јубилеј

библиотека-јубилеј-(9)

Народна библиотека „Јован Поповић” у уторак, 18. новембра, низом догађаја обележила је  180 година постојања и рада. Једна од најстаријих установа културе као Српска читаоница отворена је 1. маја 1845. године и од тада до данас није мењала своју намену. Током готово два века постојања, библиотека је чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.

 

Свечану академију поводом значајног јубилеја уприличеној у Библиотеци увеличали су гости и представници културног и друштвеног живота града. Све присутне поздравила је Наташа Баштовановић, помоћница покрајинске секретарке за културу, јавно информисање и верске заједнице која је истакла важност ове установе културе. И градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима, рекао је да Народна библиотека као установа културе  дубоко уткана у идентитет нашег града.

-Народна библиотека „Јован Поповић“ је један од најсветлијих стубова културе Кикинде. Хвала свима који су 180 година чували књигу и дух знања у нашем граду. У годинама пред нама наш задатак је да очувамо и унапредимо рад најстарије установе културе на овим просторима. Уз тек 250 књига, руком писане новине „Кикиндско звоно“ и снажну жељу за просвећивањем, положени су темељи који су одолели ратовима, селидбама и времену. Из те читаонице настала је јавна библиотека, а од 1952. године носи име Јована Поповића, писца и нашег суграђанина. Од 2.500 књига 1945. до више од 195.000 данас, од једне просторије до девет огранака и статуса матичне библиотеке Севернобанатског округа , ово је прича трајања, раста и преданости – навео је градоначелник Богдан.

Осим неговања писане речи Библиотека је ту да знање чини доступним, прецизирала је в.д. директорица Дуња Бркин Трифуновић.

-За ових 180 година наша установа прошла је кроз ратове и разарања, али када постоји племенит циљ којем тежите, ништа није тешко. Сигурна сам да је то био мотив и наших оснивача који су се одрекли своје имовине у корист других људи. Трудимо се да чувамо пламен знања, да га учинимо доступним свима и да негујемо свест о целоживотном учењу. Сви ми који радимо у овој установи посвећени смо свом послу. Наша зграда је предивна, али она захтева константна улагања у чему имамо помоћ града, покрајине и републике – прецизирала је Дуња Бркин Трифуновић.

Академији је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Од оснивања до данас Народна библиотека мењала је свој назив и простор, али од првих дана до данас остала је мисија да се негује култура читања и образовања. Ово је јубилеј свих Кикинђана јер је ова установа храм знања подједнако важан за најмлађе и најстарије суграђане. Хвала свима  који су деценијама чували и сачували наше благо – додала је Маријана Мирков.

Први пут уручене су захвалнице библиотекарима без којих ниједна Библиотека не би постојала, тако да су награђене Марица Миљановић, Љиљана Марковљев и Марија Танацков. Нису заборављени ни највернији читаоци, као ни пријатељи установе.

На сајту Народне библиотеке објављена је дигитална збирка Јована Поповића, а у наредном периоду она ће бити обогаћена новим садржајима. У плану је и раздвајање дечијег и омладинског одељења јер је тинејџерима потребан сопствени кутак.

А.Ђ.

награде-библиотека-7

Народна библиотека „Јован Поповић“ данас обележава велики јубилеј – 180 година постојања, а тим поводом данас су додељене и награде најуспешнијим учесницима литерарног и ликовног конкурса „Моја библиотека“. На конкурс је стигло око 200 радова из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Грчке, на српском и мађарском језику. Жири је доделио више од 30 награда и похвала, а награђено је и осам ликовних радова најмлађих.

-Ове године смо желели да деца пишу баш о библиотеци, као простору маште и знања. Нијансе су одлучивале, а добили смо чак и један „мали роман“ – рекла је в.д. директорка Дуња Бркин Трифуновић, истичући да је циљ да се деца подстакну да пишу, цртају и развијају креативност.

Међу награђенима је и Лара Петков, ученица 5. разреда ОШ „Јован Поповић“, једна од добитника прве награде у литерарној категорији.

-Волим да пишем и веома сам срећна што је баш мој рад добио прву награду. Другарима бих поручила да се не плаше да пробају, осећај је предиван – поручила је Лара.

Павле Ђурин, малишан из вртића „Плави Чуперак“, један је од добитника награде за цртеж на ком је приказана управо библиотека „Јован Поповић“.

-Ја сам пун маште и знам лепо да цртам. Библиотека је најлепша на свету, јер увек има нових и занимљивих књига. За конкурс сам сазнао од васпитачица Дијане и Ренате, које су најбоље васпитачице на свету – објаснио је Павле.

Награде су уручиле библиотекарке које годинама раде са децом, Даринка Маљугић и Оливера Шушница. Конкурс је још једном показао да кикиндска библиотека не само да чува књиге, већ ствара и нове генерације читалаца, негујући љубав према књизи од вртићког узраста.

Т. Д.

библиотека-кикинда
Народна библиотека „Јован Поповић“ ове године обележава 180 година постојања и рада. Тим поводом, у уторак, 18. новембра биће организован богат свечани програм.
Током готово два века постојања, библиотека је била чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.
Јубилеј ће бити обележен низом догађаја тако да је у 14 сати промоција сликовнице о библиотеци, аутора Роберта Такарича, сат времена касније је додела награда ауторима најбољих литерарних и ликовних радова, а за 18 часова Свечана академија поводом 180 година Библиотеке
Програм ће бити уприличен у холу Народне библиотеке „Јован Поповић“ , уз присуство уважених гостију и представника културног живота града.
Дуња-Бркин

Прва српска читаоница у Кикинди основана је 1845. заслугом тадашњих угледних Кикинђана са симболичним бројем књига, да би временом фонд растао и увећавао се до више од 160 хиљада наслова колико данас има Народна библиотека, једна од три најстарије у Републици Србији.

Народна библиотека је поводом значајне 180. годишњице овенчана Сретењским орденом, највишим државним признањем које сведочи о њеном значају за националну културу и мисији у афирмацији света књиге.
Гост подкаста Кикиндског портала је Дуња Бркин Трифуновић, директорица Народне библиотеке “Јован Поповић”.

 

Вук-Караѕиц

Основна школа „Вук Караџић“ данас је обележила велики јубилеј – 75 година постојања. Поводом овог значајног датума, сала школе била је испуњена ученицима, наставницима, родитељима и бројним гостима који су заједно славили дугу традицију, успехе и дух заједништва ове установе.

-Мени је изузетна част што данас могу да присуствујем једном великом догађају, а то је 75 година постојања једне од најстаријих школа нашег града. Ово није само прослава једне годишњице, већ и тренутак да се сетимо свих генерација ученика и наставника који су оставили свој траг. Школа је постала позната по својим ђацима, међу којима има доста спортиста, културних посленика и значајних људи из различитих области. Наставницима желим снагу да наставе да преносе знање, а ђацима да не одустају од својих снова, јер је образовање мост који их води ка њима – поручила је Маријана Мирков, чланица градског већа задужена за културу и туризам.

Директор школе, Иван Пантелић, подсетио је да је прослава ове године обележена посебним садржајима и хуманитарним активностима.

-Нашим колегама, запосленима и ученицима никад не мањка идеја и енергије. Ове године смо, у сарадњи са Ђачким парламентом и администрацијом Економско-трговинске школе, организовали хуманитарни дан и прикупљали новац девојчици оболелој од леукемије из школе „Јован Поповић“. Професори ликовног су осликали и мурал на тему толеранције и емпатије, чиме смо додатно улепшали наше двориште. Тренутно школу похађа 375 ученика распоређених у 17 одељења, и поносан сам на сваког од њих и на све своје колеге – истакао је Пантелић.

Посебно место у програму заузело је уручење традиционалних признања најуспешнијим ученицима. Награду из Фонда „Велинка Тешин“ за изузетне резултате из српског језика и књижевности добили су Марија Цицовић, сада ученица Карловачке гимназије и Александар Попов, сада ђак Гимназије „Душан Васиљев“.

Због великог спортског успеха, наставничко веће је прошле године за „ђака генерације“ симболично прогласило целу мушку кошаркашку екипу која је освојила пето место на републичком такмичењу. Међу њима су: Мирослав Батанчев, Синиша Радак, Милош Станић, Давид Варга, Сергеј Карановић, Лука Манџуковић и Небојша Марјановић. Звање ђака генерације понео је Матеја Косић, сада ученик Гимназије „Душан Васиљев“, који је освојио прво место на републичком такмичењу из физике и треће из математике.

-Захваљујем се мојој школи на овом признању. Она је један од разлога мог успеха. Будите још бољи и сањајте велике снове – поручио је Матеја млађим ђацима.

Јубиларна прослава протекла је у свечаној и веселој атмосфери. Уз музику, плес, рецитације и сценске приказе, ученици су подсетили присутне на богату историју школе, њене генерације и вредности које негује већ седам и по деценија.

едјсег-младе-звезде-(3)

У организацији удружења грађана „Кекенд“ у просторијама КУД-а „Еђшег“ организовано је такмичење младих талената „Тини Цсиллаг“ односно „Младе звезде“.  Манифестација је одржана јубиларни, 10. пут, а Вивијен Фазекаш из „Кекенда“ истиче да су окупили децу и младе из Војводине.

-Имали смо 25 учесника из Кикинде, Сајана, Нове Црње, Торде, Сенте, Чоке и других места. Младе звезде од предшколског узраста до осмог разреда основне школе приредиле су нам одлично вече. Учесници су рецитовали песме, говорили одломке из прозних дела, глумили, плесали, певали, свирали. Наш основни циљ је да се дружимо, али и да се деца и млади међусобно упознају и повежу – напоменула је Вивијен Фазекаш.

Мелита Гомбар, чланица Градског већа присуствовала је такмичењу.

-Манифестација је прилика да деца покажу свој таленат и креативност, али и своју љубав према уметности. Значај овог такмичења је и неговање језика, обичаја и културе Мађара.  Уједно ово је прилика да покажу све своје таленте, да стекну нове пријатеље и искуство – истакла је Мелита Гомбар.

Поводом „Халлоwеена“ сви учесници имали су маске које жири оцењивао. Новина је да је наступио бенд из Суботице „Аломполгарок“ који су увеличали ово вече.

Помоћ у организацији такмичења пружио је и Национални савет мађарске националне мањине.

А.Ђ.

 

 

 

црква-фасада-(1)

Православни храм Светог оца Николе у центру града у протеклом периоду  делом је реконструисан. Скела која је била постављена око једне од најстаријих зграда у Кикинди размонтирана је, чиме је и окончан посао планиран у овој години.  Протојереј Мирослав Бубало подсећа да је ове године значајан јубилеј, два и по века од завршетка изградње здања.

-Стекли су се услови да се уради најозбиљнија реконструкција храма у протеклих 50 година. Најпре смо заменили постојећи цреп, и реконструисали дотрајале делове на крову и на крају смо санирали постојећу фасада – каже наш саговорник.

Како на цркви није било одговарајућег црепа он је пуцао на крову што је узроковало прокишњавања. Стога је је подашчан кров и стављена непропусна фолија како би се дошло до трајног решења. Фасада је санирана и окречена са материјалима које је одобрио надлежни Завод за заштиту споменика културе из Суботице.

-Оспособљен је и сат у звонику који није радио пет, шест година. Сада смо у експерименталној фази, проверавамо разлику у тачности, као и да ли на рад сата имају утицаја временске прилике. Механизам је старији и има осцилација у односу на високе и ниске температуре. Решили смо погон сата и сада га пратимо. Жеља нам је да сат поново има механизам за избијање, да се поново чује на сваких 15 минута, како је то било некада – открио је протојереј Бубало.

Финансијер радова је кикиндска Православна црквена општина.

-Неопходни су и мањи радови у унутрашњости цркве. На појединим местима избила је влага и шалитра и то би требало санирати. У плану је и да поставимо топлотну пумпу која би загревала део храма који има подно грејање, као и да се замени део оштећених плочица – појаснио је протојереј Мирослав Бубало.

У оквиру прославе јубилеја, 250 година, крајем овог месеца из штампе ће изаћи и књига о цркви Светог Николе коју је написао Тихомир Гајски. Пошто књига угледа светлост дана биће организована и промоција. До краја године у плану је и изложба архивалија, старих предмета, икона и јеванђеља које храм поседује.

ЈУБИЛЕЈ ЧИТАВОГ ГРАДА

-Ово није само јубилеј цркве, него читавог града – наводи протојереј Бубало. – Кикинђани су најпре изградили цркву од цигле па су тек након тога правили своје куће од чврстог материјала.

А.Ђ.

басаид-дан-сколе-2025-(1)

Основна школа „1. октобар“ у Башаиду прославила је значајан јубилеј 80 година постојања. У обележавање су се укључили сви ученици и запослени, тако да су током читавог дана у школи организоване радионице и други садржаји.

-У школу је у претходном периоду доста улагано, тако да су учионице, кабинети и простор за рад у веома добром стању – казао је Мирко Влајков, директор ОШ „1. октобар“. – Оно што је у овом моменту најнеопходније је санација платоа у дворишту. Он је у лошем стању и неопходно је бетонирање и попуњавање рупа.

Дан школе честитао је и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа који је посету искористио да разговара са запосленима.

-Башаидска школа пример је добре праксе. Установа је добро опремљена свим неопходним училима, простор је уређен и прилагођен савременој настави. Ученицима пружа могућност да стичу знања и додатно се усавршавају, а на локалној самоуправи је да помогне да се рад још више унапреди – истакао је Тихомир Фаркаш.

У школи има 250 ученика и ове године уписана су два одељења првака са укупно 42 ђака.

деца-дл-(1)

Данас (четвртак) „Играма са лудајом“ у којима ће спретност показати основци, почињу 40. „Дани лудаје“. Јубиларна манифестација трајаће до недеље, а за суграђане и све госте приређен је богат програм са мноштвом културних, спортских, гастрономских и забавних садржаја. И ови „Дани лудаје“ биће прилика да се угосте пријатељи, сарадници и представници братских градова, да се договоре нове сарадње и размене.

У четвртак од бројних садржаја издвајамо и монодраму Јована Чуданова „Јоца Добошар“ која ће бити изведена на простору Суваче, као и промоцију књиге Јелке Кнежевић у Културном центру.

Већ од петка ујутро у улици старих заната и сувенира биће постављени штандови, као и мајстори карвинга који ће промовисати уметничко резбарење лудаје. Тачно у подне доделиће се награде за најслађу лудају. Од 16 сати предшколци обучени у плодове јесени поносно ће прошетати Градским тргом и позвати све на „Дане лудаје“. Маскирани малишани најбољи  су промотери манифестације и најлепша су слика коју ћемо послати из Кикинде. У Културном центру биће отворена и изложба „Сликари падине“, сликара наиваца.

Централни дан у суботу почеће како доликује – фруштуком и то не било каквим него банатским. Градски трг биће испуњен бројним удружењима која ће припремити специјалитете од лудаје. Читавог дана забавни програм одвијаће се у „Гостинској соби“, док ће се у „Европском кутку“ представити драги пријатељи и гости. И предузетници ће изложити производе на мини сајму. Овог дана биће организовано мноштво спортских догађаја и сусрета у читавом граду.

Од 17 сати уз музичко-сценски програм на централној бини биће додељене и награде за најтеже и најдуже лудаје, а да ли ће бити оборени рекорди, остаје да видимо.

У недељу ће, између осталог, на Старом језеру, бити организована 14. Међународни златни котлић „Кикиндска златна јесен“, као и „Златни котлић Војводине“, такмичење у кувању рибље чорбе. Од 19 часова у Храму Светих Козме и Дамјана биће одржан Госпојински хуманитарни концерт.

КОНЦЕРТИ

Концерти почињу у четвртак и прва ће на централној бини у 20 сати наступити мецосопран Љубица Вранеш. Наредног дана у исто време Кикинђане ће забављати ди џеј Лука Момчилов, док ће се од 21 сата представити Саша Ковачевић. У суботу у 20 часова најпре наступа Слоба Радановић, док је од 22 сата концерт Аце Пејовића. У недељу у 20 сати за добро расположење биће задужен Ђорђе Давид и Деатх САW.

 

 

Едјсег-(3)

Година у Културно-уметничком друштву „Еђшег“ протиче у знаку јубилеја и обнове. Обележава се осам деценија постојања и рада овог друштва и 120 година од рођења великог мађарског песника Јожефа Атиле. Истовремено, чланови Удружења раде на уређењу новог простора који ће бити центар мађарске заједнице у граду.

У оквиру обележавања 80 година рада, „Еђшег“ припрема издавање нове монографије, која ће бити значајно иновирана у односу на претходне.

– Ова монографија ће бити друкчија – неће садржати само податке, већ и репортаже, као и QР кодове који ће читаоце водити ка дигиталним платформама где ће моћи да виде више слика и информација – истакла је Рамона Тот, председница „Еђшега“ и чланица Савета мађарске националне мањине.

Поводом изласка монографије расписан је конкурс за илустрацију насловне стране. Радови се могу слати до 15. јула на имејл адресу: motthonki@gmail.com. Најбољи рад биће и награђен, а из Друштва позивају све који желе да оставе траг у културној историји мађарске заједнице да се одазову конкурсу.

„Еђшег“ ове године обележава и 120 година од рођења Јожефа Атиле, једног од најзначајнијих мађарских песника 20. века. У част овог јубилеја, глумачка секција друштва, која носи његово име, припрема представу сенки под називом „Атила Јожеф – човек иза линија“, која ће осветлити песников животни пут, унутрашње борбе и дубину његовог стваралаштва. Режију потписује Шандор Кираљ.

– Захваљујући средствима које је Удружење грађана „Кекенд” добило по конкурсу Министарства културе, већ смо одржали неколико програма песнику у част: радионице, рецитовања и наступ музичког састава „Мечвираг“ из Сенте који је извео композиције на основу његових текстова. Последњи у низу је позоришна представа, чија се премијера очекује до краја јула – додала је Рамона Тот.

Поред културних активности, у току је и адаптација новог објекта намењеног раду Друштва. Зграда, која се налази преко пута „Еђшега“ недавно је купљена уз подршку Савеза војвођанских Мађара, Националног савета мађарске националне мањине и Владе Мађарске.

– Наши чланови, аматери, уређују нови простор. Током лета планирамо да завршимо летњу сцену у дворишту, док су просторије унутар зграде намењене раду секција. Тамо већ ради секција веза, а у зграду су унесене и ношње фолклорног ансамбла.

У „Еђшегу“ се надају да ће, већ током лета, имати могућност да представе своје програме и на новој летњој сцени, те да ће и овај простор постати живо средиште културе и заједништва.

С. В. О.