Severni Banat, u Drugoj ligi „Sever” Odbojkaškog saveza Vojvodine, u trećem kolu, bio je formalni domaćin u Šid, timu Vesta, izgubivši 3:1. Treći je to poraz Kikinđana, koji su nastupili sa svega šestoricom, a u četvrtom kolu, narednog vikenda, dočekaće Kulpin iz istoimenog mesta.
SEVERNI BANAT: Simić, Kovačev, Vidicki, Grujić, Poletan, Njagrić.
U rangu niže, Prvoj vojvođanskoj ligi grupa „Jug”, odbojkašice Kikinde 0230 poražene su u Žitištu od Begeja, rezultatom 3:2 dok je Kikinda u Ravnom Topolovcu izgubila 3:0 od Hercegovine koju će pak u trećem kolu čekati Kikinda 0230, a Kikinda će ugostiti drugu ekipu Kleka.
D. P.
кикинда
Povodom Svetskog dana koštane displazije kojoj pripada i ahondroplazija, danas je u Kikindi održana akcija ozelenjavanja parka kod Sportskog centra „Jezero“. Događaj je organizovalo Udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ sa sedištem u Kikindi, a prisustvovala su mu deca sa ovim retkim oboljenjem sa svojim porodicama, iz Svrljiga, Belegiša, Beograda i Šida, kao i predstavnici Grada, resornog ministarstva, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i predškolskih ustanova iz Kikinde, Svrljiga i Novih Banovaca.
Posle radionice o inkluziji i povezivanju predškolskih ustanova i roditelja, druženja i razmene iskustava, posađeno je 30 mladica četinara, što je broj dece kojoj je u Srbiji trenutno potrebna terapija za ahondroplaziju koja, između ostalog, uzrokuje koštane displazije i izrazito nizak rast.
– U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju savršeno smo svesni da, kada oboli dete, boluje čitava porodica i zato smo ovde, da im pokažemo da nisu sami, da je njihova država tu za njih i da ćemo sve uraditi da što manje pate. Na inicijativu predsednika države formirana je Grupa za retke bolesti u Ministarstvu i obolele pomažemo na više nivoa. Sada je u toku akcija podele vaučera za rehabilitaciju, za kupovinu medikamenta i za jednokatnu pomoć, a država sistemski pomaže za lečenje retkih bolesti. Grad Kikinda je pravi primer kako treba da se ophodimo prema porodicama sa decom sa retkim bolestima. Važno je da kažem – oni nisu retki, oni su posebni – rekao je državni sekretar Ministarstva, Radoš Pejović.
On je istakao da je briga države evidentna jer je 2012. godine za retke bolesti ukupno davala oko 130 miliona dinara, a sada je to izdvajanje u iznosu od 7,2 milijarde. Pre 12 godina lečila se samo jedna retka bolest i samo dva pacijenta dobijala su terapiju, dodao je dr Željko Popović, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
– Danas lečimo oko 730 pacijenata sa više od 40 retkih bolesti, što je ogroman napredak – naveo je dr Popović. – Srbija je, u ovom trenutku, među prvim zemljama u Evropi kada su u pitanju neke od terapija. Na osnovu odluke naše komisije, za ahondroplaziju terapiju prima osmoro dece, i imamo zahteve za još 13 do 15 dece. Mislim da ćemo sledeće godine povećati broj pacijenata na terapiji i da ćemo, u narednom periodu, doći do toga da svi kojima je to potrebno, i dobiju adekvatnu i najnoviju terapiju.
Cena terapije za ahondroplaziju, novog leka koji pospešuje rast i razvoj, za jedno dete je 270 hiljada evra na godišnjem nivou.
– Došli smo do momenta kada nam je svima potrebna dodatna podrška – kaže Davor Terzić iz Udruženja dece sa ahondroplazijom Srbije. – Od prvog dana imali smo pomoć lokalne samouprave, Fonda i države. Zato smo formirali savez sa još nekoliko bliskih udruženja.
Davor i Slađana Terzin bili su inicijatori i osnivači udruženja čiji je Slađana predsednik. Njihova petogodišnja devojčica Staša rođena je sa ovim oboljenjem.
– Čim sam čuo da osnivaju krovno udruženje za čitavu Srbiju, tada kao predsednik Skupštine grada, i pozvao sam ih na razgovor. Želeo sam da se upoznamo sa tom bolešću i sa svim aspektima njihovog života. Shvatili smo da je važna pomoć, pre svega lokalne samouprave, jer su želeli da se odavde bore za to da svako dete u Srbiji dobije terapiju. Podržali smo ih i pomogli da dođu do viših instanci, do Republičkog fonda i do samog predsednika Aleksandra Vučića, i država je odlučila da im izađe u susret. Cilj je da svako dete koje boluje od retkih bolesti dobije pravu terapiju – ispričao je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je sa zamenikom, Dejanom Pudarom i članom Gradskog veća, Željkom Raduom, učestvovao u akciji.
– Naša Staša prima terapiju osam meseci i za to vreme je porasla 4,6 centimetara. Deca sa ahondroplazijom porastu godišnje, u proseku, dva do tri centimetra – kaže Slađana Terzin. – To su odlični rezultati i naša lekarka, genetičar dr Mijović u Beogradu, veoma je zadovoljna. U saradnji sa Fondom, našim lekarima i Nacionalnim savezom retkih bolesti Srbije uspeli smo da izdejstvujemo da, od ovog meseca, više ne idemo svakog meseca po terapiju u Beograd, nego će nam ona stizati u našu bolnicu, u kojoj su nam izašli u susret.
Terapija uspešno deluje i kod devojčice Lenke, rekla je njena majka Jelena Hađasija, takođe članica Udruženja.
– Malim koracima idemo ka velikom cilju. Na moju veliku sreću Lenka puni šest godina i već osam meseci prima terapiju. Volela bih da svi njeni drugari dobiju lek i da delimo ovu sreću – dodala je.
Danas posađeno drveće je i logo Udruženja, i oplemenilo je prostor za decu u našem gradu. Neka njihov rast simbolično prati razvoj i naše dece, rečeno je na današnjem skupu.
Pokrajinska vlada usvojila je odluku o uvećanju bespovratnih sredstava porodicama u kojima se rodi treće ili četvrto dete za rešavanje stambenog pitanja ili za unapređenje uslova stanovanja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine za 2024. godinu. Pomoć je sa dosadašnjih 250 miliona dinara uvećana na 345,5 miliona dinara, odlučeno je na sednici kojom je predsedavala predsednica Maja Gojković.
Ova mera je doneta u cilju zaustavljanja negativnih demografskih trendova i afirmaciji pronatalitetne populacione politike na teritoriji AP Vojvodine, a imajući u vidu potrebu za poboljšanje uslova stanovanja i pružanja pomoći porodicama sa troje i četvoro dece kao jednog od bitnih elemenata u realizaciji pronatalitetne politike.
Pedagoški zavod Vojvodine organizovao je obuku od javnog interesa na temu ,,Koraci ka dobroj primeni elektronskih uređaja i nenasilnoj komunikaciji u onlajn okruženju”. Skupu su prisustvovali predstavnici osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Kikinda. Janoš Puškaš, direktor pedagoškog zavoda Vojvodine istakao je da se predavanja organizuju širom pokrajine.
-Cilj je da preventivno delujemo i da ukažemo na pozitivne primere prevazilaženja nasilja na internetu. Pošto završimo obuke imaćemo dobar osnov za istraživanje koje će nam pomoći u narednim koracima vezanim za nenasilnu onlajn komunikaciju. Potreba za ovom obukom pokazala se nakon anketiranja 5.000 roditelja i 7.000 nastavnika koji su nam ukazali na šta treba obratiti pažnju – pojasnio je Puškaš.
David Ivanović, savetnik u kabinetu predsednice Narodne skupštine, okupljenima je predstavio nacionalnu platformu za prevenciju nasilja „Čuvam te“ koja uključuje decu.
-Platforma „Čuvam te“ osmišljena kako bi jačala intersektorsku saradnju svih nadležnih institucija u borbi protiv nasilja u koje su na bilo koji način uključena deca, da li kao počinioci ili kao žrtve. Saradnju imamo sa sedam ministarstava i od 26. maja 2023. godine postoji mogućnost onlajn prijave nasilja. Do sada smo imali 3.500 jedinstvenih slučajeva nasilja. Po osnovu prijava trijažni tim alarmira nadležne ustanove da reaguju po svakom pojedinačnom slučaju. Platforma je jednostavna za korišćenje i donela je mnogo veću informisanost, ali i sigurnost. Svako ko prijavi nasilje zna da će se na nju reagovati – naveo je Ivanović.
Događaju su prisustvovali Dušan Popeskov, predsednik Skupštine grada i Melita Gombar, članica Gradskog veća.
-Veoma je važno da učenici prepoznaju rizične situacije na internetu, da znaju da reaguju na njih, da znaju da potraže pomoć i da se zaštite. Stoga će lokalna samouprava uvek podržavati projekte koji su okrenuti sprečavanju nasilja jer nam je prioritet bezbednost đaka – dodala je Melita Gombar.
Prema istraživanjima učenici starijeg osnovnoškolskog uzrasta koriste internet do dva sata dnevno i uglavnom za to koriste svoj mobilni telefon. Iskustvo đaka pokazuje da su najčešći oblici nasilja koje doživljavaju na internetu izbacivanje iz određenih grupa, dobijanje uznemirujućih ili uvredljivih poruka putem mobilnog telefona i uznemiravanje na društvenim mrežama.
A.Đ.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu za 2024.
Ukupna raspoloživa sredstva po ovom pozivu su 200 miliona dinara, a najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari po zahtevu za jednu kalendarsku godinu je 1,5 miliona dinara. Zahtevi se podnose do 2. novembra preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.
Ovim pozivom obuhvaćene su investicije koje su u potpunosti realizovane u periodu od dana isteka roka za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po prethodnom javnom pozivu, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.
Podsticaji po ovom javnom pozivu dodeljuju se za investicije u nabavku novih mašina i opreme i to za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka, kojom se štiti dobrobit životinja, zatim za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja, za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, kao i za pčelarstvo, za mužu i za držanje, odgoj i tov živine.
Potpisivanje ugovora iz programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća na selu sa okućnicom koje sprovodi Ministarstvo za brigu o selu u saradnji sa lokalnim samoupravama na teritoriji Republike Srbije organizovano je u Beogradu. Potpisali su ih gradonačelnik Mladen Bogdan, predstavnici Ministarstva i deset porodica sa teritorije grada Kikinde, kojima je omogućuno da dođu do krova nad glavom.
Od početka programa obezbeđeno je 119 porodica na teritoriji grada Kikinde, a ove godine je potpisano 17 ugovora do sada.
-Očekujemo da do kraja godine bude potpisan još jedan broj ugovora. Ovaj program znači mnogo porodicama koje žele da budu svoj na svome. Zahvaljujem se Ministarstvu koje nam omogućuje da tokom ovog programa, zajedno učestvujemo u stvaranju bolje budućnosti za naše sugrađane. Smatram da je potrebno da se još više angažujemo po ovom pitanju, i da u narednom periodu obezbedimo još više ugovora na godišnjem nivou. Time ćemo ujedno i doprineti razvoju naših sela – rekao je gradonačelnik Bogdan.
A.Đ.
U Ruskom domu u Beogradu u organizaciji udruženja „Srpski ratni veterani “ održano je „Veče Kikinde u Ruskom domu“. Ovom prilikom naš grad predstavili su gradonačelnik Mladen Bogdan, istoričar Miloš Pušara, predstavnici Turističke organizacije, poljoprivredni proizvođači sa gastronomskom ponudom.
-Okupljeni su imali priliku da saznaju više o istorijsko kulturnom nasleđu Kikinde, znamenitosti i turistički potencijalima grada. Saradnju sa Ruskim domom dogovorili smo letos kako bi predstavili naš grad dobrih ljudi. Ovo je način da proslavimo jedno od najvažnijih prijateljstava u našoj istoriji, srpsko-rusko prijateljstvo koje nije samo reč, već duboko ukorenjena veza koja traje vekovima. Naša dva naroda dele bogatu istoriju, zajedničke borbe i uspone. U trenucima kada je bilo najteže, Kikinda je otvorila svoje srce i primila emigrante nakon revolucije, pružajući našim prijateljima nov dom. Isto tako Rusija je bila uz Srbiju, pružajući podršku i razumevanje. Ova solidarnost nas je spojila i oblikovala naše identitete. Zato vas pozivam da nastavimo da jačamo naše veze. Da radimo zajedno na projektima koji će doprineti ne samo našem gradu, već i celoj Srbiji. Srpsko-rusko prijateljstvo je temelj našeg identiteta i budućnosti – istakao je gradonačelnik Bogdan.
On je dodao da je ovakav skup najbolji način da se uspostave veze sa lokalnim samouprava u Ruskoj Federaciji kako bi Kikinda pronašla pravog partnera za kulturnu, ekonomsku i svaku drugu vrstu saradnje.
-Iskoristili smo priliku i u razgovoru sa predstavnicima Ruskog doma dogovorili smo da produbimo saradnju u narednom periodu – naveo je Mladen Bogdan.
Veče su uveličali članovi ADZNM „Gusle“ koji su predstavili deo bogatog pevačkog i folklornog nasleđa našeg kraja. Miloš Pušara govorio je o prijateljstvu Kikinđana i ruskog naroda i podsetio je na znamenite Ruse koji imaju neraskidive veze sa našim gradom. Svoje proizvode predstavila su poljoprivredna gazdinstva Krstonošić, Raca, udruženje žena „Kikinda“ i vinarija „Kepul“.
A.Đ.
U vrtiću „Pčelica“ organizovan je izbor za najlepšu kućicu za ptice u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“. U akciji Eko tima ove ustanove učestvovalo je svih 18 vrtića na teritoriji grada, istakla je vaspitačica Radmila Homanov, koordinator Eko tima.
-Kućice za ptice izrađivala su deca sa roditeljima i vaspitačima u svojim vrtićima ili kod kuće, a one najlepše su ušle u uži izbor. Sa 33 glasa, ubedljivo je pobedila kućica Slobodana Palatinuša iz pripremno-predškolske grupe iz vrtića „Pčelica“ koju je izradio zajedno sa svojim roditeljima. Kako pravila nalažu, ovaj vrtić osvojio je svih 27 kućica, koliko ih je bilo u izboru za najlepšu, i ima zadatak odnosno čast da formira Hotel za ptice u svom dvorištu – kazala je Radmila Homanov.
Projekat „Hotel za ptice“ osmišljen je 2010. godine i do sada je šest vrtića napravilo hotele.
-Ove godine, na predlog naše direktorice Kristine Drljić, svi vrtići su učestvovali. Napravljene su brojne kućice koje već krase dvorišta svih 18 vrtića, a deca će zahvaljujući njima naučiti više o prirodi, pticama, kako da ih hrane tokom zime i čuvaju – dodaje naša sagovornica.
U Eko timu predškolske ustanove, koji postoji od 2009. godine, uključeno je dvadesetak vaspitača. Zajedno sa decom obeležavaju se važni ekološki datumi i mališani se već pripremaju za Sovembar, ali i Novu godinu. U okviru akcije „Uvek mi je draža jelka sa reciklaže“ u svim vrtićima plastične jelke zameniće one od recikliranog materijala, velikog formata koje će deca ukrašavati.
A.Đ.
Mešoviti hor ADZNM „Gusle“, „Kornelije Stanković“, na jubilarnom, 60. Festivalu horova, održanom proteklog vikenda u Rumi, u organizaciji Saveza umetničkog stvaralaštva amatera Vojvodine, osvojio je srebrnu plaketu. Kikinđani su se predstavili i duhovnim i svetovnim repertoar, istakla je dirigentkinja Eva Aranjoš Francuski.
-Takmičari nisu bili podeljeni po kategorijama nego su svi zajedno ocenjivani ženski, muški, kamerni, mešoviti, duhovni i vokalni sastavi. Takmičenje je trajalo dva dana i nastupilo je 11 horova. Žiri je radio u sastavu profesor Božidar Crnjanski sa novosadske Akademije umetnosti, Verica Pejić, operska pevačica i Tamara Knežević, kompozitor. Zadovoljni smo onim što smo postigli naročito ako se uzme u obzir tradicija i važnost ovog festivala – rekla je Eva Aranjoš Francuski.
Festival muzičkih društava Vojvodine najznačajnija je muzička manifestacija u kulturno-umetničkom amaterizmu u Vojvodini.
A.Đ.
U poseti Kikindi boravio je Knut Flovik Toresen, norveški pisac i istoričar iz Arendala, mesta pored Narvika, koji je takođe i bivši oficir norveških oružanih snaga. U naš grad dovelo ga je snimanje dokumentarnog filma o „Krvavom putu“ i srpsko-norveškim odnosima u produkciji portala „Vojvodina uživo“. Za njega i saradnike koji rade na pomenutom filmu prijem je upriličio gradonačelnik Mladen Bogdan.
-Poseta Kikindi za mene je veoma važna. Duže od 20 godina bavim se istraživanjem zarobljenika iz Drugog svetskog rata koji su sa Balkana poslati u logore u Norvešku. Smatram da je vreme da se fokusiramo na one koji su bili žrtve iz drugog ugla. U filmu ćemo govoriti o srpskim zarobljenicima što je drugačije u odnosu na ranije jer su uvek zarobljenici bili Jugosloveni ili partizani. Činjenica je da su u logore u najvećem procentu odlazili Srbi i naš fokus je na priči zašto su uhapšeni i poslati u Norvešku u logore gde je njih 80 odsto umiralo u strašnim uslovima što je više nego u Aušvicu. Sve su to bili etnički Srbi i logori u Norveškoj bili su poslednja instanca genocida nad srpskim narodom -istakao je Knut Flovik Toresen koji je najznačajniji norveški istoričar koji se bavi „Krvavim putem“ izgrađenim radom interniranih Srba.
Aleksandar Gajić, istoričar i istraživač, ujedno je i saradnik na ovom projektu.
-Sa ovim filmom naglasiće se nacionalna pripadnost zarobljenika poslatih u logore, što do sada nije urađeno. Srbi sa čitave teritorije nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doživeli su nemilu sudbinu i o tom delu istorije niko nije govorio – napomenuo je Gajić.
Gradonačelnik Bogdan zahvalio je gostu iz Norveške koji želi više da sazna o Kikinđanima poslatim u logore u Norveškoj, kao i za sve što je u prethodnom periodu uradio za srpski narod.
-Sve više postoji težnja da se uradi revizija istorije, da se od žrtava prave zločinci i obrnuto, stoga je važno da istina izađe na videlo. Deo dokumentarnog filma biće posvećen sugrađanima stradalim na severu Norveške, a ujedno će pomoći da se o Kikindi više sazna. Na nama je da nijedna žrtva ne bude zaboravljena – naveo je Mladen Bogdan.
Dokumentarni film je projekat portala „Vojvodina uživo”, finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Vanja Đukić sa portala „Vojvodina uživo“ dodao da je na samom početku snimanja filma upoznao Knuta koji im je ponudio saradnju.
-Film „Krvavi put“ je podsetnik na ono to se desilo, ali i da ispričamo priče koje nisu dobro ispričane – rekao je Đukić.
Prijemu su prisustvovali i Dušan Popeskov, predsednik Skupštine grada, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.
Gost iz Norveške obišao je znamenitosti Kikinde, kao i Park prijateljstva „Narvik“ koji je podignut u znak prijateljstva dva bratska grada.
-Uskoro ću se vratiti i tada ću stupiti u kontakt sa rođacima zarobljenika koji su poslati u logor Bejsford. Želja mi je da saznam porodičnu istoriju tih ljudi, kako bih nastavio svoj rad – dodao je Knut Flovik Toresen.
Čovek koji je spasao Gračanicu
Knut Flovik Toresen poznat je i kao „čovek koji je spasao Gračanicu“ pošto je tokom pogroma na Kosovu 2004. godine, kao komandant norveškog KFOR-a, uspeo da sačuva manastir Gračanicu od uništenja od strane albanskih napadača. Za svoju hrabrost i odvažnost nagrađen je zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“ koju mu je uručio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
A.Đ.