кикинда Архиве | Паге 122 оф 320

Биљана Булајић, модна креаторка: Розе је у моди

Jelena Trifunović Септембер 5, 2025

Када бисмо пожелели да осликамо нешто лепо, вероватно би најпре требало да за слику изаберемо пригодан рам. Кад је у питању модна креаторка Биљана Булајић, тај рам би могао да изгледа овако: Волела је да буде креативна од малена. Одрасла је у Накову. Данас је једини модни креатор у Кикинди.

Након постављања рама, следи портретисање, а Биљану би тешко било осликати а да не употребимо лепе и живахне боје. А ако се она пита, најпре би то била роза. Али кренимо од њеног, за овдашње прилике, егзотичног занимања. Није да нема људи у нашем крају са звањем које има наша саговорница, али углавном не истрају у овом послу. Биљани Булајић то успева. И то више од деценије. Њен бутик „ББ Росе фасхион” на кикиндском Тргу добро знају, не само наши суграђани, него и многи гости из других градова.

Није било лако доћи до тога да се буде препознат и о(п)стане у послу. Али Биљана је била упорна и маштовита од малих ногу.

– Још кад сам имала пет, шест година волела сам да цртам или да сама израђујем неке предмете и да их украшавам. Ту моју креативност и жељу да стварам, прва је препознала моја васпитачица Мира Окука, која ме је, кад сам била у вртићу, пријавила на неки конкурс за дечији цртеж, на којем сам имала доста успеха. То ме је охрабрило да наставим даље да цртам или на неки други начин да се креативно изражавам. Све до данашњих дана.

Биљана је након успеха у раном узрасту, даљим изучавањем наставила да се усавршава и испољава своје креативне потенцијале, све док није стекла и звање.

МОДНИ ПОЧЕЦИ

– Ја сам дипломирани инжењер за дизајн текстила и одеће. Није данас то врло ретко занимање. За Кикинду јесте, али шире гледано, нас модних креатора има много, поготово у Београду и Новом Саду- наводи наша саговорница.

Њена одлука да крене у самосталну мануфактурну производњу била је скоро изнуђена. Сећајући се економског момента који се дешавао суморних деведесетих, говори нам о својим пословним почецима:

– Мислила сам, у време када сам стекла диплому, да ћу добити посао у струци за коју сам се школовала. И док сам студирала била сам везана за ово чиме се данас бавим, јер сам уз студирање и радила, претежно у бутицима. Међутим, у време деведесетих, текстилна индустрија се распадала и ништа ми друго није преостало, него да почнем да радим сама. У почетку сам радила разне послове, али сам се после десетак година охрабрила да кренем самостално да креирам. Било је у старту све доста скромно и нисам била толико присутна у јавности, али била сам упорна. Зато сам, истрајношћу, ево од 2013. године, откад кад сам званично почела, па до данашњих дана, успела да постанем препозната и ја и мој модни атеље „ББ Росе Фасхион”- наводи Биљана, уједно објашњавајући и зашто је фамозно „росе” садржано не само у називу фирме, него доминира и ентеријером њене радње, али и на њеним креацијама.

УНИКАТИ И МАЛЕ СЕРИЈЕ

– Јако волим розе боју. Она је несвесно доминантна код мене и не умем да објасним зашто баш та боја, али је истина да је код мене доста заступљена. Иначе, осим ове приче о боји важно ми да додам да ја радим искључиво мању производњу. У овој мануфактурној радњи на кикиндском Тргу нам је и креирање и шивење и продаја. И то углавном уникатних модела или малих серија, по поруџбини. Нисам никад ни желела да имам велику производњу, јер би у том случају престало уживање у овоме што радим. Не кажем да ни овако понекад нема нервирања, али ипак је много више тренутака који су уживање- наглашава наша саговорница.

Интересантно је да, иако радњи сличних Биљаниној има доста по белом свету, наручиоци модела ове лепе Наковчанке су са разних страна.

– Купци мојих креација су претежно наши људи који долазе из иностранства, али и Београђани. Одећа коју креирам је специфична. Овакве моделе воле да носе одређене категорије жена, дакле није то толико комерцијално, а Кикинда је мала да би имала толико конзумената за ту врсту мог стваралаштва, тако да су ми, као што рекох, клијенти углавном са стране. Људи на Западу не воле серијску производњу модних ланаца, него су индивидуалне креације код њих на цени. Моји модели су са ручно осликаним мотивима и детаљима. Ту опет имам доста заступљену розе боју. Користим изузетно квалитетне материјале и о томе јако водим рачуна. Пре него што пустим у промет неки одевни предмет, још једном се уверавам да ли је с материјалом све у реду, јер поверење клијената ми је јако важно- прича ова Кикинђанка додајући да би се њене креације могле укратко описати као кежуал са дозом авангардности.

ВЕСЕЛИ ДЕЗЕНИ

– Мислим да сам постигла оптималну меру у спајању особених материјала и ручног осликавања и због необичних детаља које додајем, али је одећа коју креирам модерна и елегантна за све дневне прилике, али и за свечане. Колекције ми се базирају на веселим дезенима и модели су једноставни, само што су изазовних боја, али форме су једноставне. Трудим се да они детаљи које нашивам не буду превише шарени.

Више од деценије опстајања модног атељеа „ББ Росе фасхион”, и Биљанин потпис као гаранција квалитета, довели су је у позицију да своје стваралаштво представи и широј јавности. Прву ауторску самосталну ревију под називом „Вез је у моди” 2011. имала је у кикиндском Народном музеју. Затим 2013. у Народном музеју у Зрењанину. Та зрењанинска изложба је, као и кикиндска, била праћена и модном ревијом Биљаниних модела. Потом је уследило представљање у Новом, Саду у Културном центру, па поново још једном у Зрењанину, и прошле године и ревијом „Ла миа сториа” у кикиндској „Тери”. Уз све то додајмо и да су недавно у нашем граду на полуфиналном избору за мис Србије кандидаткиње у једном дефилеу носиле Биљанине моделе.

ЗАДОВОЉНИ КУПЦИ

– Као што сам напоменула, највише купаца мојих креација, осим из иностранства, су из Београда. Мислим да сам их освојила квалитетом, али немам београдске цене, него мало примереније џеповима грађана у унутрашњости наше земље – додаје уз осмех ова креаторка. – За мој посао, испоставило се да су веома значајне друштвене мреже, јер тамо редовно објављујем своје креације и људи ми наруче нешто од онога што виде. Али долазе ми понекад и наши Кикинђанке и купују у мојој радњи нешто од оног што сам осмислила и сашила. Тај детаљ је можда и најбоља потврда мог рада, јер кад видим неку нашу суграђанку на улици да носи неки од одевних предмета који сам креирала, још једном се уверим да све ово што радим има смисла.

Н. Савић

После Суботице, наранџасти караван данас у Новом Саду

Aleksandra Djuran Септембер 5, 2025

Промоција 40. „Дана лудаје“ почела је јуче (четвртак) у Суботици, а наставља се данас (петак) у Новом Саду. Најмлађи и најслађи промотери били су малишани из вртића „Полетарац“ који су песмом и игром позвали све Суботичане да нам буду драги гости. Са њима су били и Дијана јакшић Киурски, помоћница градоначелника и Жељко Раду, члан Градског већа.

-Градски трг од 18. до 21. септембра биће испуњен бројним тезгама са домаћим производима, рукотворинама и гастрономским посластицама. Јубиларну манифестацију отвориће „Игре са лудајом”, а неће изостати ни карневал предшколаца „Киндербал”, као ни „Банатски фруштук”, „Европски кутак”, „Сеоски рогаљ”, „Гостинска соба” и мноштво спортских програма који су незаобилазни део наше гастрономско-туристичке манифестације – истакла је овом приликом Дијана Јакшић Киурски, која је напоменила да не треба пропусти ни централни и најзанимљивији део манифестације мерење најтежих и најдужих лудаја, а титулу непркосновеног шампиона и овога пута браниће Тибор Кокаи из Мађарске, који је 2023. године поставио апсолутни рекорд са бундевом од 865,5 килограма.

-Свако ко дође може да пронађе садржај који ће га привући, а нико не остаје равнодушан на дуге и тешке лудаје који се могу видети на централној бини. Такмичење је међународног карактера, а наша манифестација део је Светске асоцијације произвођача бундева што нам је отворило прозор у свет – прецизирала је помоћница градоначелника.

Најдужу лудају је 2019. године узгајио је Милан Вучен.

А.Ђ.

Нестанак струје на постројењу може довести до променљивог притиска и замућења воде

Aleksandra Djuran Септембер 5, 2025

Због нестанка струје на постројењу за прераду воде може доћи до променљивог притиска и замућења воде у водоводном систему, обавештавају из ЈП „Кикинда”.

Из овог предузећа захваљују на стрпљењу и разумевању.

Добра година за производњу лудаја: Солидан род „тамбурице“

Aleksandra Djuran Септембер 4, 2025

Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу и узгојем лудаја бави се већ 15 година. Ова једногодишња биљка није захтевна за узгој и јулска киша допринела је да стање пред бербу буде солидно.

-Током јуна сам наводњавао парцелу од пола јутра на којој су лудаје. То је био и први топлотни талас ове године, а засад је био у развоју. На њиви имамо систем кап по кап који је помогао да се лоза развије, а киша је била пресудна код опрашивања – каже Никола Крнић.

Лудаја је заснована почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Крнић је производњу наследио од оца који је тикву почео да узгаја на мањој парцели да би је са годинама повећавао и улагао у њу.

-Ове године имам тамбурице и украсне лудаје и задовољан сам родом. Лоза је још увек зелена, у доброј је кондицији и уколико буде кише може да настави да цвета и да у септембру и октобру избаци још неки плод. Берба ће почети ускоро, крајем августа, тада ће бити и најлепша за јело – појашњава наш саговорник.

Осим за колаче, последњих година бундева се тражи и за производњу крафт пива.

-На мојој парцели првенствено је песак и то тикви савршено одговара, наравно када су температуре просечне, а њих дуго година уназад нисмо имали – каже Никола Крнић.

Ове године су 40. јубиларни „Дани лудаје“, а наш саговорник председник је председник удружења „Кикиндска лудаја“ које окупља произвођаче такмичарских бундева.

-Првог дана манифестације планирамо предавање на ком ће учествовати еминентни стручњаци са Института за ратарство и повртарство. Тема ће бити савремени начин узгоја лудаје. Трећи пут бираће се најслађа кикиндска лудаја. Такмичиће се мускатне тикве и тамбурице, а уз помоћ аутоматског рефлектометра одредићемо сласт. Наши чланови учествоваће и као судије на мерењу најтежег и најдужег плода лудаје – истакао је Крнић.

А.Ђ.

Основана радна група за праћење и уговарање реализације пројекта „Осмех Војводине“

Aleksandra Djuran Септембер 3, 2025

Влада Србије на последњој одржаној седници донела је одлуку о образовању радне групе за праћење и уговарање реализације пројекта изградње брзе саобраћајнице гранични прелаз Бачки Брег – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран – Бечеј – Кикинда – гранични прелаз Српска Црња Овај пројекат познат је и као „Осмех Војводине“.

– Задаци радне групе су анализа и сагледавање предузетих активности током досадашње реализације пројекта изградње брзе саобраћајнице гранични прелаз Бачки Брег – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран – Бечеј – Кикинда – гранични прелаз Српска Црња, анализа и процена реализације постојећих уговора закључених на пројекту, предлагање мера ради даље реализације пројекта, предлагање даљих корака ради ефикасне и успешне реализације пројекта, вођење преговора са потенцијалним извођачем радова, током којих ће се дефинисати вредност услуга и радова на изградњи брзе саобраћајнице, као и основни елементи у циљу закључења комерцијалног уговора о реализацији пројекта – наводи се у одлуци.

Подсетимо, изградња брзе саобраћајнице „Осмех Војводине“”, у дужини од 185 километара почела је у децембру 2023. у Бачком Брегу. У августу прошле године из Сомбора су саопштили да су у првим месецима у оквиру изградње саобраћајнице обављани су припремни радови.

Почетком ове године, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине донео решења о сагласности на студије о процени утицаја на животну средину за још две деонице брзе саобраћајнице Осмех Војводине. Реч је о деоницама од раскрснице са прикључком на индустријску зону Кула до административне границе са општином Србобран, и од административне границе са општином Врбас до административне границе са општином Бечеј.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине овог маја дао је сагласност и на Студију о процени утицаја на животну средину за деоницу од Србобрана до Новог Бечеја. Реч је о шестој деоници, од укупно осам, дужине од 18,8 км, која почиње на граници општина Србобран-Бечеј и завршава се на граници општина Бечеј-Нови Бечеј.

Ова брза саобраћајница је пројектована за брзину од 100 км на сат и обухватаће 46 мостова, 34 надвожњака, 5 подвожњака и 35 пропуста. Поред тога, пројектом је планирана и изградња 12 петљи, те 13 површинских кружних раскрсница. Прва деоница, од Бачког Брега до Кљајићева, требало би, како је у пролеће 2024. најавио бивши ресорни министар Горан Весић, да буде завршена до краја 2026. године.

Извор: еКапија.цом

Потписан уговор о суфинансирању подизања ветрозаштитног појаса у Иђошу

Aleksandra Djuran Септембер 2, 2025

Министарка заштите животне средине Сара Павков и градоначелник Младен Богдан потписали су уговор са о суфинансирању пројекта подизања ветрозаштитног појаса уз делове општинских путева другог реда у Иђошу.

За ову намену нашем граду је одобрено око 7,2 милиона динара државне подршке, што ће омогућити значајан корак ка очувању природе и унапређењу квалитета живота.

-Територија града Кикинде је једна од најслабије пошумљених области у Србији. Управо зато сваки нови појас зеленила за нас има огроман значај. Овим пројектом не само да штитимо земљиште и нашу животну средину, већ остављамо будућим генерацијама зеленији, чистији и здравији свет. То је наша обавеза и одговорност – истакао је Богдан.

Средства су додељена за пројекат пошумљавања у циљу заштите и очувања предеоног диверзитета у 2025. години на територији нашег града. Подразумева набавку садница и за пошумљавање земљишта аутохтоним врстама дрвећа и жбуња, на јавном земљишту које је на територији јединице локалне самоуправе.

На Јавни конкурс пристигле су укупно 54 пријаве, а 28 локалних самоуправа добило је средства. За ову намену укупно је обезбеђено 150 милиона динара.

А.Ђ.

У Башаиду повремени прекиди у водоснабдевању од 9 до 13 сати

Aleksandra Djuran Септембер 2, 2025

Због радова на водоводној мрежи, данас, 2. септембра, повремено ће без воде бити становници Башаида у временском периоду од 9 до 13 часова.

Радови ће се одвијати на следећим локацијама Војвођанска број 85, Раше Лазаревића број 6, Николе Тесле број 95.

Из Јавног предузећа „Кикинда“ захваљују на стрпљењу и разумевању.

Расписан јавни позив за субвенције за краве за узгој телади за тов

Aleksandra Djuran Септембер 2, 2025

Јавни позив за субвенције за краве за узгој телади за тов је расписан 1. септембра и трајаће до 30. септембра, саопштила је Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде.

Право на подстицаје остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, које испуњава услове прописане законом којим се уређују подстицаји у пољопривреди и руралном развоју и које је у Регистру пољопривредних газдинстава обновило регистрације за текућу годину, пре подношења захтева за остваривање права на подстицаје, и то за краву отељену у периоду од 1. априла претходне календарске године до 31. марта текуће календарске године.

Право на подстицаје за исто грло остварује се једном за једну календарску годину, а износ подстицаја по грлу је 20.000 динара.

Пријаве за субвенције се подносе преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.

Реконструкција Гимназије и Економско-трговинске школе одлично напредује

Aleksandra Djuran Септембер 1, 2025

У току је и свеобухватна реконструкција зграде Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско -трговинске школе. Како радови напредују овог, 1. септембра, уверили су се први човек града Младен Богдан и члан Градског већа Тихомир Фаркаш.

-Гимназијалци и економци ову школску годину започињу у основним школама „Јован Поповић“ и „Вук Караџић“. У њиховој матичној школи има пуно посла и радови се одвијају жељеном динамиком. Укупна вредност читаве инвестиције која подразумева две фазе радова је нешто више од шест милиона евра са ПДВ-ом. Средства је обезбедило Министарство за јавна улагања и још једном користим прилику да им се захвалим, али и свим колегама који су учествовали у припреми пројекта и неопходне документације за овај грађевински подухват – рекао је Младен Богдан.

Реконструкција зграде старе 125 година једна је од највећих инвестиција у образовање у нашој земљи.

-Значајна инвестиција допринеће да средњошколци, али и запослени у овим школама имају пуно боље услове за рад и стицање знања – закључио је градоначелник Богдан.

Почела нова школска година: Први пут у ђачким клупама 450 првака

Aleksandra Djuran Септембер 1, 2025

Први дан нове школске године са нестрпљењем и ишчекивањем чекали су ђаци прваци. На територији града ове године их је 450, а међу њима је и Милош Бауков који је у нову етапу живота закорачио и Основној школи „Васа Стајић“ у Мокрину.

-Једва сам чекао да кренем у школу. Купио сам свеске и бирао сам школску торбу, коју данас нисам понео, али сутра ћу је сигурно понети– открио нам је Милош.

У исту школу кренула и је и Мирослава Завишић.

-Првог дана школе понела сам најлепшу свеску и перницу. Све то спаковала сам у нову школску торбу. У школи ћу научити да пишем, читам и сабирам – рекла је Калина.

Сунчица Пилиповић, кренула је у први разред у школу „Ђура Јакшић“.

-Заједно са својим другарима научићу пуно тога. Првог дана школе упознали смо учитељицу, цртали смо и дружили се – казала нам је Сунчица.

Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Тихомир Фаркаш посетили су поменуте школе и ученицима уручили поклоне.

-Ово је посебан дан, како за ђаке прваке, тако и за њихове родитеље и учитеље, те смо им пожелели срећан почетак школовања. За све првачиће обезбеђени су бесплатни уџбеници, а подељени су им и школски прибор и опрема за физичко васпитање. За ову намену из градског буџета издвојено је седам милиона динара. Уједно смо посетили и припремно предшколске групе које су оформљене у ове две и у школи „Жарко Зрењанин“. Уверили смо се да су услови за рад одлични и да ће предшколци уживати у новом простору. Предан рад током лета се исплатио јер улажући у образовање улажемо у нашу децу – прецизирао је градоначелник Богдан.

Тихомир Фаркаш подсетио је да се сваке године знатна средства издвајају за образовање и образовне установе.

-Локална самоуправа потрудила се да унапреди услове за рад и не постоји школа на територији града у којој нису уложена средства за уређење и опремање. Захваљујући доброј сарадњи са Републиком и Покрајином у фасаду Основне школе „Вук Караџић“ уложиће се 18 милиона динара, у замену дела крова Средње стручне школе „Милош Црњански“ седам, а радови на звучној изолацији очекују Основну музичку школу „Слободан Малбашки“ као и набавка нових учила за рад за шта је намењено шест милиона динара – напоменуо је Фаркаш.

Највећа сеоска школа у Мокрину ове године има два одељења првака са 47 ученика, сазнали смо од директорице Мариане Ракин.

-Школа је ваша друга кућа, а учитељице су ваше друге мајке – навела је Мариана Ракин. – Сигурна сам да ћете бити добри ђаци, а првенствено да ћете постати добри људи. Захваљујући поклонима локане самоуправе умногоме је олакшан полазак у школу.

Школа „Ђура Јакшић“, такође има два одељења у којима је 35 ђака, напоменула је директорица Биљана Шимон.

-Потрудили смо се, као и сваке године, да наше прваке дочекамо у сређеном простору. Учионице у којима су адаптиране и обезбеђени су ормарићи за уџбенике, тако да их сада имају сва одељења нижих разреда – закључила је Биљана Шимон.

А.Ђ.