- указује Бован.
