Марија Миљковић, кикиндска књижевница и професорка енглеског, објавила је трећу самосталну књигу. Издавач је Банатски културни центар. Рецензију потписују књижевници Драган Батинић и Драгица Оличков. На представљању књиге у Народној библиотеци „Јован Поповић” говорио је и професор др. Јовица Тркуља.
У тврдом повезу и богато опремљена, ову књигу је дизајнерски и илустраторски обогатила Ивана Јурич.
Представљање ове књиге било је повод да с ауторком осветлимо њену поетику.
-Од прве књиге “Јерес нежности”, која је била трагање кроз личне емоције, преко књиге “Присно с невидљивим”, па до ове треће, нове „Песмарице за три срца”, све три сажимају моја искуства и као боготражитељке и као мајке и као кћери, а ту је присутно и сећање на оне којих више нема, а који су итекако присутни у мојим сећањима, иако су невидљиви- каже ауторка, додајући да се док је радила у школи као професор енглеског, без остатка се предавала свом основном занимању, у којем је имала много успеха, па је стога и правила дуже песничке паузе.
-Ја нисам плодан писац, и правила сам паузе у објављивању јер сам се предано бавила својим педагошким радом, али још у време објављивања моје друге књиге „Присно с невидљивим”, пре више од 25 година, постала сам члан Удружења књижевника Србије, што је велика част. Кад је реч о овој мојој новој збирци, откад су моје три унучице дошле на свет, песме су настајале на најприроднији начин-кад оне крену у шетњу, па ми деца пошаљу фотографију из шетње, ја им одговорим песмицом. Тако да сам кроз моје унуке поново почела да откривам свет детињства. Ово су песме које су се такорећи писале саме- наводи Марија додајући да се у овој новој књизи осврнула и на то како је бити носилац титуле баке.
-То је у мом случају и слатко, али и горко јер су моје три унуке, три дивне музе, далеко од своје нане. Све што излази из мог срца, а преточено је у стихове, има и емотивну димензију, па је и „Песмарица за три срца” у ствари намењена најпре срцима мојих унучица. Поред рецензената, имам и неколико препорука људи од струке-учитеља, педагога, психолога… и то ми је значајно, јер су оценили да је ова књига приступачна свој деци и да је поучна.
Рецензент Драган Батинић је навео да би се ова књига могла сматрати неком врстом поетског дневника. „Језичка и стилска одмереност, прилагођеност дечијем узрасту, рима и мелодичност стиха, дају песмама пријемчивост и памтљивост, што је у овој врсти књижевности посебно битно. Ово може бити и приручник свима, како децу учити и од њих учити, како опет уживати и радовати се са децом , као дете”.
Н. С.
