May 26, 2026

кикинда

bozin-prijem-2

Gradonačelnik Mladen Bogdan organizovao prijem za Jovana Božina, predstavnika Kikinde na „Ritmu Evrope“ 

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Za Jovana Božina, predstavnika Kikinde na ovogodišnjem takmičenju „Ritam Evrope“ gradonačelnik Mladen Bogdan organizovao je prijem.

-Uzbuđen sam zbog toga što se finale ovogodišnjeg takmičenja bliži. Drago mi je što me je primio gradonačelnik Bogdan i Dunja Škapik i ja daćemo sve od sebe da budemo što bolji. Intenzivno se pripremamo za predstojeći događaj i siguran sam da će se to isplatiti. Ove godine u takmičenju učestvuje 25 lokalnih samouprava, a naša prednost je u tome što smo mi domaćini – istakao je Jovan Božin.

Jovan Božin sa pesmom Željka Joksimovića „Nije ljubav stvar“ i plesačica Dunja Škapik nastupaju pod rednim brojem 13 i za ovo dvoje mladih to nije baksuzan broj.

 

-Biće mi lakše jer pevam pesmu na srpskom jeziku. Očekujem i da nas publika podrži – dodao je Božin.

Mladen Bogdan podsetio je da naš grad nekoliko godina unazad sarađuje sa produkcijom takmičenja „Ritam Evrope“.

-Zahvaljujući tome što su prošle godine predstavnice Kikinde osvojile prvo mesto na finalu u Zrenjaninu, mi smo ove godine domaćini. Već tada smo započeli pripreme za ovo nadmetanje. Naš cilj je da pošaljemo najlepšu sliku iz Kikinde ne samo u našoj zemlju, nego i u regionu. Bićemo dobri domaćini svima koji tog dana budu naši gosti jer je ovo prilika da promovišemo našu sredinu. Koristim priliku i da poželim puno sreće i uspeha predstavnicima grada – precizirao je gradonačelnik Bogdan i napomenuo da će grad podržati mlade i talentovane sugrađane.

Najveće dečije muzičko takmičenje „Ritam Evrope“ biće održano 28.oktobra u hali SC „Jezero“. Festival će se emitovati na Prvoj srpskoj televiziji.

Posta-Srbije

Izmena radnog vremena u dvema poštama u Kikindi

Igor Crnogorac October 18, 2024

Od sutra, 19. oktobra, pošta u Svetosavskoj 105 (Mikronaselje), radiće i subotom. Radno vreme sa strankama biće od 8 do 12 sati.

Pošta u Žarka Zrenjanina 47 će, od 1. novembra, radnim danima, sa strankama raditi od 7 do 19 sati, saopšteno je iz JP “Pošta Srbije”.

kud-morkin-n

Mokrin u subotu domaćin 15. Susreta folklornog stvaralaštva

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Kulturno umetničko društvo „Mokrin“ organizuje 15. Susrete folklornog stvaralaštva u subotu, 19. oktobra, u 18.30 u sali Doma kulture u Mokrinu.

Pored domaćina učestvuju kulturno umetnička društva: „Sveti Đorđe“ iz Stančeva  iz Rumunije, „Jandrija Tomić-Ćić“ iz Krajišnika, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela i „Sveti Sava“ iz Kanjiže.

Pokrovitelji događaja su Grad Kikinda i MZ Mokrin.

 

policija-dec-nedelja

MUP raspisao konkurs za upis polaznika: Za PU Kikinda mesta ima za 53 policijska službenika

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Ministarstvo unutrašnjih poslova danas je raspisalo konkurs za upis 1.500 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku (COPO), za stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika i to za potrebe svih 27 policijskih uprava u Srbiji.

Svi zainteresovani, koji ispunjavaju uslove za upis, starosti od 18 do 30 godina života, mogu se prijaviti do 6. novembra, u policijskim stanicama po mestu prebivališta. Od 1.500 polaznika Centra za policijsku obuku, 800 će se stručno osposobljavati za obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajac, 400 saobraćajni policajac i 300 na radnom mestu granični policajac.

Za područje Policijske uprave u Kikindi predviđen je upis 53 polaznika i to: 15 polaznika za radno mesto policajac, 10 polaznika za radno mesto saobraćajni policajac za poslove saobraćajnih nezgoda i 28 polaznika za radno mesto granični policajac.

Kandidati za polaznike se prilikom prijave na konkurs izjašnjavaju za koje od ponuđenih radnih mesta žele da prođu stručno osposobljavanje. Uslovi konkursa mogu se naći na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova www.mup.gov.rs i sajtu Centra za osnovnu policijsku obuku www.copo.edu.rs .

 

Crveni krst (4)

Obeležava se Svetski dan borbe protiv siromaštva

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Ujedinjene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv siromaštva. Cilj obeležavanja tog dana je promovisanje svesti o potrebi iskorenjivanja siromaštva i bede u svim zemljama, a naročito u zemljama u razvoju. Na teritoriji grada ima 550 korisnika toplih obroka, a u selima 435 korisnika lanč paketa Narodne kuhinje Crvenog krsta.

– Od ukupnog broja korisnika 30 odsto dece i 30 odsto Roma. Kapacitet je popunjen, a rad Narodne kuhinje pomaže lokalna samouprava, Crveni krst Vojvodine i Crveni krst Srbije koji obezbeđuje devet artikala hrane i brašno za proizvodnju hleba – kaže sekretarka Danijela Bjeljac.

Povodom Svetskog dana hrane i Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva korisnicima toplih obroka obezbeđena je dodatna hrana.

-Crveni krst Vojvodine i banka hrane Vojvodine obezbedili su  salatu uz pojačan obrok. Za decu čiji roditelji su korisnici Narodne kuhinje  uvek se obezbede novogodišnji paketići u akciji „Jedan paketić, puno ljubavi“ gde su nosioci škole i Predškolska ustanova. U ovu akciju svake godine uključe se i lokalne firme – ističe naša sagovornica.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, stopa rizika od siromaštva u prošloj godini iznosila je 19,9 odsto. U riziku od siromaštva nalaze se osobe koje raspolažu prihodom manjim od praga rizika siromaštva, a taj prihod je u Srbiji prošle godine iznosio oko 29 hiljada dinara za jednočlano domaćinstvo. U riziku od siromaštva i socijalne isključenosti živelo je prošle godine skoro milion i osamsto hiljada građana naše zemlje.

A.Đ.

 

Daniel-Kovac-(1)

U susret gostovanju multimedijalnog umetnika Daniela Kovača u kikindskoj Biblioteci

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Multimedijalni umetnik Daniel Kovač predstaviće se kikindskoj publici sutra (petak 18. oktobra). Najpre će u biblioteci „Jovan Popović” od 18 časova predstaviti svoje književno stvaralaštvo- autor je četiri zapažena romana, od kojih je jedan bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Istog dana od 20 časova u galeriji Jovana Isakova biće upriličena izložba iz opusa Kovačeve vizuelne umetnosti. Pored nabrojanih disciplina, ovaj umetnik je javnosti poznat i kao gitarista beogradskog rok sastava „Jarboli”.

Uoči susreta sa Kikinđanima, Kovač se za „Komunu” osvrnuo na deo svog stvaralaštva..

Muzika čini dobar deo vaše poetike. Ima je i u Vašim knjigama. Kako zvuk efikasno preneti na papir?

-Ne trudim se oko toga. Pokušavam da razdvojim te stvari – pisanje i muziku. Samo je moj poslednji roman „Objašnjenja nisu potrebna” značajnije povezan sa muzikom zato što je to bilo neophodno za radnju. Volim da koristim poeziju u prozi i to ponekad radim, ali samo ako ima smisla i ne ruši osnovnu postavku teksta. Tekst i njegova logika su u proznom pisanju jedino važni.

Ima u vašem pisanju i dilandogovske autoironije, je li to prečica do čitalaca, uzimati za motive elemente iz pop kulture?

-Istina je da u mojim knjigama junaci nisu samouvereni i da gaje autoironiju kao zdrav odnos prema stvarnosti. To je zato što smatram da su samouvereni ljudi u današnje vreme bez izuzetka glupaci i opasne budale. Verujem samo onim opreznim koji triput mere pre nego što seku i rade stvari promišljeno i temeljno. Osim neke mistifikacije u vidu auto pop-kulture u poslednjem romanu (naime, u njoj se pojavljuje lik koji se zove Daniel Kovač i član je grupe „Jarboli”, a opet je očigledno da to nisam ja koji u stvarnosti to jesam), u mojim knjigama nema previše pop-kulture, ili je ima samo kad baš mora i ima smisla.

Bili ste u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Jesu li književne nagrade precenjene?

-Bio sam u užem izboru sa prvim romanom „Logika reke pruge i otpada”, ali to je bilo jako davno, kao u nekom prošlom životu. Ne znam previše o nagradama, pa samim tim ni da li su precenjene. Neke sigurno jesu, a neke verovatno i nisu. Pretpostavljam da to zavisi od toga ko je u žiriju i ko tu nagradu dodeljuje.

Bavite se i video produkcijom, slikarstvom, muzikom i književnošću, tesan vam je jedan medij ili jednostavno radeći na jednom, odmarate od ostalih načina kreativnog izražavanja?

-Sve to radim samo iz egzistencijalne nesigurnosti. Odrastanje u sankcijama i ratovima je tome značajno doprinelo. Iz nekog straha da ne postanem mrtav još za života i da ne moram da pravim kompromise i pristanem da radim ono što ne volim ili smatram za nečasno, trudim se da neprekidno radim, smišljam i izvodim razne stvari. U tom procesu, stekao sam iskustvo i zanat, što na kraju i nije ispalo tako loše.

N. Savić

 

rpk-invalidi-(2)

Skup u RPK o zapošljavanju osoba sa invaliditetom i prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U organizaciji  Regionalne privredne komore Severnobanatskog upravnog okruga održana je radionica o „Zapošljavanju osoba sa invaliditetom i prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju“.

O navedenim temama prisutne predstavnike privrednih društava: „MSK“, Livnica „Kikinda – automobilaska industrija“, „Lira“, „Mecafor“, „Tisza Automotive“, „Grindex“ i „Le Belier“ upoznale su Mirjana Pantelić, direktorica „Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije“ ( UIPS ), Marija Ignjatović direktorica preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom  „Novitas Consult“ iz Šapca, kao i Jelena Mitrović, direktorica Filijale NSZ u Kikindi. Privrednici su informisani o zapošljavanju osoba sa invaliditetom (OSI), zakonskim obavezama, prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju, te o skrivenim efektima uštede iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju.

Na evidenciji Filijale NSZ u Severnobanatskom upravnom okrugu ima 455 nezaposlenih osoba sa prvim i drugim stepenom invaliditeta, od čega je samo u Kikindi njih 337. Najviše ih je radno u angažovano najvećem u kikindskoj „Liri“, njih oko 70, a potom u pogonu firme „Tisza Automotive“, 42 osobe.

U Srbiji postoji 60 preduzeća za profesionalnu orijentaciju rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja angažuju oko 1.500 radnika, od kojih su 1.000  sa nekim od stepena tako verifikovanog statusa. Poslodavci u Srbiji najčešće u svojim redovima imaju osobe sa invaliditetom iz sopstvenih redova. Privredna društva koja imaju od 20 do 49 zaposlenih  imaju zakonsku obavezu da angažuju minimum jednu osoba sa invaliditetom, one sa od 50 do 99 dve, a potom na svakih 50 radnika još po jednog takvog dodatnog radnika. Alternativa tome je plaćanje u budžetski fond Republike Srbije, što je za ovu godinu oko 812.000 dinara po nezaposlenom licu i to je visina učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom. Drugi model ispunjavanja, ne samo zakonske, već društveno odgovorne obaveze, je kupovina proizvoda (FER proizvod) ili korišćenje usluga preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Time privredna društva i institucije stiču mogućnost da uštede i do 36 odsto vrednosti ugovorenog posla, ako sa takvim preduzećima zaključe ugovor o poslovno tehničkoj saradnji i ispune određeni finasijski okvir. Šarolika je ponuda mogućnosti koje te firme nude, a „Lira“ iz Kikinde pruža usluge održavanje higijene i zelenih površina, šivenje radne odeća i odela, hemijskog čišćenja garderobe, ali i proizvodnju mehanizama za nameštaj.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom smatra se napretkom u međuljudskim odnosima, kao vid razvoja empatije prema osobama koje nemaju potpunu radnu sposobnost, ali imaju želju da daju doprinos društvu u kome žive. Inkluzija i težnja za socijalnom integracijom nemoguća je bez njihovog radnog angažovanja. Sem ekonomskih prednosti, koje se tiču omogućavanja finansijske samostalnosti, osobama sa invaliditetom na ovaj način se dodatno razvija doživljaj lične vrednosti i pripadanja društvu.

hidranti

Aktuelno u JP „Kikinda”: Novi hidranti u Mikronaselju

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U cilju boljeg održavanja sistema i adekvatnog snabdevanja građana Mikronaselja kvalitetnom vodom za piće, Javno preduzeće „Kikinda” je započelo ugradnju hidranata na mreži u ovom delu grada.

-Protekle nedelje je ugrađen hidrant u ulici Josifa Pančića, a u planu je ugradnja još tri, čime bi se sa sve četiri strane Mikronaselja moglo adekvatno vršiti ispiranje vodovodne mreže, kada se za to ukaže potreba.

Mikronaselje, kao najgušće naseljeni deo Kikinde i jedino stanovanje u gradu pravog blokovskog tipa, ima i najveći broj korisnika vodovoda po jedinici površine. Zato se održavanju ovog dela mreže, mora posvetiti i veća pažnja, kako bi sve funkcionisalo optimalno, a korisnici bili zadovoljni- navodi Slavko Vojnić Mijatov, rukovodilac sektora vodovoda i kanalizacije.

U narednom periodu u JP „Kikinda” sagledavaju potrebe, pre svega, potrošača, a i same mreže o mogućnostima ugradnje još nekoliko  hidranata na pojedinim lokacijama.

J. C.

 

csu-predavanje-(3)

Predavanje o poremećajima dece u ponašanju i kako ih preduprediti

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Tribina pod nazivom „Rad sa učenicima i decom koja ispoljavaju poremećaje ponašanja u kolektivu i saradnja sa roditeljima“ organizovana je u Centru za stručno usavršavanje. O temi su okupljenim nastavnicima, učiteljima i vaspitačima govorili magistar defektoloških nauka Tatjana Božić, master Dalibor Simonović i školski pedagog Danijela Ivanovski.

-U proteklom periodu evidentni su problemi sa decom koja iskazuju poremećaje u ponašanju, a da im pri tom ne treba podrška u intelektualnom smislu. Remećenje nastave postalo je sve češće i jako je teško organizovati čas kada imate dete koje ne može da se obuzda. Da bi i takav učenik počeo da se ponaša prema pravilima najvažnija je saradnja sa roditeljima jer i u školi i u kod kuće ona moraju da se poštuju – navodi Danijela Ivanovski.

Najčešće se poremećaji ispoljavaju u odbijanju saradnje, naloga nastavnika, ustajanje za vreme časa, šetanje i ometanje drugih da prate nastavu.

-Ukoliko se ovakvo ponašanje zanemari ono s vremenom postaje obrazac ponašanja učenika i tada možemo da kažemo da on ima poremećaj u ponašanju. Da do toga ne bi došlo važno je reagovati na vreme i naš cilj je da pružimo savete kako raditi sa decom koja to odbijaju, koja ne gledaju nastavnika u oči, koja ne slušaju šta im se kaže, koja uznemiravaju, pa i čupaju drugu decu – kaže Danijela Ivanovski.

Osim u ponašanju ova deca imaju poremećaj i u socijalnoj dinamici i komunikaciji sa drugom decom te je najvažnije što češće im ponavljati pravila koja osim u školi moraju da se poštuju i kod kuće kako bi postala obrazac ponašanja.

Ova tribina prvi put je organizovana u Kikindi i očekivanja su da će se proširiti i na druge gradove i opštine.

A.Đ.

gusle-krajiski-2

Članice ŽPG „Gusle“ osvojile vredna priznanja na festivalu „Krajiški biseri“

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Članice Ženske pevačke grupe Akademskog društva za negovanje „Gusle“ koje predvodi rukovodioc Igor Popov osvojile su drugo mesto na 22. festivalu „Krajiški biseri“ koji neguje i čuva ojkalice i krajiške pesme. U konkurenciji 19 pevačkih grupa Kikinđanke su pokazale da su u samom vrhu.

-Festival neguje tradiciju dinarskog odnosno krajiškog pevanja i Ženska pevačka grupa na njemu učestvuje od 2019. godine. Sa svakog nastupa na „Krajiškim biserima“ obaradovale su nas značajnim priznanjima i nagradama. Ipak, najvažnije je to što svaki put stiču nova iskustva i znanja o pevanju Srba Krajišnika, koje im nude izvorne grupe, učesnice – istakla je Magdalena Popov, umetnički rukovodilac.

Pored diplome i plakete devojke će  učestvovati u snimanju diska i brošure o ojkalici i krajiškoj pesmi u izdanju WMAS (World Music Asocijaciji Srbije), pod nazivom „Nek živi ta pjesma” – Ojkača i krajiška pjesma.

-Izuzetna je čast što se upravo naša pevačka grupa našla na albumu, koji će ostati u amanet nekim novim generacijama pevača, kao primer i uzor za pevanje repertoara Srba Krajišnika – dodala je naša sagovornica.

A.Đ.