Северни Банат, у Другој лиги „Север” Одбојкашког савеза Војводине, у трећем колу, био је формални домаћин у Шид, тиму Веста, изгубивши 3:1. Трећи је то пораз Кикинђана, који су наступили са свега шесторицом, а у четвртом колу, наредног викенда, дочекаће Кулпин из истоименог места.
СЕВЕРНИ БАНАТ: Симић, Ковачев, Видицки, Грујић, Полетан, Њагрић.
У рангу ниже, Првој војвођанској лиги група „Југ”, одбојкашице Кикинде 0230 поражене су у Житишту од Бегеја, резултатом 3:2 док је Кикинда у Равном Тополовцу изгубила 3:0 од Херцеговине коју ће пак у трећем колу чекати Кикинда 0230, а Кикинда ће угостити другу екипу Клека.
Д. П.
кикинда
Поводом Светског дана коштане дисплазије којој припада и ахондроплазија, данас је у Кикинди одржана акција озелењавања парка код Спортског центра „Језеро“. Догађај је организовало Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ са седиштем у Кикинди, а присуствовала су му деца са овим ретким обољењем са својим породицама, из Сврљига, Белегиша, Београда и Шида, као и представници Града, ресорног министарства, Републичког фонда за здравствено осигурање и предшколских установа из Кикинде, Сврљига и Нових Бановаца.
После радионице о инклузији и повезивању предшколских установа и родитеља, дружења и размене искустава, посађено је 30 младица четинара, што је број деце којој је у Србији тренутно потребна терапија за ахондроплазију која, између осталог, узрокује коштане дисплазије и изразито низак раст.
– У Министарству за бригу о породици и демографију савршено смо свесни да, када оболи дете, болује читава породица и зато смо овде, да им покажемо да нису сами, да је њихова држава ту за њих и да ћемо све урадити да што мање пате. На иницијативу председника државе формирана је Група за ретке болести у Министарству и оболеле помажемо на више нивоа. Сада је у току акција поделе ваучера за рехабилитацију, за куповину медикамента и за једнокатну помоћ, а држава системски помаже за лечење ретких болести. Град Кикинда је прави пример како треба да се опходимо према породицама са децом са ретким болестима. Важно је да кажем – они нису ретки, они су посебни – рекао је државни секретар Министарства, Радош Пејовић.
Он је истакао да је брига државе евидентна јер је 2012. године за ретке болести укупно давала око 130 милиона динара, а сада је то издвајање у износу од 7,2 милијарде. Пре 12 година лечила се само једна ретка болест и само два пацијента добијала су терапију, додао је др Жељко Поповић, заменик директора Сектора за лекове и фармакоекономију Републичког фонда за здравствено осигурање.
– Данас лечимо око 730 пацијената са више од 40 ретких болести, што је огроман напредак – навео је др Поповић. – Србија је, у овом тренутку, међу првим земљама у Европи када су у питању неке од терапија. На основу одлуке наше комисије, за ахондроплазију терапију прима осморо деце, и имамо захтеве за још 13 до 15 деце. Мислим да ћемо следеће године повећати број пацијената на терапији и да ћемо, у наредном периоду, доћи до тога да сви којима је то потребно, и добију адекватну и најновију терапију.
Цена терапије за ахондроплазију, новог лека који поспешује раст и развој, за једно дете је 270 хиљада евра на годишњем нивоу.
– Дошли смо до момента када нам је свима потребна додатна подршка – каже Давор Терзић из Удружења деце са ахондроплазијом Србије. – Од првог дана имали смо помоћ локалне самоуправе, Фонда и државе. Зато смо формирали савез са још неколико блиских удружења.
Давор и Слађана Терзин били су иницијатори и оснивачи удружења чији је Слађана председник. Њихова петогодишња девојчица Сташа рођена је са овим обољењем.
– Чим сам чуо да оснивају кровно удружење за читаву Србију, тада као председник Скупштине града, и позвао сам их на разговор. Желео сам да се упознамо са том болешћу и са свим аспектима њиховог живота. Схватили смо да је важна помоћ, пре свега локалне самоуправе, јер су желели да се одавде боре за то да свако дете у Србији добије терапију. Подржали смо их и помогли да дођу до виших инстанци, до Републичког фонда и до самог председника Александра Вучића, и држава је одлучила да им изађе у сусрет. Циљ је да свако дете које болује од ретких болести добије праву терапију – испричао је градоначелник Младен Богдан који је са замеником, Дејаном Пударом и чланом Градског већа, Жељком Радуом, учествовао у акцији.
– Наша Сташа прима терапију осам месеци и за то време је порасла 4,6 центиметара. Деца са ахондроплазијом порасту годишње, у просеку, два до три центиметра – каже Слађана Терзин. – То су одлични резултати и наша лекарка, генетичар др Мијовић у Београду, веома је задовољна. У сарадњи са Фондом, нашим лекарима и Националним савезом ретких болести Србије успели смо да издејствујемо да, од овог месеца, више не идемо сваког месеца по терапију у Београд, него ће нам она стизати у нашу болницу, у којој су нам изашли у сусрет.
Терапија успешно делује и код девојчице Ленке, рекла је њена мајка Јелена Хађасија, такође чланица Удружења.
– Малим корацима идемо ка великом циљу. На моју велику срећу Ленка пуни шест година и већ осам месеци прима терапију. Волела бих да сви њени другари добију лек и да делимо ову срећу – додала је.
Данас посађено дрвеће је и лого Удружења, и оплеменило је простор за децу у нашем граду. Нека њихов раст симболично прати развој и наше деце, речено је на данашњем скупу.
Покрајинска влада усвојила је одлуку о увећању бесповратних средстава породицама у којима се роди треће или четврто дете за решавање стамбеног питања или за унапређење услова становања на територији Аутономне покрајине Војводине за 2024. годину. Помоћ је са досадашњих 250 милиона динара увећана на 345,5 милиона динара, одлучено је на седници којом је председавала председница Маја Гојковић.
Ова мера је донета у циљу заустављања негативних демографских трендова и афирмацији пронаталитетне популационе политике на територији АП Војводине, а имајући у виду потребу за побољшање услова становања и пружања помоћи породицама са троје и четворо деце као једног од битних елемената у реализацији пронаталитетне политике.
Педагошки завод Војводине организовао је обуку од јавног интереса на тему ,,Кораци ка доброј примени електронских уређаја и ненасилној комуникацији у онлајн окружењу”. Скупу су присуствовали представници основних и средњих школа са територије града Кикинда. Јанош Пушкаш, директор педагошког завода Војводине истакао је да се предавања организују широм покрајине.
-Циљ је да превентивно делујемо и да укажемо на позитивне примере превазилажења насиља на интернету. Пошто завршимо обуке имаћемо добар основ за истраживање које ће нам помоћи у наредним корацима везаним за ненасилну онлајн комуникацију. Потреба за овом обуком показала се након анкетирања 5.000 родитеља и 7.000 наставника који су нам указали на шта треба обратити пажњу – појаснио је Пушкаш.
Давид Ивановић, саветник у кабинету председнице Народне скупштине, окупљенима је представио националну платформу за превенцију насиља „Чувам те“ која укључује децу.
-Платформа „Чувам те“ осмишљена како би јачала интерсекторску сарадњу свих надлежних институција у борби против насиља у које су на било који начин укључена деца, да ли као починиоци или као жртве. Сарадњу имамо са седам министарстава и од 26. маја 2023. године постоји могућност онлајн пријаве насиља. До сада смо имали 3.500 јединствених случајева насиља. По основу пријава тријажни тим алармира надлежне установе да реагују по сваком појединачном случају. Платформа је једноставна за коришћење и донела је много већу информисаност, али и сигурност. Свако ко пријави насиље зна да ће се на њу реаговати – навео је Ивановић.
Догађају су присуствовали Душан Попесков, председник Скупштине града и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.
-Веома је важно да ученици препознају ризичне ситуације на интернету, да знају да реагују на њих, да знају да потраже помоћ и да се заштите. Стога ће локална самоуправа увек подржавати пројекте који су окренути спречавању насиља јер нам је приоритет безбедност ђака – додала је Мелита Гомбар.
Према истраживањима ученици старијег основношколског узраста користе интернет до два сата дневно и углавном за то користе свој мобилни телефон. Искуство ђака показује да су најчешћи облици насиља које доживљавају на интернету избацивање из одређених група, добијање узнемирујућих или увредљивих порука путем мобилног телефона и узнемиравање на друштвеним мрежама.
А.Ђ.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне пољопривредне производње у сточарству за 2024.
Укупна расположива средства по овом позиву су 200 милиона динара, а највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари по захтеву за једну календарску годину је 1,5 милиона динара. Захтеви се подносе до 2. новембра преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.
Овим позивом обухваћене су инвестиције које су у потпуности реализоване у периоду од дана истека рока за подношење захтева за остваривање права на подстицаје по претходном јавном позиву, а најкасније до дана подношења захтева за остваривање права на подстицаје.
Подстицаји по овом јавном позиву додељују се за инвестиције у набавку нових машина и опреме и то за припрему, дистрибуцију и складиштење концентроване и кабасте сточне хране, за манипулацију и дистрибуцију чврстог, полутечног и течног стајњака, којом се штити добробит животиња, затим за вагање, усмеравање и обуздавање животиња, за производњу конзумних кокошијих јаја, као и за пчеларство, за мужу и за држање, одгој и тов живине.
Потписивање уговора из програма доделе бесповратних средстава за куповину кућа на селу са окућницом које спроводи Министарство за бригу о селу у сарадњи са локалним самоуправама на територији Републике Србије организовано је у Београду. Потписали су их градоначелник Младен Богдан, представници Министарства и десет породица са територије града Кикинде, којима је омогућуно да дођу до крова над главом.
Од почетка програма обезбеђено је 119 породица на територији града Кикинде, а ове године је потписано 17 уговора до сада.
-Очекујемо да до краја године буде потписан још један број уговора. Овај програм значи много породицама које желе да буду свој на своме. Захваљујем се Министарству које нам омогућује да током овог програма, заједно учествујемо у стварању боље будућности за наше суграђане. Сматрам да је потребно да се још више ангажујемо по овом питању, и да у наредном периоду обезбедимо још више уговора на годишњем нивоу. Тиме ћемо уједно и допринети развоју наших села – рекао је градоначелник Богдан.
А.Ђ.
У Руском дому у Београду у организацији удружења „Српски ратни ветерани “ одржано је „Вече Кикинде у Руском дому“. Овом приликом наш град представили су градоначелник Младен Богдан, историчар Милош Пушара, представници Туристичке организације, пољопривредни произвођачи са гастрономском понудом.
-Окупљени су имали прилику да сазнају више о историјско културном наслеђу Кикинде, знаменитости и туристички потенцијалима града. Сарадњу са Руским домом договорили смо летос како би представили наш град добрих људи. Ово је начин да прославимо једно од најважнијих пријатељстава у нашој историји, српско-руско пријатељство које није само реч, већ дубоко укорењена веза која траје вековима. Наша два народа деле богату историју, заједничке борбе и успоне. У тренуцима када је било најтеже, Кикинда је отворила своје срце и примила емигранте након револуције, пружајући нашим пријатељима нов дом. Исто тако Русија је била уз Србију, пружајући подршку и разумевање. Ова солидарност нас је спојила и обликовала наше идентитете. Зато вас позивам да наставимо да јачамо наше везе. Да радимо заједно на пројектима који ће допринети не само нашем граду, већ и целој Србији. Српско-руско пријатељство је темељ нашег идентитета и будућности – истакао је градоначелник Богдан.
Он је додао да је овакав скуп најбољи начин да се успоставе везе са локалним самоуправа у Руској Федерацији како би Кикинда пронашла правог партнера за културну, економску и сваку другу врсту сарадње.
-Искористили смо прилику и у разговору са представницима Руског дома договорили смо да продубимо сарадњу у наредном периоду – навео је Младен Богдан.
Вече су увеличали чланови АДЗНМ „Гусле“ који су представили део богатог певачког и фолклорног наслеђа нашег краја. Милош Пушара говорио је о пријатељству Кикинђана и руског народа и подсетио је на знамените Русе који имају нераскидиве везе са нашим градом. Своје производе представила су пољопривредна газдинства Крстоношић, Раца, удружење жена „Кикинда“ и винарија „Кепул“.
А.Ђ.
У вртићу „Пчелица“ организован је избор за најлепшу кућицу за птице у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“. У акцији Еко тима ове установе учествовало је свих 18 вртића на територији града, истакла је васпитачица Радмила Хоманов, координатор Еко тима.
-Кућице за птице израђивала су деца са родитељима и васпитачима у својим вртићима или код куће, а оне најлепше су ушле у ужи избор. Са 33 гласа, убедљиво је победила кућица Слободана Палатинуша из припремно-предшколске групе из вртића „Пчелица“ коју је израдио заједно са својим родитељима. Како правила налажу, овај вртић освојио је свих 27 кућица, колико их је било у избору за најлепшу, и има задатак односно част да формира Хотел за птице у свом дворишту – казала је Радмила Хоманов.
Пројекат „Хотел за птице“ осмишљен је 2010. године и до сада је шест вртића направило хотеле.
-Ове године, на предлог наше директорице Кристине Дрљић, сви вртићи су учествовали. Направљене су бројне кућице које већ красе дворишта свих 18 вртића, а деца ће захваљујући њима научити више о природи, птицама, како да их хране током зиме и чувају – додаје наша саговорница.
У Еко тиму предшколске установе, који постоји од 2009. године, укључено је двадесетак васпитача. Заједно са децом обележавају се важни еколошки датуми и малишани се већ припремају за Совембар, али и Нову годину. У оквиру акције „Увек ми је дража јелка са рециклаже“ у свим вртићима пластичне јелке замениће оне од рециклираног материјала, великог формата које ће деца украшавати.
А.Ђ.
Мешовити хор АДЗНМ „Гусле“, „Корнелије Станковић“, на јубиларном, 60. Фестивалу хорова, одржаном протеклог викенда у Руми, у организацији Савеза уметничког стваралаштва аматера Војводине, освојио је сребрну плакету. Кикинђани су се представили и духовним и световним репертоар, истакла је диригенткиња Ева Арањош Француски.
-Такмичари нису били подељени по категоријама него су сви заједно оцењивани женски, мушки, камерни, мешовити, духовни и вокални састави. Такмичење је трајало два дана и наступило је 11 хорова. Жири је радио у саставу професор Божидар Црњански са новосадске Академије уметности, Верица Пејић, оперска певачица и Тамара Кнежевић, композитор. Задовољни смо оним што смо постигли нарочито ако се узме у обзир традиција и важност овог фестивала – рекла је Ева Арањош Француски.
Фестивал музичких друштава Војводине најзначајнија је музичка манифестација у културно-уметничком аматеризму у Војводини.
А.Ђ.
У посети Кикинди боравио је Кнут Фловик Торесен, норвешки писац и историчар из Арендала, места поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага. У наш град довело га је снимање документарног филма о „Крвавом путу“ и српско-норвешким односима у продукцији портала „Војводина уживо“. За њега и сараднике који раде на поменутом филму пријем је уприличио градоначелник Младен Богдан.
-Посета Кикинди за мене је веома важна. Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са Балкана послати у логоре у Норвешку. Сматрам да је време да се фокусирамо на оне који су били жртве из другог угла. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима што је другачије у односу на раније јер су увек заробљеници били Југословени или партизани. Чињеница је да су у логоре у највећем проценту одлазили Срби и наш фокус је на причи зашто су ухапшени и послати у Норвешку у логоре где је њих 80 одсто умирало у страшним условима што је више него у Аушвицу. Све су то били етнички Срби и логори у Норвешкој били су последња инстанца геноцида над српским народом -истакао је Кнут Фловик Торесен који је најзначајнији норвешки историчар који се бави „Крвавим путем“ изграђеним радом интернираних Срба.
Александар Гајић, историчар и истраживач, уједно је и сарадник на овом пројекту.
-Са овим филмом нагласиће се национална припадност заробљеника послатих у логоре, што до сада није урађено. Срби са читаве територије некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доживели су немилу судбину и о том делу историје нико није говорио – напоменуо је Гајић.
Градоначелник Богдан захвалио је госту из Норвешке који жели више да сазна о Кикинђанима послатим у логоре у Норвешкој, као и за све што је у претходном периоду урадио за српски народ.
-Све више постоји тежња да се уради ревизија историје, да се од жртава праве злочинци и обрнуто, стога је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма биће посвећен суграђанима страдалим на северу Норвешке, а уједно ће помоћи да се о Кикинди више сазна. На нама је да ниједна жртва не буде заборављена – навео је Младен Богдан.
Документарни филм је пројекат портала „Војводина уживо”, финансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Вања Ђукић са портала „Војводина уживо“ додао да је на самом почетку снимања филма упознао Кнута који им је понудио сарадњу.
-Филм „Крвави пут“ је подсетник на оно то се десило, али и да испричамо приче које нису добро испричане – рекао је Ђукић.
Пријему су присуствовали и Душан Попесков, председник Скупштине града, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника и Маријана Мирков, чланица Градског већа.
Гост из Норвешке обишао је знаменитости Кикинде, као и Парк пријатељства „Нарвик“ који је подигнут у знак пријатељства два братска града.
-Ускоро ћу се вратити и тада ћу ступити у контакт са рођацима заробљеника који су послати у логор Бејсфорд. Жеља ми је да сазнам породичну историју тих људи, како бих наставио свој рад – додао је Кнут Фловик Торесен.
Човек који је спасао Грачаницу
Кнут Фловик Торесен познат је и као „човек који је спасао Грачаницу“ пошто је током погрома на Косову 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да сачува манастир Грачаницу од уништења од стране албанских нападача. За своју храброст и одважност награђен је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић.
А.Ђ.