ипа пројекат

kalin

Љубитеље бициклизма из Србије и Румуније, њих четрдесетак, окупила је протекле суботе, у оквиру пројекта Cycling ROSE, бициклистичка тура од Малог Комлуша до нашег града, у циљу промоције туризма и јачања сарадње пограничних подручја.

Током пута бициклисти су имали прилику да упознају историју и културу банатског подручја, кроз приче о местима кроз која пролазе.

– До сада је све било интересантно. Чули смо занимљиве приче. Волим да возим бицикл и није ми било тешко, иако је вруће. У Кикинду сам раније долазио аутомобилом, али ми је ово први пут да стижем бициклом. Леп је град и драго ми је што сам упознао и његову туристичку страну – испричао је за Кикиндски портал Калин Малинин, један од учесника бициклистичке туре.

Када смо га упитали одакле тако добро говори српски, уследио је несвакидашњи одговор.

– Највише сам га научио уз музику. Тако сам научио и енглески. Слушао сам нови талас, а највише „Азру“ – уз осмех нам је испричао овај Темишварац.

Бициклистичка тура водила је од Малог Комлуша, потом Великог Комлуша и Лунге у Румунији, преко граничног прелаза код Накова до Кикинде, дуж руте EuroVelo 13. По доласку у Кикинду, учесници су обишли Народни музеј, видели остатке мамутице Кике, провозали се Улицом генерала Драпшина и посетили музеј „Тера“.

Да комшије из суседне Румуније радо долазе у наш крај, потврдио нам је и Мирче Стурзан.

 

– Из Жомбоља сам. Идемо у Кикинду где ћемо видети мамута, музеј и скулптуре – рекао нам је Стурзан, након преласка граничног прелаза.

Пројекат Cycling ROSE реализује се у оквиру Interreg IPA програма прекограничне сарадње Румунија–Србија, са циљем развоја циклотуризма и јачања сарадње две државе.

gerontoloski-ipa-projekat-(1)

Пројекат под називом „Повезане здравствене и социјалне услуге у пограничном региону“ одобрен је Геронтолошком центру у оквиру програма Интерег ИПА Румунија–Србија. Уговор о реализацији пројекта потписан је у фебруару ове године и биће реализован у року од 18 месеци.

Циљ  је унапређење прекограничне сарадње између Румуније и Србије, са фокусом на развој и повезивање здравствених и социјалних услуга у региону Баната. Тиме се доприноси одрживом развоју заједнице и побољшању квалитета живота старијих, истакнуто је на презентацији пројекта организованом како би се директним корисницима предочио програм будуће сарадње. Разговору су присуствовали градоначелник Младен Богдан и Драган Стјепановић, в.д. директор Геронтолошког центра.

-Партнери на пројекту су Asociația Caritas Banat Sanctus Gerhardus и град Дета из Румуније, а кикиндски Геронтолошки центар је носилац – навео је Стјепановић. – Биће реализован до краја августа 2026. године и основна идеја је да разменимо искуства и примере добре праксе, тако да ми усвојимо оно што је позитивно од наших гостију из суседне земље, као и да они преузму добре ствари од нас. Пројекат је вредан 820.000 евра.

У току његове реализације корисници ће добити прилику да учествују у организованим семинарима и културним догађајима у Србији и Румунији, што доприноси активном старењу и социјалној интеграцији.

-Увек ми је драго када се улаже у унапређење социјалне заштите, посебно што ја долазим из ове сфере. Пројекат ће додатно ојачати  позицију Геронтолошког центра Кикинда као важног актера у регионалној сарадњи и размени добрих пракси у области социјалне заштите – истакао је градоначелник Богдан. – Најважнија нам је добробит корисника Геронтолошког центра, а овај пројекат ће допринети да се у активности укључи што већи број њих.  Осим тога зграда некадашњег Дома ученика „Никола Војводић“ која, годинама уназад нема  наменску функцију, биће реновирана и прилагођена потребама корисника. На тај начин створиће се потпуно нови простор за спровођење здравствено-социјалних програма и активности.

Део зграде у којој је некада био интернат у улици Ђуре Јакшић реконструисан је и намењен за Прихватилиште за незбринуте особе. Захваљујући поменутим средствима, сада ће се уредити и други део зграде, у ком се тренутно налази Народна кухиња, тако да ће у њој моћи да се смести тридесетак корисника. То ће допринети да се повећа капацитет Геронтолошког центра.

А.Ђ.

382698271_845490980630757_2958144127635935533_n

У оквиру ИПА пројекта прекограничне сарадње Србија –  Румунија у Кикинди је реализован пројекат „Рехабилитација екосистема и очување природних добара у Жомбољу и Кикинди” – Еколејкс. Циљ пројекта додатно уређење Старог језера, као највеће урбане, зелене оазе у граду, је постигнут, истакао је поводом његовог завршетка Саша Танацков, члан Градског већа.

-Вредност пројекта је више од 780.000 евра, а Граду Кикинди припало је 413.000 евра. Трстик, неуређен и закоровљен простор претворен је у парк. Сада имамо више од 700 метара пешачких стаза, постављено је педесетак стубова јавне расвете, тридесетак клупа, а поред стабала која су постојала засађена су нове младице, али и друго зеленило. У самом језеру, али и у ободном каналу постављено је пет аератора што је подигло  квалитета воде. Они нису фонтане и њихова сврха је убацивање кисеоника у воду чиме ће се побољшати њен квалитет – рекао је Танацков.

Два аератора су у ободном каналу, а три већа су у самом језеру. У оквиру пројекта урађена је и студија о квалитету воде у језеру чиме су добијена сазнања каква је вода, ког је хемијског састава и шта треба урадити да квалитет буде бољи.

-Конкурисали смо са два додатна пројекта у оквиру новог позива сарадње прекограничних пројеката. Један пројекат је, у неку руку наставак Еколјекса, и тиче се трајног и потпуног решења за Старо језеро. У првој фази предвиђено је чишћење корита језера и припрема техничке документације, док се друга фаза односи на повезивање Великог кикиндског канала, преко ободних канала, са каналом који иде око Старог језера чиме бисмо омогућили да постане текућа вода, уместо стајаћа каква је сада.  Други пројекат се односи на уређење парка „Бландаш“ односно његову комплетну реконструкцију у складу са условима Покрајинског завода за заштиту природе – појаснио је Танацков.

Потенцијални проблем који се јавио током постављања аератора врло брзо је решен, додао је члан Градског већа Небојша Јованов.

– Било је неопходно што пре санирати ободни део канала који је био пун растиња, трске и остале вегетације. Било је упитно како ће аератори функционисати. Јавно предузеће „Воде Војводине“  финансирало је са милион динара чишћење које су обавили запослени у Водопривредном друштву „Северни Банат“. Посао је обављен брзо и ефкасно  и у том моменту били смо им приоритет – појаснио је Јованов.

Осим конкретних радова, пројекат је имао и едукативни карактер. Организовано је неколико манифестација и кампова у којима су деца школског и предшколског узраста из Жомбоља и Кикинде  више научила о нужности очувања животне средине.

 

Изградња смештајних капацитета

Старо језеро је највеће еколошко благо Кикинде. Из тог разлога локална самоуправа покушава да заинтересује потенцијалне инвеститоре да уложе у изградњу хотела или велнес и спа центра.

– Сматрамо да овај простор има огроман потенцијал, нарочито уколико се узме у обзир да је у непосердној близини СЦ „Језеро“, али  је и једина зелена оаза у ужем центру града – прецизирао је Танацков.

 

 

 

.JPG

У Кикинди је данас свечано обележено 40 година од братимљења са румунским Жомбољем и осам година од трајног отварања прелаза Наково-Лунга. У свечаној сали Градске куће, градоначелник Никола Лукач, и председник Општине Жомбољ Дариус Постелнику, потписали су нови протокол о сарадњи, као потврду и најаву наставка партнерства и пријатељства житеља два града.

-Присни односи постоје више од сто година, али је сарадња интензивирана у последњој деценији, учешћем у ИПА пројектима прекограничне сарадње чија реализација је допринела да услови за живот и у Кикинди и Жомбољу буду подигнути на виши ниво. Зелени Банат, Еко-језера, Банат 112, бициклистичке стазе, само су неки од заједничких пројеката – изјавио је Лукач.

Сарадња је, у претходном периоду, обухватила и области културе, спорта, ванредних ситуација и сарадњу младих.

– Ми смо братски народи и ова граница не представља никакву препреку између нас – рекао је председник Општине Жомбољ, Дариус Постелнику – Имамо у плану пројекте за уређење паркова у Кикинди и у Жомбољу, али и друге, нове пројекте којима желимо да подигнемо животни стандард становника.

Свечаности су присуствовали чланови Градског већа и представници Општине Жомбољ, као и шефица Мисије Амбасаде Румуније у Београду, Анка Попа. У програму су учествовали хор „Флорис“ из Жомбоља и хор кикиндског Културног центра, „Атендите“.

По завршетку званичног дела програма, гости и домаћини посетили су Старо језеро и Велики парк. Са скупа је послата порука да, иако не говоримо истим језиком, добро се разумемо и спремни смо да помогнемо једни другима у духу добре комшијске и пријатељске сарадње.

 

error: Content is protected !!