кикинда Архиве | Page 210 of 320 | Кикиндски портал

Градоначелник Младен Богдан организовао пријем за Јована Божина, представника Кикинде на „Ритму Европе“

Aleksandra Djuran October 18, 2024

За Јована Божина, представника Кикинде на овогодишњем такмичењу „Ритам Европе“ градоначелник Младен Богдан организовао је пријем.

-Узбуђен сам због тога што се финале овогодишњег такмичења ближи. Драго ми је што ме је примио градоначелник Богдан и Дуња Шкапик и ја даћемо све од себе да будемо што бољи. Интензивно се припремамо за предстојећи догађај и сигуран сам да ће се то исплатити. Ове године у такмичењу учествује 25 локалних самоуправа, а наша предност је у томе што смо ми домаћини – истакао је Јован Божин.

Јован Божин са песмом Жељка Јоксимовића „Није љубав ствар“ и плесачица Дуња Шкапик наступају под редним бројем 13 и за ово двоје младих то није баксузан број.

-Биће ми лакше јер певам песму на српском језику. Очекујем и да нас публика подржи – додао је Божин.

Младен Богдан подсетио је да наш град неколико година уназад сарађује са продукцијом такмичења „Ритам Европе“.

-Захваљујући томе што су прошле године представнице Кикинде освојиле прво место на финалу у Зрењанину, ми смо ове године домаћини. Већ тада смо започели припреме за ово надметање. Наш циљ је да пошаљемо најлепшу слику из Кикинде не само у нашој земљу, него и у региону. Бићемо добри домаћини свима који тог дана буду наши гости јер је ово прилика да промовишемо нашу средину. Користим прилику и да пожелим пуно среће и успеха представницима града – прецизирао је градоначелник Богдан и напоменуо да ће град подржати младе и талентоване суграђане.

Највеће дечије музичко такмичење „Ритам Европе“ биће одржано 28.октобра у хали СЦ „Језеро“. Фестивал ће се емитовати на Првој српској телевизији.

Измена радног времена у двема поштама у Кикинди

Igor Crnogorac October 18, 2024

Од сутра, 19. октобра, пошта у Светосавској 105 (Mикронасеље), радиће и суботом. Радно време са странкама биће од 8 до 12 сати.

Пошта у Жарка Зрењанина 47 ће, од 1. новембра, радним данима, са странкама радити од 7 до 19 сати, саопштено је из ЈП “Пошта Србије”.

Мокрин у суботу домаћин 15. Сусрета фолклорног стваралаштва

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Културно уметничко друштво „Мокрин“ организује 15. Сусрете фолклорног стваралаштва у суботу, 19. октобра, у 18.30 у сали Дома културе у Мокрину.

Поред домаћина учествују културно уметничка друштва: „Свети Ђорђе“ из Станчева из Румуније, „Јандрија Томић-Ћић“ из Крајишника, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села и „Свети Сава“ из Кањиже.

Покровитељи догађаја су Град Кикинда и МЗ Мокрин.

МУП расписао конкурс за упис полазника: За ПУ Кикинда места има за 53 полицијска службеника

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Министарство унутрашњих послова данас је расписало конкурс за упис 1.500 полазника у Центар за основну полицијску обуку (ЦОПО), за стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника и то за потребе свих 27 полицијских управа у Србији.

Сви заинтересовани, који испуњавају услове за упис, старости од 18 до 30 година живота, могу се пријавити до 6. новембра, у полицијским станицама по месту пребивалишта. Од 1.500 полазника Центра за полицијску обуку, 800 ће се стручно оспособљавати за обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајац, 400 саобраћајни полицајац и 300 на радном месту гранични полицајац.

За подручје Полицијске управе у Кикинди предвиђен је упис 53 полазника и то: 15 полазника за радно место полицајац, 10 полазника за радно место саобраћајни полицајац за послове саобраћајних незгода и 28 полазника за радно место гранични полицајац.

Кандидати за полазнике се приликом пријаве на конкурс изјашњавају за које од понуђених радних места желе да прођу стручно оспособљавање. Услови конкурса могу се наћи на сајту Министарства унутрашњих послова www.mup.gov.rs и сајту Центра за основну полицијску обуку www.copo.edu.rs .

Обележава се Светски дан борбе против сиромаштва

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Уједињене нације прогласиле су 17. октобар за Светски дан борбе против сиромаштва. Циљ обележавања тог дана је промовисање свести о потреби искорењивања сиромаштва и беде у свим земљама, а нарочито у земљама у развоју. На територији града има 550 корисника топлих оброка, а у селима 435 корисника ланч пакета Народне кухиње Црвеног крста.

– Од укупног броја корисника 30 одсто деце и 30 одсто Рома. Капацитет је попуњен, а рад Народне кухиње помаже локална самоуправа, Црвени крст Војводине и Црвени крст Србије који обезбеђује девет артикала хране и брашно за производњу хлеба – каже секретарка Данијела Бјељац.

Поводом Светског дана хране и Међународног дана борбе против сиромаштва корисницима топлих оброка обезбеђена је додатна храна.

-Црвени крст Војводине и банка хране Војводине обезбедили су салату уз појачан оброк. За децу чији родитељи су корисници Народне кухиње увек се обезбеде новогодишњи пакетићи у акцији „Један пакетић, пуно љубави“ где су носиоци школе и Предшколска установа. У ову акцију сваке године укључе се и локалне фирме – истиче наша саговорница.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, стопа ризика од сиромаштва у прошлој години износила је 19,9 одсто. У ризику од сиромаштва налазе се особе које располажу приходом мањим од прага ризика сиромаштва, а тај приход је у Србији прошле године износио око 29 хиљада динара за једночлано домаћинство. У ризику од сиромаштва и социјалне искључености живело је прошле године скоро милион и осамсто хиљада грађана наше земље.

А.Ђ.

У сусрет гостовању мултимедијалног уметника Даниела Ковача у кикиндској Библиотеци

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Мултимедијални уметник Даниел Ковач представиће се кикиндској публици сутра (петак 18. октобра). Најпре ће у библиотеци „Јован Поповић” од 18 часова представити своје књижевно стваралаштво- аутор је четири запажена романа, од којих је један био у ужем избору за НИН-ову награду. Истог дана од 20 часова у галерији Јована Исакова биће уприличена изложба из опуса Ковачеве визуелне уметности. Поред набројаних дисциплина, овај уметник је јавности познат и као гитариста београдског рок састава „Јарболи”.

Уочи сусрета са Кикинђанима, Ковач се за „Комуну” осврнуо на део свог стваралаштва..

Музика чини добар део ваше поетике. Има је и у Вашим књигама. Како звук ефикасно пренети на папир?

-Не трудим се око тога. Покушавам да раздвојим те ствари – писање и музику. Само је мој последњи роман „Објашњења нису потребна” значајније повезан са музиком зато што је то било неопходно за радњу. Волим да користим поезију у прози и то понекад радим, али само ако има смисла и не руши основну поставку текста. Текст и његова логика су у прозном писању једино важни.

Има у вашем писању и диландоговске аутоироније, је ли то пречица до читалаца, узимати за мотиве елементе из поп културе?

-Истина је да у мојим књигама јунаци нису самоуверени и да гаје аутоиронију као здрав однос према стварности. То је зато што сматрам да су самоуверени људи у данашње време без изузетка глупаци и опасне будале. Верујем само оним опрезним који трипут мере пре него што секу и раде ствари промишљено и темељно. Осим неке мистификације у виду ауто поп-културе у последњем роману (наиме, у њој се појављује лик који се зове Даниел Ковач и члан је групе „Јарболи”, а опет је очигледно да то нисам ја који у стварности то јесам), у мојим књигама нема превише поп-културе, или је има само кад баш мора и има смисла.

Били сте у ужем избору за НИН-ову награду. Јесу ли књижевне награде прецењене?

-Био сам у ужем избору са првим романом „Логика реке пруге и отпада”, али то је било јако давно, као у неком прошлом животу. Не знам превише о наградама, па самим тим ни да ли су прецењене. Неке сигурно јесу, а неке вероватно и нису. Претпостављам да то зависи од тога ко је у жирију и ко ту награду додељује.

Бавите се и видео продукцијом, сликарством, музиком и књижевношћу, тесан вам је један медиј или једноставно радећи на једном, одмарате од осталих начина креативног изражавања?

-Све то радим само из егзистенцијалне несигурности. Одрастање у санкцијама и ратовима је томе значајно допринело. Из неког страха да не постанем мртав још за живота и да не морам да правим компромисе и пристанем да радим оно што не волим или сматрам за нечасно, трудим се да непрекидно радим, смишљам и изводим разне ствари. У том процесу, стекао сам искуство и занат, што на крају и није испало тако лоше.

Н. Савић

Скуп у РПК о запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију

Aleksandra Djuran October 16, 2024

У организацији Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа одржана је радионица о „Запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију“.

О наведеним темама присутне представнике привредних друштава: „МСК“, Ливница „Кикинда – аутомобиласка индустрија“, „Лира“, „Mecafor“, „Tisza Automotive“, „Grindex“ и „Le Belier“ упознале су Мирјана Пантелић, директорица „Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије“ ( УИПС ), Марија Игњатовић директорица предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Novitas Consult“ из Шапца, као и Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди. Привредници су информисани о запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ), законским обавезама, предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију, те о скривеним ефектима уштеде из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију.

На евиденцији Филијале НСЗ у Севернобанатском управном округу има 455 незапослених особа са првим и другим степеном инвалидитета, од чега је само у Кикинди њих 337. Највише их је радно у ангажовано највећем у кикиндској „Лири“, њих око 70, а потом у погону фирме „Tisza Automotive“, 42 особе.

У Србији постоји 60 предузећа за професионалну оријентацију рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која ангажују око 1.500 радника, од којих су 1.000 са неким од степена тако верификованог статуса. Послодавци у Србији најчешће у својим редовима имају особе са инвалидитетом из сопствених редова. Привредна друштва која имају од 20 до 49 запослених имају законску обавезу да ангажују минимум једну особа са инвалидитетом, оне са од 50 до 99 две, а потом на сваких 50 радника још по једног таквог додатног радника. Алтернатива томе је плаћање у буџетски фонд Републике Србије, што је за ову годину око 812.000 динара по незапосленом лицу и то је висина учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом. Други модел испуњавања, не само законске, већ друштвено одговорне обавезе, је куповина производа (ФЕР производ) или коришћење услуга предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Тиме привредна друштва и институције стичу могућност да уштеде и до 36 одсто вредности уговореног посла, ако са таквим предузећима закључе уговор о пословно техничкој сарадњи и испуне одређени финасијски оквир. Шаролика је понуда могућности које те фирме нуде, а „Лира“ из Кикинде пружа услуге одржавање хигијене и зелених површина, шивење радне одећа и одела, хемијског чишћења гардеробе, али и производњу механизама за намештај.

Запошљавање особа са инвалидитетом сматра се напретком у међуљудским односима, као вид развоја емпатије према особама које немају потпуну радну способност, али имају жељу да дају допринос друштву у коме живе. Инклузија и тежња за социјалном интеграцијом немогућа је без њиховог радног ангажовања. Сем економских предности, које се тичу омогућавања финансијске самосталности, особама са инвалидитетом на овај начин се додатно развија доживљај личне вредности и припадања друштву.

Aктуелно у ЈП „Кикинда”: Нови хидранти у Микронасељу

Aleksandra Djuran October 16, 2024

У циљу бољег одржавања система и адекватног снабдевања грађана Микронасеља квалитетном водом за пиће, Јавно предузеће „Кикинда” је започело уградњу хидраната на мрежи у овом делу града.

-Протекле недеље је уграђен хидрант у улици Јосифа Панчића, а у плану је уградња још три, чиме би се са све четири стране Микронасеља могло адекватно вршити испирање водоводне мреже, када се за то укаже потреба.

Микронасеље, као најгушће насељени део Кикинде и једино становање у граду правог блоковског типа, има и највећи број корисника водовода по јединици површине. Зато се одржавању овог дела мреже, мора посветити и већа пажња, како би све функционисало оптимално, а корисници били задовољни- наводи Славко Војнић Мијатов, руководилац сектора водовода и канализације.

У наредном периоду у ЈП „Кикинда” сагледавају потребе, пре свега, потрошача, а и саме мреже о могућностима уградње још неколико хидраната на појединим локацијама.

Ј. Ц.

Предавање о поремећајима деце у понашању и како их предупредити

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Трибина под називом „Рад са ученицима и децом која испољавају поремећаје понашања у колективу и сарадња са родитељима“ организована је у Центру за стручно усавршавање. О теми су окупљеним наставницима, учитељима и васпитачима говорили магистар дефектолошких наука Татјана Божић, мастер Далибор Симоновић и школски педагог Данијела Ивановски.

-У протеклом периоду евидентни су проблеми са децом која исказују поремећаје у понашању, а да им при том не треба подршка у интелектуалном смислу. Ремећење наставе постало је све чешће и јако је тешко организовати час када имате дете које не може да се обузда. Да би и такав ученик почео да се понаша према правилима најважнија је сарадња са родитељима јер и у школи и у код куће она морају да се поштују – наводи Данијела Ивановски.

Најчешће се поремећаји испољавају у одбијању сарадње, налога наставника, устајање за време часа, шетање и ометање других да прате наставу.

-Уколико се овакво понашање занемари оно с временом постаје образац понашања ученика и тада можемо да кажемо да он има поремећај у понашању. Да до тога не би дошло важно је реаговати на време и наш циљ је да пружимо савете како радити са децом која то одбијају, која не гледају наставника у очи, која не слушају шта им се каже, која узнемиравају, па и чупају другу децу – каже Данијела Ивановски.

Осим у понашању ова деца имају поремећај и у социјалној динамици и комуникацији са другом децом те је најважније што чешће им понављати правила која осим у школи морају да се поштују и код куће како би постала образац понашања.

Ова трибина први пут је организована у Кикинди и очекивања су да ће се проширити и на друге градове и општине.

А.Ђ.

Чланице ЖПГ „Гусле“ освојиле вредна признања на фестивалу „Крајишки бисери“

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Чланице Женске певачке групе Академског друштва за неговање „Гусле“ које предводи руководиоц Игор Попов освојиле су друго место на 22. фестивалу „Крајишки бисери“ који негује и чува ојкалице и крајишке песме. У конкуренцији 19 певачких група Кикинђанке су показале да су у самом врху.

-Фестивал негује традицију динарског односно крајишког певања и Женска певачка група на њему учествује од 2019. године. Са сваког наступа на „Крајишким бисерима“ обарадовале су нас значајним признањима и наградама. Ипак, најважније је то што сваки пут стичу нова искуства и знања о певању Срба Крајишника, које им нуде изворне групе, учеснице – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.

Поред дипломе и плакете девојке ће учествовати у снимању диска и брошуре о ојкалици и крајишкој песми у издању WМАС (Wоrld Мusic Асоцијацији Србије), под називом „Нек живи та пјесма” – Ојкача и крајишка пјесма.

-Изузетна је част што се управо наша певачка група нашла на албуму, који ће остати у аманет неким новим генерацијама певача, као пример и узор за певање репертоара Срба Крајишника – додала је наша саговорница.

А.Ђ.