деца

silja-4

У вртићу „Шиља” у Новим Козарцима одржана је прва „Шиљина штафета”, која је окупила сву децу из вртића, као и њихове родитеље.

Кроз осмехе, добро расположење и спортске игре, учесници су се надметали у различитим активностима – полигонским задацима, штафетним играма, трчању у џаку и надвлачењу конопца. Циљ оваквог спортског дружења био је развијање тимског духа, подстицање сарадње и, пре свега, заједничка игра и забава деце и родитеља.

Организатори истичу да ће „Шиљина штафета” од ове године постати традиционална манифестација и да ће се реализовати сваког пролећа у вртићу.

За организацију и реализацију активности били су задужени васпитачи Соња Ћирић, Ивана Остојић, Соња Карановић и Александра Манџуковић, уз велику подршку стручног сарадника за физичко васпитање Дејана Ивановића.

vlasta-cenic-biblioteka

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас није било тишине – бар не оне уобичајене. Уместо ње, простором су одзвањали смех, песма и радознала питања најмлађих, који су са одушевљењем дочекали госта – дечјег писца Власту Ценића.

Ценић није од оних аутора који стоје иза књиге – он је улази у њу заједно са децом. Током радионице, малишани су постали део „царевине стилских фигура“, света у којем речи нису само средство, већ игра, осећај и лепота. Писац им је причао, рецитовао, постављао питања, али и пажљиво слушао њихове одговоре, памтио имена и сваком детету прилазио са искреном пажњом.

Како каже, управо је то суштина његовог рада.

-Овај свет је пун сурових речи, а гладан је лепих. Моја књига о царевини стилских фигура учи децу да мисле позитивно, лепо говоре и пронађу те лепе речи – поручио је Ценић.

Иако је иза њега већ био богат дан – радионице у Банатској Тополи и Мокрину – умор се није могао ни наслутити. Напротив, енергија, ведрина и топлина којом је зрачио јасно су показивали колико воли оно што ради.

-Пишем за децу јер желим да не остарим, да вечно будем дете. Сећање на детињство је моја највећа инспирација – открио је писац, који иза себе има чак 42 године рада у просвети.

Малишани су на ову енергију одговорили онако како само деца умеју – искрено и без задршке. Са пажњом су слушали, смејали се, певали и радо учествовали у разговору. За неке је ово био и први корак ка откривању света књига.

-Волим помало да читам, али још немам омиљену књигу. Надам се да ћу је после ове радионице пронаћи – рекла је ученица трећег разреда ОШ „Ђура Јакшић“, Јана Чолић, не кријући узбуђење.

Ценић истиче да се деца данас јесу променила у неким аспектима, али не у и својој суштини.

-Деца су увек иста у својој радозналости, али су данас нестрпљивија. Навикла су на брзину, на садржаје „на клик“. Зато је на нама да се прилагодимо и да им књижевност учинимо занимљивијом и ближом – објаснио је он.

Кључ за развијање љубави према читању, додаје, лежи у средини у којој дете одраста.

-Породица, школа и библиотека – то је свето тројство. Ако дете не види књигу код куће, ако га школа не подстакне и ако га библиотека не усмери, остаје ускраћено за нешто веома важно.

Да су овакви сусрети драгоцени, потврђују и у библиотеци. Вршилац дужности директора, Дуња Бркин Трифуновић, истакла је да је ово прво гостовање Ценића у кикиндској библиотеци и да је избор био више него оправдан.

-Позвали смо га јер одлично ради са децом и веома је инспиративан. Деца воле директан контакт са писцима и трудимо се да им то омогућимо – навела је она, најављујући и нове активности у наредном периоду, почевши од Светског дана књиге у четвртак.

Т. Д.

narodna-biblioteka-jovan-popovic

Народна библиотека „Јован Поповић“ најављује занимљиво и инспиративно дружење за најмлађе – гостовање познатог дечјег писца Власте Ценића, које ће бити одржано сутра у 13 часова.

Овај сусрет биће права прилика да деца упознају аутора чије књиге већ годинама подстичу љубав према читању, развијају машту и охрабрују креативно изражавање. Кроз разговор, дружење и интерпретацију својих дела, Ценић ће малишанима на близак и занимљив начин приближити свет књижевности.

Поред програма у Кикинди, писац ће истог дана посетити и децу у Банатској Тополи и Мокрину, чиме се још једном истиче значај доступности културних садржаја и ван градских средишта.

Т. Д.

muzej-uskrs-radionice-(3)

У сусрет Ускрсу у Народном музеју и ове године организују се едукативне радионице које су намењене, првенствено деци, али и свим заинтересованим суграђанима. Ове године носе назив „Чуваркућа“, истиче Љубица Такачев, која је уз Славицу Цвијетић, модераторка радионица.

-Ускрс је најрадоснији хришћански празник и наш циљ је био да пажњу посветимо обичајима који га прате. Деци је најинтересантније фарбање јаја, а посебну симболику има „чуваркућа“ прво јаје које се офарба на Велики петак и које остаје до наредне године. Украшавање и фарбање јаја је креативан процес и даје машти на вољу – рекла је Такачев.

Осим фарбања јаја, деца имају прилику да сазнају све о обичајима који прате Ускрс, као и да праве ускршња јаја од папира, картона, стиропора да израде ускршње пилиће, зеке. Ту је и радни лист о Ускрсу, али и занимљиве игре прилагођене узрасту.

Радионице се организују још од 2009. године, а и ове су, као и претходних година бесплатне за учеснике. Прва је одржана 31. марта, а наредне су 1. и 2. априла, као и 7, 8. и 9. априла од 13 до 16 сати.

А.Ђ.

 

kozarci-prelo-vrtic-(2)

У вртићу „Шиља“ из Нових Козарца Дан жена обележен је на посебан начин „Осмомартовским прелом”. Како су истакле васпитачице у овом вртићу 8. март посвећен је снази, храбрости, љубави и мудрости свих жена, а празник је био прилика да деца науче, а маме и баке подсете се како су се некада жене окупљале.

-Прело симболизује место окупљања, песме, дружења и рада. Оно је имало и друштвену  и забавну улогу, било је омиљена свуда, на селу и у граду. На прелу се радило, певало, веселило, играло, а старији људи препричавали су своје доживљаје и догађаје из историје српског народа и тако учили млађе. Да наше окупљање буде потпуно помогли су нам чувари традиције, чланови КУД-а „Петар Кочић“, који су били наши драги гости и који су све присутне маме, баке, тате и остале песмом и игром вратили у нека давна времена – истакла је васпитачица Александра Манџуковић, која је програм осмислила заједно са колегиницама Соњом Карановић,  Соњом Ћирић и Иваном Остојић.

У вртићу „Шиља“ има две васпитно-образовне групе у којима је 35 малишани и сви су учествовали у приредби.

А.Ђ.

saobracaj-deca

Министарство унутрашњих послова упутило је апел возачима и родитељима да децу у саобраћају превозе искључиво на прописан и безбедан начин, уз правилну употребу дечјих седишта. Повод за апел су забрињавајући подаци о великом броју прекршаја непрописног превоза деце у возилима.

Како је наведено, у претходном периоду евидентирано је чак 237 прекршаја непрописног превоза деце на предњем седишту, као и 460 прекршаја на задњем седишту. Из полиције истичу да ови подаци јасно показују да се безбедност деце у саобраћају и даље недовољно поштује.

У апелу се подсећа да безбедност деце почиње правилном употребом дечјих седишта, која морају бити адекватно изабрана и постављена тако да немају померања. За млађу децу је посебно важно да седиште буде окренуто супротно смеру кретања, јер такав положај пружа већу заштиту главе и врата у случају судара.

Из МУП-а наглашавају да превоз деце у дечјим седиштима није само законска обавеза, већ пре свега одговорност сваког возача и родитеља. Упозоравају и да неправилно коришћење седишта директно угрожава живот деце.

Према подацима из апела, током претходног дана у Републици Србији догодило се 78 саобраћајних незгода, у којима су погинуле две, а повређене 43 особе.

mijin

Смех деце чује се и пре него што се стигне до куће у Иђошу. Гласови, дозивање, трчање по дворишту — призор који на први поглед делује безбрижно. Тек када се закорачи унутра, постаје јасно колико је та безбрижност условљена.

У једној соби живи седморо деце са мајком.

Три кауча на развлачење, мала пећ на дрва и један сто – то је све што испуњава простор. На прозорима ћебад уместо завеса. Нема струје, нема воде. Ипак, све је уредно, чисто и сложено. Деца су дотерана, весела, васпитана. Играчке које су добили деле без свађе, као да им је то најприроднија ствар на свету.

-Гледам њих и најтеже ми пада што смо сви у једној просторији, без струје и воде – каже Линда Мијин, самохрана мајка осморо деце из Иђоша: Леоноре (4), Матије (5), Леонтине (7), Леа (8), Драгане (9), Синише (12) и Нене (15), док је осмо – мала Љубица у хранитељској породици.

Њен глас је тих, али сигуран. Без драме, без наглашене туге — више као констатација живота који се живи.

Линда је одрасла у Иђошу, али је последњих година са децом била принуђена да се сели, тражећи место где ће моћи да остану дуже од неколико месеци. Живели су у Сајану, Падеју, код разних људи. Сваки пут из почетка.

-Нисмо могли да нађемо сталан смештај. Ко ће да прими толико деце – дели са нама Линда.

Кућу у којој сада живе добили су на коришћење. Иако је трошна и без основних услова, за њих је значила бар нешто што личи на сигурност.

Свакодневица ове породице почиње рано.

-Устанемо, спремамо се за школу. Неко иде пре подне, неко после. Имамо и вртић, водимо их, доводимо… Сваки дан је такав – прича Линда.

Двоје најмлађих ове године кренуло је у вртић. Домаћи задаци понекад се раде уз свећу, а светлост у вечерњим сатима долази из акумулатора које пуне код родбине.

Воду доносе брат, сестра или зет — колико могу. Кува се на шпорету на дрва.

-Сналазимо се – додаје кратко Линда.

Породица живи од социјалне помоћи и дечијег додатка — укупно око 40.000 динара месечно.

-Најтеже је због хране. За све остало се некако снађемо, али храна је увек проблем – објашњава Линда.

Помоћ повремено стиже — од родбине, комшија, добрих људи. У последње време, након што је њихова прича доспела у јавност, јавило се више људи који су донели одећу, обућу, играчке. Али потребе су свакодневне и непрекидне.

Поред тога, ту су и школске обавезе, вртић, матура најстарије ћерке. Свака ставка је трошак који се мора уклопити у већ ограничен буџет. Упркос судској пресуди, алиментација не стиже већ три године. Поступак је у току.

Ипак, оно што ову породицу највише обележава није сиромаштво. То је начин на који живе упркос њему. Деца су ведра, разиграна, међусобно блиска. Не отимају се око играчака. Не жале се. Деле.

Синиша, дванаестогодишњак, каже да највише воли да игра фудбал са другарима.

-Недостаје нам струја и вода, али надам се да ће нам ускоро бити боље – каже он.

Када говори о жељама, не помиње играчке или телефоне.

-Највећа жеља ми је да нам се врати наша најмлађа сестра Љубица.

Причу о овој породици раније је објавила Хуманитарна организација „Срби за Србе“, указујући на услове у којима живе и на потребу да им се помогне.

Линда каже да је до контакта са организацијом дошло преко школе.

-Учитељица мог детета нас је повезала. Да није било тога, не знам како бисмо – прича.

За њу, међутим, постоји нешто што је важније од свега материјалног. Најмлађа ћерка Љубица већ више од две и по године није са њима. Смештена је у хранитељску породицу.

Раздвајање је било најтежи тренутак.

-Нисам могла да спавам, ни да једем. Гледаш децу — сви су ту, само она фали – каже Линда.

Данас се чују свакодневно, преко видео позива.

-Кад сам је видела прошлог викенда, раширила је руке и викнула: „Мама моја, мамице, дошла си“. Али онда пита: „Мама, да ли ме водиш кући?“

То је, каже, питање на које јој је најтеже да одговори.

Упркос свему, Линда не говори о безнађу. Напротив.

-Моја деца су ми све. Због њих идем даље. Знам да ће бити боље – закључује Линда.

Та вера, тихо изговорена, провлачи се кроз целу причу. Не као сигурност, већ као одлука.

Помоћ коју добијају за њих има велики значај, али потребе остају.

-Свима који су нам помогли желим да се захвалим од срца – каже Линда. – То нам много значи.

Њена жеља је једноставна: Да деца имају услове за нормалан живот. И да поново буду сви заједно.

Т. Д.

 

kolibrijada-2026-(13)

Наступом свих малишана из вртића „Колибри“ отворена је трећа „Колибријада“. Деца и васпитачи су родитеље и госте поздравили химном вртића након чега су маме и тате заједно са својом децом учествовали у радионицама организованим у радним собама.

-„Колибријада“ је јединствена манифестација у нашем граду и циљ јој је да прослави сарадњу са породицом – истакла је руководилац вртића „Колибри“ васпитачица Александра Лудајић. – Деца сваке године одлуче која је тема овог догађаја, а ове године то је „Аладинова променада“. Све су започели предшколци који су реализовали пројекат „Папир нам шушка, папир нам говори“.

Аладин, васпитач у „Колибрију“ Предраг Поповић, провео је децу и родитеље кроз 10 различитих радионица на тему најпознатијих бајки.

-Правили смо чаробне ћилиме, истраживали смо пут до блага, славићемо симбол среће који представља Аладинова лампа. У манифестацији је учествовало 190 деце са својим родитељима. Током читаве године, кроз разне садржаје, деца радо уче о бајкама, а манифестација је ту да наш рад представимо.

На самом крају организована је дискотека на отвореном, у дворишту вртића, уз ватромет којем су се највише обрадовала деца.

А.Ђ.

pedijatar-deca-doktor

Држава је најавила повећање издвајања за иновативне лекове и лечење деце у иностранству, што би у наредном периоду требало да омогући већем броју малих пацијената да добију савремену терапију о трошку здравственог система. Овај тренд већ је видљив последњих година, јер се број деце која се лече у иностранству значајно повећао.

Према подацима представљеним приликом представљања стратегије „Србија 2030“, до 2012. године о трошку државе у иностранству се лечило 440 деце, док је од тада до данас тај број достигао 5.873. Истовремено, расту и средства за савремене терапије – само 2023. године за иновативне лекове издвојено је 6,2 милијарде динара.

Иновативни лекови су посебно важни за лечење ретких болести, које често захтевају скупе и специфичне терапије. Последњих година буџет за лечење ретких болести у Србији значајно је повећан – са око 130 милиона динара почетком прошле деценије на више милијарди данас, што омогућава лечење све већег броја пацијената.

Један од циљева ових мера јесте да се смањи потреба за хуманитарним акцијама и прикупљањем новца путем СМС порука, које су раније често биле једини начин да деца добију терапију у иностранству. Према подацима надлежних, све већи број лечења сада се финансира директно из здравственог система.

Шта то значи за породице из Баната

Иако се најсложеније процедуре лечења углавном спроводе у великим медицинским центрима у Београду или иностранству, нове мере могу бити значајне и за породице из мањих средина, попут Кикинде и Севернобанатског округа.

У случајевима ретких болести или терапија које нису доступне у Србији, пацијенти се упућују у специјализоване клинике у иностранству, а трошкове лечења у одређеним ситуацијама покрива држава. За многе породице из мањих градова то значи да више не морају искључиво да се ослањају на хуманитарне кампање како би обезбедиле лечење за своје дете.

Лекари истичу да је доступност савремених лекова и терапија кључна за рано лечење и боље исходе, посебно код ретких и генетских болести. Управо зато је повећање буџета за ове намене један од најважнијих корака у развоју педијатријске здравствене заштите у Србији.

За породице из Кикинде и околине то може значити бржи приступ дијагностици, савременој терапији и, у случајевима када је неопходно, лечењу у иностранству уз подршку државе.

Извор: 24 седам

olivera-you-tube-(2)

Васпитачица Оливера Кришан од 1. јануара покренула је you tube канал намењен деци, родитељима и васпитачима и свима који се баве децом. Циљ развоја канала је враћање дечјег интересовања за писану реч и књигу. Канал @musickidsdeca већ има пратиоце, што нашу суграђанку запослену у вртићу „Мендо“ веома радује.

-Идеја да покренем свој канал произашла је из чињенице која забрињава. Истражујући, дошла сам до податка да се чита изузетно малом броју деце. Свега два одсто њих успављује се уз помоћ књиге или им се читају приче током дана. Углавном време проводе испред малих екрана или телефона. Мали је и број најмлађих који су и чланови Народне библиотеке. Према статистици 2005. године имало смо 20 процената малишана којима се не чита. За свега десет година подаци су поражавајући – наводи Оливера Кришан.

Како је you tube канал веома популаран код малишана решила је да осмисли квалитетан и едукативан садржај. Оно што им се сада нуди није квалитетно, а у највећем броју случајева није примерено њиховом узрасту.

-Деца на мом каналу могу да чују песмице едукативног садржаја.  Ту је и цртани филм “НокиоПи” који их води у свет књига, а главни јунак дружи се са ликовима из бајки. На крају их позива да и они сами почну да читају и да тако стекну још више пријатеља. Музички спотови су са текстовима који учење чине лаким и забавним – закључује наша саговорница.

До сада је постављено 10 видеа, а у плану Оливере Кришан је да сваког месеца буду барем два нова. Она је аутор свих текстова који су настајали од 2005. године и налазе у збиркама које је издала. У наредном периоду, са колегиницом Браниславом Макитан преговара да деца певају, а да она свира све нумере које се појављују на овом каналу.

А.Ђ.

error: Content is protected !!