Грађани који се противе блокадама окупили су се данас у 120 градова широм Србије, а порука „СТОП БЛОКАДАМА“ и ове недеље послата је из Кикинде где се испред Градске куће окупио велики број суграђана, како би на миран и достојанствен начин показали да желе да се врате нормалном животу који је, како истичу, већ десет месеци угрожен поступцима блокадера.

И овога пута централно место заузела је застава Србије коју су носили ветерани.

Зоран Иветић из Накова, дошао је да подржи скуп.
-Неопходно је да буде рад, ред и дисциплина што ће донети напредак. Сметају ми блокаде , што не можемо да будемо слободни грађани. Син и две ћерке ми живе у Београду и када крену на посао не знају када ће стићи, а исто је и када иду са посла кући. То мора да стане – навео је Иветић.

Ситуација у држави је таква да Србије не може да напредује, додала је Бранислава Чукић.
-Имам мало дете и желим да живим нормално, то у овој ситуацији није могуће. Потребно је да деца иду у вртиће, школарци у школе, а студенти да студирају, да све ради, тек тада ћемо нормално живети. Претходних дана сведочили смо насиљу које не води ничему и које нема смисла – прецизирала је Бранислава Чукић.

И Богдан Ђуканов је поручио СТОП БЛОКАДАМА:
-Не желим да живим са блокадама и то сам дошао да подржим. Посебно сам киван на догађаје који су се одиграли у Новом Саду, на паљење Филозофског факултета, на нападе на полицију и на хаос који се изазива у земљи – рекао је Ђуканов.

Организатори поручују да је реч о породичним шетњама, које треба да покажу да се већинска Србија залаже за мир, ред и стабилност. Идеја је да грађани заједно и без инцидената пошаљу поруку да не желе више да трпе притиске и хаос на улицама, већ да траже право на безбедност, рад и свакодневни живот без ометања.

И председник Србије Александар Вучић лично је присуствовао једном од ових скупова. Како је истакао, појавио се као грађанин међу грађанима, без полицијског обезбеђења и било каквих тензија. Он је још једном нагласио да је управо у народу најјача порука мира и стабилности.

Ови скупови нису класични протести, већ породична окупљања. Управо је у томе је њихова симболика јер грађани желе да поруче да Србија није земља подела и насиља, већ држава у којој се заједнички може градити стабилна будућност.

Породични карактер окупљања требало би да покаже да људи нису мотивисани политиком, већ личним и заједничким потребама – да се крећу слободно, да иду на посао без блокада, да деца иду у школу без стреса, да држава функционише нормално.

