May 26, 2026

кикинда

lane-premijera-(4)

Lepe vesti iz „Laneta“: Dve premijere za kraj avgusta

Aleksandra Djuran August 16, 2024

Pozorište „Lane“ poslednje dve nedelje u avgustu pripremilo je premijerno izvođenje predstava „Zbrka u šumi“ i „Šašava bajka“ . Tekst je napisao Aleksandar Maletin, direktor pozorišta, a režija je kolektivna.

-Naši najmlađi glumci, uz pomoć starijih, izvešće novi komad. Igra sedmoro dece od kojih od predškolaca do najstarijeg člana koji je četvrti razred. Reč je komediji u kojoj tri zeca pokušavaju da se osvete lovcu, vuku, lisici i svima koji su im, na neki način, odmagali  u životu. Zajednički kuju plan kako da im napakoste – saznali smo od Maletina.

Crvenkapu glumi Mika Knežević, Sovu Petra Barović, zečevi su: Nemanja Lazić, Anđela Knežević i Dunja Velemirov. U ulozi lisice našla se Mina Bjelić, a najmlađima će pomagati glumci Milan i Miloš Vujić.

Već 25. avgusta prvi put će biti izvedena predstava „Šašava bajka“ po režiji Dragana Ostojića.

-U komadu igraju Milan Vujić, Aleksandar Krulj, Aleksandar Maletin i Tamara Tanackov. Milan i ja smo već igrali u ovoj predstavi pre mnogo godina i sada smo rešili da je obnovimo i „obučemo“ u novo odelo. I ovo je komedija u kojoj imamo interesantnih situacija kna radost publike – kazao je naš sagovornik

Predstave se igraju nedeljom od 19 sati. Ove godine pozorište „Lane“ obeležava 30 godina od nastanka teatra za decu.

A.Đ.

cikovi-idjos-(5)

„Festival čikova“ u Iđošu: Prva mesta zauzele članice udruženja „Suvača“ i Milena Jovanov

Aleksandra Djuran August 16, 2024

Udruženje „Vreteno“ iz Iđoša organizovalo je prvi „Festival čikova“ kom se odazvalo desetak udruženja. Na ovom događaju, koje je deo obeležavanja Dana sela, a u pripremi slane varijante ovog jela  pobedile su članice građanskog udruženja „Suvača“, druge su bile članice udruženja „Pirot Tulipan“ i treće mesto zauzela je Smiljana Gecić iz Iđoša. U kategoriji slatkih najbolje čikove pripremila je Milena Jovanov iz Iđoša, druga je bila takođe Iđošanka Olgica Nikolin i treće mesto pripalo je udruženju „Dora“ iz Kikinde.

-Na ideju smo došli jer su čikovi tradicionalno jelo ovog dela Banata. Ne postoji kuća u kojima ih žene ne kuvaju. Razne su varijante tako da postoje slatki i slani čikovi i ideja da se organizuje festival rado je prihvaćena. Nadamo se da će ovaj festival trajati dugo – saznajemo od Brankice Mikalački, predsednice udruženja „Vreteno“.

Čikovi se rado prave, a još rađe jedu.  Cilj je i da se očuva ovo jelo od zaborava, a učesnice su pravile i slatke i slane.

-Čikovi se pripremaju od krompira, brašna, jaja. Najpre se krompir skuva i pošto se ohladi izgnječi se, doda se so, jaje i zamesi se sa brašnom. Testo treba da bude meko i od njega se prave veći valjušci koji se seku na sitnije parčiće koje se protrlja sa rukama da bi se dobio valjušak. Kuva se u vreloj vodi i posebno se pravi zaprška od crnog luka, masti i aleve paprike u koju se čikovi uvaljaju. Postoje i slatki čikovi koji se uvaljaju u mleveni mak, orahe, rogač i slično – otkrila je naša sagovornica.

Ekipe su došle iz Ostojićeva, Kikinde, Srpske Crnje i Iđoša.

A.Đ.

VRTICI-UPIS

U PU „Dragoljub Udicki“ pripreme za novu školsku godinu: Sređeni vrtići dočekuju mališane

Aleksandra Djuran August 16, 2024

Objekti Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“od petka, 16. avgusta, pa do početka nove školske godine neće raditi. Ovaj period biće iskorišten da se svi vrtići pripreme za 2. septembar, kada će oko 1.600 dece krenuti kaže direktorica Kristina Drljić. Radiće se dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.

-U novu školsku godinu u vrtiću „Jelenak“ u Nakovu biće otvorena još jedna grupa dece jaslenog uzrasta. U ovu grupu ići će mališani od dve godine, tako da imamo mesta i za decu koja će tokom leta napuniti dve godine. I vrtić „Naša radost“ potpuno prelazi u celodnevni boravak. Oformili smo više grupa celodnevnog boravka, tako da smo dodatno obezbedili krevetiće, posteljinu, sudove, planirana je i veća količina hrane – istakla je Kristina Drljić.

Vrtići „Poletarac“, „Plavi čuperak“ i deo „Mikija“  mališane će dočekati okrečeni. Krečenjem će biti obuhvaćene i kuhinje u svim vrtićima.

-U „Mikiju“ smo uradili i novu rasvetu u kompletnom objektu. Za jaslenu grupu u Mokrinu izgrađena je ograda, kao i za mališane u „Kolibriju“. Posle 60 godina zamenjena je kapija u vrtiću „Leptirić“. Opremili smo radnu sobu za jaslice u Nakovu, a za „Kolibri“ je obezbeđena profesionalna mašina koja pere i dezinfikuje posuđe, adaptirali smo vešeraj naše ustanove i obezbedili mašinu za pranje i sušenje veša kapaciteta 2.000 dece. Kako bi brže, bolje i kvalitetnije pripremali hranu za decu kupljen je i novi kazan kapaciteta 300 litara. Za sve napomenuto imali smo ogromnu pomoć i razumevanje lokalne samouprave koja je izašla u susret našim potrebama – dodala je naša sagovornica.

Preliminarna lista upisane dece objavljena je 2. juna, a konačna 28. juna.

-Na končanim listama koje su istaknute u vrtićima napisano je kog datuma i u koliko sati će biti organizovan roditeljski sastanak. Želim da napomenem da je potpisivanje ugovora između roditelja i ustanove uslov da deca borave u vrtićima, o čemu se dogovoriti sa vaspitačima  – kazala je Kristina Drljić.

Deca koja prvi put dolaze u vrtić prvih dana prolaze kroz period adaptacije.

UREĐENA DVORIŠTA

U avgustu su u najvećem broju vrtića uređivana dvorišta vrtića. Zamenjene su polomljene sprave i sve su proverene.

-Posebno bih istakla da će u vrtiću „Poletarac“ biti postavljena trava u busenima koja se koristi na stadionima. U ovom vrtiću postoji veliko drvo od čijeg hlada trava ne raste, te smo zajedno sa inženjerima hortikulture došli smo do ovog rešenja.

A.Đ.

 

krofnijada-(6)

Na Krofnijadi u Iđošu ispečeno hiljadu krofni: Prvo mesto pripalo Velikoselkama

Aleksandra Djuran August 15, 2024

Krofnijada, sedma po redu, organizovana je povodom Dana sela u Iđošu. Okupila je udruženja sedam udruženja iz Vojvodine, a organizator je udruženje žena „Iđoš“.

-Postojimo 24 godine i gde god da se pojavimo pravimo krofne. Ispečeno je oko hiljadu krofni koje smo delili Iđošanima i svim posetiocima. Ni visoke temperature nisu nas sprečile da ih umesimo i pečemo. Za lepe i ukusne krofne potrebna je laka ruka i puno ljubavi – istakla je Biljana Đurđulov predsednice udruženja žena „Iđoš“.

 

Prvo mesto u pravljenju krofni osvojilo je udruženje žena „Velikoselke“ iz Banatskog Velikog Selo, druge su bile Novomiloševčanke iz udruženja „Kolo srpskih sestara“, a treći su bili članovi udruženja penzionera „Treće doba“. Ocenjivani su izgled, tekstura i ukus.

Ovo mesto poznato je po domaćoj poslastici, a Goran Stančul, član Saveta mesne zajednice istakao je da su iđoške krofne najbolje.

-Značajno je što naše mesto čuva tradicionalno jelo od zaborava. Iđoš se prepoznaje po dobrim krofnama, a udruženje žena je tu da naše mesto promoviše gde god da se pojave. Mesna zajednica ima dobru saradnju sa svim udruženjima u selu, a i međusobno se pomažu. Tako je Kulturno – umetničko društvo „Milivoj Omorac“ koje je dalo doprinos manifestaciji. Najmlađi su izveli nekoliko koreografija i našim gostima pokazali šta znaju, a učestvovali su i u pravljenju krofni – dodao je Stančul.

Lokalna samouprava podržala je obeležavanje Dana sela i rad i manifestacije udruženja, napomenuo je Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.

-Brend Iđoša su krofne i vino i na nama je da im pomognemo da ga očuvaju i unaprede. Po krofnama se ovo mesto meto poznaje, ne samo u Banatu, nego i šire. Podržaćemo, kako programe, tako i mesnu zajednicu u realizaciji njihovih planova – naveo je Tasovac.

U Krofnijadi su učestvovale ekipe iz Sanada, Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Lazareva, Boke, Novog Miloševa.

Programi obeležavanja će trajati do 19. avgusta kada je i crkvena slava ovog mesta Preobraženje, koje je poznato i kao letnje Bogojavljenje. Ranije je postojao običaj da se u crkvi prenoći noć uoči Preobraženja. Bolesni iz svakog sela i okoline ranije su dolazili pešice noseći krst, a tokom večeri se čita molitva. U ponoć se služi Sveta Liturgija, sveti se voda i uz vodu grančice bosiljka. Svi koji prenoće u crkvi ostaju i na jutarnjoj liturgiji.

A.Đ.

KUKURUZ-NASLOVNA-(1)

Skida se letina u kikindskom ataru: Suša obrala kukuruz i suncokret

Aleksandra Djuran August 15, 2024

Suša i visoke temperature koje nas prate čitavo leto, a koje su danima bile i 40 stepeni, doveli su da usevi na severu Banata podbace treću godinu zaredom. Ratari uveliko skidaju suncokret i kukuruz sa parcela na kojima su zasnovani. Ovaj posao započet je dve nedelje ranije.

-Žetva suncokreta završena je na 40 odsto parcela na kojima je posejana ova uljarica. Prinos je niži oko 25 odsto od višegodišnjeg proseka. Na boljim parcelama rod je oko dve tone po hektaru, a na lošijim je od 600, 700 kilograma do 1,5 tona. Visoke temperature skratile su vegetaciju, kiše nije bilo, a ove godine značajan je bio i odabir sorte. Ipak, vremenske (ne) prilike bile su ključne kada govorimo o rodu – istakao je Zoran Simić, savetodavac PSS.

Kiše su zaobilazile našu sredinu maltene čitavo leto, tako da kod kukuruza nije bilo nalivanja zrna u meri u kojoj je to potrebno.

-Kod kukuruza očekujem značajnije smanjenje prinosa. Prošle godine rod je podbacio na njivama severno od Kikinde, ali ove godine pogođen je kompletan atar. Na neznatnom broju njiva kukuruza će biti pet, šest tona po hektaru, ali na većini parcela biće za oko 60 procenata „zlatnog zrna“ manje u odnosu na višegodišnji prosek – dodaje naš sagovornik.

Kukuruz i suncokret su najrasprostranjenije kulture u kikindskom ataru.

-Maltene je podjednako kukuruza i suncokreta. Suncokret je odgovor poljoprivrednika na katastrofalan rod kukuruza u proteklih nekoliko godina, jer bolje podnosi nedostatak padavina. Prošle godine loše prinose imao je severni deo atara Iđoš, Mokrin, kao i deo kikindskih njiva. Sada je stanje svugde isto – kaže Simić.

Šećerna repa je takođe u lošem stanju. „Kraljica ratarstva“ ima problema i sa bolestima sa kojima se bore poljoprivrednici. Još krajem maja je počela zaštita ove biljke, ali nije moglo puno da se uradi.

-Da je bilo kiše početkom avgusta šećerna repa prebrodila bi visoke temperature. Kako do toga nije došlo, ona je značajno propala. Na žalost sada se ništa ne može učiniti do početka kampanje vađenja. Tada očekujem da će šećerane birati parcele koje su u boljem stanju, kako bi se izvukao kakav takav rod – zaključio je Zoran Simić.

Na području Poljoprivredne stručne službe kukuruza je zasnovano na oko 35.000, a suncokreta na više od 20.000 hektara. U vreme kada je ranijih godina počinjalo skidanje useva, oko 15. septembra, u ataru neće biti šta da se bere ili žanje.

A.Đ.

 

 

 

basaid-skola-oprema

OŠ „1. oktobar“ iz Bašaida počinje novi projekat: Školica sporta za učenike nižih razreda

Aleksandra Djuran August 15, 2024

Osnovna škola „1. oktobar“ iz Bašaida dobila je 250.000 dinara od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Sredstva su opredeljena za kupovinu opreme za školicu sporta, saznajemo od direktora Mirka Vlajkova.

-Novac koji smo dobili utrošićemo za kupovinu strunjača, lopti, čunjeva i druge sportske opreme i rekvizita koji su nam potrebni. Školicu sporta realizovaćemo u okviru istoimenog projekta koji nam je odobren od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Odvijaće se kao van nastavna aktivnost i počeće u septembru. Uključićemo učenike od prvog do četvrtog razreda sa kojima će raditi nastavnik fizičkog vaspitanja. Cilj je da kod dece nižeg školskog uzrasta razvijamo motoriku i utičemo na zdrav fizički razvoj – istakao je Vlajkov.

U ovoj obrazovnoj ustanovi u toku je priprema za početak nove školske godine.

-Krečimo učionice i sređujemo ih za dolazak učenika. Okrečićemo četiri učionice u okviru redovnog održavanja. U školu je u prethodnom periodu dosta uloženo, a ono što je potrebno uraditi je rekonstrukcija betonskog platoa u dvorištu i uređenje hidrantske mreže – dodao je naš sagovornik.

Bašaidska škola u novoj školskoj godini imaće dva odeljenja prvog razreda jer je upisano 40 prvaka. Ukupno je u školi 250 učenika.

A.Đ.

plakatidjos

Knjižvno veče u Iđošu: Predstavljanje „Banatske epopeje” Radovana Vlahovića

Aleksandra Djuran August 14, 2024

Predstavljanje „Banatske epopeje” Radovana Vlahovića  koju čine roman „Bapa”, „1934”, „Mučenici” i novi roman „Ljuba” održaće se u četvrtak, 16. avgusta u 20 časova u Mesnoj biblioteci u Iđošu u organizaciji Narodne biblioteke „Jovan Popović”.

Na književnoj večeri učestvuju: Dunja Brkin Trifunović, Senka Vlahović i autor.

„Banatska epopeja” Radovana Vlahovića nudi autorovo viđenje Banata u 20. veku. Do sada su objavljena četiri romana koja prate period do 1950. godine.

MIHAJLA-PUPINA-(3)

Radiće se ulica Mihajla Pupina: Rekonstrukcija kolovoza, trotoara, izgradnja kišnih kanala

Aleksandra Djuran August 14, 2024

Ove godine u planu je rekonstrukcija dela ulice Mihajla Pupina u dužini od 340 metara, od Svetosavske do ulice Jovana Jovanovića Zmaja. Očekuje se da radovi počnu u narednom periodu, a obuhvatiće saobraćajnicu i pešačke staze, istakao je član Gradskog veća Miroslav Dučić.

-Prema projektu ukloniće se postojeća kolovozna konstrukcija u potrebnoj debljini, kako bi se presvukla novim slojem asfalta. Pešačke staze upotpunosti će se ukloniti i izgradiće se nove od behaton ploča minimalne širine dva metra. Ukloniće se i postojeći kolski ulazi ispred svake kuće da bi se postavili novi, takođe, od behaton ploča  – kaže Dučić.

Rekonstrukcija će obuhvatiti i izgradnju atmosferske kanalizacije. Sa desne strane ulice, između ulica Uglješe Terzina i Braće Tatić i u delu prema Svetosavskoj  biće otvoreni kanali za prihvat vode sa zelenih površina.

-Biće urađena i rekonstrukcija vodovoda od Jovana Jovanovića Zmaja do Ulice Uglješe Terzina. Postojeće azbest-cementne cevi  zameniće se novim. U raskrsnici ulica Zmaj Jovine i  Mihaila Pupina, predviđena je rekonstrukcija vodovodnog šahta. Na raskrsnici sa ulicom Uglješe Terzina izgradiće se novi šaht i nadzemni hidrant– dodao je Dučić.

Ukupna vrednost investicije je oko 96 miliona dinara, početak radova  je planiran u drugoj polovini avgusta, dok je rok za završetak, pošto počnu, 90 kalendarskih dana.

A.Đ.

LUDAJE-KRNIC-1-obr

Suša negativno uticala na rod ludaja: Berba će poraniti dve nedelje

Aleksandra Djuran August 13, 2024

Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu na jutru zemlje. Uzgojem ludaja bavi se bezmalo 15 godina. Ova jednogodišnja biljka nije zahtevna za uzgoj, međutim suša je doprinela da rod bude desetkovan.

-I pored toga što sam redovno zalivao, jer na njivi imamo sistem kap po kap, rod će biti ispod proseka. Tamburice su bolje rodile u odnosu na ukrasne i „helovin“ ludaje. One nisu mogle da se oplode tokom jula kada cvetaju jer su temperature bile visoke. To će usloviti i da se ranije beru – kaže Nikola Krnić.

Ludaja je zasnovana početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu počeo da uzgaja na manjoj parceli da bi je sa godinama povećavao i ulagao u nju.

– Ludaje za kolače uvek se traže i bila je jako dobra. Prodajemo i semenke za cepkanje jer samo u razgovoru sa kupcima shvatio da je i za njima potražnja velika. Iako ludaja voli dosta sunca i toplije zemljište ove godine imamo ekstremno toplo vreme koje ne odgovara nijednoj kulturi. Na mojoj parceli prvenstveno pesak to joj savršeno odgovara, kada su temperature prosečne. Ove godine to nije prednost jer se pesak puno više zagreje  – kaže Nikola Krnić.

Ludaja pošto nikne neophodna su dva paranja, jedno okopavanje i bacanje đubriva. Najveći neprijatelj ove biljke je plemenjača i vaške, tako da je neophodno i prskanje protiv bolesti štetočina.

A.Đ.

patologija-(2)

Patologija u novom prostoru i sa novom opremom: Brže, efikasnije i bolje do dijagnoze

Aleksandra Djuran August 13, 2024

Po završetku rekonstrukcije i opremanja najstarijeg dela Opšte bolnice i odeljenje Patologije dobilo je medicinsku opremu koja je značajno unapredila rad za patohistološke analize. Tkiva svih pacijenata koji se operišu u kikindskoj zdravstvenoj ustanovi šalju se na pomenuto odeljenje.

-Mi tkiva obrađujemo i ovaj proces trajao je četiri do pet dana. Sada imamo tkivni procesor koji za jedan dan fiksira tkivo, što je značajno smanjilo vreme čekanja patohistoloških nalaza. Svi mladeži koji se odstrane, sve što se radi na gastroskopiji, na operacijama dojki, debelog i slepog creva i slično stiže kod nas. Na osnovu naših nalaza lekar daje dijagnozu da li je reč o upali, karcinomu, benignom tumoru. To je specijalisti potrebno kako bi odredio dalji tok lečenja, eventualnu hemioterapiju ili zračenje – saznajemo od glavne sestre ovog odeljenja Spomenke Ilić.

Nalaz se čeka desetak dana i to je znatno brže u odnosu na ranije.

-Danas stavimo tkivo, sutra je već gotovo i trećeg dana se seče, boji i obavlja neophodan proces. Ranije se sve to radilo četiri, pet dana, pa još dok se rezultat očita sve se dugo čekalo. Nove aparate dugo smo čekali i oni su zlatni standard u radu. Stiglo je i naših pet minuta i sada smo upotpunosti opremljeni – kaže naša sagovornica.

Patologija je bogatija za sedam aparata od kojih nijedan nije bio u ranijem periodu. Sada postoji komora, tkivni procesor, aparat za kalupljenje tkiva, hladna ploča, vodena ploča, toplo kupatilo, digestor i centrifuga. Cilj službe, koja je veoma važna u dijagnostici svih bolesti za koje je neophodna hirurška intervencija, je da počne da radi i imunohistohemiju koje se trenutno rade samo u tercijarnim zdravstvenim ustanovama. Imunohistohemija je specifičnije određivanje dijagnoza koje ne mogu da se ustanove standardnim procedurama. I obdukcije se ponovo rade u Bolnici, a obavlja ih dr Bosiljka Krajinović zaposlena na Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.

-Imamo doktorku koja je na specijalizaciji iz ove oblasti i dok se ona ne vrati angažovana je dr Krajinović koja dolazi jednom do dva puta nedeljno, u zavisnosti od potreba. Obdukcije nisu rađene dok je trajala rekonstrukcija nego su one obavljane u Kliničkom centru Vojvodine. Sada su se stekli uslovi za ovaj deo posla i isključivo radimo kliničke obdukcije što u praksi znači da ovaj deo posla obavljamo kod pacijenata koji su hospitalizovani u našoj Bolnici – pojasnila je Spomenka Ilić.

A.Đ.