May 26, 2026

кикинда

okupljanje-126-(19)

Kikinđani pružili podršku Srbima na Kosovu i Metohiji i jasno rekli „ne“ nasilju i blokadama

Aleksandra Djuran October 11, 2025

Masovnim` skupovima širom Srbije u znak protivljenja blokadama i nasilju, ali i kao snažna podrška Srbima na Kosovu i Metohiji, koji trpe teror, pridružili su se i stanovnici Kikinde. Osim u gradu, skup podrške organizovan je i u Mokrinu.

Cilj je bio da se pokaže  jedinstvo, da se jasno i glasno kaže da jasno kažu „ne“ nasilju i  blokadama i da se pruži podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji. Sugrađani, koji su prisustvovali skupu, poručili su da je važno da Srbija ostane stabilna i jedinstvena, bez podele i destruktivnog ponašanja, i da pokaže da podržava mir i svoje sunarodnike gde god da žive.

I ovoga puta sa svojim sugrađanima bio je Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije.

Kikinđani su ovom prilikom raširili i transparent „Kikinda je uz srpski narod na Kosovu i Metohiji“.

Dijana Kranjak napominje da je za razvoj Srbije, a ne za blokiranje.

-Ovi skupovi pokazuju da naš predsednik Aleksandar Vučić ima ogromnu podršku u narodu. Moja želja je da ostanem u Srbiji, ali i da buduća pokolenja, koja tek dolaze, budu ponosna na svoju zemlju. Mladi treba da ostanu u Srbiji i da ovde stvaraju porodice. Pružamo i podršku srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, bezrezervnu i snažnu, da se izbore sa svim izazovima koje pred njih stavljaju i da budu jaki – navela je Dijana Kranjak.

Dragoljub Ćirić iz Kikinde ističe da je dosta blokada.

-Dosta je javašluka. Ova zemlja nije na prodaju i ona je za dobrobit svih građana. Kategorično sam protiv blokada i nasilja. Imam 73 godine i ja sam nekada išao u školu, ali ovo nije bilo nikada.  Kosovo i Metohija su Srbija, tako je bilo i tako će i biti. Podršku našem narodu treba svi da damo – zaključio je Ćirić.

Pace Berar došla je na skup jer želi da pokaže da se ne boji i da pristojna Srbija više ne ćuti.

-Važno je da pokažemo da postoje ljudi koji misle drugačije. Dosta je blokada. Hoćemo mir, slobodu, da deca idu redovno u škole, a studenti da pohađaju fakultete i stiču znanja. Želim da se reši situacija u kojoj smo, ali uz poštovanje različitosti – precizirala je Pace Berar.

Skup u Mokrinu održan je ispred Varoške kuće. Uz trobojke i transparente Ne damo Srbiju, Hoću moj život nazad, Bori se protiv blokada, građani su izrazili nezadovoljstvo povodom blokada i poručili da žele da se vrate normalnom životu. Takođe, poslali su poruku podrške Srbima na Kosmetu.

Današnja okupljanja su održana u više od 200 mesta širom zemlje i ovo je najveće okupljenje  do sada.

Dostojanstvenim skupovima građana poslata je poruka jedinstva, solidarnosti i otpora pokušajima pritisaka i podela.

ahondroplazija-(19)

Kikinda domaćin značajnog skupa o podršci roditeljima u tranziciji dece

Aleksandra Djuran October 10, 2025

U Kikindi je organizovana tribina „Podrška roditeljima u tranziciji dece“ koju je, pod pokroviteljstvom grada, organizovalo udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“. Skup je okupio stručnu javnost, roditelje, vaspitače, studente sa ciljem da se skrene pažnja na probleme, da se čuju iskustva i potraže rešenja.

Predavači su bili Milica Perić, državna sekretarka u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, dr Željko Popadić, direktor sektora za lekove i farmakologiju, Melita Gombar, članica Gradskog veća.

-U okviru našeg Ministarstva postoji sektor koji se bavi samo retkim bolestima u koji nisu uključeni samo pacijenti, nego i čitava porodica – istakla je Milica Perić. – Kada postoji bilo koja bolest, oboli čitava porodica, što smo prepoznali. Želim da pohvalim udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ čiji članovi su doprineli da osobe koje imaju ovu bolest da se one više ne gledaju kao patuljci i da im se neko podsmeva. Prošle godine oformljen je registar pacijenata sa retkim bolestima i do sada ih ima više od 15.000. Prilagođavanje školskih klupa i tabla za decu sa ahondroplazijom je naredni korak koji ćemo učiniti. Istakla bih i Alimentacioni fond, kao novu meru, koji obuhvata sve porodice. Obično jedan roditelj ne može da se nosi sa problemom retke bolesti i na kraju majka ostane sama i često je bez alimentacije. Sistemski smo uredili ovu oblast za koju smatramo da je veoma važna.

Ove godine država je izdvojila 10,2 milijarde dinara za obolele od retkih bolesti što je za tri milijarde više u odnosu na 2024. To su i najveća sredstva obezbeđena u Republičkom fondu do sada.


-Leči se više od 930 osoba koje imaju više od 40 dijagnoza – naveo je dr Željko Popadić. – Kada je reč o ahondroplaziji trenutno imamo 12 pacijenata na lečenju i postoji još 18 zahteva za koje očekujem da će vrlo brzo biti rešeni. Pomenuti pacijenti dobijaju najsavremeniju i najnoviju terapiju za ahondroplaziju i od nje ne postoji ništa bolje. Priprema budžeta za narednu godinu je u toku i nikada nismo imali situaciju da su sredstva manja u odnosu na prethodnu, tako da očekujemo i više novca.

Nataša Kačavenda majka je deteta sa autizmom koje koristi usluge Resursnog centra OŠ „6.oktobar“ i ona je govorila o svom iskustvu:

-Imamo časove kod logopeda i defektologa, ali pohađa redovnu školu i drugi je razred škole „Žarko Zrenjanin“ u inkluzivnoj nastavi. Sa polaskom u vrtić moj sin je počeo socijalizaciju u pravom smislu te reči, odlično sarađujemo sa školama. Teže smo došli do ličnog pratioca i smatram da je to podrška koja treba da bude više zastupljena – napomenula je Nataša Kačavenda.

Inkluzivno obrazovanje zahteva veliku pažnju i dobro osmišljen sistem koji će deci ponuditi sveobuhvatnu podršku.

-Lokalna samouprava je tu da pruži dodatnu pomoć porodicama koji imaju decu u inkluzivnom obrazovanju, da ih osnaži, poveže ih sa relevantnim institucijama. Naš grad, godinama unazad u okviru socijalne politike, podržava i uvodi nove mere, u skladu sa potrebama. Osobama u inkluzivnom sistemu obezbeđen je prevoz do srednje škole u Zrenjaninu, imaju ličnog pratioca kojih je trenutno 39 i druge mere koje su osmišljene na predlog dece i roditelja – dodala je Melita Gombar.

Na tribini su obuhvaćene i teme o važnosti podsticajne sredine za razvoj, tranziciji iz porodične sredine u vrtić, mehanizmima uspešne tranzicije, o inkluziji u praksi.

A.Đ.

robot-voli-(3)

Robot Voli, inovativna podrška u radu sa učenicima u OŠ „6.oktobar“

Aleksandra Djuran October 10, 2025

Humanoidni robot Voli odnedavno je uključen u nastavu Osnovne škole „6.oktobar“ i biće značajna pomoć kao stručna podrška deci i učenicima sa smetnjama u razvoju. Za Resursni centar pomenute specijalne škole robota je obezbedilo Ministarstvo prosvete, a tim centra predstavio ga je stručnoj javnosti.
Kao visokotehnološko sredstvo asistivne tehnologije Voli će omogućiti bolju komunikaciju, ali i proširiti socijalne i kognitivne mogućnosti, kazala je Irena Makivić, pomoćnica direktora OŠ „6.oktobar“.

-Robot je svojevrstan vid novog alata u svakodnevnom radu i njegova uloga nije da zameni učitelja. On je tu da bude motivator a decu koja imaju poteškoće u razvoju, da pobudi pažnju, razumevanje emocija i brojne druge stvari. Može da koristi za decu različitog uzrasta i planirano je da se implementira u nastavni proces ustanovama koje pružamo podršku, koje imaju decu i različite stepene teškoće u razvoju. U dodatnu podršku Resursnog centra uključeni su, pored dece i učenika iz Kikinde, i iz Mola, Ade i Kanjiže, dok naše usluge pružamo svim ustanovama obrazovanja Severnobanatskog upravnog okruga – pojasnila je Irena Makivić.

Na teritoriji Srbije ima 11 resursnih centara i svi su dobili humanoidnog robota u proteklih meseca dana, naveo je direktor škole Srđan Stojanović.

-Još uvek smo u fazi da istražujemo sve mogućnosti koje Voli pruža i na koji način možemo da ih iskoristimo u radu. Puni će pomoći kako našim učenicima, tako i zaposlenima. Predškolci i đaci od prvog do četvrtog razreda oduševljeni su Volijem i pronašli su načine šta bi sve mogli da rade sa njim. Započinjemo novo poglavlje u inkluzivnom obrazovanju čiji je cilj da se obezbedi kvalitetno obrazovanje pod jednakim uslovima za sve – istakao je Stojanović.

Osnovna škola „6. oktobar“ ima 50 đaka od prvog do osmog razreda među kojima ima i dece iz Bašaida, Novog Miloševa i Čoke.

A.Đ.

kikinda-protiv-blokada-

Građani protiv blokada i nasilja: U subotu skupovi u Kikindi i Mokrinu

Jelena Trifunović October 10, 2025

Ispred Gradske kuće u Kikindi, u subotu, 11. oktobra, od 17 časova, biće održan skup građana „Kikinda protiv nasilja i blokada“.

U isto vreme, okupljanje građana zakazano je i u Mokrinu, ispred Varoške kuće – „Mokrin protiv nasilja i blokada”.

Podsećamo, skupovi se organizuju kako bi građani iskazali želju za povratkom normalnom životu i rekli stop blokadama i nasilju od strane blokadera.

Kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u subotu, 11. oktobra, biće organizovani skupovi u najviše mesta u zemlji, ne samo protiv blokada i nasilja već i za podršku Srbima na KiM.

 

anxiety-2902575-1280

Svetski dan mentalnog zdravlja: Značaj pravovremene stručne pomoći i psihosocijalne podrške

Aleksandra Djuran October 10, 2025

Današnji dan, 10. oktobar obeležava se kao Svetski dan mentalnog zdravlja. Ovogodišnja kampanja organizuje se na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje, organizacije Ujedinjeni za globalno zdravlje i Svetske zdravstvene organizacije u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta. Slogan je „Značaj mentalnog zdravlja u vanrednim situacijama”.

-Narušavanje mentalnog zdravlja ogleda se kod većine ljudi u pojavi psihološkog stresa i zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, a dugoročno gledano pojavom depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja. Svetski dan mentalnog zdravlja podseća da je mentalno zdravlje sastavni deo našeg opšteg blagostanja. On naglašava hitnu potrebu za pružanjem pravovremene stručne pomoći i psihosocijalne podrške ljudima tokom prirodnih katastrofa, ratnih sukoba i epidemija koje se dešavaju širom sveta – saznajemo u kikindskom Zavodu za javno zdravlje.

Statistika je neumoljiva tako da jedna od pet osoba (22%) koja je imala iskustva sa ratnim sukobima u prethodnih 10 godina ima depresiju, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, bipolarni poremećaj ili šizofreniju. Pojava vanredne situacije značajno ometa pružanje usluga mentalnog zdravlja i smanjuje dostupnost kvalitetne zdravstvene nege. Osobe sa težim mentalnim poremećajima, kao i starije osobe i osobe ženskog pola, posebno su ranjive u vanrednim situacijama i potrebno je da im se obezbede usluge mentalnog zdravlja.

-Međunarodne smernice preporučuju različite aktivnosti u cilju obezbeđivanja dostupnosti usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške tokom vanrednih situacija, a koje se kreću u rasponu od samopomoći u zajednici i unapređenja komunikacije do psihološke prve pomoći i kliničkog lečenja. Zajedničkim delovanjem ključnih aktera kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou, najugroženiji mogu dobiti potrebnu stručnu pomoć i psihosocijalnu podršku, što zahteva pravovremeno planiranje i implementaciju programa za reagovanje u vanrednim situacijama. Postoji pet elemenata zasnovanih na dokazima za koje je pokazano da su povezani sa boljim ishodima u situacijama stalne pretnje: povećan osećaj sigurnosti, smirenost, povezanost, samopouzdanje i nada. Nije neophodno imati sve elemente zajedno, ali primena nekih od njih može pomoći pacijentima da se nose sa stresom – zaključuju u ZZJZ.

Istraživači su definisali nadu kao očekivanje da se stvari mogu rešiti, optimizam u vezi sa nekim aspektom situacije ili vezu sa nečim većim od sebe. Povezana je sa poboljšanim ishodima u produženim pretećim situacijama. Pomozite ljudima da budu puniji nade podsećajući ih da zadrže dugoročnu perspektivu, a da pritom ostanu fokusirani na sadašnjost i pozitivne akcije koje mogu preduzeti u trenutku. Obraćanje pažnje na ono što inspiriše ili povećava zahvalnost takođe je povezano sa boljim ishodima, kao i odvajanje vremena za bavljenje aktivnostima koje podržavaju lične vrednosti, veru ili duhovnost.

mladen-djuran

Od atoma do galaksije: Predavanje u mokrinskoj biblioteci povodom Svetske nedelje svemira

Jelena Trifunović October 10, 2025

U sklopu obeležavanja Svetske nedelje svemira, Turistička organizacija Grada je u ogranku gradske biblioteke u Mokrinu organizovala predavanje na temu „Od atoma do galaksije”. Predavač je bio Mladen Đuran, po struci diplomirani hemičar, koji se već više od četiri decenije predano amaterski bavi astronomijom. Slično predavanje je pre dve godine već imao u Kikindi, a ovog puta u punoj sali mokrinske Biblioteke „Miroslav Antić” meštani svih uzrasta mogli su da se još jednom, na zanimljiv način, upoznaju s ovom temom.

Da proučavanje i poznavanje nebeskih tela i zakonitosti svemira u našem gradu ima dugu tradiciju, sugrađanima je poznato još s kraja šezdesetih godina, kada je Kikinđanin Milivoj Jugin obaveštavao čitavu ondašnju državu o sletanju kosmonauta na Mesec. Bilo je u međuvremenu i drugih značajnih nebeskih pojava i sugrađana kojima je astronomija postala predmet proučavanja. A Mladen Đuran se uvek rado odaziva pozivima za predavanje.

– Ove godine smo prvi put ovu zanimljivu temu pomerili iz grada ka selu, jer vidimo da ljude interesuje ova oblast. Naročito ako se predstavi na razumljiv način. Tema je široka i dotakla je i mnoge druge naučne discipline. Akcenat jeste bio na astronomiji, ali sam se trudio da u izlaganju obuhvatim i mnoge druge nauke koje su blisko vezane za naučnu oblast kojom se bavim. Mislim da sam uspeo da  razumljivim jezikom popularišem ovu temu, jer je u publici bilo različitih godišta i komunikacija je bila odlična. Interesatno je da su prisutna školska deca postavljala veoma konstruktivna pitanja i bila su veoma informisana o temi. Imaju odlično predznanje o astronomiji i nije bilo nikakve šanse da pobrkaju ovu nauku s astrologijom- dodaje kroz smeh Đuran.

N. S.

pss-predavanje-dron-(3)

Predavanje za poljoprivrednike: O upotrebi dronova u proizvodnji

Aleksandra Djuran October 9, 2025

Predavanje na temu „Precizna poljoprivreda: Primena dronova u zaštiti bilja“ dr Aleksandra Ivezića održao organizovano je u Poljoprivrednoj stručnoj službi „Kikinda“. Zainteresovani poljoprivrednici imali su priliku da čuju koliko su nove tehnologije zastupljene i na koji način mogu da se koriste u primarnoj proizvodnji.

-Dronovi stvaraju nove mogućnosti u zaštiti bilja, tačnije za tretmane koji su neophodni kako bi usevi bili što bolji. Uz pomoć drona radi se daljinska detekcija i utvrđuje se fiziološko stanje useva. On nam omogućava da dobijemo povratne informacije o tome šta i kako treba da tretiramo njive – kazao je Ivezić.

Informacije koje bespilotne letelice prikupljaju na gazdinstvima se često koriste za bolje informisanje o agronomskim odlukama i deo su sistema koji se generalno naziva „precizna poljoprivreda“.

-I malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstva dronovi su dostupni. Uvek može da se angažuje firma koja radi snimanja, ali pretpostavljam da im to nije atraktivno zbog cene. Bespilotne letelice nisu toliko skupe, koliko to deluje na prvi pogled. Koštaju oko 20.000 evra, što nije puno kada uzmemo u obzir da prskalica za zaštitu bilja košta deset puta više. Za korišćenje je neophodna kratka obuka za upravljanje koja traje do pet dana. Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta koji se bave obukama i daju sertifikate ističu da svako ko je vešt sa tabletom i smart telefonom, zna da upravlja dronom – navodi naš sagovornik.

Aleksandar Ivezić dodaje i da je na sličnim predavanjima najčešće pitanje kolika je efikasnost ove tehnologije i da li ona miže da konkuriše traktorskim prskalicama ili pak mašinama koje rade na zemlji.

-Testirao sam dronove u domenu zaštite bilje, prvenstveno jer mi je to struka, i moji rezultati pokazuju da oni u potpunosti mogu da konkurišu mehanizaciji sa zemlje. Moje iskustvo pokazuje da insekticidni tretman sa mehanizacijom sa zemlje i bespilotnom letelicom ide u korist drona – zaključio je Ivezić.

Primera radi dronovi prskalice isporučuju veoma fine aplikacije za prskanje koje se mogu usmeriti na određena područja kako bi se maksimizirala efikasnost i uštedeli troškovi hemikalija. Ovakav dron predstavljen je i Danu polja kukuruza i suncokreta održanom u našem gradu.

Predavanje je organizovano u saradnji sa Pokrajinskim fondom za razvoj poljoprivrede.

A.Đ.

EKIPA

Razvrstajmo otpad: U prvoj nedelji projekta podeljeno više od 438 kanti

Jelena Trifunović October 9, 2025

U prvoj nedelji sprovođenja projekta podele kanti za razvrstavanje otpada podeljeno je više od 438 kanti, a odziv građana i prve reakcije pokazuju da projekat ima odličan odziv i podršku građana.

Predstavnici kompanije FCC Kikinda ističu da je početak projekta protekao bez većih poteškoća i da sve aktivnosti teku u skladu sa planom.

U narednom periodu planirana je podela kontejnera u skladu sa rasporedom objavljenim na zvaničnom sajtu kompanije FCC, kao i edukativne radionice u školama i mesnim zajednicama, kako bi se najmlađima približila ideja održivog razvoja i odgovornog ponašanja prema prirodi.

♻️ Zanimljivosti o razvrstavanju otpada
🟢 1. Reciklažom jedne limenke štedi se energija za tri sata rada televizora.
Samo jedna pravilno odložena aluminijumska limenka može da uštedi dovoljno energije da TV radi tri sata – a aluminijum se može reciklirati neograničen broj puta bez gubitka kvaliteta.

🔵 2. Papir se može reciklirati do 7 puta.
Svaki list papira koji završi u reciklaži može ponovo postati deo novog proizvoda — sve dok se vlakna ne istanje toliko da izgube čvrstinu.

🟡 3. Plastična flaša se razgrađuje i do 500 godina.
Ako se ne reciklira, plastika završava u prirodi, gde može da zagadi zemljište i vode, a često i da dospe u lanac ishrane životinja i ljudi.

🟣 4. 60% otpada iz domaćinstava može da se reciklira.
Većina otpada koji bacamo svakodnevno – papir, plastika, metal i staklo – zapravo je dragocen resurs, samo ako ga pravilno razdvojimo.

🟠 5. Reciklažom se smanjuje emisija štetnih gasova.
Razdvajanjem otpada na mestu nastanka sprečava se nepotrebno sagorevanje i smanjuje količina otpada na deponijama, čime se direktno utiče na smanjenje emisije metana – jednog od najopasnijih gasova staklene bašte.

 

saobracajna-policija-1

U saobraćajnoj nesreći u Mokrinu: Dva dečaka od 12 i 13 godina teško su povređena

Aleksandra Djuran October 8, 2025

Dva dečaka od 12 i 13 godina teško su povređena u saobraćajnoj nesreći u Mokrinu. Sudar se dogodio između mopeda na električni pogon i automobila marke „opel“ rumunskih registarskih tablica.

Nezgoda se dogodila u 15 sati i 30 minuta u ulici Svetoga Save, a povređeni maloletnici bili su na mopedu, potvrđeno nam je u Policijskoj upravi Kikinda.

Usled udara dečaci su povređeni i prebačeni u Opštu bolnicu. Pošto su im konstatovane teške telesne povrede, višestruki prelomi ekstremiteta, preveženi su, u svesnom stanju, na dalje lečenje u Klinički centar Vojvodine.

Dalja istraga utvrdiće uzrok ove nesreće, a za slučaj je nadležno Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu koje je obavešteno o nemilom događaju.