ин мемориам Архиве | Кикиндски портал

Ин мемориам: Саша Микић

Tijana Despotovski Април 14, 2026

Саша Микић, новинар РТС-а и Радио Београда преминуо је у 63. години после кратке и тешке болести.

Микић је у РТС-у почео да ради 1992. године, где је највише пратио ватерполо који је играо у ЖАК-у из родне Кикинде.

Извештавао је са бројних ватерполо такмичења, а уз његове коментаре прослављали смо бројне медаље.

Поред овог спорта у води, пратио је и Црвену звезду и фудбалску репрезентацију Србије.

Микић је од 2012. до 2017. године био уредник спортске редакције Радио Београда, када је извештавао са Олимпијских игара у Рио де Жанеиру.

Сахрана ће се одржати на градском гробљу у Кикинди у среду од 14. часова.

Извор: текст РТС, фото принт скрин РТС

ИН МЕМОРИАМ: Александар Драганов Леца (22.5.1944.-1.4.2026.)

Dejan Panić Април 2, 2026

Фудбалска Кикинда, поготово старији љубитељи фудбала, опрашта се од Александра Драганова Леце.

Након дуге и тешке болести, у 82. години, преминуо је јуче у Накову, у којем је провео последњих седам. Одрастао је у скромној кикиндској деветочланој породици, прве фудбалске кораке начинио у ЖАК-у, потом био у Одреду, а онда после добрих игара добио позив и новосадске Војводине.

После сезоне у Новом Саду, отишао је у Немачку, играо у Швенингену и Вис Бадену, био потом и тренер у Гројтер Фирту, Шалкеу 04, Регензбургу…, а још је живео и у Дуизбургу.

На прелазу столећа, вратио се у Кикинду и основао школу фудбала. На незваничном Светском првенству школа фудбала у Шведској, 2005. године, са својом екипом тада дечака од 12 година, заузео је треће место.

Сакупио је затим пуних 45 година радног стажа, а иза себе, из двају бракова, оставио и тројицу синова и кћер.

ИН МЕМОРИАМ: Преминуо др Светозар Белеслин, један од најпознатијих кикиндских педијатара

Aleksandra Djuran Фебруарy 26, 2026

Др Светозар Белеслин (83), након краће болести, преминуо је у Општој болници у којој је, као педијатар, провео читав радни век.

Др Белеслин, како истичу његови пријатељи, али и колеге био је свестран и изузетан. На чело Одељења педијатрије постављен је са 37 година и наредних 28 обављао је ову дужност.

-Др Светозар Белеслин био је човек од којег смо сви ми пуно тога научили – истакла је в.д. директорица Опште болнице др Весна Томин, такође педијатар. – Оставио је неизбрисив траг у здравству нашег града. Имао је чврста морална начела од којих није одступао, а читав живот посветио је лечењу деце. Осим болесној деци, био је стуб ослонца и подршка њиховим породицама.

Остаће упамћен и као изврстан шахиста (о чему је недавно и „Комуна“ писала), дугогодишњи председник Добровољног ватрогасног друштва, играо је преферанс и рекреативно се бавио тенисом.

Комеморација поводом смрти др Светозара Белеслина биће одржана сутра (петак) Библиотеци Опште болнице, а сахрана је у суботу.

ИН МЕМОРИАМ: Душан Илић (1959-2026.)

Dejan Panić Фебруарy 16, 2026

После кратке и тешке болести, 5. фебруара, преминуо је Душан Илић, прослављени кикиндски куглаш. Рођен је 4. марта 1959. и један од наших најбољих куглаша, а 16 година наступао је за репрезентацију тадашњих СР Југославије односно Србије и Црне Горе. У периоду од 1992. до 2004. године, пет пута био је учесник светских првенстава,
као најбољи играч, а неколико година бивао је и као капитен сениорске репрезентације. Године 1996, на Светском првенству у Прагу, Илић је ушао у историју овог нашег, најтрофејнијег – неолимпијског, спорта,
освојио је две златне медаље за тадашњу државу, у појединачној конкуренцији и у пару са Зденком Павлицем. Те године проглашен је и за најбољег спортисту Војводине. У 2000. години на светском првенству у Познању односно 2004. у Брашову, наша репрезентација, предвођена Илићем, освајила је бронзану медаљу.
Илић је куглашку каријеру започео 1978 године кикиндском Радничком, на тада новој, четворостазној куглани „Радничког дома”. Године 1986. прешао је новосоновани КК Нафтагас Кикинда, а потом у КК „Тоза Марковић”. С породицом је 1997. одселио у Нови Сад и тамо играо за КК ,,13. мај”, а каријеру наставио у Апатину, Кљаићеву, Сегедину (Мађарска) и Епелхајму (Немачка), а на крају куглао је и за новосадску Војводину. Освојио је неколико титула првака државе с клубовима за које је наступао и велики број појединачних и паровних трофеја, а исто тако и интернационалних пехара на светским и европским куповима.
Текст и ФОТО: КК Раднички, Кикинда

ИН МЕМОРИАМ: Горан Цвијан (1962-2026.)

Dejan Panić Фебруарy 11, 2026

Горан Цвијан, легендарни фудбалер ОФК Кикинде, након неколико дана проведених у коми због можданог удара који је доживео на послу возећи такси, преминуо је данас. Ненад Ђерић, колега новинар у пензији, најпедантнији хроничар, самим тим и најбољи познавалац историје ОФК Кикинде баш за период у којем је Цвијан оставио дубок траг и стекао за живота поменути статус легенде кикиндског фудбала, објавио је, између осталог:
– „Црвено-бели” дрес у првенственим окршајима носио је 312 пута. Иако „дефанзивац” постигао је 41 гол, а међу њима и први прволигашки за свој клуб 1992. године против суботичког Спартака. Писах већ, најбољи играч ОФК Кикинде којег сам гледао је Милорад Пилиповић, драги ми многи почев од голмана какав је био Милорад Поповић, али прва асоцијација као синоним за поменути спортски колектив био ми је Цвијан. Капитен, увек испред свог тима, да „остави срце на терену”, али и испред саиграча саопшти Управи да ступају у штрајк, ако нису исплаћени. Увек са ставом, аматерски репрезентативац СФРЈ, звали су га много већи клубови, али је остајао веран матичном. За кратко је био у Бору, каријеру завршио у градском ривалу ЖАК-у. Успешан и као тренер, у више наврата првог тима, а са јуниорима стигао је до финала државног Купа изгубљеног после пенала. Заплакао је тада, није крио сузе, емотивац, а громада од човека. Када ме је срео након ревијалне утакмице у Београду на дсетогогодишњицу Звездиног успеха у Барију, рече ми: „Ипак је Звезда велика, најежио сам се гледајући ТВ пренос, то само ви Цигани можете”. Партизановац у души, али увек за поштовање. Борац-џентлмен, да не познаје ривала у игри, а ван „травнатог тепиха”, дружељубив, буде му прави пријатељ. И повређен би знао да заигра…

ФОТО: Д. П. и Архива ОФК Кикинда

ИН МЕМОРИАМ: Душан Фелбаб, глумац у пензији, комеморативни скуп Позоришту у понедељак у 10 сати

Aleksandra Djuran Аугуст 22, 2025

Душан Фелбаб, један од најпознатијих кикиндских глумаца, преминуо је у 77. години живота.

Фелбаб се у кикиндском театру опробао у скоро свим жанровима, фарсама, водвиљима, али и комедијама домаћих аутора. Ипак, кикиндска публика име Душана Фелбаба углавном везује за типичног Лалу. Говорио је „лалошки“, облачио се као некада, неговао је обичаје и волео Банат и равницу.

У кикиндском позоришту играо је од 1963. до пензије. Публика памти представе у којима је играо, а највише комаде „Полицајци“, „Па изволте у Сакуле“, „Како Банат кроз родољубље иде“.

-Затекла ме је вест да је наш Баба преминуо – каже за наш портал Бранислав Чубрило Рус. – Дуго смо радили заједно и Душан је увек био расположен за шалу. Волео је свој Банат, ову равницу и све што је везано за место из ког потиче.

За глуму је добио 34 награде. Између осталих то су Октобарска награда општине Кикинде, Златна значка Културно просветне заједнице Србије, Сребрна плакете Савеза аматера Србије и Плакета позоришта Кикинда.

Осим у Народном позоришту Душан Фелбаб био је једно време запослен и у кикиндској Полицијској станици и у Историјском архиву.

Комеморативни скуп биће одржан у понедељак у 10 сати у Народном позоришту у Кикинди, где ће се пријатељи, колеге и поштоваоци опростити од овог великана. Сахрана ће се одржати истог дана у 13 часова на Новом гробљу у Кикинди.

Ин Мемориам: др Милован Блажић (1949-2025)

Aleksandra Djuran Аугуст 10, 2025

У Кикинди је јуче, 9. августа, у 76. години живота преминуо познати кикиндски лекар др Милован Блажић, интерниста ендокринолог.

Др Блажић радни век провео је у Општој болници у Кикинди, а након одласка у пензију отворио је Специјалистичку интернистичку ординацију „Блажић Диабет кор“. За хуманост и предан рад у здравственој заштити грађана 2013. године добио је награду тадашње општине Кикинда

Јавности је познат и по томе што је обављао функцију председника Скупштине града, био је председник Савета за здравство и одборник у локалном парламенту у више наврата.

Иза себе је оставио супругу, два сина, снахе и унуке.

Ин мемориам: Преминула докторка Златија Саџаковић Мартинов – посвећен лекар и велики човек

Igor Crnogorac Април 5, 2025

Кикинђане је данас потресла вест о прераном одласку једног од омиљених лекара. У јутарњим сатима преминула је докторка Златија Саџаковић Мартинов, лекарка у Трећој здравственој станици, која је у Дому здравља лечила пацијенте готово четири деценије.

– У шоку смо, ова вест нас је јако потресла – каже директорка Дома здравља, др Биљана Марковић. – Знали смо да је болесна, али нисмо очекивали да ће нас тако рано напустити. Била је несебична, хумана, увек ведра и позитивна и спремна да помогне, да посаветује, да се бори за своје сестре и за колеге. Радовала се пензији и времену које ће проводити са својим унуцима, али, нажалост, то није доживела. Сви смо веома тужни.

Докторка Златија преминула је у 63. години. Испраћај ће бити уприличен у понедељак, 7. априла, у 14 сати, из капеле на Новом гробљу у Кикинди.

Преминуо некадашњи истакнути спортиста: Оде Бречко у легенду

Aleksandra Djuran Април 3, 2025

Бранко Иветић, чувени одбојкаш, затим спортски радник, а потом и тренер, преминуо је у 76. години у Новом Саду након дуге и тешке болести. Остаће упамћен као један од најдаровитијих одбојкаша пониклих у Кикинди.

Иветић је, како је забележено на сајту ОК Војводина, рођен у Мокрину, да би се као дечак с породицом преселио у Кикинду, у којој је завршио средњу школу, па уписао Машински факултет у Београду. Прве спортске кораке начинио је у овдашњем Радничком, који се тада такмичио у Првој савезној лиги СФРЈ. Већ као средњошколац усталио се у првој постави.

Бранка се, са сетом у гласу, присећа његов другар из кикиндског комшилука у Улици Ђуре Даничића, Јовица Бешлин. Некадашњи познати фудбалер и фудбалски судија највишег ранга каже да су њих двојица иста генерација, да су се свакодневно дружили, заједно одлазили у основну школу (садашња ОШ „Свети Сава“), играли фудбал на голиће…

-Изванредно смо се слагали – прича Јовица. – Био је тако позитиван, поуздан у свему. Другарчина до корица. Касније су нам се животни и спортски путеви разишли. Повремено смо се, на обострану радост, сусретали. Баш ме растужила вест да га више нема…

За Бранком жале сви који су га познавали, поготово људи из одбојкашког света. Међу таквима је и Петар Николић, чувени ас Радничког. Вели да га је потресла најтужнија информација из Новог Сада:

-Знао сам да је у последње време није био најздравији, али сам веровао га ће пребродити и ову животну битку. Био је, иначе, велики борац и бескомпромисни оптимиста. Сећам се када је, као јуноша, ушао у нашу прву поставу. Леп и шармантан дечко, стасит, богомдан за одбојку. Уз то, увек сигуран у себе, до бескраја пожртвован. Борац. Имао је чудесну моћ да мотивише колектив. И нама старијима, у жару борбе, подстичући нас на максималан ангажман и на тренингу и на мечу, умео је прекорно да подвикне: „Бречавајте се“.Ја, као дођош, не разумем реч, па тражим да објасни шта му то значи. А он ће, мало зачуђен: „Како не знаш шта то значи, па бречавајте се, бацајте се за сваку лопту“. И тако нашег Бранка од милоште назвасмо Бречко. Отишао је, после средње школе, од нас, поневши и надимак, који га је непрекидно кроз живот пратио. Сада нам Бречко оде у легенду…

И Мишко Кијац, из Клека, чувени играч ГИК Баната из Зрењанина, Иветића памти по свему што краси узорног спортисту и карактерну личност. Потресла га је вест о смрти човека којег је бескрајно поштовао. За Бранка вели да је био крајње непосредан и дружељубив, спреман да свакоме у невољи помогне. „Балканска душа, у правом смислу“. Додаје да је Иветић с породицом живео у Новом Саду. Кад год би се сусрели увек је носталгично причао о „својој лепој вароши Кикинди“, у којој је провео детињство и рану младост.

Бранко Иветић је, на сајту Воше је забележено, сем за Војводину, наступао и за ГИК Банат и Стару Пазову, те се по завршетку каријере поново обрео у Војводини, обављајући стручне послове и бавећи се тренерским позивом. Једно време радио је у трговинском предузећу „Агровојводина“. Бранко Иветић је иза себе оставио две ћерке и сина.

ПАРТИЈА ЗА УЏБЕНИКЕ

Војводина је у сезони 1969/70 била првак Југославије. Петар Николић памти одлучујућу утакмицу која је Новосађанима донела ласкаву титулу првака Југославије.

-Тај сусрет, који сам пратио преко телевизије, никада нећу заборавити. Војводина је са 3:0 победила до тада неприкосновену Младост, а њен кључни играч био је Иветић. Наш Бречко је био маестралан. Ни најмањи кикс није направио.Бречкова партија за уџбенике.

М. И.

ИН МЕМОРИАМ: Др Талал Абу Хаија

Aleksandra Djuran Новембер 13, 2024

Др Талал Абу Хаија, педијатар у пензији, преминуо је синоћ на одељењу Интензивне неге кикиндске Опште болнице, у 68. години након дуге и тешке болести.

Из Јордана је дошао на студије медицине у Нови Сад, где је упознао супругу Ану, такође студенткињу из Кикинде са којом има два сина Рајада и Марка. Након завршених студија свега неколико Талал и Ана били су у Јордану, након чега су се вратили у Кикинду. Најпре је 1988. године почео да ради у Хитној служби, да би 1996. специјализирао педијатрију и до краја радног века био је запослен као дечији лекар.

-Наш колега Тале био је диван педијатар, добар човек и колега. У шали сам говорила да је као Деда Мраз. Сви ми који смо имали част да радимо са њим радо ћемо га се сећати – истакла је педијатар др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице.

Др Талал био је и начелник Дечијег одељења, члан Општинског већа за здравство и одборник у Скупштини града. За себе је говорио да је стопостотни Војвођанин, и да је Јорданац само по рођењу.

Др Талал биће испраћен у четвртак, 14. новембра у 13.30 сати на Новом гробљу.