Дуално образовање код нас заправо није никаква новина. Старије и средње генерације памте да смо у старој Југославији имали школе ученика у привреди, као и да је средњошколско стручно образовање подразумевало садржајну практичну наставу на завидном нивоу.
О томе сведочи и новински чланак из КОМУНЕ, из давне 1970. године, насловљен „Сигвол против крађе“.
Радионица Школског центра за техничко образовање није могла да стигне да произведе довољну количину сигурносних брава за волан фиће, писала је Комуна давне 1970. године.
Наиме, овај школски центар је откупио од једног београдског пензионера право на производњу његовог патента. Била је то сигвол-патент брава (сигвол скраћеница од сигурност волана) за закључавање волана фиће, за којим је владала потражња у робним и ауто кућама широм Југославије.
Комуна пише да су годишње произвели неколико десетина хиљада бравица, што није било довољно.
Биле су једноставне и поуздане, а радионица је производила две врсте: механичку за волан и браву са електро прекидачем за прекидање контакта кључа за стављање мотора у погон, прецизирано је у Комунином чланку из 1970.
Југословенског мезимца, фићу, данас је видети на улици права реткост, а подсетимо да је први у „Застави“ произведен 1955. године.
Било је доста противника идеје да би у Крагујевцу могли да се производе аутомобили. Неки су сматрали да је потребно уложити много новца у изградњу и опремање фабрике за производњу путничког возила чију ће куповину мало ко моћи да приушти (земља је у то време сиромашна, а индустријализација у зачетку), други су били става да би било боље да се таква фабрика изгради у Хрватској или Словенији као развијенијим републикама, а трећи да је инвестиција непотребна јер је аутомобил у приватном власништву симбол капиталистичког потрошачког друштва.
