кикинда

penzioneri-5

Исплата априлских пензија за војне, пољопривредне пензионере као и кориснике из категорије самосталних делатности почеће данас, без обзира за који начин примања пензија су се определили, саопштио је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.

За пензионере из категорије запослених који пензије добијају преко текућих рачуна, исплата ће почети 10. маја, а за оне који примања добијају на кућним адресама или их подижу на поштанским шалтерима, 12. маја.

Са априлским чековима пензионерима стижу исти износи као и приликом претходне исплате за март.

Просечна мартовска пензија износила је 50.686 динара.

durdevdan-rts

Српска православна црква данас слави Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, а Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код Срба.

Према предању овај светитељ заштитник професија, организација и болесника, рођен је између 275 и 280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.

Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије – Георгије и Аждаја.

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се бацају у текућу воду. Верује се да венчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет.

Ако је на Ђурђевдан ведро време, биће плодна година, каже старо веровање, а ако пада киша, предстоји сушно лето.

Према народним песмама, на Ђурђевдан су се састајали и хајдуци, па је тако Ђурђевдан хајдучки састанак.

Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном календару), а други је пренос моштију и обнављање Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном календару).

streliste-kanalizacija-(2)

Изградња фекалне канализације у насељу Стрелиште почела је данас и трајаће наредних 560 дана, колико је планирани рок за завршетак радова. Инвестиција у овом насељу је вредна 308 милиона динара и обухвата канализациону мрежу и црпну станицу.

Мештани овог дела града истичу да су једва дочекали да виде багере и раднике.
-Овде сам 53 године и нисам веровала да ћу дочекати да имамо канализацију. Пуно ће нам значити с обзиром на то да када падне киша, ми пливамо у води. Презадовољна сам – истакла је Илона Мужунг.

И Сандра Караџин, која је 21 годину становница Стрелишта, је истог мишљења.

 

-Писали смо петиције, инсистирали, добијали смо пуно обећања, али све до сада, није било разумевања за вишедеценијски проблем. Схватамо да изградња фекалне канализације захтева огромна финансијска средства, али и то је решено – напоменула је Сандра Караџин.

Почетку радова присуствовали су градоначелник Младен Богдан, његов помоћник Светислав Вукмирица, председник Скупштине града Душан Попесков. Челнике локалне самоуправе дочекали су мештани Стрелишта.

-Годинама смо радили на решавању овог проблема – истакао је Светислав Вукмирица. – Захваљујући озбиљној подршци Министарства за заштиту животне средине изградња је могла да почне. Радови обухватају изградњу канализационе мреже и црпну станицу у улици Виногради која ће бити заједничка за Стрелиште и Железнички Нови Ред. Ради се о 4.800 метара мреже за 193 прикључка, од којих је 500 метара потисни вод који иде испод пруге. Локална самоуправа израдила је и пројектну документацију за прикључке јер смо желели да помогнемо суграђанима и смањимо им трошкове.

Насеље Стрелиште грађено је стихијски, а има и пуно подземних вода те није било лако да се изради пројектна документација.

-Oво је један од највећих инфраструктурних пројеката у овом делу града и становници Стрелишта чекају га више деценија – прецизирао је Младен Богдан, градоначелник. – Ови људи пружили су нам велику подршку јер су нам веровали и ми дато обећање испуњавамо. Хвала им пуно што су нас разумели и што су нам веровали. Сви мештани знају колико средстава је неопходно за овакав пројекат и верујем да су многи већ изгубили наду да ће бити реализован. За све нас ово је велики дан.

Извођач радова је фирма „Империјал Резиденс“ из Београда.

А.Ђ.

saobracajna-policija-mup-2

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане празника и викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде. У двема незгодама пет особа задобило је повреде и то једна тешке, а четири лакше телесне повреде, док је у двема незгодама причињена материјална штета. Укупно настала материјална штета настала у четири саобраћајке је 270.000 динара.

Саобраћајна незгода се догодиле због радње возилом и неуступања права првенства.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 62 учесника у саобраћају и издата су 374 прекршајнa налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 27 возача, од којих је седам задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 65 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 252 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 148 остала прекршаја.

fica

Дуално образовање код нас заправо није никаква новина. Старије и средње генерације памте да смо у старој Југославији имали школе ученика у привреди, као и да је средњошколско стручно образовање подразумевало садржајну практичну наставу на завидном нивоу.

О томе сведочи и новински чланак из КОМУНЕ, из давне 1970. године, насловљен “Сигвол против крађе”.

Радионица Школског центра за техничко образовање није могла да стигне да произведе довољну количину сигурносних брава за волан фиће, писала је Комуна давне 1970. године. 

Наиме, овај школски центар је откупио од једног београдског пензионера право на производњу његовог патента. Била је то сигвол-патент брава (сигвол скраћеница од сигурност волана) за закључавање волана фиће, за којим је владала потражња у робним и ауто кућама широм Југославије.

Комуна пише да су годишње произвели неколико десетина хиљада бравица, што није било довољно.

Биле су једноставне и поуздане, а радионица је производила две врсте: механичку за волан и браву са електро прекидачем за прекидање контакта кључа за стављање мотора у погон, прецизирано је у Комунином чланку из 1970.

Југословенског мезимца, фићу, данас је видети на улици права реткост, а подсетимо да је први у „Застави“ произведен 1955. године.

Било је доста противника идеје да би у Крагујевцу могли да се производе аутомобили. Неки су сматрали да је потребно уложити много новца у изградњу и опремање фабрике за производњу путничког возила чију ће куповину мало ко моћи да приушти (земља је у то време сиромашна, а индустријализација у зачетку), други су били става да би било боље да се таква фабрика изгради у Хрватској или Словенији као развијенијим републикама, а трећи да је инвестиција непотребна јер је аутомобил у приватном власништву симбол капиталистичког потрошачког друштва.

 

vatrogasci-150-god-(2)

Поводом обележавање 150 година постојања Добровољног ватрогасног друштва Кикинда на Градском тргу организована показна вежба професионалних ватрогасних јединица Добровољног ватрогасног друштва и ватрогасне јединице НИС-а.

-Суграђанима смо приказали како изгледа спашавање повређене особе из возила. У саобраћајној незгоди возило је оштећено и запалило се. У оваквим ситуацијама најпре спашавамо људски живот, а потом гасимо пожар – истакао је Драгиша Ракић, заменик командира Добровољног ватрогасног друштва Кикинде.

Добровољно ватрогасно друштво у нашем граду основано је 1875. године.

-Оснивачи су кикиндски адвокати, а друштво је настало у приватној кући. Након неколико година добровољци ду добили зграду која се налазила на месту данашње пијаце, а на крају нам је опредељен објекат у ком се и данас налазимо. Овог момента имамо 45 активних чланова са правом гласа, који могу да буду у оперативној јединици, а осим мушкараца ту су и жене. Имамо и тридесет чланова старијих од 65 година – навео је Ракић.

Показној вежби присуствовао је Мирослав Дучић, члан Градског већа, задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације.

-Век и по значајан је јубилеј, посебно ако се зна да су чланови добровољци. Сваке године помажемо им у организацији свих акција јер је наш циљ да буду видљиви. Чланови пуно раде са младима, на едукацији и обукама, а у локалној самоуправи имају поузданог партнера – прецизирао је Дучић.

А.Ђ.

 

Tractor agricultural machine cultivating field.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде обавестило је све носиоце пољопривредних газдинстава да искористе право на подстицаје за осигурање усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња и тиме умање ризике од све учесталијих временских непогода.

Право на подстицаје имају сва пољопривредна газдинства уписана у Регистар и у активном статусу, која у периоду од 16. новембра претходне до 15. новембра текуће године закључе полису осигурања са неком од осигуравајућих кућа.

Министарство покрива између 40 и 70 одсто вредности премије осигурања, у зависности од територије и врсте производње – пољопривредни произвођачи из Моравичког, Златиборског, Подунавског, Шумадијског, Колубарског, Мачванског, Расинског округа и Београда имају право на субвенцију у износу од 70 одсто вредности премије осигурања.

Како је наведено, захтеви се подносе искључиво путем платформе еАграр, а за техничку подршку пољопривредницима су на располагању саветодавци, локалне самоуправе и овлашћена лица Управе за аграрна плаћања – јавни позив са детаљима биће објављен у другој половини године, а све информације биће доступне на званичном сајту Министарства и Управе за аграрна плаћања.

uzmi-racun

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је да од 1. маја грађани поново могу да учествују у наградној игри „Узми рачун и победи“, као и да је за само 16 сати у ту апликацију унето чак 800.000 рачуна.

-Грађани могу да уносе фискалне рачуне у апликацију Узми рачун и победи, а за само 16 сати у апликацију је унето чак 800.000 рачуна. Такође, отворено је 146.000 налога на овој апликацији, објавио је Синиша Мали на свом Инстраграм налогу.

У игри могу да учествују сви фискални рачуни који су издати почев од 1. јануара 2025. године, без обзира на вредност.

Наградни фонд обухвата пет станова у Београду, у насељу Земунске капије, укупне вредности 1,2 милиона евра и у питању су трособни – дуплекс станови од којих сваки има по 91 квадрат.

У наградном фонду је и 10 Фијатових аутомобила “гранде панда”, од којих је пет електричних и пет хибридних.

acev-rodjendan-(5)

У близини омиљеног излетишта Мокринчана код „Девет грла“ већ четири деценије окупљају се исти мештани. Главни „кривац“ је Јевтим Ацев, који је у Мокрин дошао са 15 година из Димитровграда. Празник рада је његов рођендан.

 

 

– Прослава почиње 30. априла. Већ током вечери долазим да припремим место на ком ћемо боравити. Тачно у поноћ дођу пријатељи и целе ноћи славимо. Ту су и моја деца, син и ћерка, као и унуци који сада имају већ тридесет година, али и пријатељи. Буде нас више од стотину. Печемо роштиљ и веселимо се до раних јутарњих сати – прича Јевтим Ацев који је овог 1. маја прославио 76. рођендан.

Како каже, пошто се сви разиђу, он припрема храну која ће се јести током празника.

-Сваке године спремам нешто друго. Ове године одлучио сам се за јаретину у сачу. Данас су са мном моји најмилији и ово је традиција коју сви волимо – додаје наш саговорник.

Јефим је у Мокрин дошао са 15 година:

-Давно је била та 1955. година. Из околине сам Димитровграда и када сам стигао у ову равницу нисам могао да се начудим. Ја, Бугарин, нашао сам и своју бољу половину, Мађарицу. Заједно смо читав један живот имамо унуке и праунуке.

Најпре је Ацев радио у молерској задрузи с обзиром на то да је завршио за молера.

-Пуно смо ишли по теренима и пуно се радило у оно време. После тога сам радио као тракториста, а након тога и као инструктор за вожњу . Пуно младих сам обучио да возе аутомобиле – напомиње Ацев.

Како истиче за наш портал рођендан на овај начин планира да слави док не уда праунуке.

А.Ђ.

luna-park-(3)

Ролеркостер, аутомобили на сударање, рингишпил, балерина, хали-гали, бустер и још много забавног садржаја привукло је велики број суграђана, првенствено оних најмлађих у луна парк „Starlight Scorpions 3“.

Шестогодишња Емилија, са млађим братом, татом и мамом једва је чекала 1. мај.

-Чим смо стигли најпре сам исплела плетенице. Највише ми се свиђа брзи воз, ролеркостер. Са татом сам била на аутомобилима који се сударају, а мој млађи брат са мамом је био у камиончићу -сазнали смо од Емилије.

И Ангелина нам је открила да су јој све забавне справе интересантне.

-Највише пута била сам на рингишпилу. Волим и хали – гали за децу. Волела бих да сам сваког дана у луна парку – додала је Ангелина.

Ове године знатно је више забавних садржаја у односу на раније. Осим деце и тинејџера у вожњама уживају и старији.

Луна парк у нашем граду је још сутра, 2. маја.

На простору некадашње Кванташке пијаце организована је и продаја половне и мешовите робе, роштиља и пића. Ту су тезге, препуне играчака, слатких бомбона, одеће, сувенира и разних других ствари.

А.Ђ.