Kikinda vesti Arhive | Kikindski portal

Veliko interesovanje za razgovor sa gradonačelnikom: Živa reč nema zamenu

Jelena Trifunović June 10, 2026

Redovan prijem građana koji je uveo gradonačelnik Mladen Bogdan nastavljen je ove srede, a veliko interesovanje sugrađana pokazalo je koliko je neposredan razgovor sa čelnicima grada važan.

– Zainteresovanost je zaista velika i unapred se izvinjavam svima koji nisu uspeli da budu primljeni – ističe gradonačelnik Bogdan.

Kako navodi, spektar tema je širok- od ličnih, porodičnih i zdravstvenih problema, preko sugestija i primedbi u vezi sa infrastrukturom i komunalnim pitanjima, pa sve do konkretnih predloga i inovativnih ideja koje bi mogle da doprinesu razvoju Kikinde.

Prema rečima gradonačelnika, sve veći broj sugrađana koji želi ličan razgovor potvrđuje da je „živa reč“ i dalje nezamenljiva u rešavanju problema i izgradnji poverenja između građana i lokalne samouprave.

– Uvek i na svakom mestu pozivam sugrađane na razgovor, jer samo zajedničkim delovanjem možemo da rešavamo važna pitanja i otklanjamo nedoumice – naglasio je Bogdan.

Redovni prijemi građana održavaće se svake srede, a cilj je da se svakom sugrađaninu omogući prilika da direktno iznese svoje probleme, predloge i ideje.

Za prijem kod gradonačelnika, potrebno je prethodno zakazati termin: telefonom na 0230/410-105 ili putem mejla gradonacelnik@kikinda.org.rs.

Premijera u decembru: Priprema se „Kosmaj All Inclusive”

Jelena Trifunović November 7, 2024

Kikindsko Narodno pozorište ubeležiće ove kalendarske godine i drugu premijeru. Nakon „Savršenog partnera” u maju, do kraja godine očekuje se nova predstava, koja za sada ima radni naslov „Kosmaj ol inkluziv”.

Ovu komediju režiraće Marko Misirača, po tekstu Vladimira Đurđevića. U glumačkoj podeli su Mina Stojković, Vladimir Maksimović, Mihailo Laptošvić, Branislav Knežević, Nikola Joksimović, Anđela Kiković i kao gost Luka Jovanović Dživdžanovski. Zavirili smo iza kulisa i saznali kako teku prve probe.

-Reč je o tekstu našeg savremenog dramskog pisca, komediografa Vladimira Đurđevića, kaže reditelj ovog komada Marko Misirača. -Radi se o piscu koji je dosta igran i popularan, ali za koga će se u budućnosti još više čuti kao stvarnog naslednika komediografske linije Duška Kovačevića i Ace Popovića. Ovo je u stvari tragikomična priča o ljudima na Kosmaju, a zapravo tekst govori o našem čoveku u nekom najelementarnijem smislu, sa svim njegovim zabludama, a opet, to je priča i o mentalitetu. Od Nušića i Sterije naovamo, taj naš mentalitet je scenski uvek prisutan, a ono što je zanimljivo kod Vlade Đurđevića kao komediografa je da se on ne podsmeva našem čoveku. On tog istog čoveka voli sa svim njegovim manama i pokušava da ih razume. Ja sam sa autorom teksta Đurđevićem sarađivao mnogo puta i nadam se da će i ovaj komad imati uspeha- navodi Misirača.

Svoju buduću ulogu otkrio nam je Nikola Joksimović.

-Igram oca Zdravka, koji je uz majku, koju tumači Mina Stojković, glavni lik u ovom komadu. Tek smo krenuli s čitajućim probama i veoma je zanimljivo- kaže Joksimović napominjući da je tekst veoma duhovit.

Mina Stojković, njegova scenska supruga, dodaje da ona tumači zanimljivu ženu iz naroda koja se bori sa porodicom, novcem i mnogim drugim stvarima, ali na kraju i uspeva da se izbori. Mina dodaje da je praizvedba ovog komada već igrana u „Zvezdari” pod nazivom „Berači snova”, a sada će igrati u Kikindi pod drugim naslovom i nada se da će biti mnogo bolja od one u „Zvezdari”.

Luka Jovanović Dživdžanovski u „Kosmaju” igra sina Uroša koji dolazi u problem i koji će na izvestan način da unese turbulenciju u porodicu. Luka je uverenja da će i publika odlično reagovati na dramski zaplet koji unosi njegov lik, dok se Vladimir Maksimović nadovezuje otkrivajući deo radnje:

-Igram momka koji je odrastao u maloj sredini, ali kome se ta sredina ne sviđa. On nalazi jedan nezakonit način da dođe do novca, zato što nema strpljenja i ne želi da radi za sitne pare. Kaže da pored njegovog Kosmaja, na pola sata vožnje može da zaradi veliki novac. Zato nagovara svog druga Uroša, (koga igra Luka Dživdžanovski) da napusti svoje selo i krene s njim u Beograd. I baš zbog toga Uroš dolazi u problem, a kako će se sve razrešiti- videće gledaoci.

Scenograf predstave je Vladimir Pavlović, kostimi su delo Tanje Radišić, organizator je Jelena Krstin, sufler i inspicijent Dubravka Knežević, a premijera se očekuje u drugoj polovini decembra na velikoj sceni.

N. S.

U subotu prekid vodosnabdevanja u dvema ulicama

Jelena Trifunović October 25, 2024

Zbog radova vodovodnoj mreži u ulici Mihajla Pupina, u subotu 26. oktobra, od 10 do 15 časova, bez vode će biti potrošači u pomenutoj ulici – od ugla Uglješe Terzina do J.J. Zmaja i delu ulice J.J.Zmaja – od Mihajla Pupina do Kosovske od 1o do 15 časova.

Iz JP Kikinda mole potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe.

U Banatskoj Topoli asfaltiran deo Oslobodilačke ulice, izgrađeni parkinzi, postavljeno autobusko stajalište

Aleksandra Djuran December 27, 2023

U Mesnoj zajednici Banatska Topola završeni su radovi u centru sela. Asfaltiran je deo Oslobodilačke ulice i izgrađena su nova parking mesta, saznajemo od Nedeljka Cimeše, predsednika Saveta Mesne zajednice.

– Poslednjih 100 metara Oslobodilačke ulice nije bilo presvučeno novim slojem asfalta tako da je sada kompletna ulica sanirana i u znatno boljem stanju. Pre asfaltiranja postojeće cevi, koje su bile ispucale, i šahtovi, koji su bili zapušeni, zamenjeni su novim i sada je i atmosferska kanalizacija u funkciji. Meštani u ovom delu sela imali su problem jer se voda zadržavala na trotoaru i ovim radovima to je rešeno. Postavljeno je i novo autobusko stajalište – napomenuo je Cimeša.

Izgrađena su i nova parking mesta u Oslobodilačkoj ulici, a u narednoj godini parkinzi će nići iza crkve Uznesenja Blažene Device Marije u centru sela. Tako će na raspolaganju biti novih dvadesetak mesta za parkiranje.

U ulici Vuka Karadžića, koja je i glavna saobraćajnica, zakrpljene su udarne rupe, a u Kikindskoj ulici sanirana je oštećena bankina.

-Radovi se finansiraju iz gradskog budžeta, a lokalna samouprava uvažila je sve naše sugestije o tome šta je najvažnije uraditi u selu – dodao je Nedeljko Cimeša.

Prvi pravoslavni hram u selu, crkva Svetog Petra i Pavla, odlično napreduje. Budući hram je sazidan do krova i čim se ovremeni biće postavljen krov i toranj.

Povodom Dana grada biće dodeljene nagrade pojedincima i kolektivima za izuzetan doprinos

Aleksandra Djuran December 26, 2023

Povodom Dan grada, 28. decembra, biće dodeljena gradska priznanja pojedincima i kolektivima.

Priznanje u oblasti privrede i preduzetništva „Mihael Bon“ dobili su Zora Lagundžin i Vladimir Radovanović za poseban doprinos razvoju privatnog preduzetništva. U oblasti zdravstva nagradu „Dr Ranko Petrović“ primiće dr Vukosav Trkulja i dr Sanja Brusin Beloš za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana.

Priznanjau oblasti obrazovanja „dr Pavle Kenđelac“ pripala su profesoru geografije Miroslavu Gujiću za doprinos razvoju obrazovanja i Andreju Popoviću, učeniku Gimnazije „Dušan Vasiljev“ za postignute rezultate u oblasti prirodnih nauka.

U oblasti kulture nagradu „Jovan Ćirilov“ za doprinos razvoju kulture dobili su glumci Narodnog pozorišta Vladimir Maksimović i Nikola Joksimović i direktor Kulturnog centra Marko Markovljev. Priznanja u oblasti sporta „Nika Mirkov“ pripale su posthumno dr Radivoju Brdariću osnivaču antidoping kontrole u Srbiji i nekadašnjoj SFRJ, pioniru naučnog – biohemijskog pristupa u trenažnom procesu kod vrhunskih sportista i džudo klub „Partizan“ za postignute rezultate. U oblasti humanosti i dobrotvornog rada dodeljuje se nagrada „Melanija Nikolić Gaičić“ i nju je dobio Goran Gavrić za iskazanu humanost i dobročinstvo.

Pohvaljeni su: industrijska vatorgasna jedinica NISa u Kikindi, Olga Golušin iz Aktiva žena „Uglješa Terzin“ i Verica Karačonji za iskazanu humanost, vajar Milan Ramaji, slikar iz Banatskog Velikog Sela Marko Cvetićanin i pisac Veselin Mandarin za doprinos kulturi, Nemačko udruženje Kikinda za doprinos razvoju multikulturalnosti i 20 godina postojanja i pobednice programa „Ritam Evrope“ Ena Gogić, Ena Šošić, Milana Rajkov i Iva Plemić za promociju grada Kikinde.

Listamo „Komunu” iz jula 1969: Počela izgradnja robne kuće i devetospratnice

Jelena Trifunović July 21, 2023

Na kikindskoj štrafti u najužem centru grada, pre neki dan počeli su radovi na gradnji robne kuće. Ovaj veliki trgovinski objekat podiže preduzeće robnih kuća „Beograd”- objavila je „Komuna” u prvom julskoj broju daleke 1969. godine.

Kako je izvestio lokalni nedeljnik, povodom početka radova, priređena je svečanost kojoj je prisustvovalo više lokalnih društveno-političkih i javnih radnika i predstavnika privrednih preduzeća.

Bila je to 24. robna kuća „Beograd”, a dvanaesta van Beograda. Puštanje u rad bilo je predviđeno 1. jula 1970. godine.

„Robna kuća biće najlepša i najmodernija koju je preduzeće robnih kuća „Beograd” izgradilo u Vojvodini. Ukupna površina iznosiće 4.130 kvadratnih metara, od čega će se prodajni objekat rasprostirati na 2.330 kvadratnih metara. Biće opremljena najsavremenijom opremom i uređajima, a prodavaće se sve vrste robe. Predstavnik Robnih kuća je rekao da će se ovde zaposliti 130 srednjoškolaca, a otvaranjem robne kuće i lokalna industrija imaće mogućnost za širi plasman robe, naravno pod uslovom da je ona kvalitetna.

Simboličnim puštanjem u rad bagera, potpredsednik opštinske skupštine Slobodan Živić obeležio je početak radova koje je obavljalo preduzeće „Jedinstvo” iz Smederevske Palanke”, izvestila je „Komuna”.

Prvi soliter

Da je tog leta 1969. građevinska sezona u Kikindi bila dinamična, svedoči još jedan tekst objavljen u istom broju lista.

„Počela je gradnja devetospratnice, prvog kikindskog solitera- na uglu ulica Branka Radičevića i Vojvode Putnika. U prizemlju će se nalaziti lokali, a na spratovima stanovi i društvene prostorije”- kratko je zabeleženo uz fotografiju gradilišta.

Prvi automat za sladoled

Listajući staru „Komunu” vest koja nam je takođe privukla pažnju, a verujemo da će biti zanimljiva i vama, tiče se prvog automata za sladoled.

„Kao i mnogi veći gradovi, Kikinda je dobila prvi automat za ekspres sladoled i limunadu. Poslastičar Muharem Nuri kupio je ovaj aparat i postavio ga na uglu kod pijace, odmah ispred novootvorene poslovnice „Putnika”. Kikinđani su pozdravili ovaj potez snalažljivog poslastičara jer vrlo brzo mogu dobiti odličan sladoled i hladnu limunadu”- beleži reporter „Komune”.

Sa čitaocima je podelio i utisak da je ipak, mogla biti pronađena „prigodnija lokacija, jer mnogi sugrađani ne znaju za ekspres sladoled i limunadu”.

Raspisan javni poziv za podršku parovima u procesu vantelesne oplodnje

Jelena Trifunović March 24, 2023

Grad Kikinda raspisao je Javni poziv za dodelu naknade troškova za vantelesnu oplodnju iz budžeta Grada za 2023. godinu, kako bi se i ove godine pružila finansijska podrška onim parovima koji nisu u mogućnosti da prirodnim putem postanu roditelji. Za podršku parovima u procesu VTO iz gradskog budžeta opredeljeno je dva miliona dinara, a rok za podnošenje zahteva teče od dana objavljivanja Javnog poziva do utroška sredstava.

Finansijska podrška podrazumeva novčanu naknadu za troškove analiza, lekova ili suplemenata koje ne pokriva RFZO, što je definisano Pravilnikom o naknadi troškova za vantelesnu oplodnju. Par koji ispunjava uslove ostvaruje novčanu naknadu u visini prosečne neto zarade na teritoriji Republike Srbije za taj period, kaže predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

– Svakom paru, koji je u ovoj situaciji, na prvom mestu mnogo znače razumevanje i podrška. Pokazali smo se kao pravi partner za saradnju i spremni da uvek razgovaramo o toj temi o kojoj se još uvek ne priča otvoreno. Prihvatili smo sugestiju da se parovima olakša podnošenje zahteva, pre svega oko medicinske dokumentacije. Činimo sve što možemo sa naše strane da im se pomogne i upućujemo ih na načine kako sve mogu da poboljšaju svoj položaj i ostvare svoja prava. Finansijska podrška im mnogo znači zato što su dodatni troškovi tokom procesa veliki. Pozitivne reakcije i očekivanje raspisivanja ovogodišnjeg Javnog poziva kod zainteresovanih parova pokazuju nam da smo na pravom putu i da zajedno radimo dobru stvar- ističe Bogdan.

Podsetimo, Grad je 2021. godine prvi put izdvojio finansijska sredstva u budžetu za ovu meru populacione politike. U prošloj godini, finansijsku podršku dobila su 43 para.

Kikinda će obeležiti 24. godišnjicu od početka NATO bombardovanja

Jelena Trifunović March 23, 2023

Dan sećanja na početak NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, kao i na poginule i nestale u ratovima devedesetih biće obeležen sutra uz učešće predstavnika grada, vojske, policije, boračkih udruženja, porodica poginulih vojnika i policajaca.

Svečani program i polaganje venaca na spomenik „Tuga” biće upriličeni sa početkom u 10 sati. U programu će učestvovati učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev” i osnovnih škola „Jovan Popović”, „Feješ Klara” i „Bratstvo jedinstvo” iz Banatske Topole.

Prethodno će, u zgradi Policijske uprave Kikinda biti položeni venci na spomen ploču poginulim pripadnicima PU Kikinda.

Centralno državno obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji biće održano u Somboru, na Trgu Svetog Đorđa sa početkom u 18 časova. Obeležavanju će prisustvovati najviši državni zvaničnici, predstavnici Vojske Srbije, policije i verskih zajednica, te odati počast svim žrtvama NATO bombardovanja i borcima koji su hrabro branili svoju zemlju.

Slobodna carinska zona je adut za investitore

Jelena Trifunović March 11, 2023

U cilju jačanja privrednih aktivnosti, Grad Kikinda i Opština Senta potpisali su sporazume o poslovno-tehničkoj saradnji sa Privrednim društvom „Slobodna zona Subotica”, u okviru projekta „Zajedno do uspeha“.

„Slobodna zona Subotica” 2016. godine proširena je i na područje Grada Kikinde. Italijanska kompanija „Zopas” radi u slobodnoj carinskoj zoni u Kikindi, podsetio je Saša Tanaskov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije.

-U svim pregovorima sa investitorima, osim uređenih industrijskih zona, adut je upravo režim slobodne carinske zone. U još dve industrijske zone imamo oko 20 hektara građevinskog zemljišta sa kompletno uređenom energetskom i komunalnom infrastrukturom i razgovara se sa investitorima koji su zainteresovani za rad u bescarinskoj zoni- kaže Tanaskov.

Na osnovu zahteva opštine Senta, Slobodna zona Subotica izrađuje elaborat za proširenje i na teritoriju te bačke opštine. Zainteresovani korisnici su „Tisa automotiv” i „Japan tobako internešenl”.

-Uspeli smo da završimo prvi i važan korak, da otvorimo režim Slobodne zone u industrijskoj zoni „Zapad“ gde već imamo dve velike firme kojima će ovo puno značiti. Nadamo se da ćemo ovaj režim proširiti i na druge sektore industrijske proizvodnje-naglasio je Rudolf Cegledi, predsednik opštine Senta.

Među potpisnicima sporazuma o saradnji je i više srednjih i visokih škola, razvojna agencija, preduzetnici, logistička preduzeća. Ovi sporazumi imaju za cilj i zajednički nastup u okviru različitih domaćih i inostranih projekata.

„Započeli smo projekat „Zajedno do uspeha” kojim smo definisali da želimo da od Slobodne zone napravimo „intelektualni inkubator”, odnosno da povežemo nauku, privredu, obrazovanje i da napravimo sinergiju jer nauka svoju potvrdu dobija onoga trenutka kada se konkretizuje u praksi. Drugi značajan momenat je jačanje naših projektnih kapaciteta, budući da planiramo da sa partnerima nastupimo na domaćim i stranim tržištima i iskoristimo nove izvore finansiranja koji se vežu za projekte”, objasnio je Saša Gravorac, direktor PD „Slobodna zona Subotica”.

Po obimu i rezultatima poslovanja, subotička „Slobodna zona” godinama je u vrhu slobodnih indutrijskih zona u Srbiji.

Kikinda na Međunarodnom sajmu turizma u Banjaluci: Zapažen nastup „prestonice bundeve”

Jelena Trifunović March 10, 2023

Na trećem Međunarodnom sajmu turizma Banjaluka 2023, među 100 izlagača i više od 300 učesnika, turističku ponudu u kojoj centralno mesto zauzimaju „Dani ludaje” predstavlja i naš grad. Tokom tri sajamska dana, posetioci Tržnog centra „Delta planet” gde se održava manifestacija, u prilici su da se upoznaju sa različitim turističkim destinacijama, kao i da probaju brojne specijalitete.

-Treći put smo na ovom sajmu. Grad Kikinda i Turistička organizacija Kikinde nastupaju na zajedničkom štandu Turističke organizacije Srbije, sa još 17 drugih opština i gradova. Zajednička promocija pokazuje i zajedničku želju da svoju zemlju predstavimo na najbolji način, tako da svaki grad predstavi nešto drugačije i njemu svojstveno–navodi Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije Kikinde.

Štand „prestonice bundeve” privukao je pažnju svojom autentičnom ponudom kojoj doprinose vredni i kreativni ovdašnji preduzetnici, udruženja , poljoprivredna gazdinstva.

– Ponosni smo na naše male proizvođače, koji nas prate sve ove godine i pripremaju nove proizvode od bundeve koje plasiramo tržištu, što se pokazalo kao sjajna formula za uspeh. Tu su pivo i sajder od bundeve Bir kingsa, likeri i pekmezi od bundeve Udruženja žena Iđoš, sokovi i likeri, takođe od ludaje, Buter lenda, ulja, puteri, brašno od bundeve PG Krstonošić, nezaobilazni šampon od bundeve, ali i vina Malbašić, proizvodi od lešnika Nuto iz Nakova… Domaćinima je stalo da se ljudi u Republici Srpskoj, i šire u Bosni i Hercegovini upoznaju sa turističkom ponudom Srbije i budu naši gosti -kaže v. d. direktorica Turističke organizacije Kikinde.

Sa turističkom ponudom Kikinde, na sajmu, iz prve ruke upoznali su se i gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, kao i generalni konzul Srbije u Banjaluci Miloš Vujić.