May 25, 2026

кикинда

most-tomasevac-1

Prilikom otvaranja mosta na reci Tamiš najavljena modernizacija pruge Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda – državna granica

Aleksandra Djuran May 2, 2026

Prilikom otvaranja mosta na reci Tamiš kod Tomaševca istaknuto je da planirana modernizacija celokupne regionalne, jednokolosečne i neelektrifikovane pruge Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda – državna granica, uz predstojeću obnovu lokalnih železničkih stanica. Novi železnički mosta omogućio je i uspostavljanje redovnog železničkog saobraćaja, što je prvi i najvažniji korak ka sveobuhvatnoj modernizaciji Banata.

Upravo pomenuti most je ključna saobraćajna arterija na pravcu Pančevo – Zrenjanin – Kikinda. U  izgradnju je investirano 12,5 miliona evra, radovi su počeli 31. maja 2024. godine, dok je građevinski deo posla okončan 10. septembra 2025. godine. Posebnu važnost ovom projektu daje činjenica da su celokupan i izuzetno zahtevan inženjerski posao samostalno izvele isključivo domaće kompanije. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić tokom svečanog otvaranja novog mosta izjavio je:

– Posle mnogo godina ovo je prvi put da su naše kompanije radile samostalno bilo gde ovako zahtevan objekat. Da se vratimo onome što smo nekad znali. Čestitam na dobro izvedenom poslu.

Ukupna dužina mosta je 120 metara. Oslanja se na četiri stubna mesta, od kojih su dva pozicionirana direktno u rečnom koritu. Raspon između stubova iznosi 40 metara. Glavni nosač predstavlja masivna čelična konstrukcija koja premošćava tri raspona, replicirajući vizuelni identitet starog mosta. U objekat je ugrađeno oko 500 tona konstruktivnog čelika i 2.600 kubika visokokvalitetnog betona. Izgrađeno je  i oko 1.200 metara potpuno novog koloseka. Radovi su podrazumevali ugradnju između 24.000 i 25.000 kubika materijala u cementom stabilizovan nasip, polaganje oko 170 tona šina i instalaciju između 1.700 i 1.800 železničkih pragova.

Nakon perioda u kojem se saobraćaj odvijao preko starog i nebezbednog mosta, a potom i putem alternativnog autobuskog prevoza zbog izvođenja infrastrukturnih radova, preduzeće “Srbijavoz” potvrdilo je da su stvoreni uslovi za potpuno oslanjanje na železničke kapacitete.

Novoizgrađena infrastruktura omogućava bezbednije i pouzdanije putovanje, uz projektovanu brzinu vozova do 100 kilometara na čas na ovoj deonici. Putnicima su na raspolaganju po dva redovna dnevna polaska u oba smera.

R.K.

 

struja-5

Deo kikindskih ulica u sredu, 6. maja, bez struje

Aleksandra Djuran May 2, 2026

U sredu, 6. maja, od 9 do 12 sati, zbog radova na električnoj mreži bez struje će biti domaćinstva u sledećim ulicama u Kikindi: Kraljevića Marka od Žarka Zrenjanina do Dimitrija Tucovića, Kumanovska od Veljka Petrovića do Dimitrija Tucovića, Albertova od Žarka Zrenjanina do Laze Kostića, Suvačarska od Žarka Zrenjanina do Đure Daničića, Žarka Zrenjanina od Sterije Popovića do Save Lipovanova Đure Daničića od Suvačarske do Kraljevića Marka, Laze Kostića od Albertove do Kraljevića Marka, Gavrila Principa parna strana od Žarka Zrenjanina do Novosadske, Sutjeska od Žarka Zrenjanina do sokačeta, Sterije Popovića od Žarka Zrenjanina do Prizrenske, Prizrenska od Sterije Popovića do Nikole Francuskog, Dimitrije Tucovića od Albertove do Distričke, Kinđa i Distrička parna strana od Dimitrija Tucovića do stadiona.

 

 

sunce-mladja-(3)

Predavanje „U zagrljaju Sunca“ 4. maja u Mokrinu

Aleksandra Djuran May 1, 2026

Povodom Svetskog dana Sunca u ponedeljak, 4. maja u 19 sati, u Galeriji Doma kulture u Mokrinu, Mladen Đuran, astronom  amater, održaće predavanje pod nazivom „U zagrljaju Sunca“. Organizator je Turistička organizacija grada.

Sunce je najveća zvezda u našem sistemu, iako ne u Univerzumu. Zahvaljujući ovom ključnom elementu, između ostalog, na Zemlji postoji život i ne samo to, već i energiju koju nudi na razne načine može da se iskoristi.

ilija-drljic

Sindikalci o Prazniku rada: Mnogo izazova, uz borbu za stabilnost i nova prava

Jelena Trifunović May 1, 2026

Ovogodišnji Praznik rada dočekujemo u atmosferi punoj izazova, u kojoj se posledice privrednih i geopolitičkih dešavanja u svetu sve jače osećaju i kod nas. Na to ukazuju u Veću Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Kikindu i opštine Čoka, Nova Crnja i Novi Kneževac uz poruku da je borba za prava radnika konstantna i da daje rezultate.

Predsednik Veća SSS u Kikindi Ilija Drljić ne krije zabrinutost, ali ni odlučnost.

-Gledajući sve što se dešava u svetu, posledice su već tu. Posebno nas brine struktura privrede u našem gradu. Dobro je što imamo poljoprivredu kao neku vrstu oslonca. Veliki broj ljudi radi u auto-industriji, koja je u ozbiljnoj krizi- ističe Drljić.

Slika tržišta rada se menja, i to ne na bolje. Kako navodi, ono se već donekle suzilo, ali se situacija pažljivo prati i traži odgovor na nove izazove.

-Upravo zato sindikati intenziviraju svoje aktivnosti, da zaštite radna mesta i obezbede što stabilnije uslove za zaposlene- navodi Drljić.

Prvi maj biće obeležen u duhu zajedništva i solidarnosti, uz centralno okupljanje u Lisoviću.

-To je prilika da razgovaramo, razmenimo iskustva, povežemo ljude iz javnog i realnog sektora i dodatno ojačamo saradnju. Želimo da uključimo što više ljudi i pokažemo da sindikat nije samo institucija, već zajednica- kaže naš sagovornik.

Jasna je i poruka sindikata – balans je ključ.

-Ne tražimo nemoguće. Želimo da se plate povećaju, ali i da firme opstanu. Samo tako možemo da sačuvamo radna mesta i obezbedimo budućnost- zaključuje Drljić.

Posle praznika sledi nova runda važnih koraka, potpisivanje kolektivnih ugovora u javnom sektoru. Kako ističe, sva stečena prava su sačuvana, a u najavi su i nova, što bi moglo doneti dodatnu sigurnost zaposlenima.

luna-park-3

Luna park u centru prvomajskih dešavanja: Porodična zabava i nove mašine za ljubitelje adrenalina

Tijana Despotovski May 1, 2026

Kikinđane i njihove goste danas očekuje bogat sadržaj, a u fokusu ovogodišnje praznične atmosfere biće – luna park. Od 28. aprila do 2. maja, duž starog puta za Iđoš, prostor je pretvoren u zonu zabave, mirisa roštilja i porodičnog okupljanja.

Luna park „Scorpions“, uz prateće tezge i ugostiteljske sadržaje, postavljen je od ulaza iz Nemanjine ulice do izlaza na Srbobransku, sa jasno organizovanim zonama – sprava za zabavu, prodaje robe i gastronomske ponude. Radnim danima radiće do 22 časa, a vikendom do ponoći, što će omogućiti posetiocima da u punoj meri uživaju u prazničnim večerima.

Ono što posebno privlači pažnju jesu noviteti u ponudi za adrenalinske entuzijaste.

-Pored već dobro poznatih atrakcija, posle više godina, vratila se „kamikaza“, jedna od najuzbudljivijih sprava, a upoznaćete se i sa „terminatorom“, rotirajućom klupom namenjenom mladima. Za ljubitelje klasike tu su dobro poznati „skorpion“ i autići za sudaranje, dok najmlađe očekuju tobogani, mali ringišpil, vozići i bandži za decu – saznajemo od Radisava Minića, preduzetnika i sekretara udruženja „Balkan“, vlasnika jedne od mašina u luna parku.

On ističe da je luna park deo dugogodišnje tradicije u Kikindi i da se iz godine u godinu trude da obogate ponudu, ali i održe pristupačne cene – žetoni su oko 300 dinara, uz mogućnost popusta za porodice sa više dece. Posebna pažnja posvećena je i inkluziji – deca sa invaliditetom imaće prilagođene uslove za vožnju i podršku osoblja.

Pored zabave, organizatori najavljuju i humanitarni aspekt – deo prihoda biće usmeren u dobrotvorne svrhe nakon praznika.

-Bezbednost je na visokom nivou – sve sprave poseduju ateste, a osoblje je obučeno u skladu sa važećim propisima – rekao je Minić.

 

T. D.

1-maj

Međunarodni praznik rada: Proslava radničkih prava i solidarnosti

Aleksandra Djuran May 1, 2026

Međunarodni praznik rada, 1. maj obeležava se više od 100 godina i to u znak sećanja na događaj iz 1886. godine, koji se desio u Čikagu. Posvećen proslavi radničkih prava i solidarnosti.

Praznik je ustanovljen u znak sećanja na štrajk stotina hiljada američkih radnika koji su 1. maja 1886. godine tražili osmočasovno radno vreme,  na borbe iz prošlosti protiv brojnih kršenja radničkih prava, uključujući duge radne dane i nedelje, loše uslove i dečiji rad. Demonstracije su rezultirale sukobima sa policijom, a potom i smrtnim kaznama za radničke vođe, što je pokret pretvorilo u simbol borbe za radnička prava.

Na kongresu Druge internacionale u Parizu 1889. godine, odlučeno je da se 1. maj svake godine proslavlja kao dan demonstracija za radnička prava. Prvi maj u Srbiji je prvi put obeležen je 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

U našoj zemlji najčešće se obeležava izletima u prirodi, uz takozvani ,,prvomajski uranak”. Ovaj dan je prilika za podsećanje na značaj radničkih prava i solidarnosti u radničkom pokretu.

na-maturu-bez-automobila-(5)

Kampanja „Na maturu bez automobila“: Poražavajuća statistka, prošle godine poginulo 102 mladih u saobraćajkama

Aleksandra Djuran April 30, 2026

Agencija za bezbednost saobraćaja i ove godine pokrenula je kampanju pod nazivom „Na maturu bez automobila“. Tribina u okviru akcije organizovana je i u Gradskoj kući, a maturanti kikindskih srednjih škola imali su priliku da čuju priča Milana Srdića, zaposlenog u pomenutoj Agenciji:

-Tokom srednje škole doživeo sam saobraćajnu nezgodu kao vozač motocikla. Tada sam bio ubeđen da ništa loše meni ne može da se desi. Mislio sam da sam nedodirljiv i vozio sam motor bez zaštitne opreme. U saobraćajnoj nezgodi polomio sam kičmu i od tada sam u invalidskim kolicima. I pored svih nedaća uspeo sam da završim Saobraćajni fakultet i posvetio sam se tome da ukažem mladima koliko je važno poštovati sve propise i bezbednost u saobraćaju.

Cilj kampanje je razgovor sa mladima kako bi se bezbedno ponašali u saobraćaju. Brzina, nevezivanje sigurnosnog pojasa, vožnja pod dejstvom alkohola i korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje najčešći su uzroci saobraćajnih nesreća sa fatalnim ishodom. Okupljenima se obratio i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća.

-Matursko veče treba da ostane svima u najlepšoj uspomeni stoga i apelujemo da se na proslavu ide bez automobila i da se alkohol ne konzumira. Želja svih nas je da se ovog važnog trenutka sećate sa osmehom na licu. Završetak srednje škole je veliki i značajan korak u životu i svi treba da budu odgovorni prema sebi i prema drugima – rekao je Farkaš.

U toku 2025. godine, prema preliminarnim podacima, u saobraćaju su smrtno stradale 102 mlade osobe starosti od 15 do 30 godina. Od tog broja 43-oje njih poginulo je u svojstvu vozača putničkog automobila, a 23-oje kao putnik u putničkom automobilu, što predstavlja 65 odsto od ukupnog broja poginulih mladih u Srbiji. Skoro svaka peta osoba  stradala u saobraćaju je mlada.

Kampanja „Na maturu bez automobila“ pokrenuta je 2014. godine u Kragujevcu, kao odgovor na tragičnu nesreću u kojoj su stradali srednjoškolci vraćajući se sa maturske večeri, a uzrok bila je bila vožnja pod dejstvom alkohola. Od tada do danas prerasla je u jednu od najznačajnijih nacionalnih akcija u oblasti prevencije saobraćajnih nezgoda kod mladih.

Mladi u Kikindi su se upoznali sa rizicima nebezbednog ponašanja u saobraćaju i načinima kako da ih izbegnu.

A.Đ.

helena-grujic-2

Grad nagradio znanje i upornost: u očima Kikinđana, Helena osvojila svet

Tijana Despotovski April 30, 2026

Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, ugostio je danas u svom kabinetu Helenu Grujić, učenicu trećeg razreda prirodno-matematičkog smera Gimnazije „Dušan Vasiljev“, koja je osvojila drugo mesto na Svetskom prvenstvu mladih istraživača održanom u Indiji. Uspeh mlade Kikinđanke odjeknuo je daleko izvan granica našeg grada i zemlje.

Tom prilikom, gradonačelnik je Heleni uručio simboličnu zlatnu medalju, ističući da je ona „naša zlatna devojčica“ i ponos Kikinde i Srbije. Kako je naveo, ovaj rezultat predstavlja izuzetan podstrek za sve mlade koji se bave naukom i dokaz da se rad i posvećenost isplate.

Kao znak zahvalnosti za postignut rezultat, Grad Kikinda je Helenu nagradio i vrednim poklonom – Mekbuk Neo, koji će joj, kako je istaknuto, biti podrška u daljem obrazovanju i naučnom radu.

Helena Grujić je u svom obraćanju podelila utiske sa takmičenja, ističući da je put do uspeha bio zahtevan. Odmah po dolasku u Indiju, nakon dugog puta i svega nekoliko sati sna, usledile su prezentacije pred strogom međunarodnom komisijom koju su činili doktori nauka iz više zemalja.

– Konkurencija je bila izuzetno jaka, učesnici su došli iz celog sveta. Prezentovala sam na engleskom jeziku, što je dodatni izazov, ali sam uspela da prevaziđem sve prepreke. Kada su prozvali moje ime, bila sam u šoku i preplavljena emocijama – rekla je Helena.

Ona je dodala da je jedan od najlepših trenutaka bio kada je razvila zastavu Srbije pred učesnicima iz celog sveta, ističući da joj najveću snagu daje podrška ljudi koji veruju u nju.

Ovaj uspeh potvrđuje da Kikinda ima mlade ljude koji su spremni da znanjem i talentom stanu rame uz rame sa vršnjacima iz celog sveta, a Helena Grujić već sada najavljuje nove izazove i buduća međunarodna takmičenja i medalje.

T. D.

prodavnica-1

Tokom 1. i 2. maja radno vreme prodavnica i javnih službi biće izmenjeno

Aleksandra Djuran April 30, 2026

Sleduje dva dana praznika, te će i radno vreme prodavnica i javnih službi biti prilagođeno prazniku rada.

Maloprodajni objekti imaju različita radna vremena.  Prodavnice „Univereksporta“ 1. maja rade od 7 do 14 časova,  „Ideje“ od 7 do 21.30 sati, „Maksija“, u ulicama Svetosavskoj i Mihajla Pupina, biće otvoreni od 8 do 20 sati, dok „Lidl“ neće raditi, sutra, 1. maja. Subota, 2. maj je redovan radni dani.

Od petka, 1. maja do ponedeljka, 4. maja dežurna je Druga zdravstvena ambulanta koja će raditi od 7 do 19 časova, dok će lekari u Hitnoj službi dežurati 24 sata. Od petka, zaključno sa ponedeljkom u Dečijem i Školskom dispanzeru radno vreme biće od 9 do 17 sati.

U Javnom prevozu „Autoprevoz“ u petak, subotu i nedelju autobusi će prevoziti putnike po prazničnom redu vožnje.

I u JP “Kikinda” za vreme praznika radiće se po izmenjenom rasporedu.  Parkiranje u zoniranim delovima grada neće se naplaćivati u petak i subotu, 1. i 2. maja .

Službe vodovoda i kanalizacije dežuraće tokom praznika 24 sata, a za sve informacije ili eventualne kvarove na usluzi je broj Pozivnog centra 062/88-44-888.

Gradska pijaca u Kikindi radiće  uobičajeno. Na  centralnom, Mokrinskom groblju prvog dana praznika neće biti sahranjivanja

Radne jedinice „Pošte“ na teritoriji grada neće raditi u petak, dok će u subotu, od 8 do 14 sati, biti otvorena glavna Pošta.

 

 

dance-n-soul

Dva grada, jedan ritam: „Dance n soul“ zablistao na dva velika takmičenja

Tijana Despotovski April 30, 2026

Plesna škola Dance n soul nastavila je da niže uspehe – njeni članovi su u nedelju, 26. maja, istovremeno nastupili na dva takmičenja, u Zrenjaninu i Vršcu, odakle su se vratili sa brojnim nagradama, potvrđujući kvalitet rada i talenat svojih plesača.

Na takmičenju „Dance Fusion“, održanom u Kristalnoj dvorani u Zrenjaninu, najmlađi članovi kluba oduševili su publiku i žiri. „Srebrne šljokice“, devojčice uzrasta od 4 do 5 godina, u kategoriji „Commercial Street Dance baby“ osvojile su visoko zlatni sertifikat. U istom sjaju nastavile su i „Ciklama šljokice“, predškolski uzrast, koje su u kategoriji „Street Jazz MTV mini“ ponele zlatni sertifikat, dok su „Zelene šljokice“ u istoj kategoriji osvojile visoko zlatno priznanje.

Ništa manje uspešne nisu bile ni „Ljubičaste šljokice“, koje su u kategoriji „Commercial Street Dance mini“ nagrađene visoko zlatnim sertifikatom, kao ni „Tirkizne šljokice“, koje su u kategoriji „Street Jazz MTV kids“ takođe ocenjene visoko zlatnim priznanjem.

U solo nastupima, mladi plesači su ostvarili zapažene rezultate: Sofija Nikić i Vana Pavanić osvojile su prva mesta u svojim kategorijama, dok su Anđela Vasilev, Ema Rakić i Mia Amanović stigle do drugih pozicija. Manja Injac bila je četvrta, a Helena Jelić peta, što dodatno govori o snažnoj konkurenciji i kvalitetu izvođača.

Istovremeno, starije članice kluba nastupile su u Vršcu na takmičenju „Dance Open Awards“, održanom u sportskoj hali „Milenijum“. I ovde su rezultati bili više nego zapaženi – „Narandžaste“ i „Crvene šljokice“ osvojile su prva mesta u svojim kategorijama, dok su „Plave šljokice“ stigle do druge pozicije.

Posebno su se istakli solisti: Ines Petrović, Dunja Barbul i Milijana Stankov osvojile su prva mesta, dok su Mila Marić i Sara Ješić bile drugoplasirane, a Minja Erdeljan treća. Zapažene nastupe imale su i Mija Marin, Maša Marić i Nevena Vukelić, koja je uz četvrto mesto ponela i titulu „Miss dancer“. Elizabet Molnar takmičenje je završila na osmoj poziciji.

T. D.