Kikinda vesti

градонацелни-пријем-6

Редован пријем грађана који је увео градоначелник Младен Богдан настављен је ове среде, а велико интересовање суграђана показало је колико је непосредан разговор са челницима града важан.

– Заинтересованост је заиста велика и унапред се извињавам свима који нису успели да буду примљени – истиче градоначелник Богдан.

Како наводи, спектар тема је широк- од личних, породичних и здравствених проблема, преко сугестија и примедби у вези са инфраструктуром и комуналним питањима, па све до конкретних предлога и иновативних идеја које би могле да допринесу развоју Кикинде.

Према речима градоначелника, све већи број суграђана који жели личан разговор потврђује да је „жива реч“ и даље незаменљива у решавању проблема и изградњи поверења између грађана и локалне самоуправе.

– Увек и на сваком месту позивам суграђане на разговор, јер само заједничким деловањем можемо да решавамо важна питања и отклањамо недоумице – нагласио је Богдан.

Редовни пријеми грађана одржаваће се сваке среде, а циљ је да се сваком суграђанину омогући прилика да директно изнесе своје проблеме, предлоге и идеје.

За пријем код градоначелника, потребно је претходно заказати термин: телефоном на 0230/410-105 или путем мејла gradonacelnik@kikinda.org.rs.

ЦИТ-ПРОБА

Кикиндско Народно позориште убележиће ове календарске године и другу премијеру. Након  „Савршеног партнера” у мају, до краја године очекује се нова представа, која за сада има радни наслов „Космај ол инклузив”.

Ову комедију режираће Марко Мисирача, по тексту Владимира Ђурђевића. У глумачкој подели су Мина Стојковић, Владимир Максимовић, Михаило Лаптошвић, Бранислав Кнежевић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић и као гост Лука Јовановић Џивџановски. Завирили смо иза кулиса и сазнали како теку прве пробе.

-Реч је о тексту нашег савременог драмског писца, комедиографа Владимира Ђурђевића, каже редитељ овог комада Марко Мисирача. -Ради се о писцу који је доста игран и популаран, али за кога ће се у будућности још више чути као стварног наследника комедиографске линије Душка Ковачевића и Аце Поповића. Ово је у ствари трагикомична прича о људима на Космају, а заправо текст говори о нашем човеку у неком најелементарнијем смислу, са свим његовим заблудама, а опет, то је прича и о менталитету. Од Нушића и Стерије наовамо, тај наш менталитет је сценски увек присутан, а оно што је занимљиво код Владе Ђурђевића као комедиографа је да се он не подсмева нашем човеку. Он тог истог човека воли са свим његовим манама и покушава да их разуме. Ја сам са аутором текста Ђурђевићем сарађивао много пута и надам се да ће и овај комад имати успеха- наводи Мисирача.

Своју будућу улогу открио нам је Никола Јоксимовић.

-Играм оца Здравка, који је уз мајку, коју тумачи Мина Стојковић, главни лик у овом комаду. Тек смо кренули с читајућим пробама и веома је занимљиво- каже Јоксимовић напомињући да је текст веома духовит.

Мина Стојковић, његова сценска супруга, додаје да она тумачи занимљиву жену из народа која се бори са породицом, новцем и многим другим стварима, али на крају и успева да се избори. Мина додаје да је праизведба овог комада већ играна у „Звездари” под називом „Берачи снова”, а сада ће играти у Кикинди под другим насловом и нада се да ће бити много боља од оне у „Звездари”.

Лука Јовановић Џивџановски у „Космају” игра сина Уроша који долази у проблем и који ће на известан начин да унесе турбуленцију у породицу. Лука је уверења да ће и публика одлично реаговати на драмски заплет који уноси његов лик, док се Владимир Максимовић надовезује откривајући део радње:

-Играм момка који је одрастао у малој средини, али коме се та средина не свиђа. Он налази један незаконит начин да дође до новца, зато што нема стрпљења и не жели да ради за ситне паре. Каже да поред његовог Космаја, на пола сата вожње може да заради велики новац. Зато наговара свог друга Уроша, (кога игра Лука Џивџановски) да напусти своје село и крене с њим у Београд. И баш због тога Урош долази у проблем, а како ће се све разрешити- видеће гледаоци.

Сценограф представе је Владимир Павловић, костими су дело Тање Радишић, организатор је Јелена Крстин, суфлер и инспицијент Дубравка Кнежевић, а премијера се очекује у другој половини децембра на великој сцени.

Н. С.

гласс-475451_640

Због радова водоводној мрежи у улици Михајла Пупина, у суботу  26. октобра, од 10 до 15 часова, без воде ће бити потрошачи у поменутој улици – од угла Угљеше Терзина до Ј.Ј. Змаја и делу улице Ј.Ј.Змаја – од Михајла Пупина до Косовске од 1о до 15 часова.

Из ЈП Кикинда моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.

008еб7де-12а8-416ф-8ц97-173610е57ад8

У Месној заједници Банатска Топола завршени су  радови у центру села. Асфалтиран је део Ослободилачке улице и изграђена су нова паркинг места, сазнајемо од Недељка Цимеше, председника Савета Месне заједнице.

– Последњих 100 метара Ослободилачке улице није било пресвучено новим слојем асфалта тако да је сада комплетна улица санирана и у знатно бољем стању. Пре асфалтирања постојеће цеви, које су биле испуцале, и шахтови, који су били запушени, замењени су новим и сада је и атмосферска канализација у функцији. Мештани у овом делу села имали су проблем јер се вода задржавала на тротоару и овим радовима то је решено. Постављено је и ново аутобуско стајалиште – напоменуо је Цимеша.

Изграђена су и нова паркинг места у Ослободилачкој улици, а у наредној години паркинзи ће нићи иза цркве Узнесења Блажене Девице Марије у центру села. Тако ће на располагању бити нових двадесетак места за паркирање.

У улици Вука Караџића, која је и главна саобраћајница, закрпљене  су ударне рупе, а у Кикиндској улици санирана је оштећена банкина.

-Радови се финансирају из градског буџета, а локална самоуправа уважила је све наше сугестије о томе шта је најважније урадити у селу – додао је Недељко Цимеша.

Први православни храм у селу, црква Светог Петра и Павла, одлично напредује. Будући храм је сазидан до крова и чим се овремени биће постављен кров и торањ.

 

НАГРАДА ГРАДА (1)

Поводом  Дан града, 28. децембра,  биће додељена градска признања појединцима и колективима.

Признање у области привреде и предузетништва „Михаел Бон“ добили су  Зора Лагунџин и Владимир Радовановић за посебан допринос развоју приватног предузетништва. У области здравства награду „Др Ранко Петровић“ примиће др Вукосав Тркуља и др Сања Брусин Белош за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана.

Признањау области образовања  „др Павле Кенђелац“  припала су професору географије Мирославу Гујићу  за допринос развоју образовања   и  Андреју Поповићу, ученику Гимназије „Душан Васиљев“ за постигнуте резултате у области природних наука.

У области културе награду „Јован Ћирилов“ за допринос развоју културе добили су глумци Народног позоришта Владимир Максимовић  и Никола Јоксимовић и директор Културног центра  Марко Марковљев. Признања у области спорта „Ника Мирков“ припале су постхумно др Радивоју Брдарићу оснивачу антидопинг контроле у Србији и некадашњој СФРЈ,  пиониру научног – биохемијског приступа у тренажном процесу код врхунских спортиста и џудо клуб „Партизан“ за постигнуте  резултате. У области хуманости и добротворног рада додељује се награда „Меланија Николић Гаичић“ и њу је добио  Горан Гаврић за исказану хуманост и доброчинство.

Похваљени су: индустријска ваторгасна јединица НИСа у Кикинди, Олга Голушин из Актива жена „Угљеша Терзин“ и Верица Карачоњи за исказану хуманост, вајар Милан Рамаји, сликар из Банатског Великог Села Марко Цветићанин  и  писац Веселин Мандарин за допринос култури, Немачко удружење Кикинда за допринос развоју мултикултуралности и 20 година постојања и победнице програма „Ритам Европе“ Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Ива Племић за промоцију града Кикинде.

Кикинда 60

На кикиндској штрафти у најужем центру града, пре неки дан почели су радови на градњи робне куће. Овај велики трговински објекат подиже предузеће робних кућа „Београд”- објавила је „Комуна” у првом јулској броју далеке 1969. године.

Како је известио локални недељник, поводом почетка радова, приређена је свечаност којој је присуствовало више локалних друштвено-политичких и јавних радника и представника привредних предузећа.

Била је то 24. робна кућа „Београд”, а дванаеста ван Београда.  Пуштање у рад било је предвиђено 1. јула 1970. године.

Некадашња Робна кућа Београд

„Робна кућа биће најлепша и најмодернија коју је предузеће робних кућа „Београд” изградило у Војводини. Укупна површина износиће 4.130 квадратних метара, од чега ће се продајни објекат распростирати на 2.330 квадратних метара. Биће опремљена најсавременијом опремом и уређајима, а продаваће се све врсте робе. Представник Робних кућа је рекао да ће се овде запослити 130 средњошколаца, а отварањем робне куће и локална индустрија имаће могућност за шири пласман робе, наравно под условом да је она квалитетна.

Симболичним пуштањем у рад багера, потпредседник општинске скупштине Слободан Живић обележио је почетак радова које је обављало предузеће „Јединство” из Смедеревске Паланке”, известила је „Комуна”.

Први солитер

Да је тог лета 1969. грађевинска сезона у Кикинди била динамична, сведочи још један текст објављен у истом броју листа.

„Почела је градња деветоспратнице, првог кикиндског солитера- на углу улица Бранка Радичевића и Војводе Путника. У приземљу ће се налазити локали, а на спратовима станови и друштвене просторије”- кратко је забележено уз фотографију градилишта.

Први аутомат за сладолед

Листајући стару „Комуну” вест која нам је такође привукла пажњу, а верујемо да ће бити занимљива и вама, тиче се првог аутомата за сладолед.

„Као и многи већи градови, Кикинда је добила први аутомат за експрес сладолед и лимунаду. Посластичар Мухарем Нури купио је овај апарат и поставио га на углу код пијаце, одмах испред новоотворене пословнице „Путника”. Кикинђани су поздравили овај потез сналажљивог посластичара јер врло брзо могу добити одличан сладолед и хладну лимунаду”- бележи репортер „Комуне”.

Са читаоцима је поделио и утисак да је ипак, могла бити пронађена „пригоднија локација, јер многи суграђани не знају за експрес сладолед и лимунаду”.

 

Младен Богдан7

Град Кикинда расписао је Јавни позив за доделу накнаде трошкова за вантелесну оплодњу из буџета Града за 2023. годину, како би се и ове године пружила финансијска подршка оним паровима који нису у могућности да природним путем постану родитељи. За подршку паровима у процесу ВТО из градског буџета опредељено је два милиона динара, а рок за подношење захтева тече од дана објављивања Јавног позива до утрошка средстава.

Финансијска подршка подразумева новчану накнаду за трошкове анализа, лекова или суплемената које не покрива РФЗО, што је дефинисано Правилником о накнади трошкова за вантелесну оплодњу. Пар који испуњава услове остварује новчану накнаду у висини просечне нето зараде на територији Републике Србије за тај период, каже председник Скупштине града Младен Богдан.

– Сваком пару, који је у овој ситуацији, на првом месту много значе разумевање и подршка. Показали смо се као прави партнер за сарадњу и спремни да увек разговарамо о тој теми о којој се још увек не прича отворено. Прихватили смо сугестију да се паровима олакша подношење захтева, пре свега око медицинске документације. Чинимо све што можемо са наше стране да им се помогне и упућујемо их на начине како све могу да побољшају свој положај и остваре своја права. Финансијска подршка им много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Позитивне реакције и очекивање расписивања овогодишњег Јавног позива код заинтересованих парова показују нам да смо на правом путу и да заједно радимо добру ствар- истиче Богдан.

Подсетимо, Град је 2021. године први пут издвојио финансијска средства у буџету за ову меру популационе политике. У прошлој години, финансијску подршку добила су 43 пара.

споменик туга

Дан сећања на почетак НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, као и на погинуле и нестале у ратовима деведесетих биће обележен сутра уз учешће представника града, војске, полиције, борачких удружења, породица погинулих војника и полицајаца.

Свечани програм и полагање венаца на споменик „Туга” биће уприличени са почетком у 10 сати. У програму ће учествовати ученици Гимназије „Душан Васиљев” и основних школа „Јован Поповић”, „Фејеш Клара” и „Братство јединство” из Банатске Тополе.

Претходно ће, у згради Полицијске управе Кикинда бити положени венци на спомен плочу погинулим припадницима ПУ Кикинда.

 Централно државно обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији биће одржано у Сомбору, на Тргу Светог Ђорђа са почетком у 18 часова. Обележавању ће присуствовати највиши државни званичници, представници Војске Србије, полиције и верских заједница, те одати почаст свим жртвама НАТО бомбардовања и борцима који су храбро бранили своју земљу.

 

 

суботица

У циљу јачања привредних активности, Град Кикинда и Општина Сента потписали су споразуме о пословно-техничкој сарадњи са Привредним друштвом „Слободна зона Суботица”, у оквиру пројекта „Заједно до успеха“.

„Слободна зона Суботица” 2016. године проширена је и на подручје Града Кикинде. Италијанска компанија „Зопас” ради у слободној царинској зони у Кикинди, подсетио је Саша Танасков, члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције.

-У свим преговорима са инвеститорима, осим уређених индустријских зона, адут је управо режим слободне царинске зоне. У још две индустријске зоне имамо око 20 хектара грађевинског земљишта са комплетно уређеном  енергетском и комуналном инфраструктуром и разговара се са инвеститорима који су заинтересовани за рад у бесцаринској зони- каже Танасков.

На основу захтева општине Сента, Слободна зона Суботица израђује елаборат за проширење и на територију те бачке општине. Заинтересовани корисници су „Тиса аутомотив” и „Јапан тобако интернешенл”.

-Успели смо да завршимо први и важан корак, да отворимо режим Слободне зоне у индустријској зони „Запад“ где већ имамо две велике фирме којима ће ово пуно значити. Надамо се да ћемо овај режим проширити и на друге секторе индустријске производње-нагласио је Рудолф Цегледи, председник општине Сента.

Међу потписницима  споразума о сарадњи је и више средњих и високих школа, развојна агенција, предузетници,  логистичка предузећа. Ови споразуми имају за циљ и заједнички наступ у оквиру различитих домаћих и иностраних пројеката.

„Започели смо пројекат „Заједно до успеха” којим смо дефинисали да желимо да од Слободне зоне направимо „интелектуални инкубатор”, односно да повежемо науку, привреду, образовање и да направимо синергију јер наука своју потврду добија онога тренутка када се конкретизује у пракси. Други значајан моменат је јачање наших пројектних капацитета, будући да планирамо да са партнерима наступимо на домаћим и страним тржиштима и искористимо нове изворе финансирања који се вежу за пројекте”, објаснио је Саша Граворац, директор ПД „Слободна зона Суботица”.

По обиму и резултатима пословања, суботичка „Слободна зона” годинама је у врху слободних индутријских зона у Србији.

сајам у бањалуци

На трећем Међународном сајму туризма Бањалука 2023, међу 100 излагача и више од 300 учесника, туристичку понуду у којој централно место заузимају „Дани лудаје” представља и наш град. Током три сајамска дана, посетиоци Тржног центра „Делта планет” где се одржава манифестација, у прилици су да се упознају са различитим туристичким дестинацијама, као и да пробају бројне специјалитете.

-Трећи пут смо на овом сајму. Град Кикинда и Туристичка организација Кикинде наступају на заједничком штанду Туристичке организације Србије, са још 17 других општина и градова. Заједничка промоција показује и заједничку жељу да своју земљу представимо на најбољи начин, тако да сваки град представи нешто другачије и њему својствено–наводи Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Штанд „престонице бундеве” привукао је пажњу својом аутентичном понудом којој доприносе вредни и креативни овдашњи предузетници, удружења , пољопривредна газдинства.

– Поносни смо на наше мале произвођаче, који нас прате све ове године и припремају нове производе од бундеве које пласирамо тржишту, што се показало као сјајна формула за успех. Ту су пиво и сајдер од бундеве Бир кингса, ликери и пекмези од бундеве Удружења жена Иђош, сокови и ликери, такође од лудаје, Бутер ленда, уља, путери, брашно од бундеве ПГ Крстоношић, незаобилазни шампон од бундеве, али и вина Малбашић, производи од лешника Нуто из Накова… Домаћинима је стало да се људи у Републици Српској, и шире у Босни и Херцеговини упознају са туристичком понудом Србије и буду наши гости -каже в. д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Са туристичком понудом Кикинде, на сајму, из прве руке упознали су се и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, као и генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић.

error: Content is protected !!