dragan kiurski

radionica-staro-sajmiste-4

У оквиру изложбе „Уметничка колонија на Старом сајмишту: уметници из збирке Рајка Мамузића“, у Народном музеју током претходне три недеље реализовано је 16 радионица за ученике основних школа. Кроз интерактиван програм, 291 ученик и 19 наставника имали су прилику да упознају уметнике, дела и историјски контекст простора Старог сајмишта.

Радионице су организоване од 27. јануара до 13. фебруара и биле су намењене ученицима од трећег до осмог разреда. Како објашњава др Драган Киурски, музејски саветник, циљ је био да деца на интерактиван начин доживе изложбу и простор о коме она говори.

-Трудили смо се да прилагодимо радионице сваком узрасту – није исто радити са трећим и осмим разредом – каже Киурски.

Радионице су се одвијале у три дела. У уводном сегменту ученици су упознавани са историјским контекстом Старог сајмишта и његовом „троструком функцијом – сајам, логор, атеље“. Након тога, изложбу су обилазили уз радне листове и задатке који су их подстицали да посматрају, закључују и лично доживе уметничка дела.

-Нисмо им причали о делима, већ су кроз задатке имали прилику да на интерактиван начин доживе изложбу – истиче Киурски.

У завршном делу ученици су анализирали одговоре и износили личне утиске – бирали најтишу, најдинамичнију или слику коју би понели кући, као и ону која их подсећа на чланове породице.

Посебну динамику програму дала је драмска интерпретација: ученици су „оживљавали“ слике и скулптуре, дајући им лични печат.

Према речима Киурског, упознавање историје Старог сајмишта кроз уметност даје ширу перспективу од уџбеника.

-Уџбеници пружају само историјски контекст, ону страну која се везује за логор. Ми смо најпре говорили о сајмишту, затим поменули функцију логора, али смо се највише фокусирали на уметнички део – наглашава он.

Он додаје да је култура сећања важна, јер простори могу мењати функцију, али не сме се заборавити њихова прошлост.

Током радионица ученици су показали велико интересовање за уметничке појмове.

-Питали су нас шта је пејзаж, аутопортрет, мртва природа, апстракција, акт – термини из области сликарства – каже Киурски.

Радионице су биле усмерене на интерпретацију уметничког наслеђа и подстицање дијалога.

-Простори који су се у историји везивали за ратне страхоте заслужују да буду претворени у уметничке просторе, јер ће на тај начин живети и чувати сећање – поручује Киурски.

Он наглашава да су послератни уметници имали снагу да стварају и оживе простор, као и да уметност подстиче разговор, критичко мишљење и повезује људе.

-Заволите уметност, јер она нас окрепљује и тера на дијалог – закључује он.

Т. Д.

 

muzej u očima dece 6

Пројеката „Музеј у очима деце“ чији су аутори Катарина Драгин, музејски едукатор и Драган Киурски, виши музејски педагог, у конкуренцији је за ИЦОМ-ову награду за пројекат године. У овој категорији пријављено је 29 музејских пројеката.

Реализација овог пројекта подразумевала је сарадњу музејских стручњака и деце узраста од шест до осам година, уз њихово учешће. Пројекат је обезбедио сагледавање и боље разумевање потреба деце, њиховог схватања о томе чему служе музеји и на који начин они могу да се укључе у културни живот заједнице.

Учесници пројекта имали су прилику да у потпуности креирају музејски садржај (изложбу), да одаберу музејске предмете, да предложе на који начин се они могу изложити и како да се будућим посетиоцима омогући да активно истражују и уче о одређеним темама из локалног наслеђа.

У пројекту је учествовало двадесетчетворо деце одабраних од стране сарадника – учитеља и васпитача, представника предшколске и школске установе. Из сваке градске школе и вртића одабрано је по двоје деце.

Изложба је отворена у оквиру „Мамутфеста” почетком септембра и трајала је до краја октобра 2022. године. Изложбу су посетили готово сви вртићи из Кикинде, предшколска и школска деца, као и многобројне школске екскурзије. Намера аутора пројекта је да ова изложба постане пример добре праксе у сфери музејске едукације и интерпретације.

Награда НК ИЦОМ Србија (Национални комитет Међународног савета музеја)  установљена је 2004. године за четири категорије: музеј, односно институција године, кустос или музејски стручњак, пројекат и публикација године.

Међу циљевима процеса избора најбољих за ИЦОМ-ову награду, поред осталог је промоција свих кандидата, сагледавање ризнице баштине, упознавање иновативних пракси у области музеологије, као и презентовање активности и стручњака Србије. Највише пет номинованих по категоријама, Комисија ће објавити 3. маја.

Jedan predmet 3

Ако имате много сећања, помало сте носталгични и желите да то поделите са другима, Народни музеј има сјајан нови програм за вас.

Поред мноштва веома успешних садржаја којима анимирају млађе посетиоце, у Музеју и одраслој публици нуде активно учешће у програмима.

Радионицу „Један предмет – много прича“ осмислио је Драган Киурски, виши музејски педагог, који је и водитељ програма. Синоћ је за тему имала причу о полифону и то на уметничкој изложби сталне поставке, код овог инструмента.

– Овај механички музички инструмент један је од посетиоцима омиљених музејских експоната. Настао је у Будимпешти крајем 19. века, а пре него што је доспео у Музеј, био је коришћен у једној гостиони у Накову. Сходно томе, подтеме вечерашње приче биле су о музици, забави и слободном времену у прошлости и данас, музичким жанровима, Накову, кафанама и кафићима – каже Киурски.

Он додаје да се ради о партиципативном програму, насталом прошле године, како би се анимирала одрасла публика и освежиле теме из локалног наслеђа, кроз сећање и причу.

– Одрасла музејска публика, за разлику од деце и омладине, има нагомилано знање и искуство и драгоцени су саговорници за реконструкцију прошлости. Идеја програма је да, за сваку радионицу, буде одабран један експонат, који ће послужити као иницијална тема, од које се даље развијају приче.

У претходној години теме радионица „Један предмет – много прича“ биле су пегла на жар и школска таблица за писање. Киурски каже да су учесници причали о моди, одевању некад и сад, о породици, мајци. Други предмет – школска таблица,  вратио је сећање на школске дане, учитеље и наставнике, другарство, екскурзије, дружења, детињство уопште.

Како је планирано у Музеју, овај занимљив програм одржаваће се једном месечно. Добродошли су сви који желе да поделе знање и сећања и приуште себи лепо вече у веома пријатном и мирном амбијенту Музеја.

Korinđanje 8

Пројекат „Коринђање – обележје Бадње вечери у Банату“ представљен је вечерас у Народном музеју. Програм је обухватио сценски приказ обичаја и представљање посних јела која се спремају за Бадње вече.

Аутори пројекта су музејски педагог Драган Киурски и виши кустос-етнолог, Славица Гајић.

– Реализација пројекта трајала је шест месеци. Истраживачки део били су разговори са људима и њиховим раним сећањима на коринђање, као и успостављање паралела између овог обичаја некада и сад – каже Киурски. – Причали смо са људима у Кикинди и околним селима, али и у Средњем Банату и деловима Бачке. Резултат тог рада је брошура коју представљамо вечерас. Затим смо укључили и децу, по два ученика четвртог разреда свих основних школа, који су учествовали у креативном драмском процесу, сценском приказу обичаја коринђања који приказујемо публици вечерас. Придружили смо и десет удружења жена и оне су припремиле посна јела која се служе на Бадње вече, а на вечерашње представљање резултата пројекта позвали смо и испитанике из истраживања.

Киурски додаје да је обичај коринђања карактеристичан за читав Банат и оценио да се традиција данас ревитализује, да се „Божић данас слави са истим жаром као и пре педесет година, можда чак и више“.

Лазар Рељин, ученик четвртог разреда ОШ „Свети Сава“ каже да је улогу оца у сценском приказу о коринђању припремао дуже од месец дана.

– Приказујемо Бадњи дан у Банату у старим временима, и тада се још коринђало.  И одрасли људи су облачили наопако одећу и одлазили да коринђају. Пили су вино и ракију, па се дешавало и да се потуку – каже Лазар.

Бранкица Микалачки, председница Удружења жена „Вретено“ из Иђоша каже да се у овом месту много пажње поклања очувању традиције.

– У нашем удружењу на Бадњи дан окупимо децу, правимо бадњаке за цркву, деца коринђају, а затим их почастимо посним јелима које припремамо. За вечерас смо припремили иђошке ђаконије: пуњеног шарана из иђошког рибњака, чорбаст пасуљ, посну погачу „бадњачу“ и шљиве печене у рерни – каже Бранкица.

Бадњи дан и коринђање одувек су били пуни радосних догађаја за децу, напомиње Радојка Вујадинов, председница Етно–грађанског друштва „Сувача“ из Кикинде.

– Било би лепо да се сви ти обичаји обнове – каже Радојка. – Наше чланице су за ову презентацију припремиле пироге са разним запршкама, насуво са маком, питу са пиринчем и са купусом по рецепту старом више од сто година који је моја мајка донела из Босне. Сваки крај има своје обичаје и зато је лепо да се овако спојимо и да се сви они представе.

Свечана сала Музеја била је вечерас препуна Кикинђана и гостију, а затим се прешло на дегустацију старих јела, која нису заборављена и док је оваквих чувара традиције, никада неће ни бити.

error: Content is protected !!