деца

деда-мраз
Уочи Српске нове године, у кикиндском Народном позоришту, Удружење Српских ратних ветерана уприличило је доделу пакетића деци, уз позоришну представу  „Тајна чуперкових вилењака” коју су приредили васпитачи вртића “Плави чуперак” ПУ „Драгољуб Удицки.
Дванаесту годину за редом удружење српских ратних ветерана Кикинде дели деци и унуцима члановима овог удружења пред пакетиће.
– Ове године смо поделили 175 пакетића деци и унуцима  ратних ветерана Кикинде као и породицама погинулих Кикинђана у ратовима деведесетих година. Желео бих у име органиузатора да се захвалим Градској управи као највећем донатору ове манифестације, затим Народном позоришту Кикинде на уступљеном простору, хуманитарном удужењу Банка Хране, Туристичкој организацији Кикинде као и свима који су помогли и омогућили да се ова лепа традиција настави и ове године. Посебно се захваљујемо и ПУ „Драгољуб Удицки” и васпитачима вртића „Плави Чуперак” на дивној позоришној представи коју су подарили нашим најмлађим суграђанима- наводи Владимир Радојчић, председник извршног одбора СРВ Кикинде.
деција-нг

На тргу испред Градске куће, најмлађи суграђани дочекали су Нову годину тачно у подне, уз слаткише, представу ансамбла „Лане“ и долазак Деда Мраза.

Традиционални дочек намењен деци окупио је бројне малишане који су, у пратњи родитеља, уживали у програму прилагођеном њиховом узрасту. Смех, песма и новогодишње честитке обележили су догађај, а централни тренутак било је одбројавање до 12 часова.

Међу малишанима који су поделили своје утиске био је и десетогодишњи Вељко, који каже да ће ову Нову годину памтити по дружењу.

-Ове године сам пожелео трактор и комбајн и Деда Мраз ми је испунио жељу. Моја новогодишња жеља је да се сви лепо проведемо за Нову годину и Божић – рекао је Вељко.

Осмогодишња Дарија истиче да још чека свој поклон.

-Пожелела сам таблет за Нову годину. Моја жеља за следећу годину је да будемо сви здрави, весели и да се радујемо – истакла она.

Десетогодишњи Јован Нову годину је дочекао са већ испуњеном жељом.

-Прошла је стара година, дошла је нова. Деда Мраз је дошао и донео нам пакетиће. Пожелео сам фудбалску лопту, јер тренирам фудбал, и то ми је испунио – навео је Јован.

Своју поруку поделила је и осмогодишња Моња.

-Пожелела сам срећу и љубав за моје родитеље, а за себе да добијем кућицу са куцама. Још увек чекам да ми Деда Мраз испуни ту жељу – објаснила је она.

музеј-радионице-4

Новогодишње радионице у Народном музеју почеле су 23. децембра и трајаће до 17. јануара, сваког дана од 10 до 19 часова, осим понедељком и недељом, када музеј не ради са публиком. Радионице су осмишљене као породичан простор за заједничко стварање, а улаз је бесплатан.

Како је истакла Љубица Такачев, музејски водич, циљ радионица је да деца и родитељи заједно проводе време кроз креативан рад у празничној атмосфери. Посетиоци имају прилику да сами праве новогодишње украсе, уз музику и амбијент прилагођен празницима.

-Радионице су замишљене као породични дан у музеју. Родитељи са децом заједно праве украсе, без готових решења, што подстиче креативност и заједнички рад – навела је Такачев.

Деца током радионица уче да израђују различите облике и украсе, попут купе, ирваса и круга, као и технике плетења трачица.

Радно време радионица 31. децембра биће скраћено до 15 часова, док музеј неће радити 1. и 2. јануара, као ни 6. и 7. јануара. У осталим радним данима радионице ће бити доступне у уобичајеном термину.

пензионер-11

Одлазак деце из родитељског дома често се описује као природан след догађаја, али за многе мајке и очеве тај тренутак уме да донесе неочекивано дубоку празнину. Кућа постаје тиша, дани дужи, а родитељи се изненада суочавају с питањем: шта сада, кад су сви разлози за бригу и свакодневне обавезе нестали? Управо тај период преласка и прилагођавања назива се синдромом празног гнезда.

Специјализанткиња медицинске психологије, Јована Давидхази, објашњава да је овај синдром у основи очекивана фаза у животном циклусу сваке породице.

-То је природан процес навикавања на новонасталу ситуацију, а родитељи кроз њега пролазе лакше или теже зависно од личних и породичних околности – рекла је наша саговорница.

У мањим срединама, попут Кикинде, деца најчешће одлазе у веће градове због образовања или посла, па је тај осећај губитка често појачан јер физичка удаљеност постаје стварна препрека свакодневним контактима.

-Колико ће синдром бити изражен, зависи од тога какав су однос родитељи изградили са дететом и колики део свог идентитета су везали за родитељску улогу – напоменула је Давидхази.

Феномен губитка улоге је кључан. Ако је родитељство било централни део нечијег живот, тешко је пронаћи нову сврху када деца оду. Мајке су често теже погођене јер су у већини случајева биле више укључене у свакодневне потребе детета, али и очеви пролазе кроз сличан процес, само га теже изражавају.

Синдром празног гнезда може имати симптоме који личе на депресију: туга, осећај безвредности, забринутост и страх од будућности. Ипак, како објашњава психолошкиња, у питању је пролазна фаза која се с временом ублажава.

-За разлику  од депресије, ови симптоми не оптерећују особу до те мере да не може да функционише. Ако туга и безвољност трају дуже од шест месеци и почну да утичу на свакодневни живот, тада говоримо о могућем развоју психичког поремећаја и то је тренутак када треба потражити стручну помоћ – саветовала је наша саговорница.

Родитељима који пролазе кроз овај период Давидхази предлаже да одржавају блиске односе са својом децом, чак и ако живе далеко. Важно је да се контакти не прекину – позиви поруке, заједнички планови, то све помаже да се одржи повезаност. Исто тако кључно је да родитељи поново пронађу себе у свакодневним активностима.

-Посветите се послу, хобијима, пријатељима, свом партнеру. Заједничка подршка унутар брачног односа може много олакшати прилагођавање новој породичној динамици – истакла је психолошкиња.

Синдром празног гнезда, дакле, није болест – то је доказ да су родитељи одрадили свој посао, да су деци дали корене и крила. Иако тај тренутак уме да заболи, он истовремено отвара простор за ново поглавље живота, у којем родитељи поново могу да открију себе, своје жеље и свој мир. У породицама где су породичне везе посебно јаке, то није крај – то је само другачији облик блискости, сазрео и тих, али једнако вредан.

 

 

ИМГ-20251229-171431

У дворишту Основне школе „Вук Караџић“ у Кикинди данас у 17 часова отворено је клизалиште, у оквиру манифестације „Кикиндска зима“. Отварање је окупило велики број грађана, пре свега деце и породица, који су прве зимске сате на леду дочекали у празничном духу.

Клизалиште је отворено у организацији Туристичке организације града Кикинде и представља један од централних садржаја зимског програма у граду. Радиће у наредних месец дана — радним данима од 14 до 20 часова, док је викендом радно време од 12 до 22 часа. Цена изнајмљивања клизаљки износи 200 динара, а сат времена клизања такође 200 динара.

Данашњи дан су са посебним одушевљењем чекали најмлађи Кикинђани. Деветогодишња Милица Лињачки каже да ову активност једва дочека сваке године.

-Клизалиште је супер, долазим сваке године. Зими највише чекам клизалиште и пакетиће – рекла је она.

Слично искуство поделила је и њена вршњакиња Дуња Буква, која истиче да редовно долази на лед јер, како каже, „воли клизање и добро јој иде“.

В. д. директора Туристичке организације, Јасмина Орашанин, истакла је да је циљ овог простора да понуди место за рекреацију и дружење током зимских месеци.

-Клизалиште је осмишљено као место уживања и стварања зимских успомена за све генерације. Верујемо да ће бити тачка окупљања деце, младих и одраслих – навела је Орашанин, позвавши суграђане и госте да посете клизалиште и учествују у програму.

Посебан утисак на посетиоце оставила је празнична атмосфера на самом отварању. Уз божићне песме и велики број деце, простор клизалишта био је испуњен ликовима из зимске бајке — два Деда Мраза, вилењак и Снежна краљица делили су слаткише и поздрављали најмлађе. Деда Мраз је, поред поклона и загрљаја, појединим девојчицама које нису имале новца за клизање платио клизаљке и време на леду, што је обележило вече и изазвало пажњу присутних.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан нагласио је да велико интересовање грађана потврђује значај оваквих садржаја.

-Клизалиште је препуно и види се да су и деца и родитељи ово дуго чекали. Потрудили смо се да обезбедимо и пратеће садржаје, од анимације до топлих напитака. Иако је ове године отварање било нешто касније због временских услова, реаговали смо чим су температуре то дозволиле – истакао је Богдан.

пакетиц-студенти

Студенти Високе школе струковних студија за образовање васпитача су данас уручили пакетиће прикупљене у оквиру хуманитарне акције Студентског парламента „Хуманитарни пакетић“ деци на дечјем одељењу Опште болнице у Кикинди. Акција је организована с циљем да се најмлађим пацијентима, који празнике проводе у болници, улепша боравак и бар накратко одврате мисли од лечења.

Ина Магловски, студенткиња треће године и председница парламента, истакла је да се акција организује већ неколико година уназад.

-Драго нам је што можемо да донесемо осмех деци, посебно оној која празнике не могу да проведу код куће са породицом. Иницијатор акције је Студентски парламент, а пакетићи се праве искључиво на бази донација које прикупљамо око две недеље – рекла је Магловски. – Ове године припремљено је око 80 пакетића, које смо спаковали за само један дан. У акцији је учествовало осам студената – додала је она.

Према речима др Слободана Лазара, лекара специјалисте на дечјем одељењу, овакве акције много значе.

– Деци боравак у болници представља стресно и често трауматично искуство, а један овакав гест им макар на кратко скрене мисли и улепша дан – наглашава др Лазар.

Са дечјег одељења поручују да ће пакетићи бити подељени деци која буду примљена током празника.

-Улепшали сте боравак и донели лепе успомене онима којима је болница током празника једно тешко искуство. За овакву акцију био је потребан велики труд и ми то искрено ценимо – поручили су лекари са одељења.

Тренутно се на одељењу налази мали број пацијената, што је уобичајено за празнични период.

Др Лазар истиче да је сезона грипа у пуном јеку и да се велики број деце јавља са високом температуром, најчешће најмлађи пацијенти, али да у већини случајева нема потребе за болничким лечењем.

-Деца и родитељи, ако нема преке потребе, не остају у болници током празника. Задржавају се само они пацијенти код којих је хоспитализација неопходна – наводи др Лазар.

 

аи-генератед-9091898-1920

Студентски парламент Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Кикинди покренуо је хуманитарну акцију „Хуманитарни пакетић“, са циљем да се прикупе донације за оне којима је помоћ најпотребнија уочи празника. Акција је отворена за све грађане који желе да се укључе и допринесу.

У оквиру ове иницијативе прикупљају се донације у виду слаткиша, играчака, школског прибора, хигијенских производа и других сличних артикала. Намера организатора је да заједничким учешћем учине празнике лепшим онима који се налазе у тежој животној ситуацији.

Место за прикупљање донација су просторије ВШССОВ, а рок за достављање прилога је 25. децембар 2025. године.

Из Студентског парламента ВШССОВ у Кикинди захвалили су се свима који учествују у акцији и на тај начин доприносе ширењу солидарности и доброте у локалној заједници.

 

саобрацај-деца-1

Агенција за безбедност саобраћаја (АБС) покренула је националну кампању посвећену побољшању безбедности деце у саобраћају након што је од почетка 2025. године на путевима Србије страдало 11 малолетних лица, углавном као путника у моторним возилима.

АБС реализује бројне активности широм Србије у оквиру кампање чији је крајњи циљ постизање „Визије 0“ – нула погинулих и повређених малолетника у саобраћајним незгодама. Овај циљ је дефинисан Националном стратегијом безбедности саобраћаја за период 2023-2030. године.

Према речима Милице Драгишић из АБС, један од фокуса кампање јесте едукација деце, родитеља и наставника о правилном понашању у саобраћају.

-Агенција је у оквиру кампање реализовала велики број радионица у сарадњи са локалним самоуправама и партнерима, укључујући и програм „Пажљивко“ који обухвата едукативне материјале, бојанке и смотре посвећене безбедности деце у саобраћају – навела је Драгишић.

Драгишић је истакла да се кроз кампању, поред радионица, спроводе и обуке родитеља о правилној употреби дечијих ауто-седишта, уз бесплатну поделу седишта у сарадњи са локалним партнерима.

-Врло је важно да поред школа укључимо и све институције јер само заједничким радом можемо постићи визију 0 погинулих у саобраћају – рекла је она.

У оквиру активности усмерених на подизање свести, АБС је расписала и новогодишњи ликовни конкурс под називом „Безбедан саобраћај мојим очима“ за ученике првог разреда основних школа. Циљ конкурса је да се кроз рад деце сагледају њихове перцепције о безбедности у саобраћају и да се те перспективе укључе у даље програме превенције. Радови се могу предати до 22. децембра 2025. године, а победници ће бити проглашени до краја јануара 2026. године.

Ова кампања долази у тренутку када подаци показују да се већина трагичних исхода догодила у улози путника у возилима, што додатно наглашава потребу за едукацијом и превенцијом. Кампања је важна за све учеснике у саобраћају, посебно родитеље и старатеље, јер указује на конкретне мере које могу умањити ризик за најмлађе.

маскенбал-библиотека-(11)

У Народној библиотеци „Јован Поповић“, у уторак, 23. децембра, биће одржан традиционални новогодишњи маскенбал за децу. Програм је намењен малишанима узраста до 11 година и почиње у 18.30 часова.

Пријављивање учесника је обавезно и врши се путем мејла kultura@kibiblioteka.org.rs, најкасније до 20. децембра 2025. године.

Новогодишњи маскенбал део је редовних културних садржаја које библиотека организује за најмлађе посетиоце. Деца ће имати прилику да учествују у програму у костимима, у празничној атмосфери, у простору библиотеке.

Организатори позивају родитеље и старатеље да на време пријаве децу, како би програм био реализован у планираном термину и формату.

електрицни-1

Електрични бицикли и тротинети постали су свакодневица на улицама Кикинде. Брзи, приступачни и еколошки прихватљиви, многима су практично превозно средство, али све чешће и извор опасности – нарочито због неодговорне вожње и недовољног поштовања правила.

Према проценама, у Србији електричне тротинете користи између 250.000 и 400.000 људи, док је званично регистрован далеко мањи број возила. Продавци потврђују да је потражња у сталном порасту, а да ова превозна средства користе сви – од тинејџера до пензионера.

Ипак, подаци Агенције за безбедност саобраћаја упозоравају: у првој половини 2025. године повређено је 39 особа у незгодама са лаким електричним возилима, међу њима и деветоро деце. Управо су деца и старији најугроженије категорије – деца због неискуства и недостатка надзора, а старији јер брзине често превазилазе њихове реакционе и моторичке способности.

Суграђани све чешће указују на проблем вожње по тротоарима и пешачким зонама, без сигнализације и заштитне опреме, што доводи у опасност пешаке.

-О електричним бицикловима и тротинетима немам баш позитивно мишљење зато што возе и тротоаром. Како дете или старија особа, било ко заправо, изађе из куће, реална је претња да неко налети на њих бициклом. И деца и одрасли јуре, и то поготово овом улицом, Генерала Драпшина – казала је наша суграђанка, Олга Јанић.

-Иду пребрзо, поготово када се возају по тргу. Требало би да имају обавезну универзалну сигнализацију, попут звонца на бициклу, јер све чешће излећу иза ћошка а не чују се уопште. Такође, требало би увести и малу дозволу, као што је некад постојала за мале моторе, она захтева барем основно познавање саобраћаја – сматра Душан Периз, саобраћајни инжењер у пензији.

Стручњаци сматрају да прописи не прате брз развој тржишта и да су неопходне додатне мере – од јасније регулације, преко обавезне заштитне опреме, до увођења основне обуке или дозволе за управљање снажнијим моделима.

Надлежне службе апелују на родитеље да не дозволе деци самосталну вожњу без надзора и кациге, као и на све возаче да прилагоде брзину условима и простору у ком се крећу. Истовремено, указује се и на потребу улагања у инфраструктуру – пре свега у безбедне бициклистичке стазе.

Електрична возила могу бити користан део савременог саобраћаја, али само ако се користе одговорно. Закон и инфраструктура јесу важни, али кључна остаје лична одговорност сваког појединца.

error: Content is protected !!