grad Arhive | Kikindski portal

Proslavljena slava Grada: Kumovi uspešni mladi sportisti i učenici

Aleksandra Djuran May 22, 2026

Uz rezanje slavskog kolača i u prisustvu predstavnika lokalne samouprave, gostiju, sugrađana u Gradskoj kući obeležena je slava Letnji Sveti Nikola. Ove godine kumovi su bili uspešni učenici i sportisti Helena Grujić, Milan Panić, Aleksa Kockar, Staša Radak, Ilijana Lazičić i Dragana Gavrilović.

Protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana je istakao da je radost je ovako proslaviti slavu.

-Hramovna slava slavi se oduvek, ali danas je to bilo uz sabornost zajedništva sveštenstva, Gradske uprave, naroda i najveće radosti dece. Na nama je velika odgovornost, jer mi, Kikinđani, imamo na koga da se ugledamo na zaštitnika našeg grada Svetog Nikolu. Želim da se zahvalim mnogobrojnim đacima koji su bili deo Litije koji su na ovaj način učili šta je Litija i zašto je ona – poručio je protojerej Petrović.

Okupljene je pozdravio gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Mi smo danas u Kikindi jedno i svi se okupili da zajedno, ujedinjeni i jedinstveni, kao porodica proslavimo slavu. Letnji Sveti Nikola je deo naše istorije i treba da ga obeležavamo svake godine čime odajemo poštovanje onima koji su gradili, voleli i branili naš grad. Ona je i naše sabiranje, vreme kada pokazujemo koliko smo jedinstveni pred najtežim izazovima i da težimo ka istom cilju da razvijamo našu zemlju i naš grad. Posebno želim da se zahvalim našim ratnim veteranima, kumovima hramovne slave, koji su branili i brane našu otadžbinu. Svoje živote su rizikovali, braneći naše – istakao je prvi čovek grada.

Organizovano je i takmičenje za najbolji slavski kolač i ove godine u konkurenciji je bilo rekordnih 31 kolač. Prema oceni stručnog žirija, predsednika kuvara Radovana Subina, Biljane Kikić, zamenice gradonačelnika Biljane Kikić i predstavnika Doma učenika „Nikola Vojvodić“ naj kolač umesila je Marija Nakrajkućin (67), penzionerka.

-Recept za slavski kolač prenela mi je baka Dara Mikalački koja ima 90 godina. Živela sam kod nje i ona je naučila da mesim testo. Recept je već 40 godina isti uvek isti brašno, kvasac, mleko, maslinovo ulje i tri žumanca. Najvažnije je kako se radi rukom, a potrebno je da testo premesite više puta i da ga ostavite da kisne.

Nagradu za najukusniji slavski kolač dobila je Kosana Tatomir iz Iđoša, dok je titula najlepšeg pripala Boji Oljači iz Novih Kozaraca.

A.Đ.

Grad nagradio znanje i upornost: u očima Kikinđana, Helena osvojila svet

Tijana Despotovski April 30, 2026

Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, ugostio je danas u svom kabinetu Helenu Grujić, učenicu trećeg razreda prirodno-matematičkog smera Gimnazije „Dušan Vasiljev“, koja je osvojila drugo mesto na Svetskom prvenstvu mladih istraživača održanom u Indiji. Uspeh mlade Kikinđanke odjeknuo je daleko izvan granica našeg grada i zemlje.

Tom prilikom, gradonačelnik je Heleni uručio simboličnu zlatnu medalju, ističući da je ona „naša zlatna devojčica“ i ponos Kikinde i Srbije. Kako je naveo, ovaj rezultat predstavlja izuzetan podstrek za sve mlade koji se bave naukom i dokaz da se rad i posvećenost isplate.

Kao znak zahvalnosti za postignut rezultat, Grad Kikinda je Helenu nagradio i vrednim poklonom – Mekbuk Neo, koji će joj, kako je istaknuto, biti podrška u daljem obrazovanju i naučnom radu.

Helena Grujić je u svom obraćanju podelila utiske sa takmičenja, ističući da je put do uspeha bio zahtevan. Odmah po dolasku u Indiju, nakon dugog puta i svega nekoliko sati sna, usledile su prezentacije pred strogom međunarodnom komisijom koju su činili doktori nauka iz više zemalja.

– Konkurencija je bila izuzetno jaka, učesnici su došli iz celog sveta. Prezentovala sam na engleskom jeziku, što je dodatni izazov, ali sam uspela da prevaziđem sve prepreke. Kada su prozvali moje ime, bila sam u šoku i preplavljena emocijama – rekla je Helena.

Ona je dodala da je jedan od najlepših trenutaka bio kada je razvila zastavu Srbije pred učesnicima iz celog sveta, ističući da joj najveću snagu daje podrška ljudi koji veruju u nju.

Ovaj uspeh potvrđuje da Kikinda ima mlade ljude koji su spremni da znanjem i talentom stanu rame uz rame sa vršnjacima iz celog sveta, a Helena Grujić već sada najavljuje nove izazove i buduća međunarodna takmičenja i medalje.

T. D.

Obrt u sporu Grada i „3D Projekta“: Vrhovni sud oborio presude, otvara se pitanje povraćaja novca

Jelena Trifunović April 18, 2026

Vrhovni sud Republike Srbije doneo je odluku kojom je preinačio ranije presude u sporu između kompanije „3D Projekt“ i Grada Kikinde i odbio tužbeni zahtev u celosti.

Time su oborene odluke Privrednog suda u Novom Sadu i Privrednog apelacionog suda, kojima je Grad Kikinda bio obavezan da isplati oko dva miliona evra odnosno za sporne radove na putu od Iđoša do mosta na Tisi kod Ade odnosno 109,4 miliona dinara sa zateznom kamatom i troškovima postupka.

Vrhovni sud je, kao najviša sudska instanca, odlučujući po reviziji Grada, zauzeo drugačiji stav i pravosnažno okončao postupak u korist Grada Kikinde.

Međutim, odluka dolazi nakon što je novac pomenutoj firmi već isplaćen iz gradskog budžeta, jer su ranije presude bile izvršne i dovele do blokade računa grada.

U trenutku kada su prethodne presude bile na snazi, sprovedena je prinudna naplata iz gradskog budžeta.

Sada, nakon odluke Vrhovnog suda, pravni okvir predviđa mogućnost da se povraćaj traži kroz poseban postupak.

Kako saznaje KIKINDSKI portal, Grad će pokrenuti odgovarajuće pravne procedure za povraćaj novca. Pratićemo dalji pravni epilog.

Ovakav sudski obrt otvara niz pitanja među kojima i pitanje odgovornosti u dosadašnjim sporovima koji su imali direktan uticaj na budžet lokalne samouprave, kao i posledica koje sudske odluke imaju na javne finansije.

Kikinda uz podršku Evropske unije započinje strateško planiranje razvoja grada

Tijana Despotovski February 3, 2026

Grad Kikinda je danas, potpisivanjem Memoranduma o razumevanju zvanično započeo izradu teritorijalne strategije urbanog područja. Dokument je u ime lokalne samouprave potpisao gradonačelnik Mladen Bogdan sa predstavnicima programa EU INTEGRA, čime je potvrđena saradnja na planiranju budućeg razvoja grada i prigradskih naselja.

Proces se sprovodi u okviru programa EU INTEGRA – Podrška EU integralnom teritorijalnom razvoju, u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, a komponentu izgradnje kapaciteta realizuje UNOPS.

Gradonačelnik je istakao da je prepoznavanje Kikinde kao partnera u programu značajno za dugoročno planiranje.

-Cilj nam je da strateški sagledamo projekte i probleme koje želimo da rešimo u narednom periodu i da predstavimo pravac razvoja grada u narednih nekoliko godina. Želimo da strategija bude održiva i ostvariva, a ne mrtvo slovo na papiru – naveo je Bogdan.

Prema njegovim rečima, u izradu će biti uključeni predstavnici privrede, ekonomije, kulture, turizma i sami građani, kako bi proces bio transparentan, a prioriteti realni. Poseban akcenat biće na infrastrukturnim projektima, putnoj mreži, uslovima za privlačenje investitora, kao i objektima namenjenim sportu, kulturi i deci.

Menadžerka komponente programa EU INTEGRA, Olivera Kostić, pojasnila je da je reč o četvorogodišnjem programu koji finansira Evropska unija, a koji zajedno sprovode UNOPS i Stalna konferencija gradova i opština.

-Kroz javni poziv izabrano je 11 teritorija, među kojima je i Kikinda. Odmah po završetku strategije biće raspisan poziv za njenu realizaciju, što znači da će grad imati priliku da konkuriše za sredstva za sprovođenje prioritetnih projekata – navela je ona.

Kako je istaknuto, ovaj pristup se zasniva na mehanizmima kohezione politike Evropske unije, sa ciljem da lokalne samouprave budu spremne za korišćenje budućih evropskih fondova i drugih izvora finansiranja.

Izrada strategije predstavlja prvi korak ka definisanju konkretnih razvojnih mera i projekata koji bi trebalo da unaprede kvalitet života građana Kikinde.

T. D.

Prijave za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima osim u Kikindi, organizovano i na selima

Aleksandra Djuran December 5, 2025

Gradska uprava obaveštava sve zainteresovane građane da od 8. decembra počinje da teče rok za podnošenje prijava za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. Prijave se podnose isključivo elektronskim putem, putem platforme koja će biti dostupna svim građanima i trajaće 60 dana.

Građani će biti u mogućnosti da sami podnesu prijavu, a ukoliko nemaju tehničku opremljenost za to, lokalna samouprava im stoji na raspolaganju za pružanje tehničke i pravne pomoći. Podrška i pomoć u podnošenju prijava od strane građana organizovana je u Gradskoj upravi, u sali broj 51, na prvom spratu, ulaz iz ul. Braće Tatića i na šalteru broj 7 u Uslužnom centru, radnim danima od 8 do 15 časova.

Takođe, prijave će građani moći da podnesu i u seoskim mesnim zajednicama tako da će od 8. do 12. decembra u Mesnoj zajednici Novi Kozarci biti organizovano prijavljivanje za meštane iz Novih Kozaraca i Ruskog Sela, od 8 do 14.30 časova. Istim danima prijavljivanje je i u Mesnoj zajednici u Mokrinu, od 8 do 14.30 časova. Od 15. do 19. decembra prijavljivanje je u mesnim zajednicama u Banatskom Velikom Selu i Bašaid za meštane Bašaida i Banatske Topole, od 8 do 14.30 časova. Od 22. do 26. decembra prijavljivanje je u mesnim zajednicama Nakovo i Iđoš, za meštane iz Iđoša i Sajana, od 8 do 14.30 časova

Za podnošenje prijave neophodni su važeća lična karta, osnov sticanja, odnosno dokaz o vlasništvu (ugovor o kupovini, poklonu, rešenje o ostavini, dodeljivanju i sl.) – prilaže se u svim slučajevima, podaci o objektu – namena, spratnost i površina objekta, ukoliko je nepokretnost stečena van braka – dokaz o istom, u suprotnom se nepokretnost upisuje na oba supružnika.

Prijavu podnose svi zainteresovani građani, i oni koji su podneli prijave po ranije važećim Zakonima, jer su ti postupci u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kolektivno obustavljeni. Potrebno je za svaku nepokretnost podneti posebnu prijavu i potrebno je da svi suvlasnici, ukoliko ih ima, podnesu prijavu.

Od njive do trpeze dugačak je put: Povrtarima značajna podrška grada

Jelena Trifunović July 29, 2025

Od njive odnosno plastenika do trpeze dugačak je put tokom kojeg povrtari ulažu mnogo rada, truda i sredstava.

Đurica Jorgin, bavi se proizvodnjom povrća i ranog rasada. Ima 1.500 kvadrata plasteničke proizvodnje, i na otvorenom pod povrtarskim kulturama jutro i po zemlje. Asortiman je raznovrstan: paprika, paradajz, krastavac, kupus, karfiol, praziluk, patlidžan.

– Ove godine zadovoljni smo prinosom paprika. Bila su velika ulaganja, održavanje i postizanje prinosa je težak proces. Takođe, morate biti prisutni 24 sata- kaže Jorgin. Ovaj sugrađanin na konkurs grada namenjen podsticanju poljoprivredne proizvodnje, prijavio se za sisteme za navodnjavanje. Prošle godine je konkurisao za foliju za plastenik.

Povrtar Dragan Vukobrat ističe da bez navodnjavanja nema roda. Za sredstva za navodnjavanje je konkurisao kod grada, a za panele kod pokrajine.

– Solarni paneli su za navodnjavanje i za to najviše i koriste. To je 2,2 kilovata jačine, što je u početku bilo dovoljno ali je sad malo, treba pojačati na pet kilovata da bi mogle da rade pumpe i da navodnjavaju. Za sve što navodnjavamo, trošili smo hiljadu litara benzina. Paneli rade preko dana – kaže Vukobrat.

Gradonačelnik Mladen Bogdan koji je zajedno sa članom Gradskog veća Đorđem Tešinom posetio povrtare, ukazuje na dobru saradnju sa Udruženjem „Banatska lenija“.

– Svaka pomoć individualnim proizvođačima dobro dođe. Sa Udruženjem „Banatska lenija“ imamo dobru saradnju, želimo da je nastavimo i unapredimo. Takođe, da pomognemo proširenja plasmana i njihovo predstavljanje na tržištima. Na terenu vidimo da ovakva proizvodnja zahteva naporan trud, rad, zalaganje, kao i značajna sredstva za ulaganje. Zbog toga im je značajna podrška grada ili pokrajine i republike, što su nam i potvrdili- dodaje Bogdan.

Nikola Filipović, predsednik Upravnog odbora Udruženja „Banatska lenija” ukazuje da su suša i vremenske nepogode redukovale proizvodnju na otvorenom.

– Svaka godina je specifična, jedne godine je dobra paprika i lubenica, a druge kupus i celer. Poljoprivrednici to dobro znaju i jedino što im preostaje je da se prilagođavaju situaciji, ako proizvodnju vode na otvorenom polju. Tržište određuje šta će da proizvode, oni imaju dovoljno iskustva, ali nedostaju nam količine kako bismo robu mogli da plasiramo van teritorije Kikinde. Potrebne su za to finansije, a ne samo želja, volja i rad. Iskoristio bih priliku i da lokalne proizvođače pozovem da se jave na konkurse koji su u toku- rekao je Filipović. Dodaje da značajna sredstva daju republika i pokrajina, te da će proizvođači sami proceniti šta im je potrebno.

ZA 13 MERA 13 MILIONA DINARA

Član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu Đorđe Tešin ukazuje da osluškuju potrebe proizvođača i sa njima intenzivno komuniciraju kako bi dobili povratne informacije kojim merama lokalna samouprava da subvencioniše proizvođače.

– U toku godine kreiramo mere, predlažemo ih resornom Ministarstvu i onda nakon dobijene saglasnosti ih sprovodimo u delo. Na terenu vidimo da mere daju efekte. Nastojimo da opredelimo što optimalnija sredstva, ove godine je to 13 miliona dinara za 13 mera. Najviše sredstava smo opredelili – 4,7 miliona za podsticanje mladih proizvođača, kao početna pomoć u formiranju gazdinstva i razvoj već postojećih. Istakao bih i važnost osiguranja useva, tu smo opredelili milion i 300.000 dinara, a svakako značajan podsticaj u uslovima suša i klimatskih promena je mera za navodnjavanje. Predvideli smo i različite podsticaje namenjene stočarskoj proizvodnji – ističe Tešin.

Konkursi su otvoreni do 31. oktobra ili do utroška sredstava.

POTREBNA ULAGANJA I PREDAN RAD

Na pitanje zbog čega se mladi retko odlučuju da se bave povrtarskom proizvodnjom, Đurica Jorgin odgovara:

– Potrebna su početna ulaganja od više hiljada evra, opremanje plastenika, pa rasadni materijal. To su prilično veliki iznosi. Nemoguće je krenuti od nule. I treba raditi. Danas omladina nije navikla da radi, možda su to teške reči, ali u plastenicima je neophodan naporan rad. Ujutru se rano ustaje, uveče kasno legne. Supruga i ja radimo sami, a sin je otvorio svoje gazdinstvo, njegovo opredeljenje je stočarstvo. Konkurisao je i on za sredstva od lokalne samouprave, kako bi nabavio kosačicu- navodi ovaj povrtar.

Nikola Filipović ocenjuje da bi bilo da imamo srednju poljoprivrednu školu.

– Time bismo mlade više uključili, jer od povrtarstva može lepo da se živi, ali treba vremena, znanja i truda- ocenjuje Filipović.

Našoj medijskoj kući Zahvalnica za podršku akciji „Kutija želja“

Jelena Trifunović February 15, 2025

Našoj medijskoj kući uručena je Zahvalnica za pruženu pomoć i podršku u realizaciji jedinstvene akcije za mališane „Kutija želja“.

Pored toga što redovno medijski pratimo jednu od najlepših akcija Grada u kojoj je, krajem decembra, darivano više od 6.000 dece, naša medijska kuća se, kao društveno odgovorna, rado uključila i shodno svojim mogućnostima, donirala sredstva za novogodišnje paketiće za kikindske mališane.

„Kutija želja“ realizuje se u saradnji Grada i firmi koje žele da daju doprinos i deci ulepšaju novogodišnje i božićne praznike.

U sredu i četvrtak tretman komaraca u gradu i na selima

Aleksandra Djuran September 10, 2024

Iz gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj obaveštavaju građane da će u sredu, 11. septembra biti obavljen tretman odraslih formi komaraca sa zemlje na teritoriji grade Kikinda.

Tretman će obuhvatiti Kikindu i sva naseljena mesta u večernjim časovima. Preparat koji će se koristiti je Aqua K-Othrine EW 20 čija je aktivna materija Deltametrin.

U četvrtak, 12. septembra, u jutarnjim satima, od šest sati, tretiraće se odrasle forme komaraca u centru grada.

Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele i da dejstvo traje tri dana. U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika biće određen novi termin tretmana, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

Nevreme u Ruskom Selu, padao grad veličine jajeta

Aleksandra Djuran May 5, 2024

Juče (subota) oko 18 sati u delu Ruskog Sela, koje meštani zovu Novo Selo, naišao je oblak iz kog se sručila se velika količina padavina. Oko pedesetak litara kiše palo je odjednom. U tri navrata, kako saznajemo od predsednika Saveta Mesne zajednice Dušana Marjanovića, pao je led od najsitnijeg do veličine jajeta.

Najviše štete naneto je voću i povrtarskim kulturama. Plastenici i staklenici u pomenutom delu sela pretrpeli su veliku štetu od toga da je najlon izbušen i pokidan do toga da su stakla polupana na staklenicima. Na sreću, nije evidentirano da je nevreme oštetilo crepove na kućama i same stambene objekte. Pretpostavljamo i da ima štete na poljoprivrednim kulturama u delu atara od Ruskog sela prema Banatskoj Topoli, odnosno Banatu. Ovaj deo atara je i dalje pod vodom. Već je sinoć bilo poziva naših meštana i sve što možemo da uradimo da saniramo i pomognemo da se uvlaži nastala šteta mi ćemo i učiniti. Reagovala je i protivgradna odbrana, ispaljene su rakete međutim nevreme je odjednom došlo, bez ikakve najave, te pretpostavljam da je oblak bio velik i da rakete nisu mogle da ga razbiju na vreme – kaže Marjanović.

Kako saznajemo u Meteorološkoj službi od maja pa do kasno u jesen nije neobično da se pojave gradonosni oblaci lokalnog karaktera koji donose veliku količinu padavina na mestu gde se zadrže. Oni su praćeni grmljavinom, gradom i olujnim vetrom.

Kumovi Svetosavske akademije zaposleni i učenici Tehničke škole

Aleksandra Djuran January 27, 2024

Srpska pravoslavna crkvena opština i Grad Kikinda, povodom obeležavanja uspomene na prvog srpskog prosvetitelja, Rastka Nemanjića organizovali su, u Narodnom pozorištu, drugu Svetosavsku akademiju. Kumovi slave bili su profesori i učenici Tehničke škole. Učenici su uzeli učešće u programu tako da se predstavio hor, ali i učenice koje su govorile besedu, istakla je direktorica Milanka Halilović.

-Velika je čast što smo odabrani ove godine da budemo domaćini Svetosavske akademije. Hvala Gradu i Pravoslavnoj crkvenoj opštini što su nam to omogućili. Naša škola ove godine slavi 100 godina postojanja i uz monografiju koju ćemo izdati i drugim događajima obeležićemo vek rada – rekla je Milanka Halilović.

Svetog Savu, koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Savindan se obeležava u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva, kazao je kikindski arhijerejski namesnik protojerej otac Boban Petrović.

-Veoma nam znači što smo, uz podršku lokalne samouprave, i ove godine organizovali Svetosavsku akademiju. Veliki je značaj za crkvu, čitav grad, prosvetare, ali i za nacionalni identitet. Srećan sam što su i ove godine učenici kumovi slave jer je Sveti Sava centar svih duhovnih vrednosti – naveo je protojerej Boban Petrović.

Pored sveštenika, sugrađana i predstavnika škola Svetosavskoj akademiji prisustvovali su predstavnici Grada sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, koji se i obratio prisutnima, pokrajinski poslanik Miodrag Bulajić i načelnik Severnobanatskog okruga.

-Ovo je prilika da još jednom promovišemo najuspešnije učenike, ali i koliko je važno obrazovati se i sticati nova znanja. Sa jedne strane prava je prilika da našim đacima, ali i prosvetnim radnicima pokažemo da mislimo na njih, a sa druge da uksžemo na to koliko je Rastko Nemanjić odnosno Sveti Sava bio važan u našoj istoriji jer se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova – dodao je Bogdan.

U programu su, pored učenika, učestvovali hor KCK „Atendite“ i dečiji hor „Kikindijanci“, Ženska pevačka grupa ADZNM „Gusle“, dečiji hor „Čuperak“, hor OŠ „Jovan Popović“ – „Jovine zvezde“ i hor pri hramu Svetih Kozme i Damjana „Sveti Josif Temišvarski“. U holu pozorišta ovom prilikom izloženi su likovni radovi na temu Svetog Save.

град