кикинда Архиве | Page 226 of 320 | Кикиндски портал

Лепе вести из „Ланета“: Две премијере за крај августа

Aleksandra Djuran August 16, 2024

Позориште „Лане“ последње две недеље у августу припремило је премијерно извођење представа „Збрка у шуми“ и „Шашава бајка“ . Текст је написао Александар Малетин, директор позоришта, а режија је колективна.

-Наши најмлађи глумци, уз помоћ старијих, извешће нови комад. Игра седморо деце од којих од предшколаца до најстаријег члана који је четврти разред. Реч је комедији у којој три зеца покушавају да се освете ловцу, вуку, лисици и свима који су им, на неки начин, одмагали у животу. Заједнички кују план како да им напакосте – сазнали смо од Малетина.

Црвенкапу глуми Мика Кнежевић, Сову Петра Баровић, зечеви су: Немања Лазић, Анђела Кнежевић и Дуња Велемиров. У улози лисице нашла се Мина Бјелић, а најмлађима ће помагати глумци Милан и Милош Вујић.

Већ 25. августа први пут ће бити изведена представа „Шашава бајка“ по режији Драгана Остојића.

-У комаду играју Милан Вујић, Александар Круљ, Александар Малетин и Тамара Танацков. Милан и ја смо већ играли у овој представи пре много година и сада смо решили да је обновимо и „обучемо“ у ново одело. И ово је комедија у којој имамо интересантних ситуација кна радост публике – казао је наш саговорник

Представе се играју недељом од 19 сати. Ове године позориште „Лане“ обележава 30 година од настанка театра за децу.

А.Ђ.

„Фестивал чикова“ у Иђошу: Прва места заузеле чланице удружења „Сувача“ и Милена Јованов

Aleksandra Djuran August 16, 2024

Удружење „Вретено“ из Иђоша организовало је први „Фестивал чикова“ ком се одазвало десетак удружења. На овом догађају, које је део обележавања Дана села, а у припреми слане варијанте овог јела победиле су чланице грађанског удружења „Сувача“, друге су биле чланице удружења „Пирот Тулипан“ и треће место заузела је Смиљана Гецић из Иђоша. У категорији слатких најбоље чикове припремила је Милена Јованов из Иђоша, друга је била такође Иђошанка Олгица Николин и треће место припало је удружењу „Дора“ из Кикинде.

-На идеју смо дошли јер су чикови традиционално јело овог дела Баната. Не постоји кућа у којима их жене не кувају. Разне су варијанте тако да постоје слатки и слани чикови и идеја да се организује фестивал радо је прихваћена. Надамо се да ће овај фестивал трајати дуго – сазнајемо од Бранкице Микалачки, председнице удружења „Вретено“.

Чикови се радо праве, а још рађе једу. Циљ је и да се очува ово јело од заборава, а учеснице су правиле и слатке и слане.

-Чикови се припремају од кромпира, брашна, јаја. Најпре се кромпир скува и пошто се охлади изгњечи се, дода се со, јаје и замеси се са брашном. Тесто треба да буде меко и од њега се праве већи ваљушци који се секу на ситније парчиће које се протрља са рукама да би се добио ваљушак. Кува се у врелој води и посебно се прави запршка од црног лука, масти и алеве паприке у коју се чикови уваљају. Постоје и слатки чикови који се уваљају у млевени мак, орахе, рогач и слично – открила је наша саговорница.

Екипе су дошле из Остојићева, Кикинде, Српске Црње и Иђоша.

А.Ђ.

У ПУ „Драгољуб Удицки“ припреме за нову школску годину: Сређени вртићи дочекују малишане

Aleksandra Djuran August 16, 2024

Објекти Предшколске установе „Драгољуб Удицки“од петка, 16. августа, па до почетка нове школске године неће радити. Овај период биће искориштен да се сви вртићи припреме за 2. септембар, када ће око 1.600 деце кренути каже директорица Кристина Дрљић. Радиће се дезинфекција, дезинсекција и дератизација.

-У нову школску годину у вртићу „Јеленак“ у Накову биће отворена још једна група деце јасленог узраста. У ову групу ићи ће малишани од две године, тако да имамо места и за децу која ће током лета напунити две године. И вртић „Наша радост“ потпуно прелази у целодневни боравак. Оформили смо више група целодневног боравка, тако да смо додатно обезбедили креветиће, постељину, судове, планирана је и већа количина хране – истакла је Кристина Дрљић.

Вртићи „Полетарац“, „Плави чуперак“ и део „Микија“ малишане ће дочекати окречени. Кречењем ће бити обухваћене и кухиње у свим вртићима.

-У „Микију“ смо урадили и нову расвету у комплетном објекту. За јаслену групу у Мокрину изграђена је ограда, као и за малишане у „Колибрију“. После 60 година замењена је капија у вртићу „Лептирић“. Опремили смо радну собу за јаслице у Накову, а за „Колибри“ је обезбеђена професионална машина која пере и дезинфикује посуђе, адаптирали смо вешерај наше установе и обезбедили машину за прање и сушење веша капацитета 2.000 деце. Како би брже, боље и квалитетније припремали храну за децу купљен је и нови казан капацитета 300 литара. За све напоменуто имали смо огромну помоћ и разумевање локалне самоуправе која је изашла у сусрет нашим потребама – додала је наша саговорница.

Прелиминарна листа уписане деце објављена је 2. јуна, а коначна 28. јуна.

-На кончаним листама које су истакнуте у вртићима написано је ког датума и у колико сати ће бити организован родитељски састанак. Желим да напоменем да је потписивање уговора између родитеља и установе услов да деца бораве у вртићима, о чему се договорити са васпитачима – казала је Кристина Дрљић.

Деца која први пут долазе у вртић првих дана пролазе кроз период адаптације.

УРЕЂЕНА ДВОРИШТА

У августу су у највећем броју вртића уређивана дворишта вртића. Замењене су поломљене справе и све су проверене.

-Посебно бих истакла да ће у вртићу „Полетарац“ бити постављена трава у бусенима која се користи на стадионима. У овом вртићу постоји велико дрво од чијег хлада трава не расте, те смо заједно са инжењерима хортикултуре дошли смо до овог решења.

А.Ђ.

На Крофнијади у Иђошу испечено хиљаду крофни: Прво место припало Великоселкама

Aleksandra Djuran August 15, 2024

Крофнијада, седма по реду, организована је поводом Дана села у Иђошу. Окупила је удружења седам удружења из Војводине, а организатор је удружење жена „Иђош“.

-Постојимо 24 године и где год да се појавимо правимо крофне. Испечено је око хиљаду крофни које смо делили Иђошанима и свим посетиоцима. Ни високе температуре нису нас спречиле да их умесимо и печемо. За лепе и укусне крофне потребна је лака рука и пуно љубави – истакла је Биљана Ђурђулов председнице удружења жена „Иђош“.

Прво место у прављењу крофни освојило је удружење жена „Великоселке“ из Банатског Великог Село, друге су биле Новомилошевчанке из удружења „Коло српских сестара“, а трећи су били чланови удружења пензионера „Треће доба“. Оцењивани су изглед, текстура и укус.

Ово место познато је по домаћој посластици, а Горан Станчул, члан Савета месне заједнице истакао је да су иђошке крофне најбоље.

-Значајно је што наше место чува традиционално јело од заборава. Иђош се препознаје по добрим крофнама, а удружење жена је ту да наше место промовише где год да се појаве. Месна заједница има добру сарадњу са свим удружењима у селу, а и међусобно се помажу. Тако је Културно – уметничко друштво „Миливој Оморац“ које је дало допринос манифестацији. Најмлађи су извели неколико кореографија и нашим гостима показали шта знају, а учествовали су и у прављењу крофни – додао је Станчул.

Локална самоуправа подржала је обележавање Дана села и рад и манифестације удружења, напоменуо је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

-Бренд Иђоша су крофне и вино и на нама је да им помогнемо да га очувају и унапреде. По крофнама се ово место мето познаје, не само у Банату, него и шире. Подржаћемо, како програме, тако и месну заједницу у реализацији њихових планова – навео је Тасовац.

У Крофнијади су учествовале екипе из Санада, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Лазарева, Боке, Новог Милошева.

Програми oбележавања ће трајати до 19. августа када је и црквена слава овог места Преображење, које је познато и као летње Богојављење. Раније је постојао обичај да се у цркви преноћи ноћ уочи Преображења. Болесни из сваког села и околине раније су долазили пешице носећи крст, а током вечери се чита молитва. У поноћ се служи Света Литургија, свети се вода и уз воду гранчице босиљка. Сви који преноће у цркви остају и на јутарњој литургији.

A.Ђ.

Скида се летина у кикиндском атару: Суша обрала кукуруз и сунцокрет

Aleksandra Djuran August 15, 2024

Суша и високе температуре које нас прате читаво лето, а које су данима биле и 40 степени, довели су да усеви на северу Баната подбаце трећу годину заредом. Ратари увелико скидају сунцокрет и кукуруз са парцела на којима су засновани. Овај посао започет је две недеље раније.

-Жетва сунцокрета завршена је на 40 одсто парцела на којима је посејана ова уљарица. Принос је нижи око 25 одсто од вишегодишњег просека. На бољим парцелама род је око две тоне по хектару, а на лошијим је од 600, 700 килограма до 1,5 тона. Високе температуре скратиле су вегетацију, кише није било, а ове године значајан је био и одабир сорте. Ипак, временске (не) прилике биле су кључне када говоримо о роду – истакао је Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Кише су заобилазиле нашу средину малтене читаво лето, тако да код кукуруза није било наливања зрна у мери у којој је то потребно.

-Код кукуруза очекујем значајније смањење приноса. Прошле године род је подбацио на њивама северно од Кикинде, али ове године погођен је комплетан атар. На незнатном броју њива кукуруза ће бити пет, шест тона по хектару, али на већини парцела биће за око 60 процената „златног зрна“ мање у односу на вишегодишњи просек – додаје наш саговорник.

Кукуруз и сунцокрет су најраспрострањеније културе у кикиндском атару.

-Малтене је подједнако кукуруза и сунцокрета. Сунцокрет је одговор пољопривредника на катастрофалан род кукуруза у протеклих неколико година, јер боље подноси недостатак падавина. Прошле године лоше приносе имао је северни део атара Иђош, Мокрин, као и део кикиндских њива. Сада је стање свугде исто – каже Симић.

Шећерна репа је такође у лошем стању. „Краљица ратарства“ има проблема и са болестима са којима се боре пољопривредници. Још крајем маја је почела заштита ове биљке, али није могло пуно да се уради.

-Да је било кише почетком августа шећерна репа пребродила би високе температуре. Како до тога није дошло, она је значајно пропала. На жалост сада се ништа не може учинити до почетка кампање вађења. Тада очекујем да ће шећеране бирати парцеле које су у бољем стању, како би се извукао какав такав род – закључио је Зоран Симић.

На подручју Пољопривредне стручне службе кукуруза је засновано на око 35.000, а сунцокрета на више од 20.000 хектара. У време када је ранијих година почињало скидање усева, око 15. септембра, у атару неће бити шта да се бере или жање.

А.Ђ.

ОШ „1. октобар“ из Башаида почиње нови пројекат: Школица спорта за ученике нижих разреда

Aleksandra Djuran August 15, 2024

Основна школа „1. октобар“ из Башаида добила је 250.000 динара од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину. Средства су опредељена за куповину опреме за школицу спорта, сазнајемо од директора Мирка Влајкова.

-Новац који смо добили утрошићемо за куповину струњача, лопти, чуњева и друге спортске опреме и реквизита који су нам потребни. Школицу спорта реализоваћемо у оквиру истоименог пројекта који нам је одобрен од стране Покрајинског секретаријата за спорт и омладину. Одвијаће се као ван наставна активност и почеће у септембру. Укључићемо ученике од првог до четвртог разреда са којима ће радити наставник физичког васпитања. Циљ је да код деце нижег школског узраста развијамо моторику и утичемо на здрав физички развој – истакао је Влајков.

У овој образовној установи у току је припрема за почетак нове школске године.

-Кречимо учионице и сређујемо их за долазак ученика. Окречићемо четири учионице у оквиру редовног одржавања. У школу је у претходном периоду доста уложено, а оно што је потребно урадити је реконструкција бетонског платоа у дворишту и уређење хидрантске мреже – додао је наш саговорник.

Башаидска школа у новој школској години имаће два одељења првог разреда јер је уписано 40 првака. Укупно је у школи 250 ученика.

А.Ђ.

Књижвно вече у Иђошу: Представљање „Банатске епопеје” Радована Влаховића

Aleksandra Djuran August 14, 2024

Представљање „Банатске епопеје” Радована Влаховића коју чине роман „Бапа”, „1934”, „Мученици” и нови роман „Љуба” одржаће се у четвртак, 16. августа у 20 часова у Месној библиотеци у Иђошу у организацији Народне библиотеке „Јован Поповић”.

На књижевној вечери учествују: Дуња Бркин Трифуновић, Сенка Влаховић и аутор.

„Банатска епопеја” Радована Влаховића нуди ауторово виђење Баната у 20. веку. До сада су објављена четири романа која прате период до 1950. године.

Радиће се улица Михајла Пупина: Реконструкција коловоза, тротоара, изградња кишних канала

Aleksandra Djuran August 14, 2024

Ове године у плану је реконструкција дела улице Михајла Пупина у дужини од 340 метара, од Светосавске до улице Јована Јовановића Змаја. Очекује се да радови почну у наредном периоду, а обухватиће саобраћајницу и пешачке стазе, истакао је члан Градског већа Мирослав Дучић.

-Према пројекту уклониће се постојећа коловозна конструкција у потребној дебљини, како би се пресвукла новим слојем асфалта. Пешачке стазе употпуности ће се уклонити и изградиће се нове од бехатон плоча минималне ширине два метра. Уклониће се и постојећи колски улази испред сваке куће да би се поставили нови, такође, од бехатон плоча – каже Дучић.

Реконструкција ће обухватити и изградњу атмосферске канализације. Са десне стране улице, између улица Угљеше Терзина и Браће Татић и у делу према Светосавској биће отворени канали за прихват воде са зелених површина.

-Биће урађена и реконструкција водовода од Јована Јовановића Змаја до Улице Угљеше Терзина. Постојеће азбест-цементне цеви замениће се новим. У раскрсници улица Змај Јовине и Михаила Пупина, предвиђена је реконструкција водоводног шахта. На раскрсници са улицом Угљеше Терзина изградиће се нови шахт и надземни хидрант– додао је Дучић.

Укупна вредност инвестиције је око 96 милиона динара, почетак радова је планиран у другој половини августа, док је рок за завршетак, пошто почну, 90 календарских дана.

А.Ђ.

Суша негативно утицала на род лудаја: Берба ће поранити две недеље

Aleksandra Djuran August 13, 2024

Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу на јутру земље. Узгојем лудаја бави се безмало 15 годинa. Ова једногодишња биљка није захтевна за узгој, међутим суша је допринела да род буде десеткован.

-И поред тога што сам редовно заливао, јер на њиви имамо систем кап по кап, род ће бити испод просека. Тамбурице су боље родиле у односу на украсне и „хеловин“ лудаје. Оне нису могле да се оплоде током јула када цветају јер су температуре биле високе. То ће условити и да се раније беру – каже Никола Крнић.

Лудаја је заснована почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Крнић је производњу наследио од оца који је тикву почео да узгаја на мањој парцели да би је са годинама повећавао и улагао у њу.

– Лудаје за колаче увек се траже и била је јако добра. Продајемо и семенке за цепкање јер само у разговору са купцима схватио да је и за њима потражња велика. Иако лудаја воли доста сунца и топлије земљиште ове године имамо екстремно топло време које не одговара ниједној култури. На мојој парцели првенствено песак то јој савршено одговара, када су температуре просечне. Ове године то није предност јер се песак пуно више загреје – каже Никола Крнић.

Лудаја пошто никне неопходна су два парања, једно окопавање и бацање ђубрива. Највећи непријатељ ове биљке је племењача и вашке, тако да је неопходно и прскање против болести штеточина.

А.Ђ.

Патологија у новом простору и са новом опремом: Брже, ефикасније и боље до дијагнозе

Aleksandra Djuran August 13, 2024

По завршетку реконструкције и опремања најстаријег дела Опште болнице и одељење Патологије добило је медицинску опрему која је значајно унапредила рад за патохистолошке анализе. Ткива свих пацијената који се оперишу у кикиндској здравственој установи шаљу се на поменуто одељење.

-Ми ткива обрађујемо и овај процес трајао је четири до пет дана. Сада имамо ткивни процесор који за један дан фиксира ткиво, што је значајно смањило време чекања патохистолошких налаза. Сви младежи који се одстране, све што се ради на гастроскопији, на операцијама дојки, дебелог и слепог црева и слично стиже код нас. На основу наших налаза лекар даје дијагнозу да ли је реч о упали, карциному, бенигном тумору. То је специјалисти потребно како би одредио даљи ток лечења, евентуалну хемиотерапију или зрачење – сазнајемо од главне сестре овог одељења Споменке Илић.

Налаз се чека десетак дана и то је знатно брже у односу на раније.

-Данас ставимо ткиво, сутра је већ готово и трећег дана се сече, боји и обавља неопходан процес. Раније се све то радило четири, пет дана, па још док се резултат очита све се дуго чекало. Нове апарате дуго смо чекали и они су златни стандард у раду. Стигло је и наших пет минута и сада смо употпуности опремљени – каже наша саговорница.

Патологија је богатија за седам апарата од којих ниједан није био у ранијем периоду. Сада постоји комора, ткивни процесор, апарат за калупљење ткива, хладна плоча, водена плоча, топло купатило, дигестор и центрифуга. Циљ службе, која је веома важна у дијагностици свих болести за које је неопходна хируршка интервенција, је да почне да ради и имунохистохемију које се тренутно раде само у терцијарним здравственим установама. Имунохистохемија је специфичније одређивање дијагноза које не могу да се установе стандардним процедурама. И обдукције се поново раде у Болници, а обавља их др Босиљка Крајиновић запослена на Институту за плућне болести у Сремској Каменици.

-Имамо докторку која је на специјализацији из ове области и док се она не врати ангажована је др Крајиновић која долази једном до два пута недељно, у зависности од потреба. Обдукције нису рађене док је трајала реконструкција него су оне обављане у Клиничком центру Војводине. Сада су се стекли услови за овај део посла и искључиво радимо клиничке обдукције што у пракси значи да овај део посла обављамо код пацијената који су хоспитализовани у нашој Болници – појаснила је Споменка Илић.

А.Ђ.